Solidno smo se proveli na Uriah Heep a sad da se osvrnemo i na, jelte, diskografsku aktivnost tokom prošle nedelje. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Italijani Canticum Diaboli su predobri na svom drugom albumu, Compendium Horribilis koji je, bez žurbe, stigao u prodaju nekih sedam godina nakon prvenca i RAZBIJA. Bend sebe opisuje kao kombinaciju skandinavskog blek metala sa ikoničnom srednjevekovnom estetikom, ali, mislim, svirka je daleko od toga da ide samo na imitaciju nordijskih blek metal modela. Canticum Diaboli imaju svoj, osobeni spoj trešerskih rifova, brzog tempa, sugestivnih melodija, čestih promena ritma i kvalitetnog, pametnog miksa, a onda tu idu tekstovi koji se bave pričama o srednjevekovnoj Italiji. I to je SJAJNO.

https://canticumdiaboli1.bandcamp.com/album/compendium-horribilis

Američki jednočlani The Mosaic Window je u teoriji premelodičan za mene ali još otkada sam ga prvi put čuo pre pet godina izdvajao mi se iz mase inventivnošću i nastavio sam da ga pratim. Njegov treći album, Answered Prayers toliko srećno meša melodične teme sa OPAKOM krljačinom, plus iznenađujuće dobrim zvukom (basčina koja kida i odlični bubnjevi) da ne mogu sem da se osmehujem oko glave sve vreme. Andrew Steven Brown iz Kalifornije ima još nekoliko solo projekata ali ovaj je svakako najuspeliji i najpoznatiji i novi album je procesija zaraznih, zapaljivih, himničnih gitarskih tema i energičnog, moćnog trpanja blastbitom. Blek metal kao optimistična, euforična muzika sa mnogo klasičnih metal fora u svom tom haosu? Da, moguće je i, da IZVRSNO je:

https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/answered-prayers

Anaphylaxie su nirmberška petorka koja, sudeći po slikama, na binu izlazi u ful opremi, sa kukuljicama, maskama (sa velikim kljunovima), omčama za vešanje. Muzika im je, na novom EP-ju, Temperamente, dosta hermetični blek metal koji prelazi i u post black format što se dalje ide po izdanju, sa meditativnim i melanholičnim melodijama i monotonim, repetitivnim aranžmanima. Sasvim je to dobro i sasvim dobro radi svoj posao:

https://anaphylaxie.bandcamp.com/album/temperamente

Popularni nizozemski blek metalci, Asgrauw imaju svoj sedmi album, Solips i, za nekih šesnaest godina rada to je solidan skor. A i ploča je solidna, bez mnogo iznenađenja u zvuku i filozofiji benda, ali sa sigurnim, ubedljivim izvedbama pesama koje o kraju svih stvari i nestajanju svega lepog i dobro pevaju brutalno i nezaustavljivo, preko slatkih, pa i melanholičnih melodija. Asgrauw su, mislim, na tačno idealnoj poziciji da budu primamljivi i mlađoj publici jer imaju dovoljno melodije i atmosfere u svom izrazu, a da nama, matorijim ljubiteljima ekstremnog metala budu dovoljno, pa, ekstremni. Ovo je mišićava ali, emotivna muzika i odlično joj ide:

https://asgrauw.bandcamp.com/album/solips

Infernal Steel iz Sakramenta sviraju u osnovi black metal, ali njihov black metal ima i heavy metal i thrash metal elemente. Dakle, ovo je istovremeno sirovo i, jelte, grim and frostbitten, ali ima i klasičnu heavy metal epiku pa i melodičnost. Debitantski EP, Into Battle with Malice and Might ima četiri pesme energične ali prijemčive muzike, u produkciji koja je jeftina i svemu daje andergraund šmek. Lepo:

https://infernalsteel.bandcamp.com/album/into-battle-with-malice-and-might

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Finska trojka Osmic ima debi EP, naslovljen samo „I“ i ovo su tri pesme sludge-doom zvuka koji nije posebno originalan ali je sasvim korektan. Rifovi su dobri, gruv prijatan, produkcija odgovarajuća. Možda bih na vokal imao male zamerke u smislu da je uslužan ali da mu fali malčice karaktera, no ovo je u globalu SASVIM LEP debi za bend koji pokazuje da ima kapacitete. Hedbengeraj:

https://osmic.bandcamp.com/album/i

SSMMÜTT su neobičan studijski projekat koji kombinuje teški, distorzirani psihodelični zvuk sa noise rockom pa i ekstenzivnije eksperimentalnim pristupima proizvođenju muzike na električnim instrumentima, Album A Blight on the Perfect Organism of Death ima dovoljno mračnog, distorziranog sludge gruva da vas namami u svoje odaje a tamo će vam prikazati razne horore i čudesa. Vredi probati:

https://cursedmonk.bandcamp.com/album/a-blight-on-the-perfect-organism-of-death

Italijani Tangerine Stoned su više „tangerine“ nego „stoned“ sa četvrtim albumom kinematskog, prefinjenog psihodeličnog zvuka koji se ne oslanja na težinu i abrazivne teksture, već radi morikoneovske pulsirajuće gitare, mnogo lepog pevanja i plesnog gruva. Starinski i bezvremen, Faded Dreams je album odmerene, a neodmereno zavodljive muzike za, jelte, sanjare i drogeraše nežnije konstitucije. I savršen je:

https://godownrecords.bandcamp.com/album/faded-dreams

Za mnogo, mnogo više fuzza i prljavštine tu su singapurski Rising Fuzz, bend koji je svoj osobeni izraz našao u parodiranju naslova poznatih metal izdanja i rekonstruisanju omota tih izdanja ali tako da su na njima sada privlačne mlade žene (verovatno generisane putem, jelte, veštačke inteligencije). Najnoviji je demo  Battles in the Fuzz koji se, jelte, poziva na poznati album norveških Immortal i nudi četiri pesme sirovog stoner roka, sa lepim gitarama, prijatnim sintisajzerskim dopunama i krkljavim vokalima. Nije revolucionarno ali je dovoljno da čovek bude na trenutak srećan:

https://risingfuzz.bandcamp.com/album/battles-in-the-fuzz

Onda imamo novi album kanadskog trija Altar Of The Fuzz a koji albume izdaju isuviše često da bi oni bili, jelte, ESENCIJALNO štivo, ali su prijatni. Astronauts Carried The Stars im je peti album za četiri godine i drugi album ove godine i to je, baš kako i očekujete, svemirski, psihodelični rok sa dosta faziranih gitara, vokalima prebačenim u sedmi plan, sporim, hipnotičkim gruvom. Ja ovo volim i mislim da je bend zapravo na putu lepog sazrevanja i mada ne mislim da treba da objave svaki džem koji istresu u studiju ima ovde dosta dobrih momenata.

https://altarofthefuzz613.bandcamp.com/album/astronauts-carried-the-stars

Zna se da nisam neki veliki ljubitelj gotskog doom metala ali Dvoeverie dolaze iz Nikšića i ljudski je da se ispoštuj, jelte, naši. No One Mourns je novi EP za bend koji iza sebe ima dosta demo snimaka i dva puna albuma, sve urađeno u okviru dosadašnje četvorogodišnje aktivnosti dvojca, i to je sasvim fin gothic doom, prilično visokog tempa i sa gotovo identičnim trajanjima pesama između tri minuta i dvanaest sekundi i tri minuta i četrdeset pet sekundi. Ova ujednačenost u izvedbi plus nešto jeftinija produkcija (koja pogotovo pogađa miks pevanja) daju muzici izvesnu monotonost, ne u onom smislu koji bi je, jelte, obogatio, ali Dvoeverie svakako rade dovoljno dobrog da mogu da ih preporučim ljubiteljima ovog stila:

https://dvoeverie.bandcamp.com/album/no-one-mourns-ep

Ah, ali onda su tu Haze of Doom iz Atine i njihov debi album, Haze of Doom, izašao na Sleaszy Rider i ovo mi je mnogo lepo leglo. Haze of Doom rade old school doom metal, spor, kompetentno odsviran teškorokerski/ teškometalski zvuk sa dobrim rifovima i memorabilnim epskim melodijama, a sve producirano spretno i svedeno da se ne izgubi u širini vizije i da bude efektno. Pevanje je, takođe, jako oružje grupe jer je melodično i karakterno i kao pun paket, ovo je vrlo dobro:

https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/haze-of-doom-haze-of-doom

Mystic Sons su neki random likovi iz Švajcarske koji sviraju neki random rokenrol. Njihove reči, ne moje. Ali, mislim, EP The Cat im je sasvim solidan, nudeći bluzirani stoner zvuk, ali sa dovoljno prijatnih psihodeličnih i melodičnih iznenađenja da se izdvoji iz mase sličnih izdanja. OK, nije revolucionarno, ali je pitko i lepo se posluša:

https://mysticsons.bandcamp.com/album/the-cat

Sludge doom prave i na Floridi pa imamo debitantski EP za projekat Cursed Body naslovljen  There is a Hole in the Center of Everything. I to je sporo, mučno, fazirano, sa demonskim vokalima i vrlo mutnom produkcijom, ali sve na gomili ima smisla i radi posao. Neki bendovi naprosto treba da zvuče kao da dolaze iz rektuma samog nečastivog i zadovoljstvo mi je da kažem da Cursed Body časno predstavljaju ovu malu ali važnu podgrupu u modernom metalu:

https://cursedbodyfl.bandcamp.com/album/there-is-a-hole-in-the-center-of-everything

U narednoj alotropskoj modifikaciji sludge metala imamo Radiant Knife iz Luizijane sa trećim albumom, Sankalpa, a koji je progresivna verzija ove muzike. I zvuči odlično, sa duom koji piše raznovrsne i maštovite pesme, odličnim, dosta prirodnim zvukom te filozofijom da je sve dopušteno dok god se organski uklapa u ovo što se svira. Deset dobrih pesama, dobar omot, šta vam još treba!

https://radiantknife.bandcamp.com/album/sankalpa

Za manje prijatan, više abrazivan sludge metal tu su Rwake iz Arkanzasa sa živim albumom Built From Stardust – ‘The Return of Magik’ live in Little Rock, AR. Nisu Rwake, da se razumemo, nekakvi nihilisti i njihova muzika ima dosta melodije, ali vokali su pakao i ovaj živi snimak sjajnim miksom kontrastira bogate, snažne a melodične gitare i vrištanje Chrisa Terryja, sve u teškom, moćnom sludge metal gruvu. Opako:

https://rwake.bandcamp.com/album/built-from-stardust-the-return-of-magik-live-in-little-rock-ar

Za porciju sporog, emocijama bremenitog doom metala imamo Until Extinction, ekipu iz Misurija koja je svoj poslednji, drugi album snimila pre dvanaest godina ali se sada vraća EP-jem Suicide Forest na kojoj je ova nekada šestorka svedena na jednog čoveka. Ploča sa svoje tri pesme traje dobrih 25 minuta i to je doom metal spore, teške, a opet melodične i VEOMA tužne forme, sa gitarama koje nariču i pevanjem koje brunda sa, jelte posebnom melanholijom. Produkcija je svedena ali muzika je dobra a plaća se po želji:

https://untilextinction.bandcamp.com/album/suicide-forest

Njujorčani Silvertomb imaju drugi album (sedam godina nakon prvog) i The Interpretation Of Nightmares je odlična ploča melodičnog, epskog, a atmosferičnog i propisno sabatovskog doom metala. Uostalom, ime benda i jeste nastalo kombinovanjem nekih reči iz Sabbathove Symptom of the Universe a u postavi su ljudi koji su svirali u Type O Negative, Danzig, Inhuman, Repulsion, Quiet Riot, Sheer Terror, dakle imamo posla sa veteranskom ekipom koja ovde isporučuje mnogo odlične muzike. Poslušajte:

https://silvertomb.bandcamp.com/album/the-interpretation-of-nightmares

Za melodičan ali mnogo više death metalu okrenuti doom metal tu nam je treći album italijanskih Assumption, naslovljen Paradox of the Arrow. Ovo izdaje 20 Buck Spin pa znate da je prvorazredno i kombinacija melodičnog dooma sa mrvećim death metalom je efektna i stalno donosi lepe kontraste držeći vas u konstantnoj slušalačkoj ejstazi:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/paradox-of-the-arrow

Fluster su iz Hamburga i sviraju melodičan, prijemčiv heavy psych na svom albumu Grown Man Tantrum. Ovo je muzika dobrog gruva ali i solidne slojevitosti, dakle, ne samo niska rifova pa šta im bog da, već nešto sa dosta melodije, promena tempa, više drame i eksperimenta. A opet je gruv uvek prisutan i to je DOBRO. Dobar i zvuk pa vredi poslušati:

https://listen-to-fluster.bandcamp.com/album/grown-man-tantrum

Amsterdamci Cervus su značajno više rifaški nastrojeni ali ne manje melodični. Ovo je desert rock/ stoner rock ekipa sa lepim, harmoničnim višeglasjem u domenu vokala i teškim, jako distorziranim gitarama. Na albumu Axis tako ima poprilična količina pesama koje vas uhvate na snagu ali zadrže na šarm i odlične klavijaturističke deonice, a onda je tu i momak po imenu Sergej Joksimović koji svira usnu harmoniku, tako da znate da ima SVEGA. Dobar zvuk, ima vinil, nema greške:

https://cervustheband.bandcamp.com/album/axis

Sa imenom kao što je Skylab ’73 jasno je da morate svirati space rock. Ova ekipa iz Otave ima i debi album, takođe naslovljen Skylab ’73 i mada ovde dobijamo sav potrebni „plutajući“ psihodelični zvuk, istina je i da muzika ide brže i udara žešće nego što je za space rock nekakav industrijski prosek. Lepo je kad umete da zvučite i pospano i hipnotički, a da istovremeno pržite konkretan rokenrol, i ovi ljudi to itekako umeju:

https://skylab73.bandcamp.com/album/skylab-73

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Volim kineski blackened speed metal bend Demonslaught 666 već godinama, ali da se razumemo, oni su bend za ljude koji vole garažu, sirovost, spontani, živi zvuk. Dakle, ne za nekog ko je picajzla preciznosti i dobre produkcije. Enivej, novi EP, Hollowed in Phantasm – Embraced by Death ima dve pesme u kojima svirka jeste precizna – taman koliko treba, dakle, bez kvantizacija i studijskog lepljenja – ali je produkcija i dalje prilična kanta, posebno sa vokalom kako je miksovan previsoko i sa, ajde da kažemo, neobičnim izborom boja i filtera. Enivej, bend zvuči varvarski, razuzdano i zabavno i nadam se da uskoro zabodu studio pa da snime novi album i da to bude malčice bolje miksovano jer ovo mene uvek snažno razgali:

https://demonslaught666.bandcamp.com/album/hollowed-in-phantasm-embraced-by-death

Wraith iz Indijane  imaju peti album, Descent into Darkness i njihov blackened speed metal je netaknut protokom vremena. Mislim, dobro to zvuči, onako, groteskno i zabavno, produkcija je okej iako nije nešto mnogo skupa i ovo je fina andergraund žurka za sotoniste, ljubitelje alkohola, Motorheada i Venoma. Ako ste se prepoznali, ulećite:

https://wraith219.bandcamp.com/album/descent-into-darkness

Graviton iz Masačusetsa su svoj drugi album nazvali isto Graviton, i to je onda nekakav stejtment, pretpostavljam. Ovo je blackened thrash, ali produciran tvrdo i moderno, što nije baš karakteristično za žanr, pa recimo da će i moderna thrash i death metal publika voleti ove jako iskomprimovane gitare, zajebane deathrhrash rifove i dementne vokale. Bend sebe reklamira rečima „New England Thrash. Everything Faster Than Everything Else.“ ali nije ovde samo brzina vrlina, pesme su napisane i aranžirane pažljivo i ovo je vrlo punokrvan moderni metal album. Odlično:

https://gravitonmetal.bandcamp.com/album/graviton-2

AnomiC su iz Amsterdama i na svom debi albumu, The Spider’s Code rade kompleksan, tehnički izbrušen thrash metal sa elementima death metala u rifovima i vokalima – mada je štim standardni pa sve zvuči „trešerski“ po defaultu. Muzika je zaista ambiciozna ovde sa mnogo složenih rifova, promena ritma, harmonije i tempa, generalno aranžmanima koji podsećaju i na bendove poput Death i Cynic, a i tema albuma je ozbiljna i bavi se korupcijom globalnih elita itd. Dakle, zrela, ozbiljna i ambiciozna ploča benda koji je za tri godine stigao od osnivanja do, evo, impresivnog diskografskog debija:

https://anomicband.bandcamp.com/album/the-spiders-code

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Kanađani Extensive Slaughter su svoj demo, naslovljen samo Demo snimili u prostoriji za vežbu, prosviravajući uživo tri pesme sa svog uskoro dolazećeg prvog albuma, ali ovo zvuči ODLIČNO. I sam kvalitet snimka je iznenađujuće visok a i muzika je odlična, sa kombinacijom thrash metala i crustcore zvuka, dobro napisanim pesmama, sigurnom izvedbom. Biće ovo odlično kad se snimi u studiju jer je već sad vrlo dobro, a vi možete i da ga kupite po ceni od koliko vi sami kažete:

https://extensiveslaughter.bandcamp.com/album/demo

Odlični švedski crustpunkeri Riksrevisionen promovišu svoj za blisku budućnost najavljeni split album sa Blunt Force Trauma demo snimkom sa dve pesme (PROMO Split med Brute Force Trauma) i po običaju ovo je odlično. Možda malo bolje producirano ali i to je normalno. Dakle, dve pesme kvalitetnog d-beat panka za sve koji vole po ceni koju svi vole (tj. koliko sami odrede):

https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/promo-split-med-brute-force-trauma

Iz Madrida nam dolaze El Mono Kataka, anarhistička pank ekipa čiji album, Anarkoprimatismo ima na naslovnoj strani šimpanzu u trešerskom battle jacketu, sa praćkom u ruci, a muzika je jednostavni ali kompetentni staroškolski hardcore thrash. Dakle, osam pesma koje, iznenađujuće, i nisu toliko kratke, sa dosta svirke i truda oko aranžmana, ali sa prvenstvenom idejom da se krlja i izražava, jelte, bunt, sve producirano jeftino ali korektno i sa cenom od koliko date – sve u svemu MODERNI KLASIK:

https://elmonokataka1984.bandcamp.com/album/anarkoprimatismo

Odlični su mi Maniac iz Masačusetsa na svom albumu  Forward Onto Annihilation. Ovo je prljav, vrištav hardcore thrash što stručno spaja nekakve stare i nove škole u zvuku koji je mučan i hermetičan i svirci koja je jednostavna, dobro naciljana, efektna. Ovo je jedan od onih albuma koji ceo zvuči kao da vas neko šutira u jaja i vi posle tražite još, pa ako ovo zvuči kao dobra zabava – a kunem se da jeste – ima da se kupi i vinil, te sledstveno tome ne treba da časite ni časa:

https://maniachc.bandcamp.com/album/forward-onto-annihilation

Iz Švedske, tačnije iz Stokholma dolaze Merit koji sebe opisuju rečima „snake city sonic horror“. TO DOSTA OBEĆAVA a onda EP Calcium/ Kannon, sa svoje dve pesme dosta i isporučuje nudeći agresivni, energični blackened hardcore sa elementima grindcorea/ mathcorea i drugih, jelte ekstremnih žanrova. Pesme su solidne, svirka junačka, zvuk dobar i ovo ima bezrezervnu podršku i preporuku s moje strane:

https://meritnoise.bandcamp.com/album/calcium-kannon

Stampede iz Singapura kažu da od devedeset četvrte godine reprezentuju, jelte, hardkor scenu ovog grada. Impresivno! Novi EP, Nothingness = Everything ima pet finih pesama „alternativnije“ i „posthardkorskije“ verzije ove muzike i to je simpatično, u najmanju ruku karakterno, a ima dosta dobrog gruva i solidnu produkciju. Pa proverite, a ko bi da kupi, cena je koliko date:

https://stampedelchc.bandcamp.com/album/nothingness-everything

Simpatični su Big Trouble iz Sijetla koji vele da je njihov album  Time’s Up sniman po kancelarijama, spavaćim sobama i dnevnim boravcima u gradu a koji je maštovita ploča metaliziranog ali ne monotonog hardkora. Mislim, ovo jeste čvrsto i precizno, jeste rifaški i HEAVY ali je napisano sa dosta invencije, pesme ne liče jedna na drugu i čak je i produkcija prilično srećna. Na sve to, plaćate koliko želite:

https://bigtrouble4u.bandcamp.com/album/times-up

Recimo da istanbulski Habis, projekat članova nekoliko aktivnih bendova, svira blackened crust, mada ovde ima i grindcore blastbitova. Svakako je debi izdanje, mini album  Self Harm, puno negativne emocije i svirke u visokom tempu, sa apokaliptičnim rifovima i razaračkim vokalom. Nećete požaliti ako mu posvetite malo vremena:

https://habis.bandcamp.com/album/self-harm-2

Groningenski Nagusame dosta stručno kombinuju melodični hardkor i metalkor, plus se u tekstovima introspektivno bave zanimljivim temama. Otud mi je njihov novi EP, I Want to Leave, prilično dobro legao, sa žustrom, emotivnom svirkom i dobrom produkcijom koje prenose njegove, jelte, poruke, na pravi način. Zrelo a bučno i moćno:

https://nagusame.bandcamp.com/album/i-want-to-leave

Slowrot su australijska trojka, sa članovima nekadašnjih Dead Fetus Factory i Loathing Hollow. Bend je snimio jedan album pre deset godina a od onda pravi kraća izdanja, pa sada imamo EP Ripe for the Guillotine sa tri lepe pesme kombinacije death metala, grindcorea i kojekakvih horor motiva. Vrlo je to simpatično sa dobrom svirkom, solidnim zvukom, znalačkim kreiranjem rifaškog, pokretačkog gruva ali i propisne Halloween atmosfere pa ove četiri pesme preporučujem sa širokim osmehom:

https://slowrot.bandcamp.com/album/ripe-for-the-guillotine

Nemački grinderi Repulsive Feast imaju split EP sa odlinim italijanskim Eraser o kojima sam već pisao pre neku nedelju na ime drugog izdanja, ali koji nisu na Bandcamp stavili svoj materijal sa ovog. Dobro, Repulsive Feast su za  Faces Of Atrocity, kako se ovaj seveninčer (a koji jeste izašao na vinilu) zove uradili tri pesme old school čukanja koje najviše podseća na Regurgitate pa i Blood i ako volite, volećete. Mislim, zvuk je solidan, ljudi pošteno oru i ovde se dobija kompletan obrok:

https://repulsivefeast.bandcamp.com/album/faces-of-atrocity

Genestealer iz Kalifornije su ime uzeli po, jelte, vanzemaljskim zavojevačima iz Warhammer 40K univerzuma, a njega intuitivno vezujemo za death metal (barem zbog Bolt Throwerovog legata), no ova dva momka koji su svirali u Unidad Trauma i u još dosta bendova ovde rade zapravo eksplozivni grindcore. OK, njihov debi album,  Reciprocating Malevolence je disciplinovano, kvalitetno odsviran ali ovo je apsolutno grindcore u tome da su pesme kratke, brze i surove, fokusirane na grčevite ejakulacije i čestu smenu ritma. Takođe, iako ljudi odlično sviraju, produkcija je skromna (ali dobra) i nema bas gitare, pa poklonici propisno andergraund muzike ima da se raduju. Ali, bez šale, ovo je odlično i ako volite Insect Warfare ili Meth Leppard, nema šta da se mislite:

https://genestealergrind.bandcamp.com/album/reciprocating-malevolence

Britanski jednočlani deathgrind projekat Nest Of Scum ima External Forces, novi EP, drugi za ovu godinu i to je i dalje vrlo dobro. Graham Matthias sa ovim projektom uvek ima dobru produkciju i pravi pesme opakih rifova i ofanzivnog tempa, ali njegov najbolji kvalitet je to da ima zaista dobar zanat u rukama i piše muziku što ima i dinamiku i naraciju i sve što propisna pop muzika treba da ima, samo u okruženju svedenog, vrlo brutalnog zvuka. Pet pesama odličnog materijala i vrlo dobar omot, sve pohvale:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/external-forces

Deo 5: DEATH METAL

Kad se bend zove Amputee jasno je šta sviraju (dakle, death metal) i samo je pitanje koliko će to GADNO da bude. U slučaju prvog demo snimka za ekipu iz Virdžinije, nazvanog Demo One, ne mnogo gadno, odnosno gadno na sve prave načine. Ovo su tri dobre pesme kavernoznog old school zvuka, napisane i odsvirane stručno i sa poznavanjem žanra i zanata. Produkcija jeste jeftinija ali Amputee svejedno zvuče teško, opasno i lepljivo. Odobrava se i pratiće se:

https://amputeedm.bandcamp.com/album/demo-one

Rumuni Rotheads su odlični na EP-ju  Sepulchral Spore sa jednom novom pesmom, jednom starom ponovo snimljenom i jednom obradom finskih legendi Abhorence. Ovo je kavernozni, old school death metal koga ne zanimaju svetla fensi pozornica popularnih festivala i koji radi kostolomne rifove i lepljiv gruv. Prelepo je sve to i dajte mu malo ljubavi:

https://rotheads.bandcamp.com/album/sepulchral-spore

Kathexis iz Montreala su JAKO sirovi na EP-ju  Stillborn Light. Ovo su četiri pesme agresivnog black-death zvuka koji deluje kao da je na traku privoljen u ruševinama nekakve zlosrećne crkve ili štogod slično, no uprkos lo-fi produkciji, bend svira veoma dobro i ima mnogo karaktera. Ima i na kaseti a daunloud se plaća po želji, tako da, izvolite:

https://kathexisdeath.bandcamp.com/album/stillborn-light

Česi Cutterred Flesh su svoj brutalni death metal malo pretvorili i u deathcore u poslednje vreme, pa novi album, The Shapes of Hidden Malice radi nekakvu kombinaciju ova dva stila koja nije možda skroz po mom ukusu, ali ima dosta toga da ponudi. Ovo je svakako album impresivne tehničke izvedbe, pun smelih smena ritma, superpreciznog brzog sviranja i miksa koji daje da se sve to čuje kako treba. Ljudi definitivno ne smaraju sa nekakvim filozofijama i sviraju BRUTALNO tako da ako je MENI to dobro, mislim da će biti dobro i svakome sa makar fakultativnim interesovanjem za ovakvu muziku:

https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/the-shapes-of-hidden-malice

Kalifornijski Virologist sviraju baš old school brutal death metal na svom albumu-prvencu Subjugation of Anthropoid Forms. Ovde nema nikakvih pokušaja da se privuče modernija publika i cela ploča je u sitno sečenim rifovima koje jedva razaznajete u silnoj brzini i stalnim promenama tempa, zvuk je komprimovan, taman, sa stalnom blastbit punktuacijom, vokali su nerazaznatljivi i više su tekstura nego izražajno sredstvo i sve je to odsvirano impresivno precizno i tačno. Ako volite ovakav zvuk, Virologist su odlični. Ako ne volite, teško da ćete izdržati duže od jedne pesme:

Sinistrum iz Kentakija ga baš SOLIDNO priklaše na svom drugom albumu, The Hammer of Conquest. Kao i u slučaju prvenca od pre dve godine i ovde mogu da kažem kako je na jelovniku „prijatan deaththrash“ a koji se radi „bez kalkulacija, pravo u čelo a opet sigurno u izvedbi i zaokruženo u stilu“. Prosto, Sinistrum sviraju izuzetno sigurno, brzo, i energično, rifovi su opaki i taman melodični koliko treba a zvuk je pristojno spakovan da ispoštuje muziku koja je nenametljivo tehnička i visokog kvaliteta ali bez razmetanja. Sjajno:

https://sinistrum.bandcamp.com/album/the-hammer-of-conquest

Layad Band su indonežanski bend kojima je „band“ deo imena a inače je u pitanju kvarte koji svira death metal. Ne posebno originalan ili inovativan ali njihov EP Iblis Penghasut ima četiri pesme vrlo solidnih izvedbi te neke uobičajene indonežanske death metal formule. Dakle, dovoljno je tehnički, dovoljno je dobro producirano, a pesme su sirove po stilu ali zapravo sasvim lepo napisane. Indonežani nikad ne razočaraju pa nisu ni sada:

https://layadband.bandcamp.com/album/iblis-penghasut

Danci Lamentari su praktično laboratorijski napravljeni da budu bend za nekakvog modernog, mladog slušaoca sa svojom pompeznom, epskom kombinacijom simfonijskog blackened death metala i imidžom mistike i prijatne pretnje. Nije to baš muzika za mene ali album Ante Auroram, drugi za bend koji je debi objavio 2024, je vrhunski kvalitetna, sa melodičnim ali pošteno znojavo odsviranim kompozicijama što teatralno vrište i ispucavaju memorabilne simfonijske teme kao da su ih kupile na rasprodaji. Bez šale, ovo je dobro i vredi čuti:

https://cult-of-lamentari.bandcamp.com/album/ante-auroram

Parius iz Filadelfije su u početku bili više progresivni death metal bend, sada su više progresivni rok/ metal bend ali stavljam ih u death metal sekciju jer po mom osećaju njihov četvrti album, Alchestronomy najviše sa baš death metalom deli svoju istraživačku energiju i nemirne aranžmane u kojima se ritam često menja a muzika skreće pod pravim uglom. I, mislim, ovo je ŽESTOKO, i u svirci i u zvuku sa sasvim dovoljno death metal vokala da se i puritanci zadovolje, a istovremeno je maštovito, zanimljivo i zabavno. Poslušajte:

https://parius.bandcamp.com/album/alchestronomy

Brazilci NervoChaos  sviraju već trideset godina i njihov novi album, Chaosmongers, trinaesti za ekipu iz Sao Paola i ima u zvuku dosta old school šmeka. Ovo je deaththrash metal energične dispozicije, ložačkih rifova, ofanzivnog tempa, bez gubljenja vremena na melodičnost i teatralnost, sav u mošerskom majndsetu i tamnoj ali dobroj produkciji. Lepo meni to curi:

https://nervochaosblacklion.bandcamp.com/album/chaosmongers

Sarcosuchus sa Long Ajlenda su baš onakav spoj death metala i hardkora kakav očekujete da se dopadne etiketi Horror Pain Gore Death Productions koja im je upravo publikovala prvi album. De-Extinction je ploča sirovog, varvarskog gruva, solidne ali prilično suve produkcije i generalno mrkog mošerskog etitjuda, koju ne zanimaju nikakvu savremeni trendovi, uključujući rivajvl ovog ili onog stila death metala.  Sarcosuchus prosto zakivaju, i dosta su dobri u tome, bez ambicija da budu sofisticirani, progresivni, melodični ili tehnički. I to je osvežavajuće:

https://hpgd.bandcamp.com/album/de-extinction

Brazlci Murderous kažu da njihov debi EP, Head Destroyed by Vise treba da se sluša glasno, što je simpatična, staromodna, jelte, praksa sasvim nepotrebna kada je u pitanju death metal. Enivej, ovo i jeste staromodni death metal pa i deathgrind, sa mnogo denflovanh rifova preko preciznog, ne mnogo brzog blastbita, grlenim, dubokim vokalima, vrlo komprimovanim gitarama, ali miksom koji nema modernu nedinamičnost. Ovo je, ovako kako zvuči tako napravljeno u studiju i nije dalje peglano da bude „jače“ i ja to vrlo cenim. Četiri pesme poštene rokačine a po ceni koju sami određujete – to je JAKO dobar dil:

https://murderousrn.bandcamp.com/album/head-destroyed-by-vise

Temple Of Bones su skupina death metal veterana iz Nju Džersija, uglavnom članova Ripping Corpse i Dim Mak pa ako onda po definiciji očekujete nekakav old school death metal zvuk, sasvim ste u pravu. Debi album kvarteta, Walk The Winds je tako kao nekakav ekstremni eksperiment nastao u drugoj polovini osamdesetih, dok „pravila“ još nisu bila zakucana i kretanje između žanrovskih izraza je bio prirodan istraživački proces. Produkt je muzika jakog rifa, dobrog ritma, izraženog etitjuda koja bi trebalo da se dopadne svakome ko voli Executioner i Possessed. A to smo valjda svi mi ovde?

https://templeofbones.bandcamp.com/album/walk-the-winds

Serpent iz Stokholma su samo jedan od nekoliko švedskih bendova sa ovim imenom i njihov melodični death metal je na momente toliko melodičan da me napadne gorušica. Ali je onda i žestok, energičan i nekako bude baš dobar. Bend osnovan 2000. godine danas radi u formi dua i posle pauza i, jelte, sazrevanja, izbacio je debi album, The Pit and the Pendulum i naravno da je to propisno „hororična“ ploča koja klasični gotski šmek stavlja u adekvatno raskošnu formu. Ovo nije samo za death metal pa čak ni samo za melodeath publiku i verujem da ima kapacitet da bude zanimljivo i slušaocima iz šire populacije:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/the-pit-and-the-pendulum

O death metal ekipi Zaias sa ostrva Guam sam već pisao a oni sada imaju novi EP, Dissanctified Dominion i vrlo je to lepo. Ovo je opet neki old school brutal death metal, disciplinovan u svirci, nemilosrdan u agresiji a opet raznovrstan koliko treba, sa smenama blastbit zakucavanja i odličnih mošerskih delova. Zvuk dobar, bend raspoložen, pesama pet, omot prelijep, NEMA ŠTA DA SE MISLITE:

https://zaias666.bandcamp.com/album/dissanctified-dominion

Discordant Meditation su „eksperimentalni death metal“ bend iz Denvera (a malo i iz Mičigena) kome je Aborted Emanations drugi album nakon prošlogodišnjeg prvenca. I, mislim, ta eksperimentalna dimenzija ne treba nikoga da plaši, Discordant Meditation tresu opak death metal sa dosta brutal death metal elemenata, solidnim mošerskim delovima i generalno punim programom death metal provoda na jelovniku. Bend sebe u principu označava kao „psychotic death metal“ i te psihoze i eksperimenti se najpre čuju u harmonskom radu na gitarama, gde dobijate egzotične i disonantne momente, ali svirka je toliko gusta i agresivna da ovo u principu samo daje aromu nečemu što je već u fullu visokokalorični obrok. Lepo je:

https://discordantmeditation.bandcamp.com/album/aborted-emanations

Crucivore iz Lisabona sviraju brutalni death metal ali njihov debi album, Desecration ima i malo iznenađujuće dobro plasirane melodije i to je taj neki moderni, efektni spoj stvari koje su istorijski bile dosta razdvojene. Dakle, ovde se svira brzo i energično, vokal je neljudski izvitoperen, zvuk je tvrd i masivan, ali pored svih blastbitova i gaženja denflovanim rifovima, ima ovde puno prostora za propisne molske harmonije i praktično elegične teme. Zanimljiva i simpatična ploča koja mene, naravno, prevashodno loži na ime visokog tempa i brutalnosti:

https://crucivore.bandcamp.com/album/desecration

Malo šta razgali čoveka kao kada stari favoriti pokidaju novim albumom. Da se razumemo, Sinister su skoro pa dosadno pouzdani, grupa koja već bezmalo četrdeset godina trpa brutalni death metal koji uvek ima nekakav osobeni šmek, uvek je tehnički jak ali se ne gubi u tehnici, uvek brz, ali sa osećajem za dobru pesmu itd. Lucid Nightmares je petnaesti album za bend koji je od prethodnog promenio gotovo celu postavu. Pevač Aad Kloosterwaard (a koji je prilikom osnivanja benda svirao bubnjeve) je odavno jedini originalni član, ali Sinister jeste nekakav entitet za sebe koji ima sopstvenu inerciju zvuka i onda Lucid Nightmares i dalje zvuči kao Sinister i znate šta dobijate u ovom paketu. Dakle, opaku, kvalitetnu svirku, pamtljive teme i melodije između blastbit bombardovanja, zverske vokale, ali iznad svega pesme koje su napisane sa svešću o tome kako se piše pesma i onda ovaj bend eksperimentiše u jednom zgodno omeđenom prostoru, nudeći uvek nešto zabavno za slušanje ali se i pazeći da ne bude sve puko recikliranje i igranje na sigurno. Meni ovo prija kao melem na ranu, pa poslušajte:

Mi ovde baš volimo denverski Necropanther i zadovoljstvo nam je da kažemo da im je novi album, The Book of Change ODLIČAN. Bend i dalje ima eksperimentalnu, istraživačku komponentu u svom deaththrash rokanju ali ovde mi zvuči kao da su se Paul Anop i ekipa konačno udobno smestili u muzički format koji im prija, sa pesmama koje naprosto cure i sa lakoćom protrčavaju kroz svoje aranžmane, a da to opet nije banalno i površno, nego da svaka nota, svaki rif i tema imaju svoj razlog da postoje i budu tu gde jesu. Bend je i lepo producirao ovaj album, nudeći i do sada najzreliji zvuk i moram da kažem da se nadimam od ponosa kako momci demonstriraju fantastičnu evoluciju muzike koja je već i u startu, pre deset godina, bila dobra i zanimljiva. Ne propustite:

https://necropanther.bandcamp.com/album/the-book-of-change

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Recimo da The Body & Cel Genesis iz Portlanda u Oregonu rade kombinaciju industrial metala sa sludge/ death metalom. Njihov album Whole Wide World je mučna ploča repetitivne, skoro ritualne, mehanicističke svirke, vrištanja i škripećih gitara i to je kao neka pank verzija ranih Swans, a to je svetu, valjda, uvek potrebno. Izdao Thrill Jockey pa znate da je ozbiljna priča:

https://thebody.bandcamp.com/album/whole-wide-world

Takođe recimo da će geteborški Citizend biti zanimljivi metal publici iako je njihova muzika kombinacija kinematskog, melodičnog roka koji veliki deo inspiracije uzima od špageti vesterna i njihovih dramatičnih saundtraka i samo mrvice doom metal atmosfere. Album DoomsVille je iznenađujuće maštovit i raznovrstan, aranžiran i produciran promišljeno i pažljivo i nudi uistinu dobru muziku koju vredi slušati na ripit da se pronikne kroz sve njene slojeve, a da je ona istovremeno naprosto duhovita i pevljiva. Lepo:

https://citizendmusic.bandcamp.com/album/doomsville-2

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Njemački heavy metal/ hard rock bend Mental Brake je u Junu izdao svoj debi album , First of All a sada je odmah požurio da izbaci i  First of All (Live in Munich) gde sviraju isti taj materijal ali pred publikom u, jelte, Minhenu, gde je bend i stacioniran. Ne znam je li to bilo NEOPHODNO, ali ovo je svakako ugodan materijal staroškolskog teškog roka koji će voleti i metal i pank rok publika jer ne zamara, ne filozofira i samo cepa. Solidan zvuk, takođe:

https://mentalbrake.bandcamp.com/album/first-of-all-live-in-munich

Takođe nemački bend Iron Savior je u poslednje vreme vrlo aktivan, kao da im je obeležavanje tridesete obljetnice potpalilo novu vatru pod dupetom. Prošle godine su imali album nanovo snimljenih starih pesama, ovog proleća album metal aranžmana pop muzike iz osamdesetih a sada imaju novi propisni album Deathbringer, za Frontiers i kao što i zamišljate, to je ploča cheesy, ali zabavnog tevtonskog metala, negde između heavy, power pa i thrash koordinata. Nema ovde nekakve velike ambicije da se ode preko granice poznatog formata, ali muzika je prijatna, svirka precizna, a produkcija nije prenaglašeno bombastična i ništa neće da pokvari, tako da, evo:

Yngwie Malmsteen nije sa godinama izgubio brzinu pa je novi album, Hell or High Water u svakom svom detalju onako napucana ploča neoklasičarskog shred metala kakvoj ste se nadali. Švedski gitarski heroj radi profesionalno gotovo pedeset godina (a svega su mu 63!) i ako ste ga voleli u osamdesetima, lepo je videti da on ne napušta tvrdu liniju shredovanja i nudi još jedan iskren, pošten album cheesy epike i egzibicija, umotanih u solidan power metal:

Za ljubitelje BAŠ klasičnog hard roka imamo peti album benda Zebra iz Luizijane a koji se zove samo Zebra V. Ova ekipa je možda manje poznata publici od nekih ispisnika jer je od 1975. godine kada je trio osnovan, on snimio samo, eto pet albuma, ali Zebra imaju distinkciju da su, evo već pedeset i jednu godinu u istoj postavi. I to je impresivno. Muzika na Zebra V nije nužno IMPRESIVNA impresivna, ali je dobra, ovo je zdrav, melodičan, dobro raspoložen hard rok bez mrsomuđenja, sa dobrim zvukom i poštenom old school svirkom. Prijatno:

https://flatironrecordings.bandcamp.com/album/zebra-v

Dirty Tricks je jednočlani bend iz Čikaga, danas smešten u Los Anđeles i sa debi albumom u prodaji. Not Gonna Stop je hardrokerska metal ploča, negde između highway rokenrola i melodičnije kok-rok zabave i nije loša. Andrew Luksetich (za koga pretpostavljam da je nekakvog jugoslovenskog porekla) svira sve instrumente i solidno peva, plus ima dosta gostiju i mada ovo nije RASKOŠNO produciran album, vade ga pristojne teme, rifovi, male, efektne solaže. Dakle, vrlo slušljivo i pitko, plus čovek ima i ful postavu za koncerte tako da, ako se zateknete u Kaliforniji, sej hell-o for mi:

https://dirtytricks.bandcamp.com/album/not-gonna-stop

Argentinski hevi metalci ApócryphA su snimili posvetu preminulom Ozzyju Osbourneu i to na koncertu, pa je Ozzy Osbourne – Homenaje (Vivo) jedan lepo odsviran živi album, sa doduše malo prebudženim zvukom, ali sa simpatičnim izborom pesama. Imamo ovde i Mr. Crowley i Bark at the Moon i Hellraiser i I don’t know, a ApócryphA ozbiljno dobro sviraju i pevaju i ovo se sluša SA APETITOM:

https://apocryphaargentina.bandcamp.com/album/ozzy-osbourne-homenaje-vivo

Otkad je Andrew Lee iz sve snage prigrlio svoj unutrašnjeg hair metalca, njegova etiketa, Nameless Grave Records je nanizala gomilu ODLIČNIH izdanja u NWOBHM stilu. Najnovije je drugi album hjustonskog heavy metal benda Night Cobra, naslovljen Beware the Dark Future. Nema tu mnogo da se filozofira, ovo je ploča epskog a uličnog metala, onako kako se to sviralo pre četrdeset i više godina, utemeljenog u klasicima koje su nam ostavili Dio, Accept, Angel Witch i druge kolege, sve urađeno po najvišim žanrovskim standardima i u solidnom produkcijskom pakovanju. Sve je, dakle, propisno melodično a istovremeno oštro i ofanzivno, dok je novi bubnjar, Dobber Beverly, teksaški veteran koji svira i u Terror Corpse, Insect Warfare i Oceans of Slumber, odličan dodatak postavi (mada ne svira u živoj postavi benda i umesto njega je tu Anthony Vallejo iz From Beoynd). Ne propustiti:

https://nightcobra.bandcamp.com/album/beware-the-dark-future

ALBUM NEDELJE

Od četvrtog albuma virdžinijskih (ranije longajlendskih) Artificial Brain nisam očekivao ništa manje nego remek-delo. Ovaj je bend od početka, pre nešto više od deset godina, radio svoj osobeni spoj progresivnog i brutalnog death metala, krčeći nove puteve kroz metal džunglu i zajedno sa uporedivim kolegama poput Afterbirth i Blood Incantation formirajući neku vrstu novog talasa u američkom death metalu. Antillia je onda ploča benda koji je na vrhuncu svojih moći, sa sigurnom, autoritativnom primenom do sada naučenog zanata i smislenim novim prodorima u neistražene teritorije. Bend je sada samouveren u onome što radi do mere da ni ne mora da se drži klasične death metal matrice – „progresivni“ deo njihove muzike je sam po sebi dovoljno interesantan i raznovrstan – i time su „klasičniji“ death metal elementi muzike na albumu moćniji. Antillia je zvuk grupe koja svoj žanr/ mikrožanr sada savršeno poznaje i razume i svira ga sa divljačkom intenzivnošću a onda kada u njemu eksperimentiše to je sa posvećenošću vrhunskog naučnika koji razume da će SVAKI rezultat njegovog eksperimenta doneti nešto važno čovečanstvu ma kakav da bude. Utoliko, Artificial Brain su na ovom albumu i melodičniji nego ikada, ali i nepredvidiviji nego ikada, sa pesmama koje zvuče smisleno i logično iako zahvataju više teritorije nego ikada. Ključno, bend ne napušta osnove death metal izraza i ova muzika drži njegovu hermetičnost i konfrontativnost duboko u svojoj srži, dok istovremeno bez straha istupa iz svih zadatih formula i pravi izvanredno zanimljive nove spojeve i rešenja. Remek delo? U najmanju ruku.

https://artificialbrain.bandcamp.com/album/antillia