Nedelja u kojoj možemo da radosno izignorišemo Korija Tejlora a poradujemo se Džastinu Brodriku je, pa, dobra nedelja. Da ne pominjem da smo u njoj dobili i jedno izuzetno srpsko izdanje!
Blek metal! Duivel su Nizozemci i imate samo jednom da pogađate šta njihovo ime znači na našem jeziku. Ali, evo, možete prvo da preslušate njihov novi EP, Heiligschennis pa kad čujete koliko je to blasfemično ili samo vidite omot, sve će biti jasno. Duivel imaju jedan album iza sebe, koji nisam slušao, ali ovaj EP je pun agresivne svirke i mučne tenzije koju proizvode disonantne gitare i klavijature, sve ušnirano u jednostavne a opet domišlljate aranžmane. Čini mi se prejako da ovako sirovu muziku nazovem avangardnom ali Duivel definitivno iskaču iz formata običnog blek metala i pružaju nešto ambicioznije i intrigantnije:
https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/heiligschennis
An Evil Unearthed je split album između Orcblood i Deformem ali za sada na Bandcampu imamo samo stranu Orcblood. Ali ona je vrlo dobra. Ovaj mladi, novi sastav iz Los Anđelesa se ovde ističe kvalitetnim kompozicijama i odličnom svirkom, nudeći četiri nekomplikovane ali upečatljive pesme blek metala koji voli i trešerske rifove, najlepše se oseća u brzom tempu i generalno kida. Solidan ako već ne skup studijski zvuk, takođe i cena od koliko date su dodatni argumenti da ovome pružite priliku:
https://orcblood.bandcamp.com/album/an-evil-unearthed
Okkultation su norveški blek metal bend za koji niko nigde nikada nije čuo pa ću pretpostaviti da su veoma novi. No, debi album, The Cryptic Manuscript je iznenađujuće zreo i njegovih sedam pesama nude kvalitetan black-death metal žestokog tempa, pretećih, mračnih rifova i svirke koja je sigurna, vrlo tehnički impresivna pa i vrlo solidno producirana (slušajte tu bas-gitaru kako zakiva!). Ne znam odakle su ispala ova dva čoveka, ali forenzička analiza pokazuje da je autor sve muzike i izvođač na svim instrumentima sem glasa Christer Korsvold koji već svira u bendovima Pandemonial i Funeral Void, no nisam očekivao baš ovakav kvalitet. Ovakav debi se ne čuje tako često iz kuhinje prilično nepoznatih muzičara pa molim da se obrati pažnja. A album pritom plaćate koliko hoćete:
https://okkultation.bandcamp.com/album/the-cryptic-manuscript
Debi album takođe norveških Ekrom, naravno, odvaljuje. Ova dva lika već imaju iskustva sa raznim bendovima pa je Uten nådigst formildelse jedna sigurna ploča sirovine ali i sofisticiranosti. Pesme imaju, za norveški blek metal tipičnu hladnoću ali se to kombinuje sa nestašnim, razuzdanim prženjem, pa se to preseče veličanstvenim, epskim pasažima i tako u krug. Vrlo prijatno:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/uten-n-digst-formildelse
Schädel su dva lika iz Berlina sa debi albumom krljačkog, modernog blek metala. Erosion des Willens je sniman još od polovine 2021. godine ali se snimanje vokala odužilo i bend, evo, tek sada debituje. Ali trijumfalno. Ovo je vrlo kvalitetan, energičan, ma razbijački blek metal sa pesamama koje fino kombinuju sirovu energiju, hipnotičnu repetitivnost i jedan vrlo ledeni ambijent koji ne bi bio ni malo stran nekoj norveškoj ploči. No, Schädel umeju i da umere izraz pa iako abrazivni zvuk i glasna svirka ne popuštaju, pesme fino variraju nivo agresije. Vrlo dobro:
https://blackicon.bandcamp.com/album/erosion-des-willens
Pensilvanijski Profane Elegy su zabavni na prvom albumuu, When All Is Nothing. Ovo je krljački, brz blek metal koji simpatično uvaljuje melodične teme ali i atmosferične, praktično jazz pasaže između blastbit rokanja. Ne samo da su kompozicije dosta progresivne u tom smislu, nego je i zvuk atipičan za blek metal sa bubnjem koji je izdefinisan i dinamičan, tanjim, manje distorziranim gitarama i vrlo prominentim basom. Odličan debi album ali i odličan album progresivnijeg blek metala uopšte. Profane Elegy imaju ideja za izvoz i nadam se da će ih kolege slušati i biti inspirisane:
https://profaneelegy.bandcamp.com/album/when-all-is-nothing
Sanctiphagous iz Rija de Žaneira je jedan lik pod ljupkim nadimkom Warbutcher a The Dysangelion je drugi EP ovog urnebesnog blek metal projekta. I, mislim, kažem „EP“, ali The Dysangelion ima čak jedanaest pesama zaključno sa obradom Sarcofagove Christ’s Death, pa to ukazuje i kakv je ovo blek metal. Naime, oštar, brz, sa pesmama od kojih samo jedna prebaci dva minuta (ne računajući taj kaver na kraju), i sa MEGADŽULIMA gnevne energije koja šiklja iz muzike. I, mislim, nije loše. Jeste kućna produkcija, jeste svedeno po viziji i dosegu, ali da krlja, krlja. A dovoljno je zanatski uredno da meni prija:
https://nekrolustrecords.bandcamp.com/album/nekro-020-sanctiphagous-the-dysangelion
https://sanctiphagous.bandcamp.com/album/the-dysangelion
Brazilski trio Pacta Corvina mi je odmah bio simpatičan na ime toga što ma bubnjarku u postavi (i ta bubnjarka ODVALJUJE) a onda se ispostavilo i da imaju vrlo lep debi album. Osnovan pre par godina, ovaj bend svira dosta primitivan, dosta old school back-death metal, a to znači mnogo krvoloččnih rifova, mošerskog ritma i brutalnih vokala. Ovde emo melodija i atmosferičnog shoegaze harmonskog rada nema i album Ignis et Sulphur je i muzički i pomalo i produkcijski kao da ste se vratili u devedesete i slušate ljude sa izuzetno nadrkanim karakterom kako lome instrumente od besa. Još su i otvoreno antifašistički nastrojeni, pa ne može bolje!
https://pactacorvina.bandcamp.com/album/ignis-et-sulphur
Woods Witch je u principu jednočlani projekat iz San Dijega ali na novom EP-ju, Warmth and Comfort se Stuartu, koji vira sve žičane instrumente i peva, pridružio i bubnjar Keith. I ovo je, uh, vrlo dobro. Woods Witch je ovde kombinacija blek metala, sa malo doomgaze/ voidgaze šmeka, ali i sa melodičnim folk elementima, sve sirovo, jeftino, al sa puno duše i promišljenosti. Plaćate koliko hoćete za ove lepe tri pesme:
https://woodswitch.bandcamp.com/album/warmth-and-comfort
Prilično mi se dopada debi album francuskih Miasmes. Kako već to biva, to dopadanje je zasnovano na činjenici da bend svira brzo, energično, sa finom dozom grindcore oštrine ubrizganom u blek metal osnovu. Ovde ima i klasičnijeg blek metal programa ali album Répugnance počiva na eksplozivnosti i mešanju vrlo trešerskih i rokerskih, nestašnih rifova i solaža u brzu, nemilosrdnu svirku. Pritom i dopadljiv miks sa solidnim razdvajanjem instrumenata i ja sam na kraju veoma zadovoljan:
https://ladlo.bandcamp.com/album/r-pugnance
Također francuski jednočlani Aodon ima treći album, Portraits i ovo je u suštini konceptualna ploča okrenuta stvaranju devet muzičko-liričkih portreta za devet (stvarnih ili fiktivnih) osoba. Jedini član i autor sve muzike, M-Kha, je izvorno bubnjar pa album profitira od maštovitijih bubnjarskih aranžmana u nečemu što je pre svega savremeni melodičniji, atmosferičniji, blackgazeom prilično isprljani blek metal. Prijatno je:
https://aodon.bandcamp.com/album/portraits
A onda Srbija. Beogradski Oskrnavitelj imaju odličan debi album – Pradavni – i ovaj sastav, osnovan 2021. godine, zvuči kvalitetno i zrelo već od prvog takta. Kako bend i sam kaže u svojoj kratkoj biografiji: „Hladne i emotivne melodije, mračni rifovi i često sirovi gitarski rifovi glavne su odlike stila benda koji svoju autentičnost pronalazi u oslanjanju na black metal ’90-ih. “ I, da, to je baš tako, ovo nema previše veze sa savremenim trendovima u blek metalu koji diktiraju atmosferičniji i emotivniji izraz i time je meni Oskrnavitelj odmah draži i bliži. Melodičnost je ovde uparena sa energičnim, brzim tempom, a svirka je izvrsna, sa odličnim bubnjarem (Daniel Pop iz Eris i Final Holocaust), sjajnim gitaristima i pevačicom, Ivanom Savić Iz Krampa, Sakramentuma i mase drugih bendova koja ovde odrađuje odličan posao. Kvalitet pesama je izvrstan, produkcija dobra i Pradavni je debi-album kakav svaki bend sebi samo može da poželi, karakteran, ubedljiv i moćan. Sve čestitke:
https://oskrnavitelj.bandcamp.com/album/pradavni
Pa onda pređemo na doom, stoner rok, hard rok, sludge metal i psihodeliju. Heldscalla su doom metal bend iz Sijetla koji sebi pripisuje i stonerske elemente, i, dobro, ima tu poneki stonerski rif, ali njihov drugi album, Two Cathedrals je pre svega doom sa post metal prelivima. I to meni zvuči vrlo lepo. Heldscalla sviraju sporo, imaju masivan, prijatan zvuk a pesme voze taj razjareni očaj koji samo doom metal ume da nam prenese. Jako ugodno, sa sedam uglavnom dužih i atmosferičnih pesama, ali sa puno dobrih rifova i stamene svirke:
https://heldscalla.bandcamp.com/album/two-cathedrals
Sheepdog iz Masačusetsa su dosta agresivni u svojoj „party“ interpretaciji hard/ stoner roka. EP To The Spaceship ima pet pesama vrlo tvrdog gruva sa srednjetempaškim ritmovima koji melju i gitarama koje seku na sitne komade, te pevačem koji je u svakom momentu spreman da se strmekne u provaliju. Fino funkcioniše ta tenzija između gruva i agresivnosti, pogotovo jer su ovo lepo napisane hard rok pesme a i produkcija nije nepodnošljivo prebudžena. Valjano:
https://sheepdog2019.bandcamp.com/album/to-the-spaceship
Kosmic Elephant sebe naziva i desert punk bendom što je dosta srećna deskripcija za muziku koja ima i stonerski/ desert ambijent i pankersku energiju. Mini album blood and honey sa svojih pet pesama i introm nudi jedan onako blago kinematski, relaksirani desert rock koji se onda fino oplemeni sa mao sirovije/ žešće svirke. S obzirom da bend ovo daje po ceni koju sami odredite, vrlo je vredno proveravanja:
https://kosmicelephant.bandcamp.com/album/blood-and-honey
Kad smo već kod mešavine panka i stoner roka, Hands Across Your Face – The Swamp Tribute to The Ramones je, jelte, tribjut album sa obradama Ramonesa koje sviraju bendovi nominalno poznatiji po svirci psihodeličnije, sporije muzike. Nije da ja baš sjajno poznajem rad ove etikete iz Las Vegasa, ali album ima bendove kao što su CIA Hippie Mind Control i Titanosaur, pa to služi kao neka orijentacija. I mislim, da ne filozofiram mnogo, svaka obrada Ramonesa je uglavnom zanimljiva i ovde ima nekoliko lepih, a niko nije obradio Now I Wanna Sniff Some Glue, tako da, očekujemo i Vol. 2. Plaćate po želji:
https://theswamprecords.bandcamp.com/album/hands-across-your-face-the-swamp-tribute-to-the-ramones
Španski Misty Grey za svoje liričke teme imaju noar filmove, i filmove tajanstva i mašte, pa je onda adekvatno da im je muzika dosta, jelte, kinematična i evokativna. No, ovo je doom/ stoner bend sa zdravim rifaškim radom i nabijačkim ritmom i njihova kinematičnost se pre svega nalazi u vokalnom stilu klavijaturiste Angela koji peva melodično ali muževno, dajući muzici taj neki prljavi glamur, ne trudeći se da previše ode u gotskom smeru. I to je simpatično. Bend vrlo očigledno bazira svoj izraz na ’70s doom originatorima pa se ovde Pentagram i slične kolege solidno primećuju, no album Visions After Void, treći za bend, ne zvučio kao puki tribjut ili pastiš i ima svoje ja. Fino je:
https://mistygreydoom.bandcamp.com/album/visions-after-void
Flashback su glasan, bučan a zabavan stoner rok bend iz Kalgarija čiji album, The Draconic Oath voli dobar rif, energičan ritam, promuklo pevanje, sve ono što i mi volimo. Flashback su adekvatno nazvani jer njihova muzika ima u sebi dosta retro šmeka, ali ovo je svakako moderan stoner, sa korenima u sabatovštini i svemu drugom što vam pada na pamet, ali sa savremenim senzibilitetom, nabudženim zvukom, težinom. Odličan je ovo album, mada ne izmišlja ništa novo, ali to što radi, radi puna srca i krljački:
https://flashback-yyc.bandcamp.com/album/the-draconic-oath
Slag Hive iz države Vašington pominje i nekakav powerviolence povodom svog prvog, istoimenog EP-ja ali ovo je u suštini atmosferični, hermetični sludge metal. Dakle, srednji tempo, granitno tvrdi zid gitara, bolesni gruv, očajnički odvrištani vokali – sve je prisutno. I nije rđavo. Naravno, Slag Hive nema, za sada, neke velike ambicije da zvuči preterano inovativno, ali ovo su korektno napisane pesme i imaju atmosferu i mišiće. Ja zadovoljan:
https://slaghive.bandcamp.com/album/slag-hive
Trio iz Tuluza (francuske, jelte, Tuzle), Black Drop ima vrlo prijatan gruv i atmosferu na svom debi albumu, Octopus. Prosto da ne verujete kako tri čoveka mogu da zvuče kad SVIRAJU umesto da samo, jelte, riljaju, pružajući minimalne ali vlo promišljene atmosferične komade i plesni ritam. Psihodelični rok se ovde lako i bez po muke dodiruje sa fankom a melodični, harmonični vokali sjajno idu uz nabrijane rifove i nemirne, obredne ritmove. Odlični Black Drop!!!!!!!!!! A plaćate koliko hoćete!
https://blackdr0p.bandcamp.com/album/octopus
Danski Human Growth prikazuju se kao vrlo maštoviti na albumu Lube Factory, mešajući stoner rok gruv sa izletima u postpankerske, avangardnije vode. Zanimljivo to, i eksperimentalno zvuči, ali, da ne bude zabune, propisan rokerski gruv je zagarantovan većinu vremena. Human Growth su, dakle, maštoviti a i tematski i lirički su originalni i ovaj su album, prvobitno zamišljen kao EP, šampionski iščukali i onda imali sreće da dobiju vrlo lep miks i master od strane jednog Marcusa Ferrerire. Ukratko: odličan album i bend na koji treba obraćati pažnju.
https://humangrowth.bandcamp.com/album/lube-factory
Kanađani Owls & Eagles imaju gruverski, atmosferičan i BUČAN album psihodeličnog stoner roka u formi tridesetšestominutnog Patience Vol 1. Ovo je, rekao bih, konceptualan album sa halucinantnim narativom pa i muzika reflektuje te, jelte, halucinacije kroz vrlo oniričke atmosfere i mnogo psihodelične izmaglice. Meni to prija, uz glasan, težak zvuk gitara i bubnjeva i rado ću mu posvetiti još vremena u budućnosti:
https://owlsneagles.bandcamp.com/album/patience-vol-1-full-album
Za mene je izuzetno prijatno iznenađenje ove nedelje bio debi album kalifornijskog all-girl sastava Snakemother nazvan isto Snakemother. Ove žene, od kojih samo za jednu znam da je imala prethodne muzičke angažmane u bendovima koji su snimali albume, su spravile ploču melodičnog, teškog, moćnog doom metala koja kreće sa komadom naslovljenim Ritual od skoro deset i po minuta i nastavlja da valja tešku metalčinu do kraja ploče. Ostale pesme jesu kraće ali su pune finih rifova i upečatljivih vokalnih linija (uključujući alikvotno pevanje u jednom momentu). Nije to sad nešto preterano originalno ali je prijatno sve vreme, a topao, vrlo ugodno faziran zvuk je važan element prijemčivosti ovog albuma. Preporučujem svima na probu.
https://snakemother.bandcamp.com/album/snakemother
Njemački kvintet Voidhaven je vrlo ozbiljno i studiozno pristupio izradi svog debi albuma, Lithic. Ovo je težak, masivan doom metal koji pritom ume i da ode u melodične strane, sa klavirima, klin vokalima i uplakanim gitarskim harmonijama, da bolje podvuče svoju poentu. Ume to da bude, za moj ukus, premelodično, preteatralno, al ja sam svakako debilčina i ne treba me preozbiljno shvatati. Ko voli propisan death doom sa više nego solidnom dozom gotike, ovde će naći duhovnog naslednika albuma kakve su Anathema, Paradise Lost i My Dying Bride snimali pre trideset godina. Pa čak i meni nije moglo da se ne dopadne kada je krenula vokalna deonica u Sermon of Scorn. Dobar album:
https://voidhaven.bandcamp.com/album/lithic
I dalje smo u praznini: Voideater iz Denvera sviraju brutalan, vrlo heavy i abrazivan doom/ sludge/ core na debi albumu Speak Into Existence. Ovo je sporo, teško, puca po svim šavovima od napetosti, ali su pesme solidno napisane sa hvatanjem te neke iskonske sludge energije Treba svakako izdržati svu tu agresiju ali ima ovde gruva i šarma pa se ipak nekako može i kad stignete do kraja, drago vam je da ste se u celu tu avanturu upustili:
https://voideater.bandcamp.com/album/speak-into-existence
Monje su iz Argentine i već smo im više izdanja ovde predstavljali. Novi album, Culto al Fin de los Tiempos nastavlja udarnički i udarački, vozeći svoj nestašni, nisko naštimovani sludge/ stoner stil sa puno elegancije i sigurnosti. Monje uspevaju da muziku baziraju na vrlo teškim rifovima i vrlo distorziranom, agresivnom zvuku a da ona ima i mnogo suptilnosti i upečatljivih melodija i ovo je ploča koja se uprkos svojoj agresivnoj dispoziciji zapravo sluša sa puno unošenja u dubinu muzike:
https://monje.bandcamp.com/album/culto-al-fin-de-los-tiempos
Iako Dead Quiet iz Britanske Kolumbije sebe opisuju kao stoner rok sastav, najnoviji album, IV je suštinski zdrav, energičan hard rok. Dead Quiet imaju himnične refrene, jak tempo, naglašen zvuk orgulja u miksu i to malo stonerskog gruva što umešaju u sve im svakako donosi dodatne poene ali da se razumemo: ovo može da sluša svako ko je ikada voleo Uriah Heep ili Deep Purple:
https://deadquiet.bandcamp.com/album/iv
A sada trio izvrsnih ploča od tri najbolje etikete u biznisu! Electric Valley Records ove nedelje izbacio je album takođe sardinijskih King Howl i, pa, ovo je izvrsno. Homecoming je ploča energičnog bluza i psihodeličnog rokenrola vrlo patiniranog zvuka i savršene svirke. King Howl imaju gruv, imaju teksturu, imaju stav i naoko bez napora prave ploču koja bi i kasnih šezdesetih u Londonu okrenula mnoge glave. Apsolutno slavlje faza i psihodelije. Ne propustiti:
https://evrecords.bandcamp.com/album/king-howl-homecoming
Naravno, novi album Black Rainbows je ozbiljan razlog da čovek ovo kasno proleće ipak pamti sa simpatijama. Italijani su do sada bili konstantno odlični i njihov izdavač, naravno, isto italijanski Heavy Psych Sounds Records, s pravom gromoglasno najavljuje da je Superskull „huge“. I jeste, ali na jedan nenametljiv način. Black Rainbows prosto svirtaju kvalitetan teški rok bez glume, filozofije ili mnogo konceptualizacija. Ovo su šmekerske, spontane hard rok pesme sa promišljenim rifovima, ritmovima i pevanjem, producirane da se stvari dobro čuju, da sve zvuči zdravo, energično i poletno. I gitare su zaista ugodno zvonke, bubnjevi dinamični i razigrani a pevanje dominantno (mada je istina i da ne bi škodio dinamičniji master jer je ovde sve na granici pucanja), što ovim pesmama savršeno pristaje. Bez greške, bez ikakve sumnje u sebe Black Rainbow ponovo isporučuju jedan od najboljih rok albuma sezone, a sasvim izgledno i čitave godine. Iz vrs no!
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/black-rainbows-superskull
Da ni Ripple Music ne zaostane u nedelji punoj lepih heavy rock izdanja tu je i novi album američkog sastava Rainbows Are Free. Heavy Petal Music je snimak njihovog prvog živog nastupa posle pandemijske pauze, doduše snimljen već u leto 2021. godine. Napravljen na nastupu kod kuće u Oklahomi, ovo je izvrstan album psihodeličnog i stoner roka sa raznovrsnim pristupom muzici koja uvek ima melodičnu, psihodeličnu dimenziju ali se onda sigurno šeta između doom metal elegancije, rokerskih zakucavanja, bluzerskog gruva… Vokali su ovde izuzetno upečatljivi ali čitav nastup odiše tom nekom nakupljenom energijom što je jedva dočekala da eksplodira i fer je reći da se RAF vraćaju na velika vrata. Jedno od najboljih Ripple Music izdanja u recentnim mesecima, a što nije mala pohvala imajući na umu sumanuto visok kvalitet autputa ove kalifornijske etikete:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/heavy-petal-music
Hajdemo onda brže: thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Phantom Witch su kalifornijski thrash metal kvintet sa, evo, drugim albumom, Forced to Worship i ovo je vrlo zanimljivo. Bend kaže da su poslati kroz vreme iz 1986. godine da donesu thrash u budućnost i ovaj album zaista zvuči kao budućnost koju je neko zamislio 1986. godine sa maštovitim pesamama i aranžmanima, daleko od danas dosta konzervativne thrash formule. Dakle, ovo bi možda neko nazvao i progresivnim trešom, ali da bude, jasno Phantom Witch pritom imaju MOĆNE old school rifčine i ritmove uz koje glava sama krene u hedbeng, tako da spajaju najbolje od dva sveta. Jako dobro:
https://phantom-witch.bandcamp.com/album/forced-to-worship-2
Portugalci Threatened imaju album prijatnog, old school death-thrash zvuka, Inevitable Demise i to je iznenađujuće pitka, prijatna ploča uprkos svojoj krljačkoj dispoziciji. Threatened, uspevaju da u manični, vrlo energični performans uvaljaju toliko melodičnih, simpatičnih rifova da je ovo na ivici da ga proglasim melodeath albumom, no, dosta jeftina produkcija i taj ipak old school senzibilitet u pravljenju i aranžiranju pesama, sve to daje albumu osobenost. Pesme su, da se razumemo, predugačke za moj ukus i imaju previše delova, ali… sve je vrlo simpatično i skušanje čoveku fino napumpa puls i da mu osećaj svežine. Onako, baš ga revitalizuje, kao da je proveo nedelju dana u banji. Lepo:
https://threatenedeath.bandcamp.com/album/inevitable-demise
Za vrlo čvrst, energičan thrash/ deaththrash metal tu su Španci Oniric Prison sa svojim drugim EP-jem, Slumber. Ovaj materijal sa pet pesama je u osnovi klasičniji thrash za moje uši (mada onda dođe death metal nadgradnja koja je vrlo dobra), sa napaljivim, maštovitim rifovima, vrlo mošerskim a promišljenim aranžmanima, dobrim zvukom. Bend uprkos tome što je snimio malo toga, zvuči veoma zrelo, sa uzgrađenim identitetom i ne samo da iz sve snage preporučujem ovaj EP već se nadam i da od Oniric Prison uskoro čujemo vesti o albumu. Odlični su:
https://oniricprison.bandcamp.com/album/slumber
Manic iz San Dijega su iz nekog razloga prilično tiho masterovali svoj drugi album, Centuries Of Spilled Blood pa se osetite slobodno da ovo odvrnete baš onako junački. Inače pričamo o sirovoj, old school trešini. Manic gaje u svojoj muzici dosta progresivnih ambicija, u smislu u kome su, recimo Testament i Holy Terror bili nosioci progresivnije thrash filozofije u osamdesetima i mada, naravno, Manic sada zvuče retro, to je sve zajedno vrlo simpatično i uprkos jeftinoj produkciji, ako volite thrash koji se trudi oko dužih pesama i kompleksnijih aranžmana a opet čuva taj izvorni sirovi zvuk, ovo je za vas:
https://manicthrash.bandcamp.com/album/centuries-of-spilled-blood
Čileanci Devotion sviraju od 2015. godine a Auden im je već peti album. No, na moje iznenađenje, ovo nije nekakva na brzinu sklepana, kućna ploča već punokrvan album brzog, trešerskog blek metala. Devotion su pomalo i drsko dobri sa odličnim rifčinama, pesmama koje ulete u punoj brzini u zvučnik, kažu šta imaju i pale dalje, bez ambicije da vam troše vreme nekakvim filozofijama, a i sa vrlo solidnim studijskim zvukom. Preglasno masterovanim, dakako, ali ne do mere da ovo ne može da se sluša. Auden je od početka do kraja natrpan hitčinama i ako volite black-thrash, ovo se ni po koju cenu ne propušta:
https://devotioncl.bandcamp.com/album/auden
Meksički Envenomed vode se i kao „True Envenomed“ na Metal Archivesu, valjda jer su najbolji od svih bendova koji nose ovo ime. A nisu loši. Bend sa nekoliko EP-jeva i dva albuma u katalogu sada je sveden na jednog čoveka, bubnjara Edsona Sáncheza koji je na EP-ju Hazardous II sve napisao i odsvirao (sem gitare na jednoj pesmi) i generalno od početka vodi projekat onako kako on to misli. Novo izdanje je puno dobrih rifova i žestokog ritma, a Sánchez je i solidan pevač i pesme samo možda malčice previše insistiraju na ponavljanju koje bi nekom slušaocu moglo da bude monotono. Ali generalno, meni se ovo dopada kao solidan primer kako latinoamerički treš i dan-danas ima dimenziju eksplozivnosti koja ga izdvaja na globalnoj, jelte, mapi metala:
https://envenomed1.bandcamp.com/album/hazardous-ii
Sanity Slip iz Teksasa su negde između slamming death metala i beatdwon hardcorea, i to je na EP-ju There Is No One To Save Us uspešna, zapaljiva kombinacija. Rifovi su teški, preteški, gruv bolestan i neodoljiv a pevačica Sarynthia OTKIDA i čovek stvarno, jelte, ne može a da ne obrati pažnju. Ovo je prilično dobro osmišljeno i vrhunski realizovano, držeći se andegraund čistote ali izdižući se za par pedalja iznad onog što ćeta tamo uobičajeno čuti pa od mene ima jake preporuke:
https://sanityslip.bandcamp.com/album/there-is-no-one-to-save-us
Niki Lauda Firefighters MNOGO kidaju na istoimenom albumu. Ovaj bend iz Berlina svira brz, eksplozivan hardcore thrash koji bi, da nije modernije, masivne produkcije, mogao da bude snimljen i 1989. godine. Pesme su samo malo duže od po minut, brze, sjajno napisane, bend svira urnebesno a pevač PRŽI i ovo je baš onako kako ja čujem u svojoj glavi kad neko kaže „hardkor“. Još i dobri tekstovi na Engleskom! Nikako ne propustiti:
https://nikilaudafirefighters.bandcamp.com/album/niki-lauda-firefighters
Best Wishes iz Toronta cepaju vrlo gruverski hardkor na EP-ju The Thrill Is Gone. Ali je to meni nekako dobro. Zvuk je superheavy, vokali su brutalni, ali ovo nije tek moshcore ploča producirana kao sludge metal album ,muzika je mnogo maštovitija pa i melodičnija, a opet su gruv i izvedba brutalni. Bend je ovo snimao šest godina, jebote, ali je napravio izvrsnu ploču sa pet umešno urađenih pesama:
https://bestwisheshc.bandcamp.com/album/the-thrill-is-gone
Choice is Yours su iz Vupertala i njihov Promo ’23 je kao da ste u koktel-šejker ubacili Agnostic Front i Youth of Today a onda žestoko protresli. Ako vam to deluje kao idealan spoj, demo plaćate koliko hoćete. A solidan je u produkcijskom smislu:
https://choiceisyours.bandcamp.com/album/promo-23
Wallcreeper iz Klivlenda sviraju taj neki klivlendski hardkor i imaju težak, lepljiv, prijatan zvuk. Album Pissing in the Holy Water ima jedanaest pesama ali samo dve prelaze dva minuta pošto je muzika rastrzana, grčevita, disonantna… Ovo nije prebrzo niti preagresivno, zapravo, i Wallcreeper uspevaju da budu mučni na jedan suštinski prijatan ili makar impresivno maštovit način. Vrlo lepo:
https://wallcreeperoh.bandcamp.com/album/pissing-in-the-holy-water
Ukrajinski Rage Age na albumu ЛІБЕРТА imaju osam pesama koje donose prijatan dašak old school thrashcorea. Ovo je vrlo zdravo, dobro producirano sa teškim, mrvećim gitarama i energičnim a dinamičnim bubnjem što savršeno odgovara pesmama punim trešerskih rifova, dobrog gruva, odličnog pevanja. Rage Age, dakle, prave thrashcore koji tek uči da igra ali mu to odlično ide:
https://rageage.bandcamp.com/album/–2
Dva teksaška benda, Saintpeeler i Feed Your Body to the Void imaju split singl i nude četiri pesme energičnog spajanja hardkora i ekstemnog metala. Saintpeeler su nešto više „blackened“, Feed Your Body to the Void bliži death metalu ali i jedni idrugi imaju idealan odnos zanatskih i produkcijskih kvaliteta sa autentičnom andergraund maštovitošću. Pritom Feed Your Body to the Void svoju stranu daju za koliko sami želite da platite:
https://saintpeeler.bandcamp.com/album/split-w-feed-your-body-to-the-void
https://feedyourbodytothevoid.bandcamp.com/album/split-w-saintpeeler
The Donner Party iz Nju Džersija izgledaju kao old skul trešeri pa im i debi album, Cutting Class tako zvuči. Ovde prosto osećate miris pice sa kojom se bend slika na promo fotografijama, obučen u teksas prepun bedževa i prišivača a muzika vrlo uspešno oživljava thrashcore/ crossover zvuk sa kraja osamdesetih nudeći napaljene, brze, ali i gruverske pesme solidne produkcije. Bend svira vrlo dobro i sa petnaest komada na albumu nudi dinamičnu žurku za slemdensere na kojoj znate da će biti lomatanja po bini i skakanja sa iste u masu:
https://thedonnerpartynj.bandcamp.com/album/cutting-class-2
Tear Gas su isto iz Nju Džersija i Demo 2023 nudi četiri pesme gruverskog, plesnog hardkora. Ovo je u dobroj tradiciji ranog moshcore zvuka, bez previše „tough guy“ poziranja, koncentrišući se pre svega na ritmičko-rifašku hipnozu, sve spakovano u kompaktne, ekonomične pesme i jeftin, garažni saund. Lepo, a i naplaćuje se koliko vi želite:
https://teargasnj.bandcamp.com/album/demo-2023
Indonežani Do That Shit, očigledno, sviraju taj neki metalizirani, mošerski hardkor kakav sugeriše i njihovo ime. No, EP Bad News, No Hope! uspeva da vrlo legitimno hrpu klišea koje očekujete usmeri u pravu stranu i povede vas na nestašno putovanje kroz metalizirane rifove, plesne, gruverske ritmove i očajničko urlanje. Ovo jeste „street“ po generalnom usmerenju, ali je vrlo žestoko, vrlo „metalno“ i u krajnjoj liniji dobro producirano pa mojim ušima prija. I za promenu, jedan indonežanski bend svoje izdanje ne naplaćuje sumanuto mnogo:
https://dothatshithc.bandcamp.com/album/bad-news-no-hope
Al zato Mortred oće da naplate sedam dolara za Demo 2023 od dve pesme. Klasična Indonezija. No, dobro, muzika je simpatični thrash/ core sa debelom, jakom produkcijom i sve to generalno vrlo solidno radi. Ovo nije klasičan moshcore mada ima tu uličnu, plesnu komponentu provučenu uz trešerske rifove, a pesme su jednostavno aranžirane, bez neke velike maštovitosti ali tako da se naniže zadovoljavajuća sekvenca rifova i ritmova. Korektno!
https://mortred.bandcamp.com/album/demo-2023
Onda na red dolazi Tajland. Ravno iz Bangkoka stižu nam Carry On i kome nije dosta metaliziranog hardkora, ovde će biti bogato uslužen. City of Life and Death je do vrha natrpan rifovima koji su praktično death metal, samo sviranih preko hardcore gruva uz pevača koji apsolutno izgara na radnom mestu. Ima tu i klasičnijih thrash rifčina pa onda i čistih slemova ali taj srednjetempaški, plesni, MRVEĆI gruv ne posustaje ni u jednoj pesmi. I kida. Brutalnost:
https://carryonth.bandcamp.com/album/city-of-life-and-death
Die Today su iz Virdžinije i istoimeni album je pretpostaviću njihova prva ploča. Ovo je vrlo pristojno producirano i generalno dobro estetski zaokruženo sa dobrim zvukom instrumenata, karakternim pevanjem i pesmama koje su negde u krosover orbiti, sa možda samo malo jačim naklonom ka thrash metalu. No, kombinacija pankerske propulzivnosti i thrash metal rifova/ solaža ovde odlično funkcioniše i bend apsolutno ima na šta da bude ponosan:
https://dietodayrva.bandcamp.com/album/die-today
Adacta iz Bratislave su album nazvali prosto Dno i onda rafalno izbacili jedanaest pesama vrlo heavy, metaliziranog crustpunka. Mislim, ovo je u suštini, jelte D-beat hardcore ali sa zvukom koji bi bio primeren kakvom švedskom death metal bendu, štimom u podzemlju i rifčinama koje su vrlo VRLO metalske. Pesme su dobro napisane, što je najvažnije, a izvedba žustra, glasna, energična ali sa osećajem za dinamiku koji često fali D-beat bratiji. Odlično:
https://adactaband.bandcamp.com/album/dno
Melburnski Geld imaju svoje prvo izdanje za Relapse i album Currency // Castration ima dvanaest pesama žestokog ali i atmosferipnog hardkora. Geld su ekspanzivnije nastrojeni od toga da naprosto zametališu pank – mada album to radi SAVRŠENO – i njihovi psihodleični thrash komadi imaju i vrlo promišljene momente atmosferične, mirnije svirke. A kad se krlja, krlja se bez milosti. Mislim, slušajte Chained to a Gate: ako ovde ne odete od nula do sto u dve sekunde, mrtvi ste. A i ostale pesme su takve! Fantastično:
https://geld.bandcamp.com/album/currency-castration
Брахмаширас su jedan od retkih ruskih bendova koji trenutno mogu da se pohvale da su probili, jelte, spoljni zid sankcija i izdali album za američki Caligari Records. Ova etiketa ionako objavljuje vrlo raznovrsni underground zvuk i eponimni debi za ovaj sastav iz Vladimira je ploča koja će idealno sesti u njihov katalog. Брахмаширас drmaju, uslovno rečeno, blackened hardcore, ali ovo je muzika puna maštovitih rešenja, upečatljivih melodija i sve je to spojeno kroz jedan no-bullshit, vrlo organski pristup svirci. Lepo!
https://brahmashiras.bandcamp.com/album/-
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/self-titled-5
Ne znam koji je smisao izbacivanja digitalnog izdanja na Bandcamp, koje košta 666 dolara, pa makar i kanadskih, ako uz njega ne prodajete i fizičko izdanje. No, Senseless Bloodshed imaju „senseless“ već u imenu i onda šta ima da se čudimo? Enivej, minialbum Ignorant Hatred ima osam kratkih, eksplozivnih pesama brutalnog old school grindcorea koji kao da je nastajao devedesetih ali i kao da je snimljen pre trideset godina. Opako zakivanje, bez filozofiranja, direktno u menzu:
https://senselessbloodshed.bandcamp.com/album/ignorant-hatred
Kad vas neko pita da mu opišete svojim rečima old school death metal, prezrivo ga pogledajte (a znamo da će biti „on“ u pitanju) i pustite mu EP Contorted Epiphany kanadskog benda Incinerous. Mislim, ovi ljudi su se slikajli na krovu nekog ogromnog nadgrobnog spomenika za promo fotku pa znate da su ozbiljna gospoda, a muzika je teški, topli, old school death. Pet pesama ekonomičnih trajanja, mnogo velikih rifova, primitivan ritam, vokal kao iz pećine – jednom rečju savršenstvo. A i odlično je producirano. Nepromašivo:
https://incinerous.bandcamp.com/album/contorted-epiphany
Mada mogu da posluže i Čileanci Bleed. Ovaj bend ima dosta iskustva, svira 15 godina i snimio je dva albuma, a novi, koncertni, Rotten Sessions Live daje baš onaj buldožerski, hrskavi zvuk što ga vole ljudi koji slušaju old school death metal. Pesme su inače vrlo solidne, sa jasnim korenima u ranim devedesetima ali sa jednom finom nadgradnjom koja se ne udaljava daleko od osnove stila ali bendu daje karakter, a produkcija je bučna, voluminozna i svemu dodaje gasa koliko treba. Krajnje prijatno:
https://bleedmusic.bandcamp.com/album/rotten-sessions-live
Još tog nekog buldožerskog old school death metala stiže iz Konektikata posredstvom dua Carrion i njihovog EP-ja Binary Communication. Ovo je prijatno gruverski, onako, radničkii seljački, sirovo u zvuku ali zdravo i vrlo solidno napisano/ odsvirano. Neće osvojiti srca publike izvan OSDM geta jer nije glamurozno, melodično, teatralno itd. ali oni kojima je namenjeno ima da polome vratove od mošinga:
https://carrionmetal.bandcamp.com/album/binary-communication
Australijski Gravepeeler i Rusi Cryptic Dissolution imaju odličan split EP, nazvan samo „Split“. Oba bend aimaju po tri pesme i oba rokaju old school death metalčinu koja uprkos jeftinom zvuku i estetici pećinskog čoveka, zapravo zvuči vrlo otmeno i prijatno. Gravepeeler imaju čak i blago stonerske rifove u svom valjanju masivnog death groove cunamija, a onda kad krene brzina, to je solidno teško i mrveće. Vrlo nizak štim i topao, prijatan zvuk. Cryptic Dissolution su samo mrvicu brži ali i njihov death metal zvuči kao da je izašao iz pećine posle zimskog sna i VRLO je gladan. Izvrsna ploča:
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/cryptic-dissolution-gravepeeler-split
https://crypticdissolution.bandcamp.com/album/split-w-gravepeeler
https://gravepeeler.bandcamp.com/album/gravepeeler-cryptic-dissolution-split
Njujorški veterani, Pyrexia su sa Long Ajlenda kao i Suffocation i sami sviraju od početka devedesetih kada su i zvučali dosta kao Suffocation, pa je lepo videti novi album. No, System of the Animal 25 je zapravo samo njihov drugi album, System of the Animal iz 1997. godine snimljen ponovo, na dvadesetpetogodišnjicu i objavljen samo malo kasnije. I sad, original je bio pokušaj umicanja kritikama da se bend iscrpljuje u čistom imitiranju Suffocation pa je ovde death metal izmešan sa malo hardcore gruva. Rimejk zadržava iste pesme, ali je zvuk teži, vokali su mnogo manje „street“ a mnogo više propisno death metal zverski i ploča je generalno bliža klasičnom death metalu. Ima li to smisla? Evo, meni su obe verzije albuma sasvim slušljive. Nema tu sad nekih neviđenih ideja, ali Pyrexia rade dopadljiv death metal groove, pesme su dobre i novi album pleni agresivnošću, podsećajući na Suffocation ali i podvlačeći razlike. Fino je:
https://pyrexia.bandcamp.com/album/system-of-the-animal-25
Novi Massacred se zove Virus of Hate i čovek ništa ne menja. Ovo je i dalje obožavanje Morticiana za sve pare – a pare su onoliko koliko vi odlučite da date – pa, ako volite, vi platite. Ja i dalje nekako preferiram drugi Badijin projekat, Hatefilled, ali i Massacred je lep:
https://massacred669.bandcamp.com/album/virus-of-hate
Nijemci Warfield Within su prvi album izbacili 2010. godine i onda zašutali. No, šutnja se sad prekida i drugi album, Beast Inside nudi prijatan, tehnički kvalitetan a opet dopadljiv, keči deaththrash. Warfield Within pišu umiljate pesme i sviraju vrlo energično, pa samo prenabudžen master imam da im zamerim. No, kao paket, ovo je vrlo energična, vrlo zabavna ploča ekstremnog metala:
https://warfieldwithin.bandcamp.com/album/beast-inside
Jøtnarr iz Eseksa imaju dosta osoben zvuk, sa svojim spojem black metala i crustcorea koji ima i elemente death metala ali i emo/ screamo izraza pa uspeva da spoji izrazitu sirovost i neku tananiju emociju. Mislim, rifovi, teme, melodije, to je sve dosta melodično i dobro, prebačeno preko skeleta urnebesno brze i sirove muzike. EP Rotten Fucking Planet je opasan povratak u formu posle pet godina pauze od prvog albuma i vredi se ovde uključiti, pogotovo jer je cena daunlouda onoliko koliko sami odredite:
https://jotnarr.bandcamp.com/album/rotten-fucking-planet
Kanađani Evilosity bi trebalo da utaže glad svakog tech-death frika ovog vikenda svojim novim EP-jem, Sterile Existence. Ima naravno, nečeg sterilnog u muzici ali i pre svega produkciji mnogih tech death bendova gde se neljudska preciznost vrednuje više nego ljudska, jelte, duša, ali Evilosity se za ovo ne mnogu optužiti pa je materijal ovde snimljen i produciran tako da se čuju nesavršenosti i dinamika svirke, sa snažnoim razdvajanjima instrumenata. Kompozicije su, pak, kvalitetne, promišljene i nisu puka niska egzibicija. Lepo iznenađenje od benda kome petnaest godina nakon prvog albuma ovo jedino novo izdanje. Overiti!
https://evilosity.bandcamp.com/album/sterile-existence
Njemački Gamma Tauri Spawn nude više old school death metal zvuk na EP-ju VIcious Gods Below. No, nije ovo onaj danas kanonizovani OSDM po uzoru na Grave i Autopsy već mošerskija, gruverskija svirka sa puno blastbit zakucavanja i brzih deonica, ali sa tečnim, prijatnim aranžmanima koji stalno donose nešto zanimljivo i majstorski koriste varijacije u tempu da slušaoca drže na ivici. Pritom bend svira tehnički kvalitetno a opet živo, ljudski i ovo mi je takođe veoma prijalo:
https://gammataurispawn.bandcamp.com/album/vicious-gods-below
Bostonski Innumerable Forms, pak, pružaju lavkraftovski, hermetičan death metal na EP-ju The Fall Down. Ovde se smena brze i spore svirke dešava teže, promene tempa su izborene sa mnogo više žrtava a zvuk je suv, očišćen od efekata, kao što je muzika uglavnom očišćena od ukrasa. No, Innumerable Forms razumeju moć mračne, onostrane meodije i ove tri pesme se izvrsno voze na ivici između death i doom metala. Odlično:
https://innumerableforms.bandcamp.com/album/the-fall-down
Misery Whip iz Portlanda, pak, nemaju TRUNKE dinamike u zvuku. Ovde je sve odvrnuto na jedanaest i mastervano tako da vam polomi sve organe čula sluha koje imate. A što je šteta jer EP Alpine Militant nudi sasvim pristojan old school death metal kavernoznog tipa i ovde varvarski vokali i primitivni gruv rade puno lepog.
https://miserywhippdx.bandcamp.com/album/alpine-militant
Commuted iz Mejna su sirovi, beskompromisni i vrlo loše rapsoloženi na svom mini albumu The Obsession with Lessening Death. Ovo je blackened death metal sa sirovim, često potpuno grindcore rifovima i jednako sirovim zvukom pa je njegov energetski naboj vrlo „andergraund“ po estetici, nudeći ono izvorno divljaštvo zbog koga smo svojevremeno i zavoleli ekstremni metal. Garažno, brutalno, prelepo:
https://commuted666.bandcamp.com/album/the-obsession-with-lessening-death
Kill Division je, jelte, svojevrsna death metal supergrupa, sa članovima koji su kolektivno svirali u stotinak bendova, ali notabilno Gusom Riosom (koga najpre znate po old school death metal bendu Gruseome) i Kyleom Symonsom koji su obojica u različitim periodima bili u Malevolent Creation. Gus ovde, a što je zanimljivo, umesto bubnjeva svira gitaru dok ostatak postave dopunjavaju Jeramie Kling (trenutno u Venom Inc. i Ribspreader i Inhuman Condition itd.) i izuzetno vredni belgijski bubnjar Dirk Verbeuren koji sem svoje glavne tezge u Megadeth svira u još dvocifrenom broju bendova (uključujući Cadaver). The Thoughts and Prayers EP ima jednu originalnu pesmu koja je gruverski srednjetempaški, vrlo ugodni death metal sa tim nepogrešivim ’90s šmekom koji očekujete od bilo kog benda u kome čujete Kyleov vokal, a ostale tri su obrade odrađene u eksplozivnom grinderskom stilu. Slayer, Suicidal Tendencies i Minor Threat svi ovde dobijaju kvalitetan metalizirani grind tretman i ja sam se smešio oko cele glave slušajući:
https://killdivision.bandcamp.com/album/thoughts-and-prayers-ep
Danski Undergang ima split album sa denverskim Spectral Voice Ovo je izdao Dark Descent a što je garancija kvaliteta pa tako i dobijamo tri lepe pesme od Undergang koje hermetični death metal stručno nadograđuju ukusnim, nenametljivim melodijama. Hrskav zvuk je naravno prijatan bonus i ovo će lepo leći svakome ko je, recimo, voleo Immolation u devedesetima. Spectral Voice su manje poznat bend, a koji je do sada snimio jedan album i nekoliko split izdanja i njihova strana sadrži jednu petnaestominutnu doom-death pesmu. A koja je demonski dekadentno hermetična, disonantna i hororična. Izvrsna atmosfera i simpatičan, sirov zvuk:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/spectral-voice-undergang-split
Treći album londonskih The Bleeding zove se Monokrator i nudi agresivan, zabavan deaththrash. Bend već ima dosta iskustva, sa više od deset godina rada i mada njihova muzika ne puca od nekih nečuvenih ideja i originalnosti, ovde se na delu čuje izgrađen zanat. Ali Monokrator sadrži i lepu količinu ugodnih rifova, komponovanih solaža i mada bend sve to svira rutinerski, sa velikom lakoćom, nema sumnje u to da je ploča prijatna:
https://thebleeding.bandcamp.com/album/monokrator
Kada italijanski Avantgarde Music izdaje death metal, i to na svom imprintu Unorthodox Emanations, znate da će to biti nešto zanimljivo. Italijani Claustrum svoj death metal pakuju u old school zvuk i forme, zazivajući na istoimenom debi albumu lavkraftovske užase i druge gadosti kroz kombinaciju mrvećih, a toplih rifčina i upečatljivih a bolesnih melodija. Kako se to, uostalom i radi. Ovo je OSDM album na kome vidite da se jedna od pesama zove Zombi Rats, i samo sa razumevanjem klimnete glavom i malo se nasmešite. Vrlo prijatno:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/claustrum
Danski Avarice imaju debi album, isto nazvan Avarice i ovo je agresivna, vrlo glasno izmasterovana ploča death/thrash zvuka koji voli melodičnost i gruv. Da kažemo odmah da ovo stilski i zvučno nije po mom ukusu na ime tog jako ispresovanog masteringa ali i moje sumnjičavosti ka melodičnom death metalu, ali Avariceu sam dao šansu jer, jebiga, gde god da na albumu zabodete nasumice, čuje se neki dobar rif. Bend pritom svira jako žustro ali sa osećajem za gruv i na kraju sam sa zadovoljstvom klimao glavom i odobravao:
https://targetgroup.bandcamp.com/album/avarice
Cynic su proslavili trideset godina od prvog albuma, Focus, izdavanjem remiksovane verzije naslovljene, nagađate, ReFocus. I ne bi to ovde možda bilo vredno da se pomene ali kako se radi o remek delu progresivnog death metala koje posle tri decenije dobija ozbiljan fejslift onda urgiram da se posluša. Remiks Warrena Rikera perfektno osvežava Cynicov ekspanzivni, spiritualni death metal dovodeći ga u ravan sa onim što bend sada svira, a zadržavajući dovoljno originalnog ’90s šmeka da se ne radi o potpunoj remiaginaciji zvuka. Vrlo vrlo vredno:
https://cynic-alliance.bandcamp.com/album/refocus
Danski The Arcane Order sa svojim četvrtim albumom, Distortions from Cosmogony vrlo umešno spajaju brutalni death metal, atmosferičniju progresivu i melodije. Osam je godina prošlo od prethodne ploče i ovde se čuje da sve puca od ideja ali The Arcane Order drže kompozicije pod kontrolom, nudeći impresivno disciplinovane aranžmane i svirku koja je brutalna i tehnička ali uvek u službi centralnih ideja. Napumpan mastering zamara uši ali album svakako zaslužuje da se posluša u celini jer puca od kreativnosti i kvaliteta:
https://thearcaneorderblacklion.bandcamp.com/album/distortions-from-cosmogony
Sedmi album kanadskih Vortex, The Future Remains In Oblivion, donosi intrigantne orkrestracije umešane uz vrlo črvstu, agresivnu death metal svirku. Ima to dosta šarma mada i veliki deo tog šarma, naravno, počiva na kapacitetu da cenite vrlo metodično napravljen, vrlo posvećeno konstruisan kič. Ali ako ne volite kič, verovatno ne volite metal uopšte. Moj glavni problem sa ovim albumom je, kao i obično, mastering koji je BESMISLENO nedinamičan. Naravno, jeste podvig ovako spojiti naprženi, distorzirani metal i slojeve gudača i čestitam inženjeru zvuka na tome, ali, jebem mu mater, moglo je to u masteringu malo suptilnije. Pored toga zameriću i malo previše svaštarenja i oslanjanja na efekte radije nego na „pravo“ komponovanje u nekim momentima, ali ima ovaj album šarma:
https://vortexband.bandcamp.com/album/the-future-remains-in-oblivion
Dementan, estetski primitivan ali zanatski vrlo uredan death metal stiže nam ove nedelje iz kuhinje pensilvanijskog izdavača 20 Buck Spin sa trećim albumom portlandskih Torture Rack. O Portlandu smo već toliko puta pričali kao o neverovatnom gejziru kreativnosti koji nikako da presuši a ako volite taj old school death metal koji uopšte nije zainteresova za teatralnost, melodičnost, komunikativnost već samo valja mošerski gruv i istiskuje primitivne trešerske ejakulacije, jebiga, Torture Rack neće da vas iznevere. Primeval Onslaught zaista zaslužuje to „primeval“ u imenu sa svirkom koja je energična i produkcijom koja je jeftina i zvuči kao da ste sa bendom u garaži i slušate ih kako prizivaju nesvete duhove svojim baražima rifova. 20 Buck Spin ima iskristalisan zvuk i estetiku kada je detah metal u pitanju a Torture Rack, u kojima sviraju neki članovi Witch Vomit, se u njega perfektno uklapaju dodajući još samo prstohvat demencije.
https://20buckspin.bandcamp.com/album/primeval-onslaught
Na kraju smo pa ovde obrađujemo krosžanrovska izdanja i heavy metal. Unfurl iz Pitsburga sviraju vrištav, iskrivljen posthardcore/ metal pa je album Ascension, njihov treći, pun vrištanja, disonanci, tog nekog matematičarskog pristupa sviranju. Ali je dobar. Iako u sadržaju ne nalazim previše toga originalnog, Unfurl taj žanrovski spoj lepo provlače, nudeći muziku koja makar zvuči ljudski, emotivno a ne samo mašinski precizno i otuđeno. A opet, pesme su pažljivo aranžirane pa i producirane i ovo je ploča sa dosta dubine. Ne i u samom zvuku koji je zverski ispresovan, ali kompozicije su dobre i slojevite:
https://vnfvrl.bandcamp.com/album/ascension
Recimo da su kopehnagenški Summon King Sykes isto negde za ovu sekciju jer se u njihovoj muzici spajaju math metal i stoner rock, sa gruvom ali i puno napora da to ne bude SAMO gruv već jedna stalno evoluirajuća muzička matrica. EP Past Human Minds ima pet pesama i simpatičan je:
Britanski Johnny the Boy su neka vrsta sajd projekta za Crippled Black Phoenix i njihov sludge metal je melodičniji, teatralniji od onog što ja inače slušam. Ali album You ima puno kreativnih momenata, dobar (mada GLASAN) zvuk i jednu raznovrsnost koja u ambijentu svom sastavljenom od muzike što želi da vas povredi nalazi načina da to povređivanje rastegne na osam pesama sa distinktnim temama i atmosferama. Lepo.
https://johnnytheboyuk.bandcamp.com/album/you
Simpatični su Grant The Sun iz Osla sa svojim melodičnim, atmosferičnim, ali i gruverskim post metalom. Novi album, Voyage, vrlo uspešno spaja tu neku distanciranu, hermetičnu melodičnost post metala sa prijemčivim gruvom, ugodnim, eteričnim vokalizacijama (ne znam ni da li da ovo zovemo pevanjem) i eksperimentalnim pristupom u aranžiranju. Energičan, teksturiran a suptilan album:
https://grantthesun.bandcamp.com/album/voyage
Norvežani SPLIT//BITE savršeno kombinuju jednostavan, no-nonsense hardkor pank i nešto kompleksnije, noise rockom zaprljane aranžmane. EP 404 Ends tako daje i propisne pitstartere ali i nojzrokerski gruv koji jako dobro zvuči u miksu što forsira energiju ali i uspešno razdvaja instrumente da se svaki lepo čuje i nanese maksimalnu štetu. Bend je maštovit i ubedljiv a ima i jedan od najboljih naslova pesama u recentnom sećanju. Naravno da mislim na Why achieve nirvana when i can play video games instead. Faking opako.
https://splitbite.bandcamp.com/album/404-ends
Kome nije bilo dosta progresive kada je preslušao Cynic, evo mu novog albuma Stellar Circuits. Ovaj sastav iz Severne Karoline nije sad baš nešto po mom ukusu, ali njihov spoj modernijeg stila koji podseća na Animals as Leaders sa klasičnijim prog formatima kanadskih Rush je nesumnjivo potentan. Album Sight to Sound zvuči sigurno i ubedljivo, sa jedanaest pesama melodičnog, bombastičnog zvuka i mada, rekoh, to nije po mom ukusu, mogu da ga poštujem i preporučim.
Škotlanđani Wild Fire imaju EP sa četiri pesme vrlo prijatne hard ’n’ heavy muzike. Buried Deep, kako se EP zove je odsviran lepršavo, produciran kvalitetno a stilski uspeva da se smesti u format tradicionalnog heavy metala sa zdravom hard rock osnovom a da ne zvuči naglašeno retro. Pa ni naglašeno cheesy. Ovo je puno dobrog rif-rada, odličnih vokala koji bi, sa drugom muzičkom matricom, sasvim legitimno mogli da se računaju i u „alternativu“ a ovde se lepo uklapaju uz žustru svirku, i klasične rokerske energije prečišćene i umivene ali ne i razblažene. Veoma prijatno:
https://wildfire.bandcamp.com/album/buried-deep-ep
Twisted Tower Dire / Cauldron Born – Knights of True Metal je split album između dva vrlo klasična, old school benda koji sviraju tradicionalni heavy metal. Oba su osnovana sredinom devedesetih i bez ikakvog stida voze epski, „pravi“ heavy zvuk koji može imati progresivnije ambicije ili jednostavno biti namenjen propisnom metal mošingu, ali nikada neće izdati svoje ’70s i ’80s korene. Ovaj album nije sastavljen od novog materijala i u pitanju su demo snimci oba benda, a koji – bendovi – oba imaju vrlo respektabilne diskografije u ovom momentu. Tako da je ovaj blast from the past iz devedesetih u kome bendovi još traže svoj pravi zvuk vrlo vrlo simpatičan. U slučaju Cauldron Born ovo je čak i urađeno sa sešn muzičarima, ali nema brige: pesme su vrlo lepe i ovo itekako vredi čuti:
Crossed Hearts iz Atlante su konačno snimili debi album, Forced Perspective i znam da se ptiate je li na njemu njihov najveći dosadašnji hit, White Lies. Naravno da jeste. Pesma koju smo čuli na nekoliko singlova je druga na albumu, odmah iza Speedin’ For Your Love i diktira ton i tempo albuma. Ovo je old school metal, sa NWOBHM i speed metal formatom, vrlo kvalitetnim sviračko-aranžersko-produkcijskim arsenalom i pevačicom Carlee Jackson koja svemu daje presudnu meru karaktera. Njen vokal je prepoznatljiv, upečatljiv i ono što joj možda fali u domenu tehnike se više nego bogato nadoknađuje stavom, a pošto su pesme velikim delom bazirane na njenom, jelte, ljubavnom životu, sve to ima finu autentičnu dimenziju. Draga je ovo muzika:
https://crossedhearts.bandcamp.com/album/forced-perspective
Album nedelje? Slipknot! Zajebavam se, naravno, pa znate da je izašao, šta izašao, ATERIRAO, novi Godflesh? Šest godina posle Post Self a koji je zvučao ekspanzivnije pa i eksperimentalnije nego što sam od ovog benda navikao da očekujem u poslednje vreme, dobili smo Purge a koji eksplicitno, programski predstavlja nastavak albuma Pure iz 1992. godine, jedne od definišućih ploča ne samo karijere Justina Broadricka i Bennyja Greena već čitave ’90s ere metala i ekstremne muzike. Bila je to era kada je Earache legitimno mogao da kaže da stoji na krvarećoj oštrici podzemne avangarde, izbacujući albume što su čitavu rok muziku redefinisali i ekstremni metal spajali sa nekim od vrhunaca umetnosti dvadesetog veka. Godflesh su prošle godine izdali i živu verziju Pure (Pure Live), podgrevajući atmosferu za nastavak i, mislim, da odmah bude jasno, Purge NIJE ni po kom parametru onako velika, važna ili prodorna ploča kao što je to bio Pure. Ali je i dalje jedan od ključnih albuma metal i metalu bliske muzike za ovu godinu. Justin ovde u principu samo vrlo sigfurno koristi svoj arsenal tehnika, pristupa i tehnologija što je nakupio tokom četiri decenije sviranja i Purge je na neki način i katalog Godfleshovih trikova koje svi znamo ali kojih naprosto nema dovoljno u muzici osalih bendova bez obzira na veliku uticajnost ovog projekta. Purge tako spaja mrveće elektronske plesne ritmove, semplove, meljući Bennyjev bas i hipnotičke Justinove gitare u kombinaciju koja naprosto ne bi SMELA da ovako dobro radi posle toliko vremena. Ali neke pesme MNOGO jako rade. EP Nero od pre par meseci je već ukazao kako ćemo ovde dobiti još mnogo old school hip-hop gruva sa militantnim gitarama i post-grindcore pevanjem i da je ceo Purge samo osam kopipejstova ove pesme to bi bilo sasvim korektno ako ne već istorijski bitno. Ali Justin je, i pored činjenice da danas snima i izdaje mnogo muzike sa svojim drugim projektima, ovde zaista seo i malo dublje ušao u legat Purea, pa Purge nadrasta nivo stilske vežbe ili prostog obilaska najvećih uspeha benda, krećući se kroz klaustrofobični plesni gruv Land Lord i dementni hip-hop Army of Non sve do melodične Permission čiji rezignirano nihilistični tekst i ritualno zapevanje stoje u neverovatno savršenom balansu sa hip-hop semplom utkanim u ritam i mehaničkim repeticijama akorda što kao da lebde nad Bennyjevim bas loopom. The Father je nastavak ove eteričnije druge polovine albuma i u ovom delu Godflesh podsećaju zašto su uvek bili jedinstveni uprkos legijama imitatora iz poslednje tri i po decenije. Mythology of Self se vraća na gotovo Streetcleaner podešavanja sa svojim u suštini dvočetvrtinskim, mrtvačkim marševskim ritmom, disonantnim flažoletima i Justinom proteranim kroz Pitchshifter, a You are the Judge,the Jury and the Executioner je perfektna završnica za album koji nelagodu prevtvara u jedinu senzaciju i u njoj na kraju nalazi mir. Purge, da budemo jasni, isprva više podseća na kasniji autput benda iz devedesetih (Songs of Love and Hate i Us and Them) nego na Pure, sa generalnim komprimovanjem eksperimentalnog Godflesh zvuka u kraće, više „rok“ pesme ali progresivno album sve više odlazi u širinu i pažljivo otškrine prozor da nas pusti i u svoje dubine. Justin i Benny su na pravom tragu, dodirujući beskraj koji se tako jako čuo na njihovim najboljim pločama i Purge iako ne u rangu izdanja kao što su Pure, Selfless, Slavestate ili presveti Streetcleaner, predstavlja častan i za slušanje OBAVEZAN dodatak Godflesh katalogu.
https://godflesh1.bandcamp.com/album/purge
