Dobro, ove nedelje su izašli i novi Foo Fighters i novi Avenged Sevenfold i novi Rancid, a kojima se ja neću baviti jer, jelte… Ali zato gledajte koliko je izašlo zanimljivih stvari!

A prvo u blek metal sekciji! Singapurski jednočlani projekat Lycanthropic ima drugi album, Archdemon i ovo je prilično kvalitetna ponuda u tom, jelte, polju jednočlanih blek metal projekata. Hades, kome je ovo jedan od projekata, naravno, ume da napiše dobre pesme i ima sirov ali zapravo dobar zvuk koji zvuči kao, jelte, živa znojava svirka a ne kao jedan lik koji odsutno prebira po žicama u svojoj spavaćoj sobi. Dobro, pomasže i što je stilski ovo daleko od danas aktuelne melanholije i Lycanthropic nudi melodičnu ali krljačku, old school metalurgiju sa dobrim rifčinama, solažama u kojima tremolo ručica pošteno zarađuje svoju nadnicu, refrenima gde se vokali poduplavaju i generalno vrlo zaraznim temama i ekonomičnim, prijatnim aranžmanima. Jako mi se dopalo:

https://lycanthropic666.bandcamp.com/album/archdaemon

S obzirom na opsednutost blek metala ratom i bolešću, ima i nečeg mračno irničnog u tome kako trondhajmski izdavač Terratur Possessions u gotovo izvinjavajućem tonu najavljuje drugi album projekta Enevelde, nazvan En Gildere Død  („grandiozna smrt“) rečima „…and here it finally is, severely delayed by corona and war“. Enivej, Enevelde je drugi jednočlani projekat norveškog, jelte, umetnika po imenu B. Kråbøl koga možda znate po takođe jednočlanom projektu, takođe zastupljenom na Terratur Possessions, Misotheist. Sa En Gildere Død Kråbøl nudi vrlo „norveški“, vrlo hladan, na momente naglašeno repetitivan blek metal koji donosi autentičnu mržnju i nihilizam sa severa u autentično otmenoj formi. Kråbøl izuzetno ekspresivnom vokalnom izvedbom uspeva da mu muzika, vrlo ujednačena po dinamici i sa MNOGO ponavljanja istih tema ne zazvuči monotono i ovo jeste hermetičan, ali neporecivo i prijemčiv album sa povremeno i vrlo lepim, melanholičnim melodijskim radom:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/en-gildere-d-d

E, pa, deveti album švedskih Grafvitnir nastavlja u oštrom tonu. I za prošli album sam rekao da je u pitnaju bend koji nominalno svira melodični blek metal ali da se ta melodija skupo plaća pa tako i Into the Outer Wilderness zvuči opako i otrovno. Ovo je melidčno na jednom bazičnom nivou, i gitarske teme zaista jesu melodične, ali je produkcija sirova, a svirka toliko agresivna da sve to na gomili ne zvuči kao muzika uz koju treba da uživate, naprotiv. Ovo je muzika da se uplašite i da u tom strahu nađete malo transcendencije. Valja se. Album izlazi tek tridesetog Juna ali omiljeni JuTjub kanal ima sve da se čuje već sada:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/into-the-outer-wilderness

Francuski jednočlani projekat Prieuré bi u enciklopedijama trebalo da stoji kao ilustracija uz odrednicu „francuski jednočlani avangardni blek metal bendovi“ pošto uspešno epitomizira ceo svetonazor. O ovom autoru ne znamo ništa, uključujući iz kog je kraja Francuske, a on svoj identitet krije iza „imena“ Sans-Visage, što znači, jelte, bez lica, a pored ovog projekta ima još jedan, dvočlani. Prieuré je svejedno vrlo aktivan projekat sa niskom splitova i EP-jeva u poslednjih par godina pa je najnoviji EP, Magie, ténèbres, amertumes briljantno ekspresivna, teatralna a hermetična muzika koja zvuči avangardno a istovremeno skroz prijemčivo sa naglašenim melodijama i razgovetnim pevanjem na Francuskom sred sirove svirke i produkcije. Pesme su vrlo dobro napisane da budu praktično mini-pozorišne predstave i ovo će se dopasti i ljudima koji mrze blek metal. Ili bar mrze ideju blek metala, a koji, vidimo, može da bude MNOGO širi, raskošniji pojam nego što mrzitelji misle:

https://prieure.bandcamp.com/album/magie-t-n-bres-amertumes

Despair Eternal je iz Berlina, mada verovatno sa korenima u nekoj državi gde se priča Španski. Dead songs of the windermoon je njihova strana splita sa bendom Isquemia iz Argentine pa, jelte, slutim da je Argentina u pitanju. Isquemia nije stavila svoj materijal na Bandcamp ali Despair Eternal jeste i njihov „beskompromisni, besni, antifašistički feministički blek metal“ u ove dve pesme zvuči vrlo lepo. Tvrdo je to, kvalitetno, dobro napisano i iznenađujuće solidno producirano s obzirom da je ovo verovatno sve kućna radinost. Bend ima izražen karakter i tu besnu, levičarsku dimenziju u svojoj muzici, sve spakovano u zaista dobru, zaista beskompromisnu muziku. Još i plaćate koliko hoćete:

https://despaireternal.bandcamp.com/album/dead-songs-of-the-windermoon

Moskovljani Чермень lepo zvuče na debi EP-ju, За п​о​р​о​г​о​м с​н​а / Beyond the threshold of sleep. Ovo je melodičan, ali čvrst i energičan blek metal koji uprkos svojim melanholičnim melodijama i meditativnim, poetskim temama u tekstovima upeva da upakuje  i taman idealnu količinu propisne metalske krljačine u ovaj paket. Četiri pesme dobrih rifova, srčane svirke, kvalitetnog aranžiranja i vrlo pristojne produkcije. Odlični su Чермень:

https://chermen.bandcamp.com/album/beyond-the-threshold-of-sleep

Iz Tajpeija nam dolaze Efflore i mada je njihov melodični, moderni blek metal dovoljno blizu ivice metalcore izraza da ja instinktivno ustuknem, EP Haunted Island spasava prisustvo cheesy sintisajzera koji svemu treba da daju „spooky“ atmosferu. Ovo je kolekcija pesama što obrađuju poznate tajvanske foklorne priče i verovanja o duhovima pa i taj element atmosfere nekako ulepša celu stvar. Vredi da se čuje!

https://effloretw.bandcamp.com/album/haunted-island

Litvanski duo Jonava ima zanimljivu interpretaciju blek metala i njihov novi EP, Pergamum donosi četiri pesme gde se kombinuje brza, surova svirka sa naglašenom melodičnošću i atmosferama. OK, nije da TOGA nedostaje u modernom blek metalu ali Jonava imaju osoben zvuk i njihov blackgaze je istovremeno maštovitiji i komunikativniji nego što je prosek, sa jednom progresivnom komponentom i screamo energijom koje se iznenađujuće dobro uklapaju:

https://thecharoncollective.bandcamp.com/album/pergamum

Ordo Karnivorum su dva ozbiljna Rusa (ili bar tako izgledaju na slikama) sa debi albumom, Noir a koji nudi vrlo kvalitetan moderni blek metal. Ovo je dovoljno melodično i komunikativno da ima potencijal da se dopadne dosta širokoj publici a da opet ne pričamo o nekakvom neprihvatljivom razblaživanju metal matrice. Album zvuči zrelo, kontemplativno ali i dinamično i žestoko, sa pristojnom produkcijom i šest odlično napisanih pesama. Dodavanje živog bubnjara za snimanje albuma svakako doprinosi da ovo zazvuči punije i snažnije a to da se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite je zaista ljudski. Obavezno poslušajte:

https://metalrace.bandcamp.com/album/ordo-karnivorum-noir

https://ordokarnivorum.bandcamp.com/album/noir

Rimski jednoipočlani projekat Agonia Black Vomit ima treći album, The Burning Noise of Satanic Annihilation i ovo je oštro i napadački ali ne bez suptilnosti. Svu muziku je ovom prilikom napisao i izveo Marco Rosati aka Agonia, uz asistencije na tekstovima, i album nudi mračan, evokativan, satanski blek metal sa dosta old school speed metal šmeka umešanog između melodičnih tema. Vrlo karakterno a i tehnički i produkcijski vrlo korektno pa je osvojilo sve moje simpatije:

https://agoniablackvomit.bandcamp.com/album/the-burning-noise-of-satanic-annihilation

Grci Lunar Spells i Finci Order of Nosferat imaju split album, Shadowrealm Incantations i mada je ovo po zvuku i generalnom svetonazoru vrlo andergraund ploča, po kvalitetu i ubedljivosti spada u sam vrh ponude. Lunar Spells su melodični ali njihova melodičnost se servira kroz sirovu, vrlo organski odsviranu muziku i jeftinu, garažnu produkciju pa je to jedna lepa, podzemna atrakcija. Order of Nosferat imaju još goru produkciju ali njihov blek metal je još otmenije leden i sirotinjski dekandentan i ovaj album je apsolutan hit ako volite ovakav zvuk:

https://lunarspells-northernsilence.bandcamp.com/album/shadowrealm-incantations-split-with-order-of-nosferat

https://lunarspells.bandcamp.com/album/shadowrealm-incantations-split-with-order-of-nosferat

Sibirski jednočlani Gloosh uspeva da nastupa uživo uz pomoć unapred pripremljenih bas-matrica i sešn muzičara na bubnjevima i drugoj gitari a što je samo za sebe solidan podvig, nedostupan velikom broju one-man bendova sa čak i većim reputacijama. Георгий Габриэльян svakako zaslužuje da svoju muziku predstavlja publici sa bine jer je Gloosh kvalitetan, prijatan new school black metal projekat sa melodičnim ali čvrstim zvukom i pristojno napisanim pesamama tipično slovenskog, jelte, senzibiliteta. Ш​о​р​о​х​и (Live in Zelenogorsk) je snimljen prošlog Avgusta uživo na festivalu Siberian Metal August i ima četiri dugačke, kvalitene pesme poštene, znojave svirke:

https://gloosh.bandcamp.com/album/live-in-zelenogorsk

Teksašani Necrofier svoj drugi album, Burning Shadows in the Southern Night započinju alikvotnim peanjem i mada ostatak muzike na njemu ne nudi isti nivo etničke egzotike, ovo je pristojan, energičan, na momente bestidno melodičan ali ipak sirov i old school blek metal. Dosta se ovde polaže na southern estetiku a album je producirao Joel Hamilton – koji je sarađivao sa Tomom Waitsom i Unsane – ali i pored jasne ambicije da se malo izađe iz blek metal geta, Necrofier se dovoljno čvrsto drže njegove agresivne, zle srži da meni album donese osmeh na lice:

https://necrofier.bandcamp.com/album/burning-shadows-in-the-southern-night

Za mnogo MNOGO ambiciozniji format blek metala, Thantifaxath iz Toronta imaju drugi album, dosta željno iščekivani Hive Mind Narcosis. Niže u tekstu kada budem pričao o death metalu pohvaliću novi album indijskih Moral Collapse, ali kome je njihov avangardni death metal i dalje isuviše prosto death metal, Thantifaxath će mu utoliti žeđ za opskurnim, čudnim, nepravilnim, disonantnim. I sad, nije baš ni teško biti opskuran i disonantan i čudan u blek metalu, ali treba znati napisati album koji se neće iscrpeti na površini. Hive Mind Narcosis zadržava dovoljno (meni bitnih) elemenata blek metala, dakle, KRLJA baš momački jedan solidan deo vremena, ali istovremeno i vrlo smelo transcendira granice žanra nudeći maštovite izlete u avangardu i filozofske liričke sadržaje. Odlično je:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/hive-mind-narcosis

Prelazimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, hard rok i psihodeliju. Šveđani Ockra snimaju za Argonauta Records pa već tu znate da imamo kvalitet na programu. Debi album, Gratitude, ima odličan stonerski gruv, doom metal melodije ali i jednu relaksiranu komunikativnost koja bend spasava od zatvaranja u doom metal geto. Ockra sami kažu da njihova muzika ima nezanemarljivu količinu popa u sebi, ali sve je to uspešno iskombinovano sa teškim rokom, pa onda i sa malo folka za finalni produkt koji je svež, osoben, gruverski i heavy:

https://ockra.bandcamp.com/album/gratitude-2

Snakebite Delight su iz Čikaga a novi album, Snake Eyes je čvrsta, zabavna rokenrol ploča za sve generacije. Iako bend sebe svrstava u stoner rok, stoji i da je ovo materijal koji voli melodiju, rokerski gruv, himnične refrene i generallno atmosferu dobrog provoda. Povrh toga, ni sam zvuk nije naglašeno težak već najpre zdrav, eksplozivan, a kako bend koristi klepetušu srazmerno često i pevanje ima elemente folka, Snake Eyes je naprosto pržaki rok album uz koji ćete sve vreme imati osmeh na licu:

https://snakebitedelight.bandcamp.com/album/snake-eyes

Slovenački duo Woygn zvuči vrlo raspoloženo na EP-ju Ascendance. Ovo su četiri pesme mišićavog, razigranog stoner roka sa dobrim, bluziranim gitarama ali i sa nemirnim, energičnim gruvom. Bend i sam kaže da ovde ima malo i dooma, malo i psihodelije i sludge metala, ali sve je to vrlo prirodno, vrlo organski sklopljeno u paket žestokih rifova, jakog ritma i odličnog pevanja. Još i ta fina produkcija gde se svi insturmenti odlično čuju – milina:

https://woygn.bandcamp.com/album/ascendance

Teksašani Void in the sky sviraju ugodan, gruverski stoner rok na svom EP-ju Void. Ovo je skoro pa demo snimak, sa kratkim pesamama i bendom koji očigledno još traži svoj konačni izraz, ali muzika je zdrava sa lepljivim rifovima, pevačem koji se muči za naše zadovoljstvo i generalno lepim gruvom. Prija, a plaća se koliko hoćete:

https://vits.bandcamp.com/album/void-2

Moskovski Holy Watts sviraju prilično lo-fi instrumentalni, psihodelični fuzz-rock sa dosta okultnog metala u svojoj srži. Album Widow’s Son je kao neka niska vinjeta koje sve zvuče neobavezno ali zajednički kreiraju interesantan narativ. Ima štofa a plaćate koliko hoćete:

https://holywatts.bandcamp.com/album/widows-son

Za osećaj da tonete u tamnu vodu i da nikad ponovo nećete videti nebo i da je to OK molim da preslušate debi album sastava Oromet iz Sakramenta. Ovaj kalifornijski kombo sa članovima bendova poput Battle Hag, Occlith i Pastoral je na istoimenom albumu snimio tri funeral doom pesme od kojih je najkraća deset minuta i šest sekundi, najduža skoro 22 minuta i sve je VELIČANSTVENO. Oromet pogađaju i zvuk i svirku i harmonije i produkciju da postignu maksimalni efekat svojim dugačkim, sporim BESKRAJNO tužnim pesamama i, mislim, ovo BAŠ treba slušati na ripit:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/oromet

Nešto relaksiranije? Pa, evo, Bongzilla daju vrlo detaljan pregled toga kakvu su sve drogu pušili snimajući svoj novi album, Dab City, odu THC-u u sedam, jelte, stavova, da ne kažem gruverskih stoner rok komada koji su mogli da budu snimljeni i u vašoj šupi i zvučali bi isto. Bongzilla sada možda i predaleko guraju svoj „drogirane budale“ svetonazor no, ima nečeg šarmantnog u albumu koji je ovoliko lo-fi i zainteresovan samo za prirodni, organski gruv, sa namernim neulaganjem truda u kreiranje kompleksnijih aranžmana. Eh, znate ih, znate da li ih volite, ovaj album neće promeniti vaš stav ni u jednu ni u drugu stranu:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/bongzilla-dab-city

Hot Blood iz Baltimora sviraju glasan, optimistički rokenrol. Nazvati EP  And My Rock N’ Roll 45s „stoner rokom“ pa čak i hard rokom bilo bi svakako previše reduktivno jer ovaj bend ima i solidnu količinu glam rok melodičnosti i poleta u svoje tri pesme i ovaj materijal izvrsno curi između svojih rifova, naumpanog ritma i himničnog pevanja. Vrlo prijatno:

https://hotblood.bandcamp.com/album/and-my-rock-n-roll-45s

Ukrajinski Risin Sabotage su album Macabre snimali i miksovali za vreme pandemije a onda masterovali za vreme rata i, mislim, imali bi sva prava ovog sveta da zvuče kao da su totalno u kurcu. A ne zvuče. Ovo je energičan, mišićav psihodelični teški rok, koji, svakako, ima svoju mračnu stranu ali je generalno poletan, zapaljiv i, jebiga, zabavan. Gitare kidaju, pevanje je taman kako treba a gruv neodoljiv. Slušajte!

https://risinsabotage.bandcamp.com/album/macabre

Za vrlo spor, vrlo izdrogiran stoner-doom stižu vam, ravno sa Malte, Hemplifier. A ako ime benda nije bilo dovoljno po proverbijalnom nosu, onda evo i kako se zove debi album: The Stoner Side Of The Doom. Pretpostaviću da se radi o aluziji na onaj album Pink Flojda koji ove godine slavi pola veka činodejstvovanja, ali je i po sredi sasvim pristojna deskripcija muzike koju ćete ovde čuti. Hemplifier ne preteruju sa maštovitošću i ovo nije ploča za ljude koji u stoner roku traže inventivne aranžmane ili rokerski gruv, pesme su spore, duge, mučne a opet imaju u sebi tu hašišarsku bluz komponentu i kako je ovo ipak izdao Electric Valley Records, jasno je da se nudi solidan program:

https://evrecords.bandcamp.com/album/hemplifier-the-stoner-side-of-the-doom

https://hemplifier.bandcamp.com/album/the-stoner-side-of-the-doom

Za publiku koja, pak, voli da im je stoner rok maštovitiji, razrađenijih aranžmana, psihodeličniji po više od jedne dimenzije stigao nam je novi, malo je reći dugo očekivani album švedskih majstora Saint Karloff. Paleolithic War Crimes je naime nastavak kultnog Interstellar Voodoo koji nam je 2019. godine svima prilično zavrteo mozak svojim „jedna kompozicija i četrdeset minuta psihodelije“ pristupom i ako među nama ima i neko kome je to vrćenje mozga bilo negativno, odmah da ga umirim: Paleolithic War Crimes je normalno sekvencirana ploča sa sedam odvojenih pesama – umesto spojenih kao na prošlom albumu – a Saint Karloff nisu izgubili ništa od svog toplog, hardrokerskog zvuka. Naprotiv, ovo je sada i prirodnije old school intonirana ploča sa prilično dobrim zvukom i pesmama čije su teme, rifovi, melodije i refreni promišljeni a zatim su aranžirane sa pažnjom i slojevito. Nema mnogo modernih bendova za koje se da pomisliti da su legitimno mogli da dele binu sa Black Sabbath i Iron Butterfly pre pola veka, ali Saint Karloff su i dalje ničim ugroženi predsednici ovog elitnog kluba:

https://saintkarloff.bandcamp.com/album/paleolithic-war-crimes

Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Gamerra iz Luizijane sviraju OPAK thrash metal na svom ovogodišnjem EpP-ju, Tedium, vozeći brzo i pomalo pogibeljno. Mislim, pesma koja EP otvara, naslovna, je baš onako brz, oštar komad nameran da vam krv dovede do ključanja i da vas uvuče u najbližu šutku. Posle ovog abend pokazuje da ima maljo progresivnih tendencija, ali materijal je generalno agresivan, brz, žestok i beskompromisan. Pritom sve je to prijatno andergraund po zvuku i produkciji pa se u to ti zarazni, mračni rifovi i režanje umesto pevanja savršeno uklapaju:

Thrash Attack iz Čilea postoje,sa prekidima još od kraja prošlog veka ali im je upravo izašli Brazen Bull tek prvi album. No, bend sasvim uspeva da opravda svoje ambiciozno ime, nudeći oštar, kvalitetan thrash metal napadačke dispozicije i vrlo usvirane izvedbe. Ima ovde puno zrelosti, sa odličnim rifovima, kvalitetnim pevanjem po uzoru na Mileta iz Kreatora, ali i kvalitetim aranžiranjem. Produkcija je takođe pristojna a naravno, meni najviše prija što se album vozi u brzom tempu većinu vremena. Odlično.

https://thrashattackchile.bandcamp.com/album/brazen-bull

Poljaci Hasselhoff Messerschmitt su negde između thrash metala i crustcorea na svom EP-ju  Nie jest git. Ovih pet pesama se svakako kvalifikuju i za pank i za metal oznake, sa old school melodijama i rifovima, a onda i sa malo novijih elemenata u aranžiranju. Da mi neko kaže da je ovo snimljeno 1992. godine ne bih baš bio šokiran i veći je šok da ljudi i dalje ovako sviraju. Al slatko je:

https://813street.bandcamp.com/album/nie-jest-git

Project: Roenwolfe su, pak, rodno mešoviti sastav iz Arizone koji svoju kombinaciju thrash i power metala pošteno svira već više od deset godina, a gitaristkinja i glavna autorka muzike, Alicia Cordisco je iskusna muzičarka koja od polovine prve decenije ovog veka svira sa brojnim thrash i power bendovima. I odnedavno je otvoreno trans. Treći album, eponimni Project: Roenwolfe je utoliko ploča sigurnog izraza koji se meni nalazi na zaista ugodnoj poziciji između tvrdog thrasha i ukusno melodičnog power metala, sa lepim tempom i dobrim rifovima, te prijatnim pevanjem Patricka Hoyta Parrisa koji je nekada svirao bas u Theocracy, ali i ploča koja tekstovima i atmosferom obeležava Alicijinu tranziciju. I meni je sve to dostojanstveno i lepo za slušanje, sa dovoljno mašte ali i dovoljno znojave, kvalitetne svirke da budem zadovoljan na svim nivoima:

https://projectroenwolfe.bandcamp.com/album/project-roenwolfe

Za nešto brutalnije tu je, er, Dave Ellefson, bivši basista Megadeth koji je u sebi sve ove godine krio ambiciju da svira deaththrash. I sada sa sastavom Dieth može. Prvi album ovog novog projekta, aktivnog od prošle godine, zove se To Hell and Back i u lajnapu su i Guilherme Miranda iz Entombed A.D. te Michał Łysejko nekada iz Decapitated. Dakle, vrlo poštena postava i zapravo album vrlo poštenog deaththrasha koji dosta profitira od Mirandinih melodičnih gitara ali i odličnog pevanja. Ne očekujte od ovog Megadeth, ali ako ste voleli Entombed A.D., Dieth daje dosta sličnog vajba, sa umešanim nešto gruverskijim thrash rifovima. Vrlo pristojno:

https://diethofficial.bandcamp.com/album/to-hell-and-back

Brazilski krosover sastav Mustaphorius svira skoro deceniju i po a Homem Horr​í​vel mu je prvi album posle nekoliko singlova i jednog EP-ja. I sad, nema tu neke velike filozofije, ovo je starinski thrashcore format koji ste mogli čuti i 1989. godine mada ne baš ovako solidno producirano. No, pesme su pitke, komunikativne, energične i apsolutno prilagođene ideji startovanja poštenih šutki u mošpitu. Vrlo je to uredno i ako već ne dostiže visine jednih Ratos de Porao, svakako ni ne bruka njihov legat:

https://mustaphorius.bandcamp.com/album/homem-horr-vel

Slatki su mi Indonežani Pabean Hardcore sa svojim EP-jem Onar – oni ga zovu svojim prvim albumom posle deset godina rada – koji sakuplja šest pesama očigledno snimljenih na različitim mestima pod različitim uslovima pa i kvalitet zvuka solidno varira. Ima sve to šarma pogotovo što je muzika metalizirani hardcore sa dosta starinskih elemenata. Bendu niko ne može da prigovori da u sve ne ulaze srčano i svom snagom pa ako volite gruverski, plesni moschore kao iz ranih devedesetih ovo treba čuti:

https://pabeanhardcore.bandcamp.com/album/onar-4

Sa Floride dolaze Cursed Birth i svoj metalizirani hardkor oni nazivaju „Pissed-off nümetalcore“. Fer. Demo Rot From Root ima tri pesme dranja, teških rifova i gruva, te samo malo disonantnog gitarskog rada tek da opravda tu sponu sa nu metalom, ali pesme su fine, produkcija OK a sve plaćate po želji:

https://cursedbirth.bandcamp.com/album/rot-from-root

Kanadski Necronado svira crossover razumno starinske provinijencije i meni se to dopada. Debi EP ovog kvarteta, A Scythe for a Scalpel meša nestašne, zarazne pank teme i metal zvuk u pesmama koje su brze, zapaljive i, mada smo naravno sve to mnogo puta do sada čuli, nije nas zamorilo. Zvuk je, pa, jeftin, ali radi posao a bend svira sa puno autoriteta i Necronado se upisuju na moju listu pozitivaca bez po muke:

https://necronado.bandcamp.com/album/a-scythe-for-a-scalpel-demo-ep

S.A.C. a što je skraćenica za Shoot All Cops su „slam/ grind“ bend sa Rod Ajlenda i debi EP, sa tri pesme i nazvan isto kao i bend je, pa, nekih pet i po minuta baš toga. Ovo je malo beatdown, malo slam, malo grindcore, a sasvim obuzeto bijesom i mržnjom. Nije ni loše ko voli ti siledžijsku, jelte, muziku:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-12

World I Hate iz Milvokija mešaju najtežim, spori metalizirani hardcore (ali bez moshcore gruva) sa powerviolence eksplozijama brzine. I to lepo ide. Album Years of Lead ima jedanaest ubitačnih pesama koje su dovoljno kratke da se ne zamorite od tolikog pritiska na uši a dovoljno dugačke da bend u njima može da zapravo razradi osnovne teme i pobegne od baš najortodoksnijeg pank minimalizma. Vrlo dobro:

https://worldihate.bandcamp.com/album/years-of-lead

Hang Tough su iz Los Anđelsa i njihov beatdwon hardcore je baš ono, siledžijski, gangsterski sa dosta rep elemenata koji se onda prirodno uklapaju uz slamming death metal pasaže. EP  California Violence ima pet pesama ulične poetike i ponavljanja reči motherfucker, pričanja o realnosti, imitiranja policijskih sirena gitarama i, mislim, to sve odlično zvuči, sa sve jednim kraktim ali dobrim trap instrumentalom. Opako:

https://hangtoughxsfv.bandcamp.com/album/california-violence

Na drugoj strani hardkor spektra su Spy iz Kalifornije čiji album Satisfaction nudi disonantni hardkorpank sa gruvom koji su mogli imati i Dead kennedys pre 40 godina i zvukom od koga će vam otpasti uši. Ali bićete srećni dok otpadaju jer je ovo izuzetno eksplozivno, konfrontativno a zabavno:

https://bbbrecords.bandcamp.com/album/satisfaction

Kom su sve te „kor“ novotarije malo, jelte, smorne, evo četvrtog albuma montrealskih Priors. Daffodil bukvalno zvuči kao da je dajbože 1979. godina a Pekinška Patka hvata zalet ka jugoslovenskim top listama. Bend ima i zvuk i tehniku i sve što treba da se smesti između klasičnog panka i ranog postpanka, pa se praskavi, rokerski komadi smenjuju sa proto-Cure pesmama i, mislim, sve je do jaja:

https://priorsmtl.bandcamp.com/album/daffodil

Thousand Cuts iz Misisipija sviraju „powergrind hardcore blues“. U prevodu, njihov album Revolt ima šesnaest pesama lo-fi powerviolence prženja koje ume da zamori uši intenzitetom i abrazivnošću  zvuka ali ima nečeg vro doslednog, respektabilnog u pravljenju ovako ružne muzike ovako ubeđeno. Vrlo je to solidno a plaća se koliko hoćete:

https://thousandcuts.bandcamp.com/album/revolt

Finski Vulgar Mass su snimili istoimeni debi album i ovo je old school grindcore/ deathgrind kao nešto iz devedesetih, samo sa malo boljom produkcijom nego što biste očekivali od albuma koji ima šesnaest pesama gde samo jedna prelazi dva minuta a većina ne dobaci ni do minut. Bend odlično svira, pakujući dosta energije u svoje kratke pesme, a produkcija je sjajna, sa finom separacijom instrumenata i dosta dinamike. Bend se ne ubija od maštovitosti ali ponekada je dovoljno samo dobiti pošten, brz, energičan grindcore koji ništa ne filozofira i ja sam srećan:

https://vulgarmass.bandcamp.com/album/vulgar-mass

Onda još sedamnaest grindcore pesama stiže na albumu Not a Good Sign trija Gnarcoossee iz Orlanda u Floridi Ovo nema „death“ prefiks i u pitanju je eksplozivni, blago disonantni/ psihodelični grind koji već dvema pesmama koje obrađuje (jedna je od Nasum a druga od Corrosion of Conformity) sugeriše raspon u kome se filozofija grupe kreće. Solidno je sve to, sa jeftinom a funkcionalnom produkcijom i svirkom koja je organska, prirodna, nekako umiljata. Plaćate koliko hoćete:

https://gnarcoossee.bandcamp.com/album/not-a-good-sign

Japanische Kampfhörspiele imaju novi album, Blaskapelle B​ü​rgermeister Bratwurst Bier Geschenkekorb Bibelstelle Bumskabine Bienensterben V​ö​lkermord i mada je primamljivo reći da njegovih petnaest pesama prolete pre nego što uspete da pročtiate naslov do kraja, to baš i nije tačno. Ovi nemački grajnderi već godinama nastoje da grindcore matricu prošire, spajanjem sa pankom, pa i pop muzikom, te je i ovaj album pun interesantnih fuzija i eksperimenata od kojih su neki i vrlo uspeli. Neki drugi nisu ali ovo je svakako album za ljude koji vole da se iznenade i grindcore vide samo kao polaznu tačku. Svakako podržavam!

https://bastardizedrecordings.bandcamp.com/album/blaskapelle-b-rgermeister-bratwurst-bier-geschenkekorb-bibelstelle-bumskabine-bienensterben-v-lkermord

Primećujete da je grindcore dobro rodio ove nedelje. Supressant su iz Asutralije i istoimeni sedmoinčni vinil im je prvo „pravo“ izdanje posle nekoliko split kaseta. I mislim, i ovo je old school, jeftini, sirovi a šarmantni grind sa jedanaest kratkih, energičnih ejakulacija duha i emocije. Nimalo originalno, sasvim standardno ali duševno jebem mu.

https://psychocontrolrecords.bandcamp.com/album/suppressant-s-t-7-ep

Spoils Of Gore je split EP između rumunskih Fecal Worm i kanadskih Pathetic. Fecal Worm, jednočlani projekat, sebe opisuje kao „sporadic goregrind“ i ovo je u principu sasvim standardni kućni, jednočlani goregrind, ili makar standardni za to kako je ova muzika zvučala pre dvadeset ili trideset godina. Drugim rečima, ovde ima ipak nešto više odlika „prave“ muzike i nije sve smrvljeno u gorenoise karikaturu kakve danas klinci rade. Nije baš ni sad nešto fantatično originalno, ali je korektno. Pathetic su pravi bend, sa tri čoveka u postavi i njihova strana je profesionalnija, zabavnija, zaraznija, bolje producirana i generalno zbog nje ovo izdanje vredi pažnje:

https://pathetic666.bandcamp.com/album/spoils-of-gore

https://fecalworm.bandcamp.com/album/spoils-of-gore

Još jedan goregrind split izdali su poljski Left Hand Patches. Ovo je ful album gde je sa jedne strane kanadski Archagathus a sa druge francuski Pulmonary Fibrosis. Kanađani sebe opisuju rečima „We’re a fucking punk band from Winnipeg and we suck.“ i to je fer jer njihov goregrind svakako ne demonstrira sad neku maštovitost. No, korektan je i ako volite rani Regurgitate, ovo je solidan faksimil samo bez mnogo pamtljivih rifova. Ali korektno, bučno, prljavo. Pulmonary Fibrosis su iskusnija i nešto kvalitetnija ekipa, pa je i njihovih osam pesama ovde za nijansu tehničkije i autoritativnije Ali, da bude jasno, sve je ovo muzika iz dubokog andergraunda za nas koji smo posebna vrsta društvenog taloga i ne treba je puštati civilima:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/pulmonary-fibrosis-archagathus-split

https://pulmonaryfibrosisofficial.bandcamp.com/album/split-w-archagathus

Blemish iz Nju Džersija, tehnički, ne sviraju stvarno grindcore, ali izdaju za Frozen Screams i pesme su im dugačke oko minut pa njihov gruverski death metal-core-punk nekako upada u grindcore fijoku. Ovo nije prečesto brza muzika, ali je gruverska, prljava i zna tačno kuda je krenula. A koliko nas može to za sebe da kaže?

https://blemishnj.bandcamp.com/album/omnipresence

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/omnipresence

Frozen Screams je izdao i novi EP kalifornijskih Dipygus, konceptualnu ploču Wet Market o fiktivnoj infestaciji mesnih produkata koja se širi po SAD. Ovo je čvršće unutar death metal formata, ali Dipygus uspevaju da zvuče originalno i sveže, nudeći svoje košmarne, hermetične vizije i energičnu a maštovitu muziku. Odlično je:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/wet-market-ep

Endless Mutation sa Rod Ajlenda su dva lika sa dva demo snimka. Drugi, Demo II, izašao pre neki dan ima dve pesme (sve, da, SVE je u znaku broja dva ovde) (osim što ima i intro pa demo ima zapravo tri treka) koje su me, evo, reći ću, oduševile. Ovo je old school death metal kome ništa nema da se doda ili oduzme, pun savršenih rifova, izvrsnog gruva, energije i šarma. Plus odličan vokal. Plus vrlo solidna produkcija. Mislim, ako volite Death i Obituary, Grave i Cannibal Corpse ali i Cathedral, ovo se NE ZAOBILAZI:

https://endlessmutation.bandcamp.com/album/demo-ii-2

Obično kažem ono da nisam neki fan melodičnog death metala, ali da me onda neki bend prijatno iznenadi. E, baš tako, Whythre iz Sijetla na svom drugom albumu, Impregnate My Hate, baš su me prijatno iznenadili kreirajući plou koja ima sav ekstrovertni, hardkorovski vučni momenat The Black Dahlia Murder a sa malo smanjenim melodičnim programom. Umesto toga Whythre imaju odličan gruv, dobre rifove, a kada i treba da se napravi epski deo sa veličanstvenim, jelte, harmonijama, to se radi sa ukusom i odmereno. Death Frontier je, recimo pesma sa tim kvazimejdnovskim melodičnim motivom koji se ponavlja ali je aranžirana tako da je ovo perfektan krešendo inače baš opasne srednjetempaške nabadačine sa pevačem (inače novim) koji razara. Vrlo ukusna ploča:

https://whythre.bandcamp.com/album/impregnate-my-hate

Biochemical Genocide sa Floride imaju debi EP, Maggot Gods i prijatno je to mada kućno producirano. Ove četiri pesme su fokusirane uglavnom na srednjetempaški gruv i jedan praktično plesni ugođaj, bez sad tu nekih ambicija da se kreiraju inovativni death metal formati. Ali okej je:

https://biochemicalgenocide.bandcamp.com/album/maggot-gods

Finski death metalci Corpsessed snimili su živi album, Skeletal Grotesquery i mada je zvuk pomalo razmrljan, njihov „abyssal and harrowing death metal“ se čuje kako treba. Hoću reći, ovde je hermetičnost već ugrađena u muziku koja ide napred gazeći teškim, bolesnim rifovima i evokativnim melodijama, uz težak ritam i zverske vokale, pa se uživo sve to na kraju spoji u jednu amorfnu, preteću masu koja vas uvuče u sebe i ne pušta:

https://corpsessed.bandcamp.com/album/skeletal-grotesquery

Parasitic iz San Dijega još nemaju album iako sviraju skoro dve decenije. No, novi EP, Disfiguring Symmetry zvuči solidno zrelo pa se možda i album pomalja na obzorju. Pričamo o mračnom, brutalnom death metalu koji ima i atmosferu i gruv, ali i potrebnu brutalnost da zadovolji sve vaše potrebe. Parasitic ovde stručno uvaljuju pasaže lepe melodije između disciplinovanih, tvrdih rifovai materijal je moćan, maštovit i uzbudljiv. Produkcija adekvatna pa je ovaj EP vrlo lako preporučiti uz opasku da, eto, ne mora brutal death metal da se uvek svede na sviranje svom snagom sve vreme:

https://parasitic.bandcamp.com/album/disfiguring-symmetry-ep

To Descend je još jedan od projekata najzaposlenijeg čoveka švedske scene, Rogera „Rogga“ Johanssona. Ovde sviraju i drugi iskusni muzičari a novi EP (bend je snimio i album pre dve godine), Mindless Birth nudi oštar, old school death metal. Kao da niste znali, jelte. Nema ovde ničeg specijalno inovativnog, da ne bude zabune, ali ako volite klasičan, prljavi death metal zvuk sav u hromatskim rifovima i sa zvukom koji nije iskomprimovan do besmisla nego može da se pošteno odvrne, Horror Pain Gore Death Productions ima poslasticu za vas:

https://hpgd.bandcamp.com/album/mindless-birth

Heruvim su iz Ukrajine a njihov death metal bavi se isključivo svetovima koje je izmaštao Robert E. Howard pre stotinak godina pa tako i novi EP, Battle for Cimmeria ima gomilu Konana na omotu i možete da zamislite stihove koji se ovde čuju. Muzika je prijatni, topli old school death metal sa finim rifovima i dosta melodije, produkcija je kavernozna i sve zvuči jeftino i pošteno:

https://heruvim.bandcamp.com/album/battle-for-cimmeria

Singapurski Severed su svoj demo (naslovljen i Outbreak) napravili, kažu, tokom pandemije, kao studijski projekat. Ne znam da li to znači da je ovo jednočlani bend ili šta, ali tri pesme plus intro koje ovde imaju da se čuju su, pa, odlične. Naravno , i ovo je old school death metal sa zdravom dozom thrasha u svojoj srži i Severed znaju zanat, nudeći krljački, čvrsti metalski rad na transverzali Autopsy-Death-Obituary. Kada se ovakva muzika napiše i odsvira dobro, njena jednostavnost i primitivnost deluju savršeno i umetnički potpuno zaokruženo bez ikakve potrebe za komplikovanim tehnikama i egzotičnim aranžiranjem. Severed to odlično demonstriraju i imaju vrlo pristojnu produkciju pride:

https://severedhead.bandcamp.com/album/demo

Moral Collapse imaju novi, drugi album i njhov tehnički death metal koji uspešno koketira sa avangardom je ovde i dalje u opasnoj formi. Dvojica Indusa su i za ovu priliku pojačana Hannesom Grossmannom iz Obscure i Necrophagista a ponovo se u gostujuće muzičare uključuju i Mia Zabelka na violini te Julius Gabriel na saksofonu. Kombinacija zvučnih montaža, slobodne improvizacije i kvalitetnog death metala i ovde odlično funkcioniše i mada se Divine Prosthetics kao i dosadašnji radovi benda može i sam smatrati eksperimentalnim albumom, na njemu ima dovoljno pravovernog i kvalitetnog metala da zadovolji tradicionalniju prog-death publiku a i dovoljno free improva za ljute avangardiste. Trijumf.

https://moralcollapse.bandcamp.com/album/divine-prosthetics

I na kraju smo, sa krosžanrovskim pločama i heavy metalom! Victory Over the Sun je solo projekat nemačke kompozitorke po imenu Vivian Tylinska a koja već izvesno vreme živi i stvara u Portlandu, u Oregonu. I ja stlano pominjem kako Portland ima nesrazmerno visok procenat zanimljivih muzičara, pa možete Victory Over the Sun pribrojati toj evidenciji. Četvrti album projekta u kome ona pored uobičajenih instrumenata svira i harmoniku a ima i goste na violinama, te raznim duvačkim instrumentima, zove se Dance You Monster To My Soft Song! – očigledno nazvan po poznatoj slici Paula Kleea, staroj stojednu godinu u ovom trenutku – i mada je ovo najlakše opisati kao avangardni blek metal, najpre zbog vokala, Tylinska piše kompozicije koje metal, klasičnu kompoziciju, džez i malo folklora spajaju navrlo svež i osoben način. Iako žestoke svirke ne manjka, vredi ukazati i da su pesme jako dugačke i imaju jednu postrokersku opsednutost ponavljanjem, dinamikom i atmosferom, dok Tylinska voli mikrotonalne skale, pa sve zvuči istovremeno prijateljski i nežno, i preteće i tuđinski. Vredi!

https://votsband.bandcamp.com/album/dance-you-monster-to-my-soft-song

Španski/ baskijski Fear Crowd ima treći album, En Llamas nudeći melodičan, energičan heavy metal sa soldnim tempom i himničnim refrenima. Ovo je dobrim delom upečatljivo zbog fine vokalne interpretacije pevačice Leire García, ali ni muzika uopšte nije loša, sa pesamama koje su ekonomične, melodične a energične, bez mnogo filozofije i gubljenja u aranžmanima. Produkcija mi nije idealna, bubnjevi imaju vrlo malo dinamike i sve zvuči malo plastično, ali muzika je dobro napisana a pomenuta pevačica ima dosta karaktera. Prijatan album raspevanog klasičnog heavy metala:

https://fearcrowd.bandcamp.com/album/en-llamas

Wolverton iz Alberte je, koliko mogu da shvatim, jedan lik koji muziku pravi po osećaju i tvrdi da radi sve što mu padne na pamet, te da nema grešaka već samo srećnih zgoda. I, mislim, OK, ali kako je fer da je on ovoliko talentovan??? Album Tailspin je BRUTALNO kvalitetna ploča ekspresivnog, melodičnog posthardcore-hard-rock-metala sa odlično napisanim pesamama, virtuoznom svirkom i čak i vrlo solidnom produkcijom. Mislim, ovde ima pesama od kojih čovek bukvalno skoči sa stolice i počne da se dere od sreće, a to se ne čuje često. Obavezno čuti (Edit: autor je album u međuvremenu uklonio sa Bandcampa ali ostavljam tekst i link jer će se nesumnjivo uskoro pojaviti):

https://wolverton.bandcamp.com/album/tailspin

JD Power Trio su minhenski trio sa novim EP-jem, Ivory Tower kojim lider Jakub Dwornicki oglašava povratak mračnoj, glasnoj gitarskoj muzici. Oh, a ima i saksofon na jednoj pesmi. No, ovo je generalno vrlo dobar primer alternativnog metala, onog žanra koji je teško opisati ali ga prepoznajete kada ga čujete, a koji često meni deluje suviše radio-friendly da bih mu posvetio dovoljno vremena. No, JD Power Trio su prilčično dobri i pored melodičnih refrena, sa odličnim gruvom, kvalitetnim atmosferama, generalno maštovitim pesmama. Vrlo fino:

https://jd-music.bandcamp.com/album/ivory-tower

Burdener iz Hjustona su između posthardkora i sludge metala pa tako EP Such Pain For Nothing odgovara na pitanje koje je sigurno svako sebi jednom postavio: kako bi Fugazi zvučali da se Ian Mackay ODVALJIVAO od gudre? Tri pesme koje ovde čujemo su pune tenzije kreirane pre svega vokalima i onda rifaška oslobađanja tih tenzija dobro dođu pa bend, čini mi se, radi nešto solidno:

https://burdenerofficial.bandcamp.com/album/such-pain-for-nothing

Portlandski Leathürbitch isporučuju jedan od najlepših heavy metal albuma koje sam čuo ove godine. I pretodna izdanja su bila dobra, ali drugi album, Shattered Vanity je jedna vrlo sazrela, a opet vrlo odmereno sirova i in your face kolekcija pesama u agresivnom a zaraznom NWOBTHM stilu. Bend ne samo što svira brzo i žestoko, sa pevačem koji izleće u nervozni falseto svakih par stihova nego je i produkcija pomalo sirova i old school pa sve to albumu daje dozu underground nevaljalstva koja jako prija. Pesme su vrlo dobre a bend je ispravio i jedinu zamerku koju sam imao da im uputim prošli put i sada na omotu imaju sliku koja perfektno ilustruje njihovo ime i odabrani fetiš. Leathürbitch sviraju u istom stilu kao i s razlogom voljeni Kanađani Riot City, ali su za sada prljaviji i siroviji i to jako prija. Ne propustiti:

https://leathurbitchpdx.bandcamp.com/album/shattered-vanity

Wytch Hazel imaju novi, četvrti album i ako ste voleli njihova prethodna izdanja, IV: Sacrament je još kvalitetnog retro metala sa ovog puta samo malo lepšom produkcijom. Lankaširski bend vrlo stručno već godinama spaja ’70s zvuk metala, okultnog roka, folka i psiihodelije, ubacujući u pesme harmonije i teme koje su mogle doći i sa neke od ploča Wishbone Ash ili Thin Lizzy a Sacrament ovde ne oskudeva. Bend takođe svoju mirotočivu hrišćansku dispoziciju sasvim bez srama gura u prvi plan i ovo se uklapa uz muziku koja ima dimenziju sete ali je pre svega svečana i optimistična. Ugodno:

https://wytchhazel.bandcamp.com/album/iv-sacrament

Za preslađeni, neumereno raspevani power metal, škotski Gloryhammer su tu sa četvrtim albumom, Return to the Kingdom of Fife i, mada sam još za prošli album uzdisao da je to zajebana kičijana koju spasavaju dobra svirka i rifovi, ovaj je, pa, još bestidnije teatralan. Zapravo, ovo na momente prelazi maltene u Muppet Show i, da se razumemo, meni je to nekako drago. Gloryhammer se ne prave da sviraju „ozbiljan“ power metal, a što će već i naslov prve pesme (ako ne računate intro) pokazati: Holy Flaming Hammer of Unholy Cosmic Frost. No svirka je ozbiljna, produkcija adekvatna i u tom smislu, Return to the Kingdom of Fife je jedna zabavna, poletna ploča u kojoj se može uživati bez stida:

https://gloryhammer.bandcamp.com/album/return-to-the-kingdom-of-fife

Danski Stügg imaju previše groove metala u svom modernom heavy metalu da bi meni to prijalo al neka me sad pregazi tramvaj ako im drugi album, Shepherd of the Pit nije pun zanimljivih ideja i maštovitih prelazaka iz atmosfere u atmosferu. Ima ovde poštene krljačine a ima i iznenađujuće melodičnih, upečatljivih deonica. Svakako zanimljivo:

https://stugg.bandcamp.com/album/shepherd-of-the-pit

Ah, novi Pupil Slicer? MULTIPLI užici u najavi, SVI U ISTO VREME. „Kada bi Dilinger Escape Plan, Today is the Day i Pig Destroyer imali ćerku, ona bi zvučala ovako.“, rekao sam pre dve godine ali trebalo je da kažem „ona bi VRIŠTALA ovako“ jer to kako peva Kate Davies je jedna orgija ekspresije. Na novom albumu, Blossom, bend i dalje levitira između mathcorea, disonantnog metalcorea, grindcorea i pomera se u smeru, recimo, nu-metal-popa i, naravno, rok opere. Zapravo, Blossom je otvoreno konceptualni album čija epizodna struktura ima puno smisla a izleti u dementne a slatke melodije su uzdržano teatralni na najbolji način.  Opako razvaljivanje od strane jedne od najljućih žena u rok muzici i njene ekipe:

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/blossom

Body Stuff su njujorški duo kojima se svaki album zove Body Stuff i samo se dodaje redni broj a koje je magazin The Wire proglasio „hardkor verzijom Brusa Springstina“. Molim lepo, Body Stuff 4 je ploča glasnog, ekspresivnog a hermetičnog post-rok-popa-post-pank-folka koja nekako ima metal energiju bez ikakvih metalskih stilema i uz instrumentarij koji zvuči kao da se neko igrao na detetovom tabletu. Xiu Xiu su remiksovali jednu pesmu i Body Stuff su zapravo kao više hard rok verzija Xiu Xiu što do malopre nisam ni znao da mi treba u životu. A treba mi!

https://bodystuff.bandcamp.com/album/body-stuff-4

Halflighted je, recimo, sludge metal sa malo death metala, ali koji ne zvuči ni kao klasičan sludge metal ni kao klasičan, er, death sludge. Debi album ovog španskog/ katalonskog projekta, najpre zvuči kao postpank odrastao na slušanju sludge i death metala pa ovde ima dosta melodije i jeftine gotske estetike. I nekako je slatko:

https://halflighted.bandcamp.com/album/obloquy

Ne znam što su teksaški Koningsor ovako tihi izmasterovali svoj album Death Process ali dobro, nije rđavo ponekad čuti math metal album koji vam ne masakrira uši u prvih pet taktova. Muzika i produkcija su standardno agresivne ali i zabavne, i Koningsor se lepo preporučuju svojim kompleksnim ali atmosferičnim i gruverskim kompozicijama:

https://koningsormusic.bandcamp.com/album/death-process

LohArano su sa Madagaskara i mešaju groove metal, repovanje, pank i lokalne etničke ritmove za nešto što oni kažu da zvuči slično RATM, Panteri i System of a Down. Mislim, jasno mi je kuda idu ali EP Bae Nosy svakako pre svega privlači pažnju svojim afričkim temama i odličnim vokalnim radom pevačice pa čak i ja koji ne marim za nabrijane bendove ovo mogu da poslušam sa apetitom:

https://loharano.bandcamp.com/album/bae-nosy

Rival Sons su izdali prvi od dva planirana albuma za ovu godinu i Darkfighter je, pa prijatna ploča hard roka koji ima dobru, gruversku bluz osnovu ali pogleduje u smeru progresivnog roka sa dosta ambicije. Meni je to sasvim ugodno, pogotovo jer album ne traje ni 40 minuta a ima dosta lepih ideja i žanrovskog meandriranja da me drži upecanog sve vreme. Odlična produkcija, dobri svirači, dobre pesme, jedan onako old school mainstream osećaj, sve kako treba:

Album nedelje stiže iz Ukrajine. Prošle godine mi se dosta dopao EP kijevskih Karabiner, a sada se ova ekipa vraća sa debi albumom, Unbeaten i, pa, ovo i dalje zaslužuje najviše ocene. Karabiner i dalje tresu brz, survov, tehnički impresivan thrash oplemenjen sociopolitičkim i filozofskim promišljanjima, kreirajući prototip zrelog a opet nestašnog, napaljivog metala. Naprosto, uz ovo možete i da klimate glavom i promišljate ljudsko stanje i jednako da se šutirate i skačete sa bine u uzavrelu masu. Karabiner su još brži nego pre, ulećući u grindcore i death metal pasaže na po nekoliko momenata da pokažu da mogu da budu JOŠ brži, rifovi su oštri, solaže krvoločne, i ovo je, sve u svemu apsolutno thrash remek delo. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://bathoryhead.bandcamp.com/album/unbeaten

https://karabiner.bandcamp.com/album/unbeaten