Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Danas slušamo jedan dosta svež album nemačkog džeza i improvizacije, jednu bogat ponudu tema, atmosfera, improvizacija, tekstura ali i energične kolektivne svirke. Twirls: Tides & Shadows je dupli album berlinskog (i potsdamskog) dua Twirls, a koji se zapravo lako i organski proširuje i u kvartet. Otud je prvi disk ovog albuma (Tides) posvećen duo postavi, i sve kompozicije se zovu Twirls Duo, dok je drugi (Shadows) sav u kompozicijama koje se zovu Twirls Quartet. Uredno, mada malo depersonalizovano, no muzika je, da se niko ne zabrine, topla, poletna i zapravo i pored svoje cerebralne dimenzije, ne prenaglašeno hermetična. Nemce možda tu i tamo bije glas da su hladni i proračunati, ali ovaj album u srži ima vrlo jasno izraženu DUŠU, onaj element džeza koji se naprosto čuje ili ne čuje a koji može da bude presudan u pogledu toga koliko će vam nešto biti blisko ili ne. A i, mislim, pored dva Nemca tu su i jedan Nizozemac i jedan Grk. Evropa!

Twirls je, dakle, u osnovi duo pijaniste po imenu Nicolas Schulze i saksofoniste po imenu Alexander Beierbach, obojica vrlo zaposleni muzičari i kompozitori sa brojnim projektima koje drže u rotaciji – a što je valjda jedini način da se preživi kada svirate muziku koja nema ni trunku komercijalnog u sebi. Štaviše i ovaj album snimljen je uz pomoć, jelte, institucija, konkretno departmana Berlinskog senata posvećenog kulturi i Evropi, i prosto mogu da vidim američke free jazz i free improv muzičare kako škrguću zubima i stiskaju pesnice do usijane beline, zavideći evropskom socijalizmu. Činjenica da ovakva muzika dobrim delom opstaje na ime dotacija iz javnih fondova je nešto na šta ja često volim da podsetim najpre kao argument u prilog ideji da je zaista korisno imati društvenu svest o tome da avangardna umetnost koja ne komunicira tako lako sa „narodom“ treba da ima ovu vrstu podrške. Jer, ako se sve prepusti tržištu i volji, jelte, većine, neće nestati samo avangarda i apstraktna umetnost – nestaće sve. Tržište umetnost koju prave UMETNICI uopšte ne zanima i onog trenutka kada AI bude napravi prvi ozbiljan hit sa dovoljno strimova na Spotifaju da neko obezbedi sebe i par generacija zvaničnog i nezvaničnog potomstva u budućnosti, možete biti sigurni da će i Taylor Swift,  Aca Lukas ili Kanye West osetiti grubi ujed ekonomske krize (mada se ovaj prvi već nakačio na dražavnu sisu, a ovaj drugi je modni kreator od ugleda…). Kada AI bude mogao da kreira i čitave žive nastupe, „pravim“ muzičarima će biti iz ruke izbijen i onaj drugi alat kojim zarađuju za život. Zato je, između ostalog, važno da postoje javni fondovi koji podržavaju umetnike što ne bi u stvarnosti mogli da žive od puke prodaje ploča. Da ne bi nestalo sve i da se čovek ne izgubi iz muzike.

No, ako Tides & Shadows i ne bi baš zapalio top liste,  sve i da uzmete da ga reklamirate na bilbordima i televiziji, ovo nikako nije zbog nekvaliteta muzike.  Ovo je izuzetno prijatan album koji uprkos, kako rekosmo, svojoj cerebralnosti, ima dušu i komunicira sa slušaocem i na vrlo direktan način, nudeći prijatne teme i tople boje. Svakako, dobro je ako imate sklonosti ka slobodnoj improvizaciji i muzici kojoj je idiom više jedna od mogućnosti nego polazna tačka, ali ovo nije jedan od onih free improv albuma kakve bi snimali originalni dadaisti da su danas među nama.

Nicolas Schulze ima besmisleno dugačak spisak bendova, muzičara i projekata sa kojima danas sarađuje, sa vrlo aktivnim koncertnim životom u potsdamu u poslednjih deset godina i organizovanjem nastupa za masu muzičara iz Nemačke i Evrope. Od aktivnih projekata, Twirls, u duo i kvartet formi, mu je jedan od najglavnijih, a pomenuću još Breath Tongue Melody, The Great Boredom, saradnje sa pevačicom/ plesačicom Yuko Matsuyamom, gitaristom Joom Ambrosom, plesačem Shang-Chijem Sunom, flautistkinjom Sabine Vogel… Schulze je od 2019. jedan od dvoje koordinatora festivala Jazzoffensive a veliki broj njegovih kolaboracija odnosi se na koreografe i plesače, pa se i na ovom albumu čuje jedan jasan senzibilitet muzičara koji sve vreme razmišlja o tome kako bi ljudsko telo moglo da se kreće uz ono što on svira.

Alexander Beierbach je pak iz Berlina (mada rođen u Štutgartu, obrazovan u Frajburgu i Majncu), i on od 2014. godine vodi nezavisnu izdavačku kuću Tiger Moon records, zajedno sa takođe saksofonistom Almutom Schlichtingom, a koja služi kao medij da se distribuira i promoviše muzika što je oni kreiraju u raznim projektima. Na ovom albumu, Beierbach svira tenor i sopran saksofon i kroz njih izliva na slušaoca svoje poluvekovno iskustvo u slušanju i stvaranju muzike koja se nalazi na ugodnoj sredini između strukturirane kompozicije i slobodne improvizacije. Beierbach ima dosta iskustva sa sviranjem u vrlo različitim formatima, od roka, preko hip-hopa pa do vrlo avangardnog džeza i jako se ovde oseti ta lakoća sa kojom se saksofonista kreće između idioma i filozofija. Neki od njegovih glavnih projekata su The Tigers of Love, BROM i Absolutely Sweet Marie, a ovaj poslednji je posvećen Dilanovim kompozicijama rađenim u džez ključu.

Beierbach i Schulze zvuče izuzetno relaksirano jedan uz drugog na prvom disku ovog albuma, nudeći razigran, lep spoj džeza i slobodnog improvizovanja. Kako već rekoh, ovo nije muzika koja počiva pre svega na poništavanju svih muzičkih pravila pa iako Schulze ume da se vozi i u atonalnoj traci dobar deo vremena, Beierbachova svirka je naglašenije džez intonirana i često su cerebraliji pasaži na klaviru ispraćeni promuklim, lomnim bluzom. Možda mi je ključan element ovog prvog diska to što oba muzičara, i pored jasnih aluzija na obrasce klasične muzike, impresionističkih deonica i smelosti da se ode u potpuno neidiomatskom smeru – sa saksofonom koji podražava glasanje ptica i pointilističkim udarcima po klaviru – zapravo najveći deo vremena voze jedan vrlo izražen swing, jedan pravi džezerski gruv koji i najapstraktnije momente materijala čini razigranim, zabavnim i prijateljskim. Beierbachovo spontano pronalaženje tema u hodu i Schulzeovo perfektno pariranje njegovim bravurama pokazuju ove muzičare u izuzetno dobroj formi.

Ali onda kada pređete na drugi disk i čujete kako kvartet dobro zvuči, zapitate se zašto Twirls SVE ne sviraju u kvartet postavi. Nizozemski veteran Meinard Kneer ovde svira kontrabas i ovaj čovek, muzičar, kompozitor, improvizator i nezavisni izdavač muzike sa ogromnim iskustvom (i zdravim interesovanjem za radove Danila Harmsa između ostalog) se perfektno uklapa u naizged već potpuno kompletnu, zaokruženu međuigru dvojice muzičara. Kneer je maštovit i asertivan a njegovo iskustvo sviranja po Africi i Aziji se ovde čuje kroz ekspanzivnost tehnike i harmonskog razmišljanja.

Grk Yorgos Dimitriadis kompletira postavu i ovaj veoma iskusni perkusionista i kompozitor (rođen još šezdesetih u Solunu, danas baziran u Berlinu) ima respektabilan katalog izdanja i ogromnu istoriju saradnji sa masom muzičara iz Evrope, poglavito sa Kneerom za čiju etiketu danas često i izdaje. Naravno, njegovo celoživotno interesovanje spram kombinovanja perkusija i elektronike, ambijenata, tekstura i ritma je ovde kanalisano kroz vrlo prefinjen način na koji on u već veoma gustu muziku, prepunu nota, dodaje svoje akcente. Dimitriadis ovde radi isključivo akustično i nema pristup elektronici, ali svejedno uspeva da muziku oplemeni nezemaljskim teksturama, bojama i tonovima. A kad se svira brzo i žestoko, on pazi da ne preplavi zvučnu sliku bukom i da ostavi dovoljno prostora ostalim muzičarima, pogotovo Schulzeu koji je na ovom disku ubacio u najvišu brzinu.

Tides & Shadows je prava poslastica za onog slušaoca koji sebe nalazi na razmeđi avangardnog džeza, moderne kompozicije i slobodne improvizacije. Kompleksan a spontan, cerebralan a topao, nikada nesiguran u to kuda je krenuo a uvek svestan otkuda dolazi, ovo je album koji je dodatno zabavan i prijatan na najbazičnijem estetskom nivou, pa kao takav može da posluži i da se civilima pušta na kašičicu i polako ih se pridobije na našu stranu. Obavezno slušanje:

https://tigermoonrecords.bandcamp.com/album/twirls-tides-shadows