E, pa, ove nedelje je Srbija pod vodom i nadam se da će vikend označiti smanjenje padavina i muka za ljude u čak pedesetak opština. Ako je od ikakve pomoći, metal je i pod vodom vrlo dobro uspevao, pa, evo, kome je do toga nek posluša. Neke od najboljih ploča godine su izašle baš ove nedelje.
Prvo, naravno, blek metal. Da se zna red. Grčki bend Burial Hordes za dvadesetak godina rada naređao je dosta sitnih izdanja ali i četiri albuma. Od poslednjeg je prošlo pet godina pa je novi, peti, Ruins došao ne samo u pravom trenutku da podseti nego i svojim kvalitetom i intenzitetom pošteno može da razgali čoveka. Sastavljeni od članova dosta drugih aktivnh bendova (sa sve Eugeneom Ryabchenkom iz Fleshgod Apocalypse koji je za ovu priliku seo za bubnjeve), Burial Hordes su pre svega projekat gitariste po imenu Tilemachos Karatzas iz Dead Congregation pa je ovo album blackned death metala sa izraženom „death“ komponentom. Ovo je pre svega u rifovima kojih ima dosta prominentno raspoređenih između atmosferičnijih blek metalskih pasaža, dok je tempo svirke neumoljiv i agresivan. Pesme imaju otmenu, veličanstvenu blek metal atmosferu bez previše komplikovanja u aranžiranju i sa srazmerno prirodnim, suvim zvukom pa album zvuči neposredno, komunikativno i prijemčivo uprkos svojoj agresivnosti i hermetičnosti. Veoma dobro:
https://burialhordesdm.bandcamp.com/album/ruins
Undulation dolaze iz Sijetla i njihov debi EP, An Unhealthy Interest in Suffering sa sobom nosi dah dekadentnog i misterioznog. Ovo je blek metal kao avangardna pozorišna predstava za građansku elitu koju zanima oštro razdvajanje od svakodnevnog i banalnog, bekstvo od uobičajenih uloga i predstava i životu, pa onda i muzika zvuči tako, nepredvidivo, nepoćudno, ali maštovito. Undulation su vrlo zanimljivi i vredni daljeg praćenja:
https://undulationdeath.bandcamp.com/album/an-unhealthy-interest-in-suffering
Kanađani Wormreign imaju novi EP, Abyssus i njihov disonantni, atmosferični ali mišićavi blek metal na njemu dobro zvuči. Ovo je prilično progresivistička vizija blek metala sa kompleksnijim aranžiranjem koje se trudi da iz tenzičnih gitarskih (dis)harmonija izvuče maksimum kilometraže prebacujući ih preko iznurujuće, energične svirke kakve se ni Suffocation ne bi postideli. Dobro je to napisano, dobro odsvriano a i produkcija je nekarakteristično odlična. Vrlo dobro izdanje:
https://wormreign.bandcamp.com/album/abyssus-2
Znato ono kada se bendovi hvale da sviraju „bestijalni blek metal“? Svi oni da dođu malo na dopunsku nastavu kod peruanskih Nigrum Vortex čiji prvi EP Across the Nigrum Vortex opasno dere sa svoje četiri pesme. Dobar deo te bestijalnosti je u zvuku (nula dinamike, sve u crvenom) i izvedbi koja je satanski nemilosrdna sa gitarama koje kao da se tope, bubnjevima koji kao da ulaze dublje u patos svake sekunde i pevačem što samo što nije spontano buknuo u plamen, dok same pesme imaju trunku sofisticiranosti u temama i aranžmanima. Ali samo trunku. Odvaljivanje za sve pare:
https://nigrumvortex.bandcamp.com/album/across-the-nigrum-vortex
The Mosaic Window je jednočlani projekat iz Los Anđelesa a njegov jedini član, Andrew Brown demonstrira talenat i radnu etiku dosta iznad proseka za jednočlane blek metal projekte u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti. Rezultat je da je debi album, Plight of Acceptance napisan, odsviran i produciran vrlo ubedljivo, nudeći melodičan, gorkosladak moderni blek metal u jednom zaokruženom estetskom i karakternom formatu. Ovde su gitare debele, čvrste, melodične, dosta nalikujući gotenburškoj školi melodičnog death metala, pesme su himnične i melanholične ali istovremeno HEAVY a vokali dosta uspešno balansiraju između razgovetnosti i blek metal sirovosti. Impresivan debi i nadamo se početak jedne kvalitetne karijere.
https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/plight-of-acceptance
Ancient Ceremonies, New Wisdom je 4-way split album četiri španska benda. Well, tri španska i jednog iz Andore AL TO JE TO. Važno je da je muzika lepa, uglavnom new school profila sa jeftinijim produkcijama ali sa dosta duše, iako je sve ovo blek metal. Vi ćete već videti ko vam se sa spiska najviše dopada: Nakkiga, Kult et Morte, Stormstone, Dilaghran a ako ćete da kupujete to će morati biti na CD-u jer se daunloud ne prodaje:
https://vertebraebm.bandcamp.com/album/ancient-ceremonies-new-wisdom
Thymata su transevropski blek metal projekat sa Grkom Kostas Bililisom (Apocalyptic Leaders) koji peva i Šveđaninom Michaelom Langom iz Grimtone, Arsonists of Lucifer i još pregršti bendova, koji sve svira. Debi album, Embraced by Death je zabavan spoj švedske hladnoće i agresivnosti i epskog grčkog pristupa, sve snimljeno u prilično jeftinim uslovima i sa pesmama koje su predugačke za moj ukus – mada je ovo pre svega zbog nedinamičnog masteringa – ali sa jednim garažnim, neposrednim šarmom. Lang je, čini se, i bubnjeve odsvirao STVARNO i to albumu daje toplinu kakva fali mnogim kolegama.
https://thymata.bandcamp.com/album/embraced-by-death
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/embraced-by-death
Nemački trio The Fals sa svojim debi albumom, Beyond the Grave of the Moon nudi jednu dosta osobenu viziju blek metala koji svoju mračnu atmosferu i sirov instrumentarij pakuje u format gde su obredni, melodični vokali preko neumoljivog krljanja jedna prirodna kombinacija a hipnotičnost zvuka i svirke čini da se pesme prelivaju jedna u drugu bez primećivanja pauza. Ovo je, onako, okultno i mračno a jako simpatično i zavređuje dosta zaranjanja:
https://teufelszeugrecords.bandcamp.com/album/beyond-the-grave-of-the-moon
Oh, Demo 2023 finskog kvarteta Victimarum me je provozao od nula do sto u rasponu od prvih nekoliko sekundi prelazeći put od tek još jednog blek metal demoa do SJAJNOG blek metal demoa, sa moćnim temama, himničnim melodijama i srčanom, urnebesnom svirkom. Victimarum su sve to spakovali u skromnu ali funkcionalnu produkciju no, materijal na ovom demou, četiri lepe, melodične, a sirove, old school pesme, vrlo ubedljivo gradi slučaj za prvi album koji bi mogao da bude obavezna lektira. Odlični su:
https://victimarum.bandcamp.com/album/demo-2023
Mađarski avangardni projekat Thy Catafalque ove nedelje ima jedanaesti album i to je sada već jedna procesija gostiju koje Tamás Kátai dovodi iz raznih sfera muzičke planete, velikim delom i iz domena folklora. Alföld je ploča u osnovi blackened doom metal zvuka, ali tu onda ima i raznih akustičnih instrumenata, duvača, raznih vokala… I mada je teorija kompleksna, praksa je dosta sigurna u sebe, izvođački ubedljiva i ovde nema nekakvog lutanja izzmeđu žanrova i formi. Krajnji rezultat je vrlo hermetičan i prkosno andergraund ali zanimljiv i intrigantan:
https://thycatafalqueuk.bandcamp.com/album/alf-ld
Nizozemski jednočlani Helleruin je ove godine i na turneji, dakle, jednočlanost mu nije sudbina. No, drugi album, Devils, Death and Dark Arts ipak je sam napisao i odsvirao Carchost aka Niels Kuiper i sve je to vrlo uredno. Mislim, pesme jesu predugačke i zvuk je razmrljan ali to je praktično standard za ovu vrstu blek metala koja je sva u epskim atmosferama i melodičnim, emotivnim krešendima. Svirka je strastvena a celokupan sentiment ubedljiv:
https://helleruin6.bandcamp.com/album/devils-death-and-dark-arts
Al zato komšije iz nemačke (u koju su se preselili isto iz Nizozemske), Sammath polivaju sirovi old school blek metal na svom evo već sedmom albumu, Grebbeberg. Ovo ni slučajno nije neka suptilna, filozofska ploča nego spektakl prebijanja i satanizma, jedna borba neprestana stavljena u zvučnu (i bučnu) formu, sa taman toliko epskih melodija što uspeju da se probiju između krvnički zakucanih blastbitova da shvatite da vam nema spasa – zaljubili ste se u ovu ploču. A ona će vam jebati kevu:
https://sammathhhr.bandcamp.com/album/grebbeberg
Rusi Pechora su konačno snimili prvi album, a posle mase demo snimaka, singlova, EP-jeva i dva split izdanja. Rezultat je da album, Мёртвое zvuči fenomenalno. Momčad iz Petrovgrada vozi energičan, maštovit post-blek metal koji se ne zapliće previše u blackgaze/ voidgaze izmaglice nego krlja pošteno, znojavo i emotivno. Ovo je i prilično „tech“ pogled na post-blek metal sa pesmama čije su atmosfera i gruv proizvod vrlo spretnog muziciranja, ali u srži projekta su pre svega odlične pesme koje unatoč „post“ prefiksu nose urnebesnu energiju i ekspresivnost najboljeg blek metala. Oduševljen sam, a ovaj izvrsni album je, nadam se, tek novi početak za ovu ekipu:
https://pechora.bandcamp.com/album/–5
Drugi album srpsko-švajcarske postave Oculus, nazvan Of Temples And Vultures zvuči izvrsno a tako i očekujemo s obzirom na iskustvo i kilometražu članova. Ovde pored dva „njihova“, jelte, svira i jedan naš, konkrento Marko Jerković, poznatiji kao Kozeljnik, jedna od stožernih figura domaće blek metal scene (bukvalno juče sam na ulici video čoveka, i to ne klinca, kako izlazi iz Dvorane kulturnog centra u majici Kozeljnik). I sad, istina je da je on izašao i na malo loš glas zbog koketerije sa ekstremnom desnicom, ali pošto čoveka znam i svirao sam sa njim još značajno pre nego što je uopšte ušao u blek metal priču, spreman sam da kažem da je u pitanju dobra osoba koja je napravila neke greške ali ne tolike da bi bila precrtana zauvek. A ko od nas, jelte, nije? Muzika na albumu je svakako IZVANREDNA, nudeći moderan blek metal sa jakm utemljenjem u tradicionalnom zvuku. Konkretno, to znači da se ovde ima uživati u mračnoj, teskobnoj atmosferi ali da je svirka užasno dinamična, jako energična i da bend atmosferu kreira kroz ekstzremno mišićav, beskompromisan metal, bez zahvatanja u shoegaze i druge slične smerove. Kompozicije su podugačke, impresivno sklopljene od mnogo hipnotičkih ponavljanja ali i dalje aranžirane da budu uzbudljive, a sam performans je vrhunski sa opasnim vokalima, savršenim gitarama i bubnjarem koji naprosto drži masterklas. Nezaobilazno:
https://oculusdhr.bandcamp.com/album/of-temples-and-vultures
Onda idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal… Britanski Mudlarker na istoimenom debi albumu vozi vrlo sabatovski gruv, sa mnogo psihodeličnih dodataka, a što je odmah simpatično kad imate godina kao ja. Sve je to producirano jeftino, odsvirano onako, ljudski sa sve ljuljanjima u dinamici i tempu i sve to vrlo prija. Rokenrol je postao dosadan kada se previše upeglao i ganjao uhljeblje na vrhovima top lista i radiju pa su Mudlarker divno osveženje sa gitarama koje elegantno pletu svoje fazirane, psihodelične maštarije, odličnom ritam sekcijom i karakternim pevačem koji bi sedamdesetih harao velikim binama. Ovako bend verovatno svira barove ali siguran sam da kidaju:
https://mudlarker.bandcamp.com/album/mudlarker
Ima više bendova širom sveta sa imenom Medved ali najnoviji je iz Tokija. Ovo je projekat nekih članova doom/ sludge benda Floaters i programski veli sledeće: „MEDVED gather only people with long hair, beards, and tattoos and play slow, heavy, alcoholic rock music.“ Sve je jasno? Nema potpitanja? Elem, EP, Medved ima tri pesme gruverskog stoner/ hard rock slavlja, u dobroj produkciji i sa vrlo kvalitetnom svirkom. Medved nisu ni eksploracija lo-fi dela spektra kao neka japanska braća, niti njihova muzika ima neki naglašeno eksperimentalan naum, ovo je naprosto dobar, gruverski teški rok sa snažnim rifovima i kompulzivnim ritmom, snimljen kvalitetno i namenjen, jelte, pivopijama i helrejzerima. Vrlo dobro:
https://badmoonrising.bandcamp.com/album/medved
Thunderon iz Njujorka spajaju pitki, pomalo grandžerski stoner-rok sa malo post metal razmišljanja i ovo je ugodna kombinacija. Debi album, Beyond The Glow ima nisko naštimovane, ukusno distorzirane gitare, razigranu ritam sekciju i jako melodičan vokal. Osnova muzike je svakako teški stonerski gruv i on uspešno spaja sve ove elemente u funkcionalnu celinu, povezujući i bluzerske rifove i nabijački ritam i melodične, melanholične teme i vokalne harmonije. Šest pesama ali podugačkih i kvalitetnih:
https://thunderon.bandcamp.com/album/beyond-the-glow
Kod filadelfijskih New Dawn Fades nema baš mnogo dileme oko stilske pripadnosti. Debi EP, Forever nudi težak, gruverski, grandžerski stoner rok sa mnogo ’90s uticaja, melodičnim, upečatljivim vokalima i generalno himničnim pristupom komponovanju. Da su New Dawn Fades nastali pre trideset godina mogli su biti uticajni jer je materijal vrlo solidan, a ovako su vrlo prijatno podećanje na vreme kada se rok na velika vrata, jelte, vratio u svačije uši:
https://newdawnfadesforever.bandcamp.com/album/forever
Pretužni čileanski jednočlani doom metal projekat Rise To The Sky ne skida nogu sa gas-pedale i novi album, Two Years of Grief mu je poslednji u seriji o, jelte, žalosti, a koja je započela pre četiri albuma, još 2021. godine. Sergio Gonzalez Catalan nije izgubio na maštovitosti kroz to prečesto izdavanje novih albuma pa Two Years of Grief možemo opisati i kao blackened doom ploču koja u taj uplakani, svečani doom metal ubrizgava malo adrenalina, i rezultati su odlični. Osam lepih pesama, produkcija i dalje jako bučna, ali muzika je toliko prijemčiva i maštovita da gotovo da ne mogu da je kritikujem:
https://risetothesky.bandcamp.com/album/two-years-of-grief
Norvežani Karavanna svom debi albumu, Unholy Mountain valjaju teške, vrlo fazirane, pa i prilično psihodelične stoner/ doom rifove i atmosfere, no njihova muzika je agresivnija od prosečnog stoner albuma koji biste nasumično odabrali. Karavan su, recimo, malo i blackened doom bend, pogotovo po pitanju pevanja, pa je ovo zapravo dosta sveža i maštovita kombinacija agresivnijeg metala i meditativnije psihodelije. Tvrd i topao stonerski gruv ovde svakako će prijati svakom ko voli Black Sabbath i kanabis tako da ne morate mnogo da razmišljate o toj žanrovskoj kombinaciji i da li ona radi. Karavan rade umesto vas i to dobro rade:
https://karavandoom.bandcamp.com/album/unholy-mountain
Od benda sa imenom Centipede očekujete neku mračniju muziku, ali finski power trio zapravo svira zabavan, mada HEAVY stoner rok, sa prstohvatom post metala. Nakon drugog albuma iz 2017. godine usledila je podugačka pauza a novi EP, Forever Lost At Sea je ubedljiv povratak sa četiri mišićave, glasne pesme besnih rifčina, agresivnog ritma i generalno ekstrovertnog stava. Ovo nije stoner koji trteba da smori već bi rado da se bije, ali ima dovoljno lepe rifove i harmonske diverzije da bude zanimljiv većinu vremena. Prijatno je:
https://centipede.bandcamp.com/album/forever-lost-at-sea
Francuski Syriis su slatki i simpatični na minialbumu Men of the Cloth nudeći hard rok sa blagim stonerskim prelivom, dobro produciran i odsviran vrlo ubedljivo. Syriss nude lepe rifove, kvalitetnu dinamiku, dobre tekstove, a svoju muziku nazivaju „pure action rock“ što je naravno lepa klasifikacija. Jedinu zamerku koju mogu da smislim daću vokalima koji se meni dopadaju ali neće biti po svačijem ukusu. Inače je ovo gruvi, prijatno, meni vrlo drago:
https://syriis.bandcamp.com/album/men-of-the-cloth
Orenda su, pak iz Virdžinije i njihov prvi EP, Moral Dementia nudi napušen, stonerski doom metal. Tekstualno, bend je introspektivan i bavi se, jelte, teškoćama probijanja kroz život, iz jedne mladalačke perspektive pa je i muzika jednostavan ali simpatičan, garažni doom-stoner metal. Ne znam što ovo zovu EP-jem kad ima sedam sasvim solidno dugačkih pesama ali eto, poslušajte sami, ima tu šmeka:
https://orenda-doom.bandcamp.com/album/moral-dementia-2
Doombo su iz Trsta, koji je, tradicija nalaže da podsetim, naš, i njihov istoimeni EP ima četiri DUGAČKE pesme gruverskog stoner roka, sa samo malo doom elemenata. Ova tri momka od kojih se bubnjar, zadužen i za snimanje, zove Ivan Kralj, dakle, Trst jeste naš, elem, ova tri momka cepaju prijatan, džemerski rokenrol ovde, sa nekim lepim psihodeličnim gitarskim eskapadama i dobrim gruvom. Kvalitet snimka je relativno skroman, ali muzika je dobra, a bend ima karakter pa ovo vredi slušati a bend držati na radaru:
https://doombo.bandcamp.com/album/doombo
Swamp Fiend su dvojica Kanađana sa MILION drugih projekata pa se i na debi albumu, Smoke Weed, Hail Satan čuju veliko iskustvo i rutina. Ipak Swamp Fiend ne zvuči skroz generički i ova kombinacija napušenog stoner roka sa samo malo blek metal začina ume da bude prijatna za uho koje voli bluzirane rifove i himnične refrene. Lepo:
https://swampfiend.bandcamp.com/album/smoke-weed-hail-satan
Miscellen sviraju „Heavy Psychedelic Alternative Rock“ pa tako i njihov četvrti album, Silver Tongued Psychodrome zna da ode na mesta na kojima se ja uobičajeno ne bih zatekao ali su mi prijala. Miscellen imaju heavy zvuk, sviraju nemilosrdno glasno, ali njihova verzija rok muzike je vrlo atmosferična, na granici ritualnog, sa gitarama koje ozbiljno polivaju jakom psihodelijom, sa kvalitetnim vokalima i vrlo dobrodošlom dinamikom u muzici. Koja se doduše ne čuje BAŠ TOLIKO u glasnom masteringu ali se ipak čuje. Odličan album:
https://miscellen.bandcamp.com/album/silver-tongued-psychodrome
Japanske legende stoner-dooma Church of Misery i dalje snimaju za Rise Above a to znači da njihovih izdanja nema na Bandcampu. Dobro, poslušaćete na Jutjubu ali je greota, jer CoM zaista nisu ništa izgubili sa godinama i voleo bih da su na ipak najboljoj platformi za prodaju muzike koju u ovom momentu imamo. Novi album, Born Under a Mad Sign, sedmi u opusu benda i izašao sedam godina nakon prethodnog nudi odličan HEAVY groove i bluzerske ukrase preko snažnih rifova. Mikami Tatsu i ekipa su ovde skoncentrisani na priče o serijskim ubicama i njihove sirova, dugačka gitarska metanisanja nekako bolesno pristaju ovoj temi, nudeći mnogo prostora za refleksiju i kontemplaciju unutar vrlo kinetičkog gruva. Odličnost:
I, jebiga, evo i drugog Rise Above izdanja za ovu nedelju. Austalijski Witchskull imaju četvrti album, The Serpent Tide i, pa, ovo je odlično. Witchskull su izvrsno izbalansirani na granici stoner roka i propisnog heavy metala sa sjajnim gruvom, karakternim pevanjem i gitarama koje umeju da izbace baš solidnu melodiju ali većinu vremena polivaju opasnim rifovima. Album ima dosta sirov zvuk ali i suptilnu atmosferu i ovo se sluša i relaksirano ali i sa pažnjom:
Danci Altar Of Oblivion imaju novi EP, Burning Memories i njihov heavy/ doom metal je ovde u solidnoj formi. Ovo su dugačke, neužurbane pesme epske atmosfere ali čvrstog, snažnog temelja, sa lepim rifovima i upečatljivim temama. Višeglasno pevanje svakako pomaže da se postigne taj epski štimung ali Altar Of Oblivion se nikada ne gube u pretencioznosti i drže se tvrdog kursa i, jelte, gruva.
Ne znam zašto Saltpig, za koje takođe ne znam ko su i odakle su, svoj istoimeni (mini?)album na Bandcampu najavljuju tek za Avgust a već su ga pustili ceo na YouTube, ali, evo, bar možete da ga čujete. A vredi. Saltpig nemaju sad neki skup zvuk, no njihov psihodelični stoner rok je vrlo zdrav na ovom izdanju, sa šest pesama ukorenjenim u blues i boogie tradicijama i vrlo organskom, kvalitetnom svirkom. Bend ima šmek old school, psihodeličnog ’70s hard roka koji meni, naravno, veoma prija, ali ovo nije puka šminka i muzika izrazito procveta kako kompozicije idu i otkrivaju svoje neprebrojne dovitljive detalje. Poslednja pesma je skoro dvadesetominutni doom-psych džem pa je i to prjatno iznenađenje. Poslušajte, pratite:
https://saltpig.bandcamp.com/album/saltpig
Ne znam da li se novi album Yawning Man, Long Walk of the Navajo računa u prave albume jer su u pitanju više tri sanjiva, ugodno psihodelična dugačka džema snimljena na tri različite lokacije, inspirisane raznim, jelte, stvarima, ali, veteranski projekat (Gary Arce, jedini originalni član, je bend osnovao još 1986. godine) je ovde u izuzetnoj formi. Ovo je umirujuća, relaksirajuća muzika u kojoj se događa mnogo toga ali tako da sve teče prirodno i Yawning Man uspevaju da se smeste na ugodnu poziciju između klasične psihodelije i postrokerske meditativnosti, nudeći vrlo siguran, vrlo jednostavan a opet dubok izraz i lep zvuk. Izvrsno izdanje za uvek pouzdani Heavy Psych Sounds Records:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-man-long-walk-of-the-navajo
Pa da onda i malo ubrzamo, sa thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal ponudom. Nemački trešeri Boiling Blood sviraju već dvadesetak godina ali imaju iza sebe samo jedan album. Prypjat je novi EP nastao četiri godine nakon izlaska tog albuma i ovo je uredan, pa pomalo i raskošan thrash metal sa ambicioznim aranžmanima, komponovanim solažama, pesmama koje nikud ne žure, pa je najkraća dugačka četiri minuta i tridesetosam sekundi. Ja naravno volim kada je thrash malo brži ali Boiling Blood svakako dobro sviraju i njihove kompozitorske veštine su nesumnjive. Čuje se tu, uostalom iskutsvo – pevača Petera Rummela pamtim još iz devedesetih kada je pevao u deathgrind sastavu Nyctophobic a još pre toga, krajem osamdesetih radio je sa Mad Evil/ Depraved. Naprosto, ovde se čuje kilometraža, iskustvo i poznavanje žanra i Prypjat je solidan, vrlo solidan materijal:
https://boilingbloodofficial.bandcamp.com/album/prypjat-2023
Čileanci Impact imaju drugi album, Confrontación i nude na njemu vrlo dobro produciranih deset komada latinoameričkog thrash metala. Impact su iskusni, sviraju skoro dve decenije, pa su njihove kompozicije sigurno napisane, aranžirane i virtuozno odsvirane, sa osnovnom formom baziranom sasvim jasno na Bay Area Thrash predlošcima a onda sa kvalitetnom nadgradnjom. Ovo je, za mene, „pravi“ thrash metal, sa naglaskom na dobrim rifovima, aranžiran tako da se brza, dinamična svirka oplemeni čestim brejkovima i promenama ritma, ali bez gubljenja kompulzivne vučne sile. Vrlo dobar, vrlo energičan materijal:
https://impact12.bandcamp.com/album/confrontaci-n
Indonežani Vlaar imaju drugi album, nazvan, wait for it: BLEKMETAL. Ozbiljno. I naravno da je u pitanju blackened thrash u kome Venoma i Motorheada ima više nego ičeg drugog snimljenog u poslednjih četrdeset godina. No, ta jednostavnost koncepta i jeftin studijski zvuk ne treba da zamaskiraju činjenicu da je ovo vrlo kompetentna ploča na kojoj se pakleni treš rifovi ugodno smenjuju sa sofisticiranijim blek metal melodijama. Pesme se zovu, recimo, Anton Blekmetal, Satanikasbon, Caleg Pvnk itd. i, naravno, već znate da li vam se ovo dopada. A treba! Pa vidite taj omot sa kozo i zmijom u savršenoj satanskoj simbiozi!
https://blackandjerecords.bandcamp.com/album/blekmetal
Hjustonski Nemesis su osnovani ove godine i već imaju album. Radna etika, dame i gospodo, više toga odvešće nas u blagostanje. Ili makar u stvarnost u kojoj ima više solidnih thrash metal albuma. False Reality nije sad neki neviđen materijal, ovo je sve standardni napaljen old school thrash, ali bend ima stav, a bogami i zanat i sve to dobro zvuči. Mladalačka energija kojm je materijal nabijen (pevač i gitarista Nick Broussard zvuči VEOMA mlado) fino je izbalansirana kvalitetno osmišljenim rifovima, maštovitim melodijama i ubedljivom svirkom pa ne mogu da ovaj album ne preporučim bez nekih velikih rezervi:
Virdžinijski Murdersome sa svojim prvim albumom, Carnal Death rezurektuju duh „pametnijeg“ thrash metala koji mene podseća na, na primer, Testament, Death Angel, pa i Exodus. Hoću reći, ovo je hedbengerska, energična muzika, ali nije SAMO hedbengerska i Murdersome nude pored zanimljivih rifova i pametno aranžirane pesme koje nisu „progresivne“ već samo kvalitetno prorađene i, oslonjene na izuzetno ispečen zanat petorice muzičara, nude nadgradnju u vidu vešto spravljenih, karakternih muzičkih komada. Produkcija je takođe veoma solidna i Murdersome sa devet kompaktnih kompozicija i puno energije će, nadam se, imati svetlu budućnost. Odličan album:
https://murdersome.bandcamp.com/album/carnal-death
Black Denim Rage pratimo već nekoliko godina a njihov debi album iz Aprila, State of Emergency upravo je dobio verziju na Španskom, Estado de emergencia. O originalnoj verziji albuma sam se već pozitivno izrazio (pominjale su se tu „speed metal himne“ i tako to), pa ako vam se tada to dopalo ali ste pomislili „OK, sve u redu, ali koliko bi bolje bilo da je pevanje na Španskom!“, e pa sad nemate izgovor:
https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/estado-de-emergencia
Bergenski Confabulation imaju već jedan album snimljen 2020. godine a novi EP, Declaration of Irreverence, njihov treći, servira četiri pesme (i jedan intro) vrlo urednog, prijatnog thrash metala. Ovo je naglašeno savremen stil, sa melodičnim pasažima, ali i sa blago metalkoraškim produkcijskim profilom, mada ovde vrlo rokerske, masne, old school solaže prave finu ravnotežu. Confabulation pišu dobre pesme, a i izvedba je strastvena i mada disciplinovana, ne zvuči beživotno, pa sam ja u ovome prilično uživao:
https://confabulation-official.bandcamp.com/album/declaration-of-irreverence
Glote iz Sao Pola cepaju prijatan krosover, sa zvonkim, snažnim basom, brzim tempom, socijalno osvešćenim tekstovima i nervoznim trešerskim rifovima. Na sve to dolazi pevač koji peva rastrzano, emotivno, i EP The Lost Years ima sve što treba. Bend apsolutno pogađa metu u koju je nanišanio dajući nam late ’80s ugođaj i ako ste naklonjeni, ovo treba da čujete. A plaća se koliko date:
https://glote.bandcamp.com/album/the-lost-years
Finish What You Started zvuče kao da su ispali iz Njujorka i to negde iz 1991. godine, ali su zapravo iz Njukasla. Demo kaseta Poser ima dve pesme proto-moshcorea sa svim karakterističnim tropima ovog zvuka, sve napisano i izvedeno sa gotovo maničnom odanošću old school moschore formatu. Dakle, plesni ritam, geng vokali, pevač koji nosi ikseve na rukama i sa preslatkim Džordi naglaskom izgovara reč „motherfucker“… Pa ako volite takav zvuk, sa ovim ne možete pogrešiti, a plaćate koliko hoćete:
https://finishwhatyoustartednehc.bandcamp.com/album/poser-demo-23
Kome se sve to dopada kao ideja ali mu je taj Njukasl naglasak baš smetnja, možda bi mu se više dopao metalizirani moshcore sa francuskim naglaskom? Bite Da Pain iz Grenobla imaju EP Do the Dirt i to je to: meditativni moschcore sa brutalnim pevanjem i sporim, mučnim ali prijemčivim pesmama. Dobro je ovo, ne samo muzički već i produkcijski, sa gitarom koja je superteška ali topla i jednim generalno zdravim zvukom. A plaća se koliko hoćete. Prijatno!
https://bitedapainhc.bandcamp.com/album/do-the-dirt
Barbarie su čilenaksi „crust and roll“ sastav i, da, njihov album, Salvajes Demoliendo Alambres zvuči baš kako očekujete. Dakle, D-beat ritmovi, pankerska svirka, sirov, faziran zvuk, garažna produkcija i rokenrol atmosfera, sve kako treba. Pevanje je na Španskom a pesme traju zapravo duže nego što biste očekivali što ne mora da bude prednost ali bar dobijate više bengovanja za bakovanje. Doduše, plaćate koliko hoćete, ali ima ovde puno šarma za ljubitelje prljave pank garaže:
https://barbarierockindial.bandcamp.com/album/salvajes-demoliendo-alambres
Brazilci Death Mist su svoj EP nazvali Death Punk Massacre i to su tri pesme motorhedovskog panka. Ni manje, jelte, ni više. Mislim, OK, ima tu Venoma, Broken Bonesa i tako tih stvari, ali ono kako očekujete da ovo zvuči – upravo tako zvuči. I lepo je:
https://deathmist.bandcamp.com/album/death-punk-massacre
Crispy Newspaper su jakutski pank bend izbegao iz Rusije u Kazahstan delom i zbog svojih anti-rusko-imperijalističkih i antiratnih stavova. Iz Almatija sad stiže prvi EP urađen u dijaspori i eponimni Crispy Newspaper ima sedam pesama urađenih u zapravo vrlo raznovrsnim podstilovima pank roka. Ovde ima i melodičnog, modernijeg izraza ali i vrlo klasične ’70s oračine, a sve je dobro, sirovo i organski, neprskano, pa od mene dobija jake preporuke:
https://blackploshad.bandcamp.com/album/crispy-newspaper-ep-2023
Detroitski Child Bite svira FENOMENALAN pank rok/ posthardcore/ art rok. Mislim, sve odjednom? Da, nekako ovo zvuči kao Dead Kennedys iz 1978. godine samo izrastao na post pank i posthardkor radovima iz 21. veka. Split EP sa Multicult (čije strane nema na Bandcampu) je kao da su pomenuti Dead Kennedys (i, što da ne, Victims Family) ušli u teleporter zajedno sa recimo Idles i na drugoj strani se pojavio nekakav gnetski smešani, slepljeni kompozitni bend. Hoću da kažem, ovo je mnogo dobro, maštovito, zvučno raznovrsno, a da opet ima i jedan mračan, preteći gruv kome ne možete umaći iako se zabavljate slušajući ovaj materijal. Vrhunski odsviran i kvalitetno produciran Multicult Split je tehnički izašao prošle godine, ali ovo mu je prvo digitalno izdanje pa sam, na ime njegovog kvaliteta spreman da malo pogazim sopstvena pravila o tome šta ulazi u ove preglede. Elem, nadam se da Child Bite nameravaju da uskoro snime album, jer je ovo MNOGO DOBRO:
https://childbite.bandcamp.com/album/multicult-split
Glazgovski Gehazi sa istoimenim EP-jem naglašavaju da je ovo ’90s hardcore napravljen od strane ljudi koji su devedesetih svirali koncerte. Dakle, stare kajle ali ovaj materijal uzima metalizirani ’90s hardcore samo kao polaznu tačku a onda razvija stvari u pravcu višeslojnijeg, atmosferičnijeg metal/ kora. Dakle, klasičan zvuk ali interesantne, kompleksnije pesme. Plus sve plaćate koliko hoćete – vredno je pažnje!
https://gehazighc.bandcamp.com/album/gehazi
Deadtrack su Brazilci a njihov album Inhuman je štrokavi, jeftino producirani ali jebeno agresivni blackened crust. Ima tu u svoj toj agresiji i veštine i zanata, da ne bude zabune, ali garažni zvuk i AGRESIJA su u prvom planu. Ako ste ikada želeli da sve oko sebe porazbijate ali vam bilo žao da platite za saundtrak, ovaj album se daje po ceni koju sami odredite:
https://deadtrack.bandcamp.com/album/inhuman
Britanci Korrupto imaju u proseku preduge kose za ovo što sviraju, ali dobro nisam ja sad neki hair police. Što je dobro jer se album zove Chop The Cop. Oh!!! Tradicionalno pozivanje na nasilje protiv službenih lica ovde dolazi u formi agresivnog crustgrinda sa malo death metal šmeka, prevashodno u štimu i nekim rifovima. No, muzika je haotična i pankerska a izdanje se plaća koliko hoćete. Fer!
https://korruptouk.bandcamp.com/album/chop-the-cop
Volim bendove koji sebe taguju sa „false grind“ a onda vam odvale uši, jelte, kurcem. Dobro, možda ne baš kurcem, utisak je da je osoba koja izvodi vokalizacije na EP-ju aux_aura istoimenog benda ženskog pola, ali ko zna? Ovo svakako nudi četiri neurotične, vrlo energične pesme kvalitetnog tehničkog gruva rastrzanog stalnim krešendima i posoljenog urnebesnim vokalom na granici parodije. Izvrsno:
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/aux-aura
ZA „true grind“ svakako poslušajte debi album čileanskih Vida Enferma. Nazvana Esperando La Muerte ovo je kolekcija sa preko dvadeset pesama vrlo old school muzike direktno iz Agathocles/ Rot škole. I prijatno je to mada skroz bez nadgradnje a moderna, čista, nažalost nedinamična produkcija mi je možda i veći šok od činjenice da sve pesme zvuče kao da su napisane 1990. godine. Slatko i nostalgično:
https://vidaenferma.bandcamp.com/album/vida-enferma-esperando-la-muerte
Kalifornijski grajnderi Elder Devil su prošlu godinu završili u zaustavnom vremenu odličnim EP-jem Tormentor, a evo ih šest meseci kasnije sa albumom Everything Worth Loving i trinaest pesama blackened-hardcore-grinda. Ovo je sada već jako upeglana muzika, sa odličnim odnosom razgovetnosti i energije, pesmama od po dva, pa i tri minuta i uspešnim postizanjem mikroatmosfera u pauzama izmeuđu dve šamarčine. Grindcore ume da bude i kontemplativna muzika a Elder Devil su za to najbolji dokaz:
https://elderdevil.bandcamp.com/album/everything-worth-loving
Odličan grindcore stiže i sa prvim albumom grčkog jednočlanog projekta Konsensus. Achilles Michael je pod ovim imenom već imao jedan EP pre par godina ali za Life Deprived se baš uložio i ovo je deset pesama vrlo kvalitetnog grindthrasha, sa dvominutnim aranžmanima, pravovernom rifaškom paljbom, dobrim tempom, generalno tenzičnom i napaljujućom amosferom. Ovo je prilično old school u smislu da se pronalazi na toj tromeđi panka, death metala i thrasha, pa malo podseća na recimo Terrorizer, ili, ako hoćete, Misery Index, i to se meni naravno prilično dopada. Producirano je solidno i Life Deprived ne treba propustiti:
https://konsensus.bandcamp.com/album/life-deprived
Čikaški Primal Code ne kažu sa kime je njihov Split EP samo nazan Split, ali sa omota se može dedkukcijom utvrditi da se radi o isto ilinoiskom thrash/ metalcore bendu The Gavel. The Gavel nisu svoju stranu stavili na Bandcamp, ali ove dve pesme su dobre same za sebe i vrede vaše pažnje bez ostatka… Elem, ova tri lika još nemaju album, ali su u Januaru imali jedan EP a sada ova dva komada iz kasnog proleća nude ukusno spravljen death metal gruverske, pomalo i hipnotičke provinijencije. Primal Code me najpre ovde podsećaju na Bolt Thrower sa tom kombinacijom lepih, prijemčivih rifova, ritualističkog pevanja i srednjetempaškog ritma koji vas sve vreme drži i ne pušta. Death metal retko reklamiraju kao muziku za relaksaciju ali ove dve vrlo dobro producirane pesme su baš to:
https://primalcode.bandcamp.com/album/split
Poljski Defense Records izdao je split minialbum The First Encounter/ Spectral Dominion vrlo kvalitetnog brutalnog/ tehničkog death metala. Sa jedne strane su Terrestrial Sphere iz države Njujork, a koji su se raspali još 2009. godine i ove tri pesme su njihov jedini demo ikada snimljen. No, u pitanju je vrhunski materijal, vrlo energičan a maštovit death metal, tehnički izbrušen a čvrsto vezan za najpodzemnije regione moderne muzike, sve po formuli koja mene podseća na Suffocation i druge slavne kolege iz devedesetih. Odlična muzika, soidna produkcija (za demo) i pravovremeno spasenje od zaborava. Sa druge strane je jednočlani Eros Rot iz Teksasa i Jacob Misko koji sve to radi nudi još zrazitije „tehnički“ brutalni detah metal, čije poigravanje sa formom i aranžmanom rok ili pop pesme doseže ekstreme ali ih ne prelazi, ostajući dovoljno unutar death metal idioma da se ovo sluša uz stisnute zube i mlaćenje glavom. Odlično, ali za striktno andergraund publiku.
Order of the Dead su iz Ročestera u državi Njujork i imaju iza sebe jedan album ali to je bilo još pre pola decenije. No, novi EP, Illusions nudi finih pet pesama melodičnog blago progresivnog, svakako gruverskog death metala. Ovaj materijal ne osvaja agresijom ali je čvrst i ubedljiv, sa pesmama koje hvataju fini gruv i onda unutar njega ispaljuju te neke blago proggy fore. Korektno je to i odsvirano i snimljeno i Order of the Dead legitimno hvataju zalet za velika dela:
https://orderofthedead322.bandcamp.com/album/illusions
Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje imaju u ponudi debi album death metalaca iz Nju Džersija World Eater. Nazvani po pesmi Bolt Throwera, World Eater ipak sviraju moderniji death metal, sa bržim tempom i ukusnim melodičnim solažama između krljačkih deonica. Album An Insidious Remedy je u principu urednija, upeglanija produkcija od HPGD proseka, ali je njegovo najjače oružje raznovrsnost sa prilično ubedljivim šetanjem između atmosfera i žanrovskih trikova. Svakako interesantno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/an-insidious-remedy
Čileanci Torture Machine nominalno sviraju melodični death metal ali pošto ovo u stvarnosti nije naročito melodično, mislim da se njihov debi album, Reduced To Nothingness sasvim legitimno kvalifikuje da ga slušamo kao deaththrash ploču. I nije sad da on tu donosi nekakve velike istorijske prevrate ali Torture Machine vrlo korektno poštuju zanat i, pa, cepaju kako treba. Dakle, sve ideje ste ovde čuli, tehniku pevanja znate i sami da odradite dok perete zube ispred ogledala ujutro, aranžmani su predvidivi u svojim stalnim promenama ritma itd, ali – sve to RADI POSAO. Torture Machine su ubedljivi i strastveni i to da ne menjaju paradigmu stvarno nije neki greh:
https://torturemachine.bandcamp.com/album/reduced-to-nothingness
Isto i Diesomnia iz Springfilda u Ohaju sugeriše da je njihova muzika malo melodični death metal, malo groove metal, malo death core, ali odahnuo sam čim je krenula prva pesma na EP-ju, njihovom prvom, Pray for the Flood. U redu je, ima ovde i malo melodije i malo gruva i malo deathcore pevanja, ali sve je to samo ukusno pofajtano po osnovi koja je bez greške ipak pristojan, energičan death metal. Koji ne ide sve vreme svom brzinom, ali ima fini death groove, ume da iznenadi melodičnim pasažom (slušajte brejkdaun u No Truth) i lepo plasira dualne vokale kad proceni da će biti efektno. Odličan debi za Springfilđane i čak šest žestokih death metal komada.
https://diesomnia.bandcamp.com/album/pray-for-the-flood
Za Kusaru ne znamo odakle su ali njihova kaseta分解儀式 (putrefaction ritual) ima četiri vrlo hermetične a neodoljive pesme prljavog, mučnog death doom metala. Ovo je lepo formatirano oko lepljivih, zaraznih rifova a teški, spori ritam i brutalni vokali stvaraju takvo gravitaciono polje da vam nema spasa. Odlično:
https://kusaru.bandcamp.com/album/putrefaction-ritual
Znate da je bend hardcore underground kada ima ime koje ne može da se izgovori. Khnvm su Nemci, imaju već tri albuma a treći, aktuelni, Visions of a Plague Ridden Sky isporučuje sedam pesma žestine negde na pola puta između epike i povraćanja od mučnine. Sviđa mi se to, da ne bude zabune, sa nekim vrlo ukusnim death metal rifčinama i povremenim eksplozijama brzine i mada bend ima malo i muljav miks, sve se to na kraju ispegla odličnom svirkom. Khnvm su verovatno isuviše tr00 da bi sebi kačili nekakve progresivne etikete ali ovaj album iz pesme u pesmu iznenađuje osobenim rešenjima i odličnim idejama. Ne propustiti:
https://khnvm.bandcamp.com/album/visions-of-a-plague-ridden-sky
Teksaški Creeping Death su naši stari znanci pa je i drugi album, Boundless Domain kao ulazak u udobne, razgažene farmerke. Njihova kombinacija death metala i hardkora je i ovde u vrlo solidnoj formi sa povremeno vrlo dobrim rifovima ali sa pre svega naglašenim gruvom koji melje li melje i povlači sve za sobom u žrvanj. Creeping Death ovde imaju i vrlo dobar, čvrst zvuk, Corpsegrindera kao gosta na jednoj pesmi i nema mnogo greške uz ovaj album:
https://creepingdeathtx.bandcamp.com/album/boundless-domain
Iako Vile Ritual iz mesta Chevy Chase u Merilendu (ozbiljno), sebe nazivaju ritualistčkim black-death bendom, mislim da ta deskripcija ne dobacuje do nivoa dementnosti koji njihov debi album Caverns Of Occultic Hatred doseže. Ovo mislim u pozitivnom smislu, naravno, sa muzikom koja je ultra old school razaračina, onako, primitivna, otupela a nekako neposredna i srcu draga iako je neprozirna i po zvuku i po sadržaju. Ko voli Blasphemy i Baphomet jednakom ljubavlju, ovo je kao neko njihovo nepriznato dete:
https://vileritual.bandcamp.com/album/caverns-of-occultic-hatred
Evo nas u poslednjem delu današnjeg preleda, sa heavy metalom i ranim krosžanrovskim radovima. עש su iz Izraela a njihov album, לא שם je neka, recimo eksperimentalna kombinacija sludge metala, noisea, izraelskog skronka, death metala… Nije to uvek lako za svariti ali עש ne rade kompozicije nasumično i u njima uvek postoji jasan narativni naum i dosta atmosfere pa makar ona često bila hermetična. Vredi da se čuje!
https://ashloman.bandcamp.com/album/-
Finski Barrel zvuče fantastično na EP-ju Unanticipated Confessions of Love. Njihov drugi, nakon debija prošle godine, ovaj materijal ima tri pesme kombinacije tradicionalnog heavy metala sa malo thrasha, ali sve urađeno sa puno karaktera i bez pukog ponavljanja naučenih žanrovskih gestova sa tuđih ploča. Barrel imaju jak identitet, kvalitetne pesme, solidnu produkciju i jednu ugodno cheesy epiku kojima je teško odoleti. Pa ne odolevajte, imate i vi dušu:
Tales of Dhvaras su norveški bend koji ništa nije snimio devedesetih pa se vratio usred COVID-ere i evo, sad je dropovao debi album, Full Speed or Nothing. Iako nominalno blek metal sastav, Tales of Dhvaras je mnogo žanrovski kompleksniji od ove deskripcije, sa nazivom albuma koji sugeriše da im se dopada Metalika, ali sa muzikom koja je atmosferičniji, emotivniji, pa, blackened rock? Recimo? Tales of Dhvaras u stvarnosti sviraju svoju muziku koja ima elemente i klasičnog heavy metala i roka, i blek metala i folka, pa sugerišem da ovo poslušate sa dosta pažnje jer ima puno interesantnih i originalnih ideja:
https://talesofdhvaras.bandcamp.com/album/full-speed-or-nothing
The Vulgar Parts su iz Australije a njihov album, Lesser Known Facts In Capitalist Phrenology je simpatično izluđujuća kombinacija raznih rok formi, od alternativnog metala, preko posthardkora i noise rocka, pa do sasvim melodičnog, kao, indie rocka. Dobro to ume da funkcioniše sa nekim vrlo uspešnim spojevima i očiglednom strašću u svirci, a zašto je bend ovako masterovao album da mu ubije dinamiku, to valjda zna makar njihov duhovnik. No, ploča ima puno zanimljive muzike i iskrene, žestoke svirke pa vredi da se posluša iz sve snage:
https://thevulgarparts.bandcamp.com/album/lesser-known-facts-in-capitalist-phrenology
Vašingtonski Fifth Angel su svoj prvi album snimili još 1986. godine, drugi 1989. pa onda pauzirali do 2018. Tu se negde desila i pandemija i evo nas sa četvrtim albumom dugokosih metalaca, naslovljenim When Angels Kill. I zabavna je ovo ploča prilično tradicionalnog metala, sa herojskim solažama i prebudženom produkcijom ali sa svim potrebnim elementima da se matorci poput mene isprimaju. Osvežena postava ima Stevea Conleyja iz Flostasm & Jetsam na gitari, ali je ovde bitniji novi pevač, Steven Calrson koji vrlo lepo kanališe old school tehniku na transverzali Ronnie James Dio – Rob Halford i to ume da podigne pesme čak i kad im zafali malo dinamike na drugim mestima. Prijatna ploča za nas koji volimo cheesy, epski heavy metal bez stida i ironijskih odmaka:
Vulture Industries nisu snimili album šest godina i nova, peta dugosvirajuća ploča, Ghosts from the Past nudi jednu osveženu idejnu i sviračku predstavu. Nije ovo MNOGO metal, mada ima blek metala u osnovi, ali onda ima i duvačkih instrumenata i kao celina je u ponudi prijatan, mračni rok zvuk sa teatralnim ali nepretencioznim formatom koji me na momente podstiče da zamišljam da bi ovako zvučao Nick Cave da je odrastao slušajući metal:
https://vultureindustries.bandcamp.com/album/ghosts-from-the-past
Za publiku koja ne može da sluša metal sem ako on nije agresivno avangardan i, ako je moguće, ima duvačke instrumente, Njujorčani Sarmat imaju prvi pravi album, Determined To Strike, a koji je začetak konceptualne naučnofantastične trilogije. Bend je nastao kao neka vrsta pandemijske razbibrige za članove Tower, Imperial Triumphant i Artificial Brain pa ne treba da iznenade elementi progresivnog roka i jazza u hermetičnom black/ death zvuku. Songrajting je zasnovan na kompleksnim metrikama i čestim improvizacijama preko njih, pa ako ste avanturistički nastrojeni i nakon prošlonedeljnog podsećanja na to da vam se Cynic mnogo dopadaju žudite za nečim DALJIM, Sarmat su vrlo solidan izbor:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/determined-to-strike
Finci Frozen Land gotovo direktno citiraju Helloween na početku svog drugog albuma, Out of the Dark. Mislim, prva pesma, King’s a Bitch jer bukvalno prepisan Eagle Fly Free sa malo izmenjenim notama ali je kompetentna i zabavna. Frozen Land ni u ostatku ploče ne pucaju od originalnosti ali sviraju korektan, vrlo germanski power metal i u kompaktnih 38 minuta spakuju devet feelgood pesama koje zbog svoje derivativnosti verovatno nikada neće završiti baš u nekom muzeju ali su prijatne:
Ovaj Jun je zaista ispao moćan sa nekoliko meni najomiljenijih bendova svih vremena koji su izbacili nove albume. Tako da nemam drugog izbora nego da mi titulu albuma nedelje ponesu dve ploče. Posle Godflesh prošle nedelje, evo, sada imamo i Boris (mada oni albume izdaju znatno češće pa to nije TOLIKI događaj). No, događaj je da je Bright New Disease kolaboracija sa njujorškim industrial metalcima Uniform i odlčno to na kraju ispada. Borisov uobičajeno ekspanzivni pristup rok muzici, sa divljačkim izletima u stoner rok, pank rok, hardkor, ili konkretnu buku je ovde smisleno dopunjen Uniformovom ekspresionističkom brutalnošću pa kad shvatite da se neke od pesama najpre mogu opisati kao psihodelični blek metal pank, znaćete da ste na dobrom mestu u svom životu. Odlično!!!!!!!!!
https://boris.bandcamp.com/album/bright-new-disease
Drugi album nedelje je, naravno, veliki povratak svačijih omiljenih Australijanaca, King Gizzard & The Lizard Wizard hard rok/ metal izrazu sa njihovim, uh, dvadesettrećim albumom, PetroDragonic Apocalypse; or, Dawn of Eternal Night: An Annihilation of Planet Earth and the Beginning of Merciless Damnation. Naziv i možda i omot mogu delovati kao i da je u pitanju malo parodija na metal ali Stu Mackenzie se nikada ne sprda ako istovremeno nije i smrtno ozbiljan pa novi album pošteno krlja ali i priča jednu komplikovanu priču koja pored neprebrojnih referenci na gomilu stvari koje prepoznajete iz popularne kulture ima i jasnu (apokaliptičnu!) ekološku zabrinutost. Muzički, ovo je žestoko, i ako ste kod Gizzarda sa prošlih par albuma navikli na relaksiraniji, afrobitom pokretani rokenrol, ovde ćete se pošteno protesti. PetroDragonic Apocalypse svakako ima prepoznatljive Gizzardove trikove, od mikrotonalnih melodija, preko alikvotnog pevanja do obrednih udaraljki, ali ovde je sve to razvučeno preko matrice stoner-thrasha koji ovom bendu tako lepo ide od ruke kada poželi i onda je album procesija odličnih stonerskih i psihodeličnih rifčina sviranih u visokom tempu, aranžiranih avangardno ali ne tako avangardno da se rokačina izgubi. Recimo, Witchcraft ima BEZOBRAZNO komplikovano neuhvatljiv neparan ritam ali ova pesam i ROKA baš pošteno i znojavo, nudeći siguran koncertni hit za nastupajuću australijsku zimu a koju Gizzardi ionako provode svirajući po SAD. Ploča nema širinu pa ni dubinu NAJBOLJIH Gizzard ploča ali kao jedan energični čistač za uši i dušu, ekstremno je prijemčiva. Kao i uvek, ne propustiti:
