Imali smo relativno mirnu nedelju, bez mnogo VELIKIH i važnih izdanja. Možda sveopšta propast na planeti utiče i na umetnike? Videćemo. Za sada pogledajmo šta je valjalo proteklog tjedna u metalu.

Blek metal za početak u odmah uBosnu! Sarajevski Hagorun je možda i previše zvučno sirov za moj ukus, ali EP  March of the Storm ovog jednočlanog benda uspeva da na simpatične načine oživi ideju o tom naturističkom blek metalu koji služi da kanališe, kako i sam autor, nazvan samo O, kaže „neuništivi duh prirode“. Tri pesme na ovom EP-ju su jednostavne ali, u skladu sa tematikom, organski sklopljene i melodične sred sve te surovosti. Naslovni komad je, mislim, za par klasa bolji od prva dva, sa svojom uverljivo epskom atmosferom i moćnom izvedbom. Vredi držati Hagorun na radaru, ovaj EP najavljuje lepe stvari:

https://hagorun.bandcamp.com/album/march-of-the-storm

Wretchgod iz Omahe na svom inauguralnom singlu, Stygian Blood Ritual imaju dve dugačke pesme mračnog, disciplinovanog black-death zvuka. Ovo je energično, dsciplinovano odsvirano i vrlo ambiciozno napisano sa aranžmanima koji se trude da budu kompleksne narativne strukture i bend ovo postiže uglavnom uspešno držeći se black-death alatki na raspolaganju, bez gubljenja u teatralnosti. Vrlo solidno prvo izdanje:

https://wretchgod.bandcamp.com/album/stygian-blood-ritual

Blodkarsk sviraju klasičan norveški blek metal i meni je debi album, Rotvelt odmah bio simpatičan. Od prijatnog, punog zvuka gde bas-gitara ima svoj prostor i ugodno farba pesme nižim frekvencijama, preko aranžmana koji su dinamični i u vrlo rifašku svirku puštaju simpatične melodije, pa do mrtvačkog pevanja, Blodkarsk nude sve što treba da čovek bude srećan, oslanjajući se na oprobane matrice i podsećajući da inovacije ne mora biti u temelju nečijeg izraza ako je on autentičan:

https://blodkarsk.bandcamp.com/album/rotvelt

Italijanski Ad Noctem Funeriis imaju vrlo lep novi album, Abyss, Fire, Brimstones. S bzirom da im se prethodno izdanje zvalo Italian Black Metal Assault, znate da se radi o bendu koji udara jako, brzo i ne daje pet para na šugejz sentimente. Naravno, ovo je i dalje moderna blek metal muzika, pa su rifovi srazmerno melodični, ali Ad Noctem Funeriis tu melodičnost stvaljaju u službu slave zla i rogatog gospodara donjih svetova i pričamo o izuzetno lepo odmerenom koktelu epike, energije i melodije koji samo curi i sluša se sa uživanjem.

https://symbolofdomination.bandcamp.com/album/sodp151-ad-noctem-funeriis-abyss-fire-brimstones-2022

Grci Ambrotos zvuče vrlo raspoloženo ali i originalno na debi albumu, Transcendental Mastery. Ovo je za Grčku tipično kvalitetna i karakterna muzika, ali Ambrotos pritom imaju jednu posebnu crtu teatralnosti koja u velikoj meri diktira interesantnu strukturu pesama i aranžmane. Izvrstan debi izuzetnih ideja, kvalitetne produkcije i velike ambicije koja je, moram da kažem, potkrepljena supstancom:

https://satanath.bandcamp.com/album/sat337-ambrotos-transcendental-mastery-2022

All Christianity Ends, kažu finski Archgoat u naslovu svog novog EP-ja i, dobro, ali šta ako ono što dođe posle hrišćanstva bude još gore? No, dobro, satanizam je zabavan kao pesma i šala i nikad nije tvrdio da je neka ozbiljna ideologija pa tako i ovaj materijal starog, pouzdanog finskog benda treba poslušati u dobrom raspoloženju i uz osmeh na licu. EP izlazi tek naredne nedelje pa je ovo promocija koja će vam omogućiti da razmislite da li da ga kupite ali i da maštate o tome šta biva kad više niko ne veruje u spasenje.

https://archgoat666.bandcamp.com/album/all-christianity-ends

Prelazimo na stoner, doom, hard rock, sludge i psihodeliju. Magus Scorpio iz Viskonsina su duo koji lepo spaja bleksabatovštinu sa grandži, melodičnom, možda i pomalo pop dimenzijom metala. Kažem da je lepo spaja jer je njihov prvi album, Comatose Ritual ploča sa samo četiri pesme, ali najkraća od te četiri pesme traje sedam minuta i dvadesetčetiri sekunde a najduža ide preko jedanaest. Ovo su propisno „ritualni“ komadi kako naslov albuma i najavljuje i valjanje teških, lepljivih rifova preko sporog ritma čoveka svakako dovede u pravo stanje pre nego što Mikael Vredensdal upadne sa svojim folki/ grandži vokalima. Fino to na gomili zvuči:

https://magusscorpio.bandcamp.com/album/comatose-ritual

Nemački Dornen na svom prvom izdanju, EP-ju pod nazivom Leidensweg svira sigurno napravljeni blackened sludge metal. Spoj dva žanra je ovde prirodan i agresivni elementi i jedne i druge muzike se uzajamno podupiru za kombinaciju koja, na kraju, ima više od jedne dimenzije i nudi pet interesantnih pesama, od kojih je poslednja i fino napravljen autro sa vrlo kinematskim senzibilitetom. Dobar početak za Dornen:

https://dornen666.bandcamp.com/album/leidensweg

Death Denied su iz Poljske ali sviraju južnjački metla kao da su odrastali na blatnjavim ulicama Luizijane. Ili tako nešto. Mislim, album  Through Waters, Through Flames je masna, masivna zverka southern fried rifova i energičnog ritma, sve spakovano sa puno gruva i u dobroj produkciji i nije ZAISTA bitno da li Death Denied zvuče kao da su sa juga SAD ili ne. Ovo je dovoljno zabavno i kvalitetno za moje potrebe, pa poslušajte, možda će biti i vama:

https://deathdenied.bandcamp.com/album/through-waters-through-flames

Isto iz Poljske su Taxi Caveman i mada ovde obično ne prikazujem singlove, ovaj bend je prošle godine svojim albumom zaradio moje poverenje, a i ovaj singl, Death Cards, je jedna pesma od solidnih petnaest minuta. I to petnaest minuta masivnog udaranja. Taxi Caveman biju sporo i hipnotički svojim moćnim, superteškim stoner rok gruvom preko koga ide dosta zanimljiv melodijski rad i rekao bih da pričamo o tome kako ovaj bend vidno sazreva pred našim očima. Slušajte:

https://taxicaveman.bandcamp.com/track/death-cards

Omegashift iz Norveške su vrlo upečatljivi na ime kombinacije melanholičnog a opet teksturiranog doom-rock zvuka i veoma lepih vokala pevačice kojoj ne znam ime. Ali, da budemo fer, ne znam ime ni jednom članu benda. EP Doctrine of Dust je najvećim delom snimljen u prostoriji za probe ovog benda (sem vokala koji su snimljeni u „pravom“ studiju) ali ovo se pokazalo kao pun pogodak jer instrumenti, iako snimljeni iznenađujuće kvalitetno, imaju jednu finu, patiniranu prirodnost i to vrlo godi muzici koja je spora, dostojanstvena i melanholična bez utapanja u gotskim tugovankama. Lep prvi snimak za bend koji obećava (Edit: iz nekog razloga, EP je u međuvremenu zamenjen samo jednom pesmom, ali ostavljam tekst jer će nesumnjivo u nekom trenutku ceo materijal biti ponovo dostupan):

https://omegashift.bandcamp.com/album/doctrine-of-dust

Francuski Epitaphe na svm drugom albumu, II, kombinuju svoj funeral doom i death zvuk sa malo progresivnih tendencija u aranžiranju i postižu prilično dobre rezultate. Ovo je dugačka, spora i kontemplativna ploča koja pritom ne ide na puku emociju kako je to neretko strategija funeral doom  i doom metal umetnika, već kreira interesantne, kinematske aranžmane. Album ima pet pesama ali prva i poslednja su tu samo da vas podignu i spuste, dok centralni događaj čine tri srednje kompozicije od kojih ni jedna nije kraća od osamnaest minuta. A album je vrlo lepo snimljen i prijemčiv za uho i vredi uložiti vreme:

https://epitaphe-gurglinggore.bandcamp.com/album/ii

Kad smo već kod progresivnijeg doom metala, Sabbat Wolf iz Lidsas zvuče interesantno na EP-ju Curse Thrower. Ovo je možda nešto stereotipnije „engleski“ doom zvuk, ali pored ugodno familijarnih okultnih rifova, ovaj kvartet nudi maštovito aranžirane pesme spakovane u lep, čist i topao zvuk. Za prvo izdanje novog benda, Curse Thrower je izuzetno solidna ponuda:

https://sabbatwolf.bandcamp.com/album/curse-thrower-ep

Finski Wishing Well imaju vrlo „srpski“ naziv novog EP-ja: Dogs Bark But The Caravan Rolls On / Flying Finn. Dobro, bar prve pesme na tom EP-ju sa dve pesme. Wishing Well sviraju ODLIČAN hard rok  sa upečatljivim old school rifovima, lepim solažama, razigranim klavirom i generalno lepršavim muzičkim programom. Iako je njihov izraz duboko ukorenjen u sedamdesetima, on nije i staromodan i ove dve pesme zvuče savremeno i robusno, sa odličnom produkcijom i ambicioznim aranžmanima. Odličan materijal:

https://wishingwellfin.bandcamp.com/album/dogs-bark-but-the-caravan-rolls-on-flying-finn

Odlični sardinijski izdavač, Electric Valley Records ima ove nedelje poslasticu u vidu prvog albuma takođe sardinijskih Mano de Mono. Chameleon Tongue je simpatična i odlično producirana heavy psihodelija sa kvalitetnim rok pesmama i finim puštanjima izmaglice da se slušalac uljuljka u lažni osećaj mirnoće pre nego što grune iz sve snage. Ne, dakle, previše originalno, ali kvalitetno i kompaktno sa svega 33 minuta vrlo dobre muzike:

https://evrecords.bandcamp.com/album/mano-de-mono-chameleon-tongue

Kad se izvođač zove Sludge Terror a njegov EP Forged in Hell, znate da vas ne čeka koloplet Mokranjčevih rukoveti. I ne čeka! Anonimni brazilski umetnik spojio je industrial metal po uzoru na Godflesh, sa death i doom metalom najpedigriranijih uzora (Black Sabbath, Celtic Frost, Conan itd.) i napravio tri pesme koje melju najjednostavnijim rifovima i ritmovima (da ne pominjem vokale koji skoro da nisu ljudski). Ali MELJU. Pa još taj sjajni omot!

https://sludgeterror.bandcamp.com/album/forged-in-hell

Novo izdanje mađarskog kolektiva psychedelic source records je treći album sastava Highbay. Iako ga ne čine uobičajeni psychedelic source članovi – mada Bence Ambrus gostuje na gitari i uradio je snimak i miks – ovo je i dalje spontani, izdžemovani heavy psych fazon sa relativno niskim nivoom, jelte, fidelitija ali sa puno duše i dobrih ideja. III: earth​/​space je podeljen na dva dela gde svaki odgovara jednom od dva koncepta iz naslova i pesme su, reklo bi se, ipak donekle bile zamišljene pre snimanja ali ovo je na kraju svejedno jedan dugačak MASIVAN džem sešn. I daje se za koliko ponudite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/iii-earth-space

Kad smo već kod instrumentalnog, heavy psihodeličnog džemovanja, Jagannatha iz Grenobla nudi solidnih četrdesetak minuta u tri kompozicije na albumu Trimurti. Ovo je bez obzira na svoju slobodnu, improvizatorsku prirodu, spakovano u komade koji se jasno izdvajaju individualnim idejama i karakterima, a opet je prijatno spontano, stihijski i, pa, da, slobodno. Prija!

https://jagannatha.bandcamp.com/album/trimurti

Drezdenski Stunner imaju prvi, istoimeni album i ovo je prijatan, južnjački intoniran stoner rock/ death ’n’ roll. Stunner imaju gruv i bluzerski preliv, ali vole i da udare malo jače, kako u tempu, u denflovanim rifovima na gitari i u pevanju pa ovo nije običan stonerski materijal i, dobro, lepo je videti originalniji pristup u ovoj muzici. Nije neprijatno!

https://stunner-germany.bandcamp.com/album/stunner

Islandski Kvelja, pak svira hermetičniji, pa i melanholičniji sludge metal. Album Andþrot ima pet podugačkih pesama čiji spori tempo i abrazivne teksture stoje u finoj ravnoteži, nudeći muziku čiji nepatvoreni horor na površini slušaoca poziva da pronađe ranjenu emotivnost u dubini. Odlično to zvuči i ako imate snage da izdržite ovoliko agonije na malom prostoru, uživaćete:

https://kvelja.bandcamp.com/album/and-rot

Runecaller iz Montane svoj sludge metal umotavaju u progresivniju mantiju što znači da su pesme na istoimenom albumu podugačke ali pored teškog, valjajućeg gruva imaju prilike i za nešto kompleksniji ritmički program. I ovo ima samo pet pesama ali su i ovde one dugačke, pa uz snažno distorzirane gitare i vrišteći vokal Runecaller svakako očekuju samo izdržljivu publiku na žurci. Ali album je dobro napisan i odsviran živo, džemerski, pa je ovo odlična ponuda za ljubitelje:

https://runecallerband.bandcamp.com/album/runecaller

Grci Bus nemaju najmaštovitije ime svih vremena ali EP Black Magic Bus je odličan. Da stavimo na stranu obradu Whoa po kojoj je izdanje i naslovljeno (doduše uz dodatak jedne reči, da bude smešnije), ostale dve pesme nude odličan, vrlo gruverski, ugodno psihodelični heavy stoner rock sa proto metal elementima. Vrlo prija ta jako distorzirana muzika sa melodičnim vokalima i prijatnom nadrogiranom atmosferom i mada je zvuk relativno jeftin, Bus se nalaze sa prave strane lo-fi ograde:

https://bustheunknownsecretary.bandcamp.com/album/black-magic-bus

Ukrajinci Nonsun na svom drugom albumu, Blood & Spirit nude mnogo teksturirane atomsfere za ljubitelje post-metal i atmodoom zvuka. Vrlo je to doro urađeno i ako volite muziku koja naizgled nikuda ne ide, ali deluje dostojanstveno dok to radi, ovaj album je jedan od najboljih primeraka u tom žanru što sam ih čuo u poslednje vreme. Sad ovo deluje kao da sam ironičan, ali ozbiljan sam, ovo je dobro:

https://nonsun.bandcamp.com/album/blood-spirit

Darkher je idealan projekat za ljude koji vole sporo, teško i emotivno a nerviraju ih klasične metal stilizacije. Novi album ovog britanskog projekta, The Buried Storm, je idealna kombinacija eteričnih ženskih vokala, folk osnove i metal nadgradnje, sa dugačkim pesmama prepunim atmosfere, violončela i odjekujućih napeva. Onda kad udari superteška gitara sve dođe na svoje mesto. Kamerni doom folk? Da.

https://darkher-uk.bandcamp.com/album/the-buried-storm

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju ima peti album birmingenskih Alunah i, kako se i u pres rilizu objašnjava, Strange Machine nije samo naslov albuma već i sažetak preživljavanja poslednje dve godine. Dobro, dobro, nikom nije lako, znamo, kakva je muzika? Dobra, naravno. Alunah sviraju osobenu verziju stoner roka sa dosta „normalnog“ roka i, čak, možda, atmosferičnog pop-zvuka u kombinaciji. Gitaristkinja i pevačica Siân Greenaway nosi veliki deo šarma ove postave i muzika je svakako pisana sa njenom karakterističnom izvedbom na umu, pa je Strange Machine na momente manje „heavy“ nego što biste očekivali od benda koji izdaje za HPSR. Ali je uvek vrlo simpatičan:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/alunah-strange-machine

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal su sledeći na redu. Wasted Militia su iz Katalonije, u, jelte, Španiji, i njihov singl Deformed Metastructure // Gateways to S’ha Mogoth kombinuje thrash metal sa malo death metal šmeka za prijatnih osam minuta polivačkih rifova, žetokog ritma i brutalnih vokala. Bend već iza sebe ima nekoliko izdanja i ako je ovo najava novog albuma, biću više nego spreman da ga potrošim sa zadovoljstvom:

https://wastedmilitia15.bandcamp.com/album/deformed-metastructure-gateways-to-sha-mogoth

Italijani Re-Animated na svom prvom EP-ju, jednako nazvanom Re-Animated zvuče raspoloženo i robusno. Ovo je medlodičniji, ambicioznije aranžirani thrash metal sa vrlo čistom produkcijom i nemirnim gitarama koje sve vreme soliraju i farbaju ambijent melodičnim linijama. Odlična prva ploča za turinsku momčad:

https://re-animated1.bandcamp.com/album/re-animated

Čileanski trešeri Oponente su vrlo raspoloženi na svom debi albumu, Decreciendo. Ovo je prljav, pa i prilično starinski thrash, sa jednostavnim aranžmanima i puno autentičnog besa. Neki bi ovo nazvali blackened thrashom, i ja to poštujem, ali Oponente ne zvuče ni malo kao da su svesni da je danas blackened thrash nekakav mini-trend u metlau i njihova muzika je isto onoliko hardkor pank koliko i speed, thrash ili black metal. Odlična, srčana svirka, solidan, živ zvuk i pesme koje jebu kevu, pa se malo odmore pa opet krenu da jebu – nema promašaja:

https://tdr666.bandcamp.com/album/oponente-decreciendo

Česi Exorcizphobia i Kostarikanci Heresy imaju vrlo lep split album, nazvan Voracious Lunacy. Ovo je moderan, kvalitetan thrash metal sa obe strane Zemljine kugle, pun zajebanih rifova, kompjuterski preciznih bubnjeva i zvuka o koji možete da lomite kokosove orahe koliko je tvrd. Oba benda su iskusna, sa dosta izdanja iza sebe pa je ova ploča vrlo ubedljivo realizovana saradnja i ko god da voli dobar moderni thrash ne sme da je propusti.

https://somanrecords.bandcamp.com/album/voracious-lunacy

Meksički Black Mask imaju prvi album, Queen of the Beasts i ovo je supersimpatični, supercheesy old school speed metal sa poštenom heavy metal osnovom. Mnogo toga ovde neće biti na dovoljno visokom nivou da zadovolji savremenijeg slušaoca, od malo anemičnog zvuka pa do stila pevanja i prilično jakog meksičkog naglaska kod pevačice Liz „Riot“ Javier (koja znatno bolje zvuči kada peva na Španskom nego na Engleskom na kome je većina pesama), ali ja sam ipak stariji čovek i ne mogu da se ne nasmešim kad čujem ploču koja ovako iskreno vaskrsava zvuk iz, recimo, 1983. godine. Black Mask nisu originalni, ali jesu autentični i nemam izbora sem da slavim ovaj album:

https://blackmaskmx.bandcamp.com/album/queen-of-the-beasts

The Troops of Doom su neka vrsta brazilske deaththrash supergrupe, nazvane, očigledno po kultnoj Sepulturinoj pesmi sa prvog albuma na kome je Jairo Guedz, jedan od dvojice gitarista ovog projekta, svirao. Ostali članovi nisu svirali u Sepulturi ali kombinovano imaju nekoliko destina brazilskih metal bendova u CV-ju i neće vas preterano iznenaditi ako vam kažem da im debi album, Antichrist Reborn zvuči u priličnoj meri kao klasični brazilski deaththrash sa kraja osamdesetih. Ne 100% preslikana Sepultura, naravno, ima ovde svega i svačega, uključujući Slayera, ranog Kreatora itd. ali ako generalno volite thrash metal i death metal osamdesetih godina, budite sigurni da The Troops of Doom isporučuju. Ovo je tehnički veoma kvalitetno, sa kompjuterski preciznom svirkom i kvalitetnim zvukom i bend, ono što ne pruža u domenu originalnosti, nadoknađuje kvalitetom izvedbe. Lepo:

https://thetroopsofdoom.bandcamp.com/album/antichrist-reborn

Filipinci Exitus imaju milion EP i split izdanja ali i dalje nemaju album. Ako to njima ne smeta, zašto bi nama? Novi EP, Galit Na Walang Hanggan nudi već vrlo udobni, razgaženi koktel pankerskog blackened speed rock’n’rolla i ovo su fino napisane, kratke, efektne pesme odrađene u jeftinoj ali dovoljno kvalitetnoj produkciji da se mlati glavom i podiže čaša. EP se pritom završava po jednom obradom Misfitsa i Discharge, dakle, savršenstvo:

https://exitusdeathtoall.bandcamp.com/album/galit-na-walang-hanggan

Brajtonski Penance na istoimenom EP-ju sviraju metalizirani hardcore koji skoro da dolazi do melodičnog death metala zaobilaznim putem. Penance demonstriraju visoke sviračke, jelte, sposobnosti, i ovo je lepo producirano i mada ja nisam sasvim lud za ovakvim zvukom, mora se odati priznanje za kvalitet i jednu drusnu, energičnu izvedbu ovih pesama. Drugim rečima, dopalo mi se a ko želi da kupi, plaća koliko sam odredi:

https://penancex.bandcamp.com/album/penance

Mančesterski Closed Casket sviraju „normalniji“ beatdown hardcore, ali njihov EP Night Time Fights in No​-​Mans Land je prijatno heavy i odlično produciran. Neke od najtežih zvukova koje ćete čuti ove nedelje ova ekipa provlači između momenata standardnog siledžijskog pevanja, ali i svojevrsnog repovanja, tako praveći sponu sa hip-hopom koja je ovoj muzici svojstvena. Pa onda dođu slemovi i death metal vokali i sve legne na svoje mesto:

https://closedcasketmcbd.bandcamp.com/album/night-time-fights-in-no-mans-land-ep

SpecialxDelivery, očigledno, pošto imaju to „x“ u imenu i još kažu „Two sweaty guys that play fast songs and lift heavy weights.“, sviraju nekakav straight edge hardcore. I sviraju! Ali baš brzo. EP Surfing ima sedam pesama od kojih najduža ima 46 sekundi i ovo je hardcore na ivici powerviolence/ grindcore komprimovanosti. Sve je to jednostavno ali vrlo zadovoljavajuće, odrađeno sa puno energije i u prijatnom lo-fi ključu. Plaćate, naravno, po želji:

https://specialxdelivery.bandcamp.com/album/surfing

A Dying Root iz Kvebeka su nekakva neočekivana i pomalo ekscentrična kombinacija grindcorea, thrash metala, black metala itd. Sklopljen od članova različitih bendova ovaj bend na neki način traži svoj konačni izraz ali album Blood and Soils zato i zvuči interesantno, tragalački i eksperimentalno iako se ne može reći da deluje zaokruženo:

https://adyingroot.bandcamp.com/album/blood-and-soil

Vengeance Of Hell je kompilacija bendova peruanskog izdavača Perverse Rites i pričamo o dvadesetjedno komadu metala iskopanom iz surovog andergraunda. Black metal, death metal, thrash metal i sve kombinacije između nude se, odsvirane uz puno energije i zlovolje u produkcijskim uslovima koji, naravno, nisu visokobudžetni ali su uglavnom adekvatni. Plaćate koliko hoćete za ovu kolekciju autentičnih i odličnih metal emanacija:

https://perverserites.bandcamp.com/album/vengeance-of-hell

Česi Sick Sinus Syndrome sviraju goregrind veoma sličan onom što su radili rani Regurgitate na albumu Rancid Fermenting Disgust. Dakle, ovo je goregrind jednostavnih struktura i brutalnog zvuka, na granici totalne buke ali sa ipak dovoljno kontekstualizujuće forme da bude sa prave strane. Nije, podrazumeva se, za osetljivu publiku:

https://sicksinussyndrome.bandcamp.com/album/rancid-fermenting-disgust

Filadelfijski Spesimin sviraju sirov death metal sa elementima thrash metala ali i punka na svom drugom EP-ju, Rotting on the Vine. Ovo ima old school death metal zvuk i senzibilitet, ali korišćenje melodičnijih rifova proširuje horizont očekivanja i daje prilično originalne rezultate. Bend svakako ima odlične ideje i ovo je vrlo korektno producirano, pa sam sa zanimanjem poslušao:

https://spesimin.bandcamp.com/album/rotting-on-the-vine

Virdžinijski Xaoc su se ponovo okupili, doduše u skoro potpuno novoj postavi u kojoj je samo gitarista Tony Petrocelly tu od stare ekipe, ali album, Proxime Mortis je vrlo zabavn komad death metal razbijanja koji me je prijatno osvežio u ovo kišno proleće. Pričamo o brzoj, energičnoj muzici koja se ne zadržava previše da bi sebe nazvala tech-death metalom ali svakako nudi solidnu količinu tehnički impresivne svirke. No, Petrocelly piše vrlo solidne pesme i ovo je, čak i uz vrlo napucanu produkciju baš milina za slušanje. Ako volite Hate Eternal i slične razbijanje-sve-vreme bendove, ovo je za vas:

https://edgewoodarsenal.bandcamp.com/album/proxime-mortis

Teksašani Holy Hell se vode kao groove-thrash bend ali njihov prvi album, Blasphemous Transformation  je skrenuo levo negde kod Albukerkija i ovo je groove-thrash koji se toliko napio i toliko loše potukao u kafani da je na kraju završio kao praktično death metal. Mislim, ima tu groovea, naravno, u srednjetempaškim pesmama i rifovima i vokalima, ali opet, ovo je i muzika UŽASNOG nabadanja, grlenih death vokala i blastbitova. Da su Cannibal Corpse pokušali da postanu Pantera, to bi ovako zvučalo:

https://holyhelltx.bandcamp.com/album/blasphemous-transformation

Indonežanski death metal ima partikularni zvuk i senzibilitet i rekao bih da su Disembodied sa Zapadne Jave neka vrsta idealnog slučaja ove forme. Njihov drugi album, The Invisible Dimension, a koji izlazi tek krajem Maja, mada se već može ceo slušati, je premijum ponuda visokotehničkog brutalnog detah metala gde se sve svira visokom brzinom i ogromnim intenzitetom sve vreme, a momenti kada bubnjevi krenu u gravity blast a gitare da vrte zaslepljujuća arpeđa su momenti praktično apsurda. I to u najboljem umetničkom smislu gde se slušalac divi tome kako je nominalno poznata forma naprosto prestala da bude poznata. Kao i većina indonežanskih brutal death metal kolega, ni Disembodied, pak, ne polažu mnogo na to da im pesme budu prepoznatljive i razaznatljive jedne od drugih pa je ovaj, inače izvrsno producirani album, kao da slušate nisku stvarno izuzetnih krešenda, ali koja oko sebe nemaju kontekst jer je to praktično sve što se događa. No, Disembodied su naprosto za prsa bolji od većine zemljaka pa ovaj album svakako vredi poslušati čisto da čujete zašto svet toliko priča o indonežanskom death metalu:

https://disembodiediddm.bandcamp.com/album/the-invicible-dimension

Danski Skraek imaju (ne)zdravu opsesiju ljudskim tkivima i izlučevinama pa i njihov death metal na EP-ju Maltrakteret Svin zvuči tako – bolesno i okupan posebnim mirisima. Ovo je i prilično sirova, užasno nisko naštimovana i prljava muzika, ali Skraek sasvim lepo profitiraju od tog praktično sludge metal pristupa death metalu, nudeći pesme mračnog, teškog gruva i lepljive rifove. Izdanje ima čak šest pesama a plaćate ga koliko hoćete:

https://skraek.bandcamp.com/album/maltrakteret-svin

Delight To Divide iz nemačke nisu naročito originalni ali svoj brutal death metal sviraju sa strašću. I naziv prvog albuma, Passion of Killing svedoči o tome pa kak oje ovo i tehnički sasvim koretkno urađen materijal, može svakako da se posluša i posluži kao nekakav uvodni kurs novoj publici:

https://delighttodivide.bandcamp.com/album/passion-of-killing

Da li je moguće ne voleti death metal bend sa nazivom kao što je Goatmilker? Nauka kaže da nije a i treći album ovog solo projekta jednog momka po imenu Joey Veerbeek pokazuje da ljubav ne baziramo samo na genijalnom imenu. Ovo je vrlo solidan death metal savremenije provinijencije, sa dosta gruva koji bi mogao da se dopadne i metalcore/ deathcore publici, ali ima i dovoljno propisnih rifova i kvalitetnih gitasrkih trikova da zadovolji i nas matore hejtere. Exterminate The Holy je tvrda, surova ploča ali ploča na kojoj su pesme napravljene da budu distinktne i efikasno prenesu tu antihrišćansku poruku bez gubljenja u fetišizmu brutalnosti:

https://vianocturna.bandcamp.com/album/exterminate-the-holy

Novi EP finskih death metalaca Assatur zove se Dissolving Into Oblivion i nudi odlične tri pesme dobrih rifova i finog gruva. Assatur tehnički ne spadaju u melodični death metal iako im je muzika prilično melodična, ali ovo je death metal pravljen sa starijim, tradicionalnijim pristupom pa otud ne pati od preproduciranosti koja često mori savremene (ne samo melo)death bendove. Dissolving Into Oblivion na meniju ima energičan, mošerski gruv i pamtljive rifove, razgovetan izraz i lepu produkciju. Uživanje.

https://assatur.bandcamp.com/album/dissolving-into-oblivion

Francuzi Disfuneral imaju simpatičan debi album, Blood Red Tentacle, nudeći svoju interpretaciju old school death metala sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Znate već kako to ide, Autopsy, Dismember, Death, sve u blender pa udri, ali Disfuneral su zapravo prilično karakterni u svom omažiranju i mada im pesme nisu prevše originalne, lepo su napisane, odsvirane, producirane. Kako to ponekad kažem, album koji može da posluži kao dobar bukvar death metala za novu publiku, pre nego što je bacite u zaista duboku vodu:

https://disfuneral-fr.bandcamp.com/album/blood-red-tentacle

Japanski Anatomia i danski Undergang su pre pet godina već imali jedno split izdanje a Dark Descent Records je upravo izdao novo. Anatomia​/​Undergang, kako se ovaj EP zove (za razliku od prvog koji se zvao Undergaing/ Anatomia) ima dve pesme znamenitih Japanaca i tri pesme Danaca i sve je to, jelte, mračan, kavernozan death metal sa jako niskim štimom i vrlo malo interesovanja da privuče „normalnu“ publiku. Anatomia su ekstremniji po dužinama i hermetičnosti kompozicija ali ni Undergang ne zaostaju previše pa je ovo muzika samo za tvrdo jezgro blurcore fanova:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/anatomia-undergang

Stižemo do kraja. Heavy metal, power metal, progresiva, svašta… Hamburški Voldt daju zanimljivu studiju modernog progresivnog metala na debi albumu Vandalism. Hoću reći, ovo je dosta interesantan spoj žanrovskih elemenata, šetajući se od ekstremnog metala do „komercijalnijih“ elemenata koji me podsećaju, harmonski i senzibilitetski, na, pa, Muse. I možda i ta blaga sličnost sa Muse i funkcioniše kao rampa tome da ovaj album preporučim iz sve snage. Svirka je, da bude jasno, odlična, produkcija prijatno naturalistička, a pesme napisane sa dosta spretnosti, tako da jedino ta televizijska „pop“ komponenta možda malo odbija budalu poput mene ali vama to možda i neće biti problem. Poslušajte:

https://voldt.bandcamp.com/album/vandalism

Nisam očekivao da Freddy Krumins izbaci ne jedan nego dva nova albuma ni dve nedelje nakon prethodnog koji mi se prilično dopao, ali, ovaj pevač iz Las Vegasa ima više talenata nego što je pošteno za jednu osobu. Otud Wirepuller ima dvanaest pesama a  Truth Is The Key deset pesama  koje je Freddy ne samo kompletno napisao i otpevao nego je i odsvirao sve instrumente, snimio, miksovao i masterovao i ovo je, uh, odlično? Ozbiljno, Krumins ne samo da ima uvo za veoma prirodan, veoma zarazan teški rok nego i u svoje pesme ubacuje simpatičnu, beznapornu progresivnu komponentu tako da nisu u pitanju samo okretanja oprobanih ritam i bluz tropa a da ritma i bluza u njima nikako ne manjka. Ja ne znam zašto nekom bog da sve a nama drugima uvali kučinu, ali Krumins sa ovim albumima pokazuje zavidne sposobnosti na svakom planu koga se dotakao i kogod voli dobar hevi metal ovo ne sme da propusti:

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/wirepuller

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/truth-is-the-key

Done to Death iz Vašingtona sviraju vrlo prijemčiv alternativni metal sa jakim korenima u progresivnijem panku. Hoću da kažem da mi album Anti​-​Heroic Self​-​Destruction zvuči kao da su se Dead Kennedys i Victims Family udružili da sviraju metal i ta kompleksnija, ekspanzivna muzika, udružena sa teatralnošću izvedbe vrlo lepo zvuči u ovoj odličnoj produkciji. Poslušajte:

https://donetodeath.bandcamp.com/album/anti-heroic-self-destruction

Axel Rudi Pell ima novi album, Lost XXIII i to mu je četvrti za poslednjih pet godina. Nekadašnji gitarista Steeler očigledno proživljava drugu mladost i, ako volite njegov patentirani brend kraut metala, ovo su sve vrlo solidne ploče. Lost XXIII je nostalgičan, i cheesy ali i žustar, melodičan paket klasičnog pellovskog heavy metala pa probajte:

Švedski Midnatt ne samo da sviraju muziku kao iz 1981. godine već imaju i takvu produkciju. Njihov prvi EP, Metallisk Hetta donosi četiri pesme klasične heavy svirke koja je, zapravo pankerski prosta i navijački intonirana pa vrlo verno prenosi delić atmosfere od pre četrdeset godina. Kako ovako mladi ljudi – inače sva trojica članovi sastava Commando – zvuče ovako staromodno je pitanje za sociologe, mi ostali treba samo da uživamo u sirovosti, spontanosti i cheesu:

https://midnatt.bandcamp.com/album/metallisk-hetta

Hipertalentovani čileanski pevač Ronnie Romero, koga najšira javnost zna kao odabranog vokalnog interpretatora u poslednjoj verziji projekta Ritchie Blackmore’s Rainbow, radi sa dosta bendova ali upravo je snimio album obrada, Raised on Radio i, pa moram da kažem da sam iznenađen izborom pesama. Mada i ne bi trebalo. Ronnie je očigledno odrastao na muzici sedamdesetih i osamdesetih pa su Grand Funk Railroad, Foreigner, Uriah Heep i Led Zeppelin sasvim prirodan izbor, ali više je stvar u tome da Romero bira relativno neočekivane pesme. Gypsy? Ko je TO očekivao? Since I’ve Been Loving You? Whoa. Tu je i posveta Freddieju Mercuryju sa I was Born to Love You, pa Dilanova All Along the Watchtower u verziji koja ne priziva Hednrixovu obradu i ovaj album je u nekoj meri katalog Romerovih vokalnih tehnika, ali i sasvim iskreno, ljubavi puno plaćanje duga muzici koja ga je stvorila. Obrada Elfove Carolina County Ball podseća da bez Ronnieja Jamesa Dia ne bi bilo ni Romera i ovo je kvalitetan, ubedljiv aranžman koji ne može a da čoveku ne natera osmeh na lice:

Moram da kažem da nisam, pre neke četiri decenije, kada sam počinjao sa slušanjem metala, očekivao da ću u nekom momentu pisati o novim albumima bendova koji su već u to vreme bili smatrani klasikom (pa i staromodnim). A, evo, kao da ove godine stalno pišem o novim izdanjima bendova koji su odavno pregurali pedesetu godišnjicu. Ove nedelje to su škotski Nazareth i njihov 25. album Surviving The Law. Koji je vrlo solidan. Mislim, ako volite klasični ’70s hard rok. A ako ne volite zašto ovo čitate? Nazareth su napisali nekoliko besmrtnih pesama u istoriji metala i ovaj album možda ne donosi ništa na nivou Razamanaz, ali je u pitanju zdrava, kvalitetna ploča koja sasvim korektno emulira zvuk benda iz njegove najbolje faze (dakle iz perioda Razamanaz), sa pesmama koje ne zvuče ni staromodno ni izlizano, izvedbama koje su izvrsne i dobrom produkcijom. Malo je čoveku potrebno za sreću a Nazareth, u ovim mračnim danima, to isporučuju:

Neka onda album nedelje dođe sa 20 Buck Spin. Ugledni izdavač ekstremnog metala za ovu nedelju imaju debi album kanadskih Egregore i ako znate kakve bendove ova firma okuplja, već imate određenu ideju kako će The Word Of His Law zvučati. Dakle, u pitanju je black/ death metal koji sa jedne strane ima izraženi avangardni/ tragalački impuls, a sa druge nudi organski zvuk i muziku koja krlja bez mnogo kompromisa. Što je sve, kako se to obično kaže „extremely my shit“. Egregore imaju prilično svaštarski pristup pisanju pesama, i to možda jeste njihova slabost, ali u elementima su jako dobri i ne mogu da kažem da mi pomalo natrpani aranžmani puno smetaju. Uostalom, to je na neki način i potps bendova koji snimaju za 20 Buck Spin, pa je ova ploča za mene jedan nalet energije i ideja koji naprosto prija i valja da se sluša puno puta:

https://listen.20buckspin.com/album/the-word-of-his-law