Ne znam da li je kod vas pala kiša ali ovde je malo zapišalo. Pa u to ime, da poslušamo malo metala.

Blek metal! Fantasma je italijanski jednočlani blek metal projekat sada baziran u Nemačkoj i mada je debi EP, Benevento Black Metal u principu standardna ponuda za te, jelte, jednočlane evropske blek metal projekte, nešto u ovom materijalu mi je jako prijalo. Da li njegova spontanost i jedan prirodan način razvoja kompozicija, da li korektna svirka i solidna andergraund produkcija, da li očajničko pevanje Michaela Sarta – ne znam, tek ovaj EP je na mene ostavio lep utisak nečeg autentično ekspresivnog i ličnog a sa dovoljnom merom zanatskih kvaliteta da budem zadovoljan.  I mislim, veštica na omotu koja krade bebu je simpatično nacrtana a cenu slušalac određuje sam:

https://fantasmabm.bandcamp.com/album/benevento-black-metal

Melodični stil što ga voze Moribund Dawn iz Arizone mi je nešto ispao simpatičan. Debi album, Dark Mysteries Of Time & Eternity je vrlo stručno napisan i odsviran, sa pažnjom da se slatke, nežne melodije, kao ispale sa neke power metal poče, spakuju u jedan svedeniji, nešto hladniji ambijent primeren blek metalu. Moribund Dawn imaju osnovu  u švedskom zvuku i nadograđuju je sa dovoljno elegancije i inventivnosti da se ovaj opus fino presluša:

https://moribunddawn.bandcamp.com/album/dark-mysteries-of-time-eternity

Atlat su meksički, ali, preciznije actečki blek metal bend iz Montereja i debi album, takođe naslovljen Atlat je prijatan paket pržačkog, brzog i energičnog zvuka. Ima ovde i pokoja frulica što zasvira uz testerišuće gitare i napaljene bubnjeve, album je i inspirisan knjigom Vision of the Vanquished o brutalnoj španskoj kolonizaciji Perua posmatranoj iz očiju starosedelaca, ali je muzika preovlađujuće agresivna i besna. Ovo su uglavnom kratke, old school pesme ali je zanatski nivo korektan, produkcija solidna a Atlat lepo zaokružuju svoj stil i svetonazor:

https://atlat.bandcamp.com/album/atlat

Arboreal Mist dolaze iz Kanade i sveže su snimili prvi EP, Within the forest depths kojim dosta uspešno provlače taj „šumski“ blek metal fazon. Ovde imamo, dakle, tri atmosferične pesme sa puno ponavljanja hipnotičkih tema u miksu koji više forsira teksturu nego, jelte, bilo šta drugo. Ali ovo je ipak nekoliko stepenika iznad prosečnog atmoblek izdanja na kakve se nasumično naleće gdegod da se krene, delom zbog ipak truda oko aranžmana, slatko iskorišćenih sintisajzera i slično, a delom zbog žive, organske svirke koja svemu daje meru „realnog“ što često nedostaje ovakvim snimcima:

https://arborealmist.bandcamp.com/album/within-the-forest-depths

Vrlo je sladak i debi album finskog jednočlanog projekta Myrsky, nazvan Tuonelalle. Svakako, i ovo je dosta atmosferično i melodično, ali ovo je i blek metal što nalazi zanimljivu meru melanholije i krljačine. Naravno, pesme su podugačke ali su teme u njima memorabilne, sa evokativnom, sugestivnom melodičnošću i finim miksom koji zvuku daje širi frekvencijski opseg od standardnog atmobleka. Ovo i nije standardni atmoblek i u zvuku Myrskog se čuje dosta 2nd Wave ideja i estetike, pa sam ja zaista uživao u ovom albumu.

https://myrsky.bandcamp.com/album/tuonelalle

Nurez je samo jedan od nekoliko jednočlanih projekata talentovanog nemačkog muzičara Paula Moritza i treći album ovog projekta, Nachtlied, nudi interesantan, progresivni pogled na atmosferični blek metal. Ovo nije puka tekstura i odjek kako često atmoblek zna da zazvuči mojim ušima i Moritz voli da izvoza zanimljive rifove, ali uvek u službi atmosfere i celine. Pesme, pak, nisu predugačke i ovo je vrlo probavljiva pa i nadahnuta kolekcija pesama. Fino:

https://sumarbrander.bandcamp.com/album/nachtlied

Finski Nocturnal Sorcery sviraju više od deset godina i upravo su snimili debi album, The Holy Law in Total Ruin. Ovo je vrlo sirov, vrlo hladan blek metal tipičan za finske, jelte, teritorije, bez ambicije da vas nešto mnogo zavodi kompleksnim aranžmanima ili naglašeno emotivnim temama. Volećete svedenost i skeletalnu hladnoću ove ploče ili vas neće biti. For d rekord, ja volim:

Stoner! Doom! Sludge! Hard rock! Psihodelija! I, oh, novi Mud Spencer? Prelepo. Indonežani na novom minialbumu, In Mud We Trust nude sise ali i pet finih instrumentanih komada psihodeličnog stoner roka koji se ne ubija od neke skupe studijske produkcije ali je zapravo produciran vrlo adekvatno za ljupka poigravanja sa efektima i blago progresivnim idejama koje bend ima. Ovo je jako šarmantno, sa puno slatkog gruva i prefinjene, a sirove psihodelije. Bend apsolutno ide u odličnom smeru i ovo izdanje je idealno za upoznavanje sa njihovim pristupom heavy psych rokenrolu:

https://mudspencer.bandcamp.com/album/in-mud-we-trust

Mammoth Volume su švedski kumovi „stoner proga“ pa očekujte da album The Cursed Who Perform The Larvagod Rites zvuči naglašeno weird, sa mnogo harmonske lakrdije i blesavljenja u aranžmanima. Ali, mislim, odlično je to generalno. Bend je zaista „stoner“ utoliko što progresivni eksperimenti koje vrše nikada ne narušavaju prilično savršen gruv koji nosi ceo album. Produkcija je vrlo dobra, a pesme odreda interesantne. Blues Funeral je izdavač koji vrlo probirljivo potpisuje ugovore pa su u neku ruku i garancija kvaliteta, ali Mammoth Volume se izdvajaju i u njihovom katalogu:

https://mammothvolume.bandcamp.com/album/the-cursed-who-perform-the-larvagod-rites

Vrlo solidno zvuči album Menticide denveskih Deer Creek. Ovo je psihodelični stoner velike težine ali i neočekivane lepršavosti, sa melodičnim vokalnim temama, blago obrednom, drogiranom atmosferom i teškim gruvom. Nešto kao Sleep ali svirano ipak MALO brže i sa malo kraćim pesmama. A što je brutalno jaka preporuka, naravno. Deer Creek postoje dvadeset godina i ovo im je prvi album i mada je on naizgled jednostavan, sadrži puno dobrih ideja i izraženog karaktera. Moćno:

https://deercreek.bandcamp.com/album/menticide

Još finog psihodeličnog stonera dobijamo na albumu pariskih Stoned Void, nazvanom  Throbbing Rhythm of the Doldrums. Ovo je „svemirskije“, sa dužim i ekspanzivnijim pesamama, i dosta teatra ali je dobro, sa psihodelijom koja je zapravo maštovita i ne oslanja se samo na zvuk već i na svirku. Pesme su, dakle, dugačke i uz njih se treba prepustiti atmosferi i plutati iznad organskog, gruverskog ritma. Bendu je ovo drugi album ali osam godina nakon prvog pa se čuje napaljenost. Fino:

https://stonedvoid.bandcamp.com/album/throbbing-rhythm-of-the-doldrums

Holy Death nisu isto što i Holy Death Trio, izvrsni stoner/ hard rok bend koji snima za Ripple Music, već doom/ death trojka iz Kalifornije koja svira tešku, abrazivnu a opet elegantnu i otmenu muziku. Album Moral Terror zapravo integriše tri istoimena EP-ja i nudi spori, teški a opet ne teatralno usporeni doom. Ovo je zaista abrazivno, mučno, sa dosta sludge elemenata i krljačkih death metal ispada, namerno da vas polomi u komade i da, dok se sastavljate na podu, doživite svojevrsno prosvetljenje. Dakle, odlično je:

https://holydeathdoom.bandcamp.com/album/moral-terror

Sisteria zvuče odlično na debi albumu, Dark Matter, nudeći patinirani, uzbudljivi psihodelični rok koji se ne brine mnogo da li će zvučati moderno, ali nije ni puki napor muzejske rekonstrukcije radova velikih prethodnika iz sedamdesetih. Naprosto, ovo zvuči prirodno, spontano, psihodelično zato što ljudi koji ovo rade zaista imaju ambiciju da pobegnu iz sputavajuće tri dimenzije i provere čega sve to ima sa druge strane. Rokerski, bluzerski, gruverski, sa puno hendriksovskih rifova, ženskih vokala, orgulja i dinamičnim snimkom, ovo se sluša sa ogromnim apetitom:

https://hortonrecords.bandcamp.com/album/sisteria-dark-matter

Black Space Riders za sebe kažu da su novi talas teškog, psihodeličnog space rocka, ali je činjenica i da novi album, We have been here before, zapravo u sebi ima i dosta progresive i mathrock elemenata. No, šta to smeta? Ništa!  Nemci lepo sviraju, imaju zanimljive ideje, pesme su im osobene i nemaju problem da mešaju razne ekscentrične ideje sa teškim metalom i mada ih ima čak petnaest i neće vam sigurno BAŠ SVE biti po volji, biće vam po volji dovoljno toga da album zavrtite ponovo. Poslušajte, originalno je:

https://blackspaceriders.bandcamp.com/album/we-have-been-here-before

Slutim da je Propitious Artifacts samo jedan čovek, jer EP IV: The Silence of the Perpetual Choir in Heaven tako zvuči, sastavljen od dve dugačke, spore, teške, mučne pesme, onako hermetične kako zamišljate. Ali opet, ovo je zanatski korektan doom metal oslobođen ukrasa i sveden na iznurujući, valjajući rif-gruv, sa satanskim vokalima i negativnom dispozicijom i skoro pola sata ovakvog prebijanja može da bude lekovito. Uskoro izlazi i vinil a daunloud se naplaćuje po vašoj želji:

https://propitiousartifacts.bandcamp.com/album/iv-the-silence-of-the-perpetual-choir-in-heaven

Mislim, kad se izdanje zove Doperider, prilično ste sigurni šta vas čeka. Da ne pominjem omot sa tradicionalnim motivom skeleta kosmonauta u skafanderu! Ovaj EP argentinskog stoner rok sastava Inferous ima samo dve pesme (i intro) ali su to dve vrlo prijatne pesme psihodeličnih stoner rifova i moćnog gruva. Inferous su iskusna ekipa iako sviraju zajedno tek par godina i njihova muzika je prijatno formatirana kroz dugačke, zabavne a opet hipnotičke pesme. Volim kad naletim na stoner bend koji zvuči nepretenciozno a onda mi pomeri mozak iz ležišta kvalitetom i dubinom svoje muzike. A vrlo često su takvi baš iz Argentine. Ovo je odlično i nadam se da najavljuje novi album:

https://inferousdoom.bandcamp.com/album/doperider

Nizozemski The Sombre nudi tužan, svečan, težak i hermetičan doom metal na svom trećem albumu, prigodno nazvanom Monuments of Grief. Ovaj solo projekat prolifičnog Mauricea de Jonga nije specijalno zainteresovan za nekakve multižanrovske eksperimente, već je potpuno fokusiran na žalobnički, spori doom death metal sa elementima funeral doom estetike pa ako želite da se istovremeno osećate veličanstveno i popišano, Monuments of Grief je idealna ponuda:

https://gnawtheirtongues.bandcamp.com/album/monuments-of-grief

Ripple Music je ove nedelje objavio split album bendova All Souls i Fatso Jetson, nazvan Live From Total Annihilation. Ovo je snimljeno prošle godine u studiju Total Annihilation u Los Anđelesu kao potez očajnika koji su želeli da nastupaju uživo pred publikom a zbog pandemijskih, jelte, restrikcija, nisu mogli. Rezultat je, kako i očekujete, odličan živi album (mada bez publike= prvoklasnog psihodeličnog pustinjskog rokenrola. Fatso Jetson su nešto više „mellow“ mada i oni sviraju žestoke rifove i energične pesme kada je to potrebno. All Souls su više „heavy“ ali, opet, i ovaj sastav ima finu dinamiku u svirci i ne svodi je na puko ređanje rifova. Kako nas je Ripple Music i navikao, ovo je kvalitetna muzika koja ide korak dalje od pukog sviranja žanra pa je, kao i obično, zdušno preporučujem:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-from-total-annihilation

Čikaški kraljevi teškog post-metala Russian Circles imaju novi album, Gnosis i, mislim, ne nazivam ih kraljevima bez razloga. Ovaj album stiže tri godine nekon izvrsnog prethodnog Blood Year, i nudi još sedam pesama rifčina, atmosfera, gruva i fine teksture. Russian Circles izbegavaju diskurzivno izražavanje i njihova muzika je i dalje prkosno isntrumentalna ali ovo je jedan od retkih instrumentalnih „rifaških“ bendova za koji osećam da se izražava sasvim dovoljno i razumljivo i bez te očigledne „ljudske“ komponente u zvuku. Sedam, dakle, pesama koje, priznaću, mogu da budu i malo monotone jer Russian Circles insistiraju na stalno vrlo sličnim idejama i rešenjima, ali to je sve jako prijatno i urgiram da se sluša:

https://russiancircles.bandcamp.com/album/gnosis

OK, Stockhausen & The Amplified Riot je dobro ime za psihodelični rok bend, a ova ekipa iz Hjustona ima odličan novi EP, Era of the Inauthentic. Da se razumemo, nema ovde mnogo metala, Stockhausen & The Amplified Riot su zapravo negde između krautroka i panka, ali, jebem mu mater: distorzirane gitare, energična rok svirka, meni je to metal a vi vidite. Bend piše ODLIČNE pesme, ume da pobaca mozak po raznim neočekivanim mestima u prostoru i, mislim, udrite pa ćete čuti:

https://artificialheadrecords.bandcamp.com/album/era-of-the-inauthentic

Thrash metal! Speed metal! Hardcore punk! Grindcore! Death metal! Bandit je solo projekat gitariste po imenu Bitchlord (aka Niko Salmelainen) iz finskog benda Terrorcross i ovo je, da, da, pogodili ste, pankerski, rokerski, nestašni speed metal napajan alkoholom i testosteronom. Nije da albuma kao što je Mad Rocker nema na sve strane, ali ima ova ploča dosta šarma. Čak i da ne računam pozerski omot gde se Niko slika kako pije alkohol na groblju. Bitcholrd piše simpatične rifove, ima živog bubnjara i izvedba je žustra, sirova, autentična i dovoljno disciplinovana. Prijatno je to za žurke i provode:

https://bandit666.bandcamp.com/album/mad-rocker

Nisu Frontal Assault sa Floride nešto specijalno originalni a bogami ni album Hazardous To All se ne izdvaja po, ne znam, brzini ili žestini. No ovo je simpatičan, dopadljiv i korektno spravljen thrash metal koji odiše aromom andergraunda i nudi ljubitelju old school zvuka dovoljno uživanja da ne može da se namršti tih nepunih 25 minuta koliko ploča traje. Slatko:

https://frontalassault.bandcamp.com/album/hazardous-to-all

Slovenački Eruption svira malo manje od dvadeset godina i Tellurian Rupture im je četvrti album pa se tu čuje zrelost i izgrađenost zvuka. Nije ovo nužno sasvim po mom ukusu, thrash koji Slovenci sviraju je melodičan i u njemu ima dosta power elemenata, ali da je dobro, jebiga, dobro je. Ta zrelost i izgrađenost dosta pomažu a svirka je energična, sa ubedljivim vokalom i puno znojavog, poštenog rada. Valjano:

https://eruptionthrash.bandcamp.com/album/tellurian-rupture

Psycho Image je split singl između bendova Split Image i Psycho Mantis. Ovi prvi su iz Kalifornije i njihov zvuk je ’80s krosover, a što ih odmah čini prijemčivim za moje uši. Jedna pesma koju nude je vrlo dobra, onako, brza i energična a opet ne prebrza i prilagođena horskom izvikivanju refrena usred šutke. Psycho Mantis su ime uzeli po ikoničnom negativcu iz igre Metal Gear Solid a njihova muzika je brži, prljaviji, nešto hermetičniji thrash, spakovan u skoro sedam minuta energije i abrazije. Lepo je, neću lagati. Plaćate download koliko hoćete, a vredi:

https://splitimage.bandcamp.com/album/psycho-image-split

Death Holler iz Tenesija na demo snimku This is our demo (maštovito!) voze metalizirani hardkor ali ne onakav kakav očekujete. Ovo je više u skladu sa nekakvim mid-80s idejama o tome kako spojiti metal i pank, pa je u ponudi meni vrlo dopadljiv spoj heavy rifova i pankerskog pevanja. Pesme su dopadljive i voze se celim putem od energičnog, bržeg panka, do sporijeg, „metalnijeg“ gruva. Solidna produkcija, supersimpatični falš-vokali, povremeno sjajne gitare, i sve to po ceni koju sami odredite. Meni lepo:

https://deathholler.bandcamp.com/album/this-is-our-demo

Indonežani Pain BRUTALNO zakivaju na EP-ju Subliminal Message. Ovo je spori, mošerski metalizirani hardcore ali sa toliko teškim zvukom i moćnim rifovima da je svakako prijemčiv i za death metal publiku, pa čak i za one koji cene nešto apstraktniji metal poput… ne znam… Godflesh? Zanimljiva smeša, a sve je tvrdo, besno, mošerski. Ne valja propustiti:

https://yourtrulypain.bandcamp.com/album/subliminal-message

Hour of Reprisal su iz Norviča i njihov PRETEŠKI metalizirani hardkor će prijati i beatdown pa i slam publici. EP  Siege // of Heaven ima samo dve pesme, ali počinje rečima „Violence can be used for good“ i onda sledi tri i po minuta slem rifova i urlanja. Prelepo. Druga pesma je kraća desetak sekundi ali zakiva još gadnije, sa svojim lajavim vokalima, metal rifovima i puno negativnog prostora. Lepo, zaista, a plaćate koliko želite:

https://xhourofreprisalx.bandcamp.com/album/siege-of-heaven

Charged For Battle su više pank nego metal, ali album  Warrior Within ima sasvim dovoljno pržećih metal rifova između buntovnih pankerskih stihova da svi budu zadovoljni. Ovo je besna, nezadovoljna muzika producirana jeftino ali ne bez pažnje, inspirativna i poletna uprkos svojoj abrazivnosti i živa, vitalna uprkos svojoj jeftinoći. Album za mnogeje šutke, drugim rečima:

https://chargedforbattle.bandcamp.com/album/warrior-within

Amerikan Metal Project je ambiciozno ime za mali projekat iz Oregona, ali ajde, demo Metal or Die je simpatičan sa četiri pesme jednostavnog, pankerskog metala koji je HEAVY i CHEESY ali na iskrene, poštene načine. Prijatno je sve to čuti:

https://541amp.bandcamp.com/album/metal-or-die

Nije da mi se često dopadne neka metalcore ploča ali povremeno se i to desi. Realm of Torment su iz Sautemptona i album Ytene’s Collapse mi je legao neočekivano dobro. Ovo je hermetičan, tenzičan, mošerski  metalcore sa brutalnim rifovima i povremenim odlascima u godfleshovske disonance, onako sav teskoban i opresivan a opet zarazan i plesan. Bendu je ovo već treći album i čuje se tu jedna zrelost i zaokruženost izraza koje mi veoma prijaju. Vrlo solidno:

https://rotuyc.bandcamp.com/album/ytenes-collapse

Tacitus Kilgore su „cavernous sludge grind“ bend iz Sirakuze u Njujorku i ako vam se dopada ta deskripcija, pa, dopašće vam se i muzika. Pesme na EP-ju Tacitus Kilgore II su kratke, ekonomične, sa rifovima koji podsećaju na rastopljenu lavu, dementnim, primitivnim ritmovima i brutalnim vokalima. Pećinski, primitivno, ali dovoljno sofisticirano za moje potrebe. Podržava se:

https://tacituskilgore.bandcamp.com/album/tacitus-kilgore-ii

Ósserp iz Barselone kombinuju death metal i grindcore na prijemčiv način pa je novi album, Els nous cants de la Sibil·la, njihov treći, procesija energičnih ali i atmosferičnih komada što pored blastbit zakucavanja imaju prostora i za malo melodije. Lepo to ide ovim ljudima i ako volite da vam muzika bude istovremeno i oštra, agresivna ali i da ima i gruv i atmosferu, možda uporedivo sa američkim Misery Index, navalite bez stajanja:

https://osserp.bandcamp.com/album/els-nous-cants-de-la-sibil-la

Lipoma je njujorški jednočlani goregrind projekat koji, pa, ima dosta šarma. Album Horrors of Pathology je prvi za Maxa Piercea posle skoro tačno  godinu dana singlova i splitova, i na njemu mi najviše prijaju rifovi. Volim kada goregrind bendovi zapravo ulože MALO razmišljanja u ono što sviraju na gitarama i Pierce se čak dotiče sa malo melodičnog death metal stila gotenburške škole sa onim što radi na ovom albumu. To je sjajno. Ostatak muzike je korektan. Ne na nivou, recimo, jednog  penzionisanog Hatefilled  koji je meni zlatni standard za savremeni goregrind, ovde su bubnjevi manje maštovito producirani a pevanje monotonije, ali Lipoma osvaja tim melodičnim gitarskim temama i ovo je album koji se sluša sa zadovoljstvom.

https://grandvomitproductions.bandcamp.com/album/horrors-of-pathology

Slovaci Disconsolate su napravili jedanaest godina pauze nakon svog prvog albuma, ali je makar povratnički EP, Betrayed Sun, odličan. Ovo je death metal zrelog zvuka i nenapadne, nekako prirodne melodičnosti. Iako bend ne spada u melodeath krilo žanra, onako kako ga ja shvatam, Disconsolate vrlo kvalitetno ređaju rifove i tremolo teme na gitari da kreiraju atmosferu i narativ, ne žureći nikud u svojim aranžmanima i nudeći pesme koje slušaoca nose sa sobom hipnotičkom energijom. Plus, solidna produkcija, lep, hrskav zvuk. Meni odlično:

https://disconsolate.bandcamp.com/album/betrayed-sun-ep

Tsargoyle je simpatično ime za bend a  u pitanju je jednočlani projekat Mata Crawforda iz Safolka u Ujedinjenom kraljevstvu. Crawford sebe opisuje kao multiinstrumentalistu i sešn muzičara ali EP Truth Decay ne odiše nekom sterilnom „profi“ notom. Ovo je zanatski vrlo solidno, naravno, ali je stilski svedeno i zapravo me je inenadilo svojim lepo odmerenim kombinovanjem death i sludge metal formula na efektan i nepretenciozan način. Produkcijski ne sad nešto FASCINANTNO ali kao celina lepo:

https://tsargoyle.bandcamp.com/album/truth-decay

Sahmaataha iz Sakramenta trpa energičan, oštar, prilično prmitivan i simpatično old school black/ detah metal na svom prvom demo snimku. Harvesting Worlds ima tri solidne pesme odsvirane korektno i sa ne preterano originalnim idejama ali  dovoljno mašte i nadahnuća u aranžmanima i izvedbi da se sve to lepo potroši. Ova četiri momka su se lepo predstavila svetu, što se mene tiče i preporučujem ih za konzumaciju:

https://sahmaataha.bandcamp.com/album/harvesting-worlds-2022-demo

Xenochrist Decimation sviraju brutalni, energični death metal i drugi EP ove teksaške momčadi, Infernal Cataclysm apsolutno ispunjava sve uslove koje možete da mu postavite ako ste ljubitelj. Ovo je napisano sa jasnim razumevanjem stilskih pravila, sa aranžmanima koji maksimizuju agresiju ali ne na uštrb gruva, solidnom produkcijom i entuzijastičnom izvedbom. Xenochrist Decimation su vrlo kvalitetni i ovaj materijal ih preporučuje svakom ljubitelju brutalnog death metala bez rezervi:

https://xenochristdecimation.bandcamp.com/album/infernal-cataclysm

Nunslaughter su savršeno raspoloženi na split albumus sa Fluids iz Arizone. Veterani ovde cepaju tri kratke, old school pesme energičnog i nestašnog death metala, baš kako svi volimo. Fluids su jednako kratki i efikasni ali ovo je hermetičniji, mehaničkiji deathgrind. Dakle, kontrast je veliki ali je veliko i uživanje:

https://nunslaughter.bandcamp.com/album/split-w-fluids

Kvebečki Void Column ima prvi EP, Admonition of Clarity i ovo je pet pesama kavernoznog, hermetičnog death metala stare škole. Void Column nisu zainteresovani za komunikativnost, čak ni u okvirima paradigme da se valja dobro napiti, oznojiti i išutirati na koncertu, pa je i njihova muzika mračna, neprozirna i nekomunikativna ali baš takva će ona nekome prijati. Meni je bila vrlo simpatična, naravno.

https://mouthofmadnesstapes.bandcamp.com/album/admonition-of-clarity

https://voidcolumn.bandcamp.com/album/admonition-of-clarity

Acts of Sadistic Cruelty je, kako i očekujete, ploča brutalnog death metala. Ali na njoj dobijate čak četiri benda pa je ovo 4-Way Split u izdanju Comatose Music a između Gorepot, Kill Everything, Necroticgorebeast i Virulent Excision i uglavnom je sve odlično. Ovo je većinski kvalitetan, gruverski slem i brutal death zvuk, sa dobrom produkcijom, dobrim muzičarima i efikasno, stručno napisanim pesmama. Ako nste sigurni da li bi slamming death metal ikada mogao da vam se dopadne, ova ploča bi mogla biti odlična test-vožnja.

https://virulentexcision.bandcamp.com/album/acts-of-sadistic-cruelty-split

Sun Eater je jednočlani francuski brutal death metal sastav i ovo je jedan od baš svetlih primera kako jedan čovek može u svakom segmentu muzike i produkcije da postigne izuzetno visok kvalitet. Prvi album projekta, naslovljen Vermin demonstrira da je Clément Dellis, basista benda Embrace Your Punishment, ne samo u stanju da napiše vrlo kvalittne pesme nego i da svaki instrument odsvira (i programira) na visokom nivou i sve to isproducira profesionalno i prijemčivo. Naravno, ovo je profesionalno miksovao poseban čovek a Delis ima brdo gostiju ali je svejedno imresivno šta je on ovde sve uradio. Ovo je moderniji brutal death zvuk samo malko zaprljan deathcore formulama, seksi i zarazan, sa brzim tempom, mnogo simpatičnih rifova i odličnim vokalima, pa ako ste u raspoloženju za opušteno prebijanje, izvolite:

https://suneaterdeathmetal.bandcamp.com/album/vermin

Još jednočlanog brutal death zvuka stiže nam iz Italije. Disgustibus ima novi album, True Taste of Terror i ovo je vrlo kompetentno odsvirano i producirano. I sasvim je dobro napisano. Manuel „Skizo“ Lucchini koji ovo sve radi sam nema neke nerealistične ambicije, ali njegov brutal death metal je brutalan, zarazan i prijatan za slušanje, sa vrlo kvalitetnim zanatskim slojem i bez pretvaranja da je ovo išta drugo do odlična zabava. I jeste:

https://disgustibus.bandcamp.com/album/true-taste-of-terror

Dharma su sa Tajvana i njihov melodični death metal je drugačiji od uobičajenog melodičnog death metala na ime njihove naglašene budističke estetike. Bend i kaže da misli da je prvi na svetu koji je iskombinovao tradicionalne budističke sutre sa death metalom, ali kako ja to uvek kažem kad se povede reč o bilo čemu, muzici, seksu, videoigrama, nije važno ko je bio prvi nego da li je bio dobar. A debi album Dharme, Treasury Of The True Dharma Eye正法眼藏 je, da budemo jasni, dobar. Nisam, zna se, neki sad veliki ljubitelj melodičnog death metala, ali Dharma svira dovoljno korektno čukačku muziku a upadi melodičnih sutri su dovoljno upečatljivi da kombinacija bude po mom ukusu. Dobra produkcija i svirka se podrazumevaju, i hitam da dodam da album nikako nije interesantan samo na ime te, jelte, ekscentrične i egzotične kombinacije. Naprosto je dobar:

https://dharmatw.bandcamp.com/album/treasury-of-the-true-dharma-eye

Poslednja sekcija sa heavy metalom, power metalom i multižanrovskim albumima. I, oh, novi Bile? Aj don’t majnd if aj du. Kultni njujorški industrial metal projekat je na albumu  Pot Farmer vol​.​2 zapravo po stilu i zvuku vrlo blizu onome što smo voleli na njihovom prvencu iz 1994. godine, Suckpump, samo sa za mrvu više… apokalipse. Ovo je, dakle, seksi a prljavo i bučno, puno neizgovorene perverzije i vrlo izgovorene rezignacije, dovoljno raznovrsno da ne bude puko prepričavanje a opet familijarno i utemeljeno u onom što znamo. Nostalgičan ali ne sveden na nostalgiju, ovo je lep saundtrak za povratak sa letovanja u veliki, prljavi grad koji ipak volite:

https://bile.bandcamp.com/album/pot-farmer-vol-2

Ferro iz Barselone imaju dobro ime a imaju i odličan EP, III, sa četiri pesme kombinovanog hardkora i sludge metala. Odlično to zvuči, sa moćim gitarskim radom, upečatljivim vokalom i energičnim ritmovima. Ferro postižu agresivnost i abrazivnost, ali i gruv sludge metala a da se ne gube u njegovoj, često prenaglašenoj, hermetičnosti, pa je ovo solidan trijumf za katalonsku momčad, Slušajte:

https://ferrobcn.bandcamp.com/album/iii

Ahhh, Portland… Bend Still / Form ima debi album, From the Rot is a Gift i ovo je bolestan, mučan ali neodoljiv sludge metal samo za najgoru od sve dece. Ali, mislim, ne u nekom negativnom smislu. Still / Form su vrlo maštoviti i njihova muzika jednako pripada postpanku koliko i metalu pa je ovo PAMETAN album nepodnošljivo mučne muzike. Odličan je:

https://stillform.bandcamp.com/album/from-the-rot-is-a-gift

Takođe iz Portlanda ali na sasvim drugom delu metal spektra, Splintered Throne su neka vrsta interpretacije klasičnih heavy metal i hard rock formula, samo sa malo modernih elemenata ubačenih da bi se dobilo na originalnosti. I album The Greater Good of Man, treći za ovaj kvintet, je prijatan. Malo i prljav, u produkciji onako oprirođen, osirovljen i meni prija što inače melodični metal koji Splintered Throne sviraju nije dodatno upeglan i uglancan u studiju. Lepa je ta sirovost a pevačica Lisa Mann ima fin glas pa mi je metalsko srce puno kad čujem te slatke rifove, energične solaže i njeno moćno zavijanje:

https://splinteredthrone.bandcamp.com/album/the-greater-good-of-man-2

Phantom Spell je solo projekat Kylea MCNeilla, pevača londonskog hevi meal benda Seven Sisters. Debi album ovog projekta, Immortal’s Requiem je kombinacija melodičnog heavy metala i progresivnog roka koja je, pa, kičasta, naravno, ali simpatična. McNeill je talentovan kompozitor i aranžer i ovo je snimljeno vrlo pažljivo i sa ospesivnim praćenjem svakog detalja. Na mogu da kažem da sam se raspametio, naravno, ali ovo me svakako dovoljno podseća na neke simpatične prog albume iz sedamdesetih u meri da sam se nasmešio više nego jednom slušajući. Proverite:

https://phantomspell.bandcamp.com/album/immortals-requiem

Empress iz Filadelfije nisu naročito usklađeni sa mojim metal preferencama, ali jebem mu mater, nisam ni ja od kamena. Debi album ove simfonijske power metal ekipe jeste onako nakićen i „komercijalan“ kako ja ne volim ali je, pa, dobar. Ovo je odlično napisano, ima taj ABBA-svira-festivalski-metal vajb koji mogu i da cenim pa i da poslušam sa osmehom, i mada se bend ne izdvaja velikom originalnošću, odlično, teatralno, ubedljivo pevanje Barbare Blackthorne zarađuje mu puno kredita. Album je miksovao i masterovao Dan Swanö i naravno da se čuje njegov trejdmark HEAVY zvuk, ali Šveđanin je uložio značajan napor da se višeslojni aranžmani benda dobro čuju i ovo je prijatno za uho na svakom nivou:

https://empresslegion.bandcamp.com/album/fateweaver

Nemački Abest su na svom trećem albumu, Molten Husk, svoju formulu spajanja sludge metala i post-metala uglancali do visokog sjaja. Ovo su organski, jednostavno aranžirane a eminentno efektne pesme u kojima ima i elemenata hardcorea i death metala ali je sve podređeno opresivnoj, teškoj atmosferi. Koja opet nije jednodimenzionalna i Abest i pored fokusa na agresiju i neprijatnost, pišu zanimljive, ekonomične pesme koje slušaoca i pored sve abrazivnosti privuku i angažuju, fizički i emotivno. Pa još fino dinamičan mastering. Izvrstan album:

https://abest.bandcamp.com/album/molten-husk

OK, album nedelje dolazi iz Ujedinjenog kraljevstva a sludge-doom publika će svakako slaviti ovog vikenda jer smo posle četiri godine dobili novi album britanske institucije Conan. Evidence of Immortality nije bio samo prilično dugo očekivan nego označava i novu fazu u životu benda koji je do sada bio prilično agresivno andergraund. Hoću reći, ovaj album izdaje Napalm Records i Conan time dotiču sasvim nove sfere postojanja. Jesu li momci iz Liverpoola ikako umekšali svoj pristup sada kad ih sluša, jelte, „mejnstrim“ publika? Hel nou, Evidence of Immortality se izdvaja od prošlih albuma samo kvalitetom songrajtinga, ali ne zvukom ili estetikom. Ovo je i dalje teški, spori, mučni sludge-doom metal ali se na albumu čuje značajan napor da se pesme razlikuju među sobom, da imaju dinamiku i interesantne preokrete. I, mislim, ja izuzetno cenim taj napor. Conan su uvek bend koji je jedan korak od toga da se sve što sviraju pretvori u uzajamno zamenjivu procesiju rifova i ritmova, pa je Evidence of Immortality odlična demonstracija da su i sami svesni toga i perfektan protivotrov. Izvrsno:

https://conan-conan.bandcamp.com/album/evidence-of-immortality