Masivna masa novih izdanja koja se slušaju sa mnogo entuzijazma dok beležimo ko se sve danas hapsi. Iduće nedelje u Beogradu oproštajni koncert legendarnih Uriah Heep a onda SLOBODAN DAN – ponekad nas nečastivi BAŠ voli. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Kod albuma Diabolic Power, drugog za projekat Phasm iz Zapadne Virdžinije mi je pažnju prvo privukao omot koji ima sjajan crtež. Ispostavilo se da ni muzika na, evo, drugom albumu ove jednočlane grupe nije loša sa kvalitetnom, jednostavnom ali efektnom kombinacijom blek metala i d-beat hardkora. Ovde imamo sedam pesama  koje uglavnom idu dobrim tempom ali nisu sve iste i vidno se razlikuju po temama i album ne pati od monotonije, barem ne u okvirima žanrova u kojima se kreće. Ovo je i solidno producirano – sa masteringom koji je rađen u pravom studiju a ne kod kuće na telefonu – i izlazi i na vinilu, pa se nadam da shvatate da je u pitanju ozbiljan projekat. Poslednja pesma pritom traje skoro 14 minuta i pametno je napisana kao i ostatak albuma pa ovo preporučujem od srca:

https://phasm.bandcamp.com/album/diabolic-power

Madridska blek metal tinejdžerka Lilith je stigla do osmog albuma u manje od dve godine rada (a ovde ni ne pominjemo druge njene projekte koji su takođe plodotvorni). Thanatosis nije, da se razumemo, nekakav blek metal klasik, ali predstavlja mladu muzičarku u procesu evolucije i nudi BESTIJALNO agresivnu muziku , imaginarijum i pevanje. Ovde se kolje za sve pare, zvuk je dosta dobar a namere apsolutno loše i meni je naprosto zadovoljstvo da slušam blek metal koji je sav u agresiji i besu a da je istovremeno tehnički kompetentan i nepretenciozan. Lepo!

https://lilithblackmetal.bandcamp.com/album/thanatosis

Lagnia postoje od 2022. godine, imaju nekoliko demo snimaka i EP-jeva, ali najnoviji demo, Demo XXVI i dalje zvuči jako sirovo i divlje. Ovaj nemački projekat svira blek metal zujavog, rifaškog tipa, sa mnogo vrištanja i produkcijom kao da je sve snimano u kutiji za cipele ali u svemu tome zvuči ubedljivo, besno i zabavno. Pet pesama ljupke agresije:

https://lagniabm.bandcamp.com/album/demo-xxvi

Malversation iz Sijetla ne sviraju BAŠ blek metal ali recimo da je blek metal glavni vezivno tkivo na njihovom albumu Imperial Horror koji ima još i sludge metal pa i post metal elemenata. Ovo je svakako mračna, abrazivna muzika, sa puno bolesne atmosfere i disonance ali je urađena sa dosta strasti i očigledne želje da se nešto, jelte, kaže. I to je sve dovoljno da joj obezbedi osobenost:

https://malversation.bandcamp.com/album/imperial-horror

Odinic Mysteries je prvi album za projekat Gangleri, a koji je jedan od identiteta za finskog muzičara (i slikara, spisatelja) po imenu  Ismo Meinander kojeg svet bolje zna po umetničkom pseudonimu Artifex IC. Meinander već iza sebe ima projekte poput IC Rex ili Aorta, a aktivan je u bendu Tunrida tako da pričamo o iskusnom muzičaru i Odinic Mysteries je savršen primerak skandinavskog blek metala inspirisanog starim religijama, paganizmom, zimom… Ovde se pominju skandinavska božanstva, rune, tarot, a propisno blek metal prženje presecano je meditativnim kompozicijama sa ritualnim napevima preko sintisajzera. Meinander ima i sešn-bubnjara za ovaj album pa sve zvuči TAČNO kako treba sa jeftinim ali organskim miksom i zvukom. Vrlo dobro i jedino što ovde potencijalno kvari devojačku sreću je da se na Bandcampu ne prodaje daunloud već samo fizička izdanja. Ali album JESTE toliko dobar da zavređuje da ga imate na vinilu i kaseti…

https://korpituli.bandcamp.com/album/odinic-mysteries

Ako već slušate atmosferični blek metal, neka barem bude antifašistički. Lucerne Hammer iz Ontarija je ceo svoj, jelte, izraz, bazirao na protestu protiv diskriminacije, imperijalizma, genocida, postkolonijalnih eksploatacija i fašizma i mada mislim da bi mi njegova muzika i bez toga zvučala dobro, ta ideološka bliskost svakako dodaje lepu aromu albumu Spell Of Rain. Jednočlani projekat radi od prošle godine, ovo mu je dugosvirajući debi i mada je u pitanju, razume se, lo-fi atmoblek ploča, ima ona nepobitnu eleganciju i hipnotičku atmosferu i stvarno zvuči kao da slušate kišu kako pada (u pozitivnom smislu):

https://lucernehammer.bandcamp.com/album/spell-of-rain

Iracionalno mnogo mi na nerve idu izdanja sa introima od skoro dva minuta tako da su nemački Karakul na mene ostavili dosta loš utisak sa EP-jem Karakul. Ali neka niko ne kaže da bendovima ne dajem sve šanse da me osvoje, pa sam, nastavljajući da ovo slušam, bio prilično odobrovoljen. Karakul cepaju black thrash sirove, zajebane forme ali sa puno duše i entuzijazma. Rifovi su dobri, tempo lep, vidi se da se ovo VOLI i čak je i zvuk, iako jeftin, vrlo solidan. Ima i jedna slatka dungeon synth pesma koja podseća na saundtrake za, recimo Super Nintendo igre iz devedesetih a ima i kaseta. Eto, kad se odbije taj intro, ovo je vrlo lep materijal:

https://karakulbm.bandcamp.com/album/karakul-ep

Pa onda su tu Astral Casket iz Kosta Rike sa svojim trećim EP-jem (u tri godine), Mortem Sonora. Ovo je više blackened death metal nego čist black metal, ali je primereno demonski i okultno intoniran, sa dosta evokativnih horor-rifova i solidnom svirkom cele ekipe što istreska tri pesme agresivnog black-death zvuka da je to jedna MILINA:

https://astralcasket.bandcamp.com/album/mortem-sonora

Rusi Potvor sviraju kombinaciju black i sludge metala što je samo po sebi već dovoljno zanimljivo ali za novi album, a u stvari i svoj stvarni dugosvirajući debi, Сострадание и гниение dodali su u postavu i klarinet. Koji je legitiman i ravnopravan instrument gitarama i bubnjevima. Rifovi su ovde sludge metal pošast, vokali su besni vrisak, aranžmani smenjuju blastbit i mučan gruv a klarinet preko toga veselo cvrkuće pa je ovo majndfak vrlo prijemčivog tipa, a još je i cena ona koju sami odredite:

https://potvor.bandcamp.com/album/–3

Valknir je belgijski blek metal bend osnovan prošle godine i sada ima demo sa tri pesme, Tales of Origin. Bend sebe opisuje kao melodični blek metal, i mada ovde melodije nesumnjivo ima, sirovija produkcija, svedeniji aranžmani i poštena, znojava svirka znače da je ovo apsolutno tr00 i u smislu zvuka i u smislu muzike i da svaki častan blek metalac može da mu se poraduje. Cena po dogovoru:

https://valknir.bandcamp.com/album/tales-of-origin-demo

Imate onda Sentries, novi internacionalni projekat sa belgijskim, nizozemskim i norveškim članovima. Debi album, Disciples of Void & Fire je simpatična ploča rokačkog blek metala koji se kreće između disonance i vikinških melodija, odsviran časno, znojavo i energično i produciran muljavo ali snažno. Meni je to sasvim po ukusu iako možda ne umire u nekoj velikoj invenciji. Energije ima, i svira se dobro:

https://sentriesvoid.bandcamp.com/album/disciples-of-void-fire

Zanimljivi su Francuzi Blindherd sa svojom kombinacijom black i death metala, te liričkim interesovanjima koja imaju možda iznadprosečno izraženu filozofsku komponentu. Drugi album benda iz Tuluza naslovljen je Hubris i sadrži kolekciju kompleksnih, ambiciozno napisanih pesama sa čvrstim a dovoljno živim zvukom, dosta pamtljivih tema, interesantnih ideja… Grupa koju nisam do sada slušao a koja zrelošću i inventivnošću apsolutno zaslužuje više pažnje:

https://blindherd.bandcamp.com/album/hubris

Graines je peti album za francuski projekat Les Chants de Nihil a koji je krenuo 2007. pa onda 2011. imao prvi album a četvrti izdao još pre pola decenije. Otud Graines zvuči kao trijumfalni povratak i ovo je možda i tipićno francuski ekscentričan blek metal (a još tipičniji za izdavača koji je ovo publikovao) sa puno melodičnih, himničnih napeva, atipičnom strukturom pesama, snažno izraženom dekadencijom ali i nadrealizmom. Les Chants de Nihil su maštovita, zabavna ekipa čija teatralnost ne zvuči pretenciozno kao kod mnogih kolega izvan francuske scene, već razigrano i inventivno i ovo je sjajan album:

https://ladlo.bandcamp.com/album/graines

Pa onda imate drugi album irsko-norveškog dvojca Ováte, u kome sviraju ljudi sa iskustvom nastupanja u jakim postavama poput Gorgoroth i Taake. Debi album Ováte je bio još pre osam godina i njihov mistični, ezoterični blek metal je dobro odstojao i sada se trijumfalno realizovao sa albumom Ruin. Ovo je ploča za mene prepoznatljivo norveške svedenosti i fokusiranosti sa hipnotički repetitivnim rifovima i temama i organskim, prirodnim zvukom koji časnu, znojavu svirku stavlja u prvi plan. Dvojica članova Ováte ne pevaju i ovde svaka pesma ima svog pevača, pozajmljenog iz raznih bendova uključujući i Taake. Vrlo je to dobro i podseća da bez Norvežana nema PRAVOG, autentičnog blek metal iskustva. Znate da sam u pravu:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/r-in

Prvi album nizozemskog projekta Polderhaat je malo i neobičan izbor za izdavača I, Voidhanger imajući u vidu da je ovo skoro običan atmosferični blek metal, bez izrazitih avangardnih težnji. Nije Klaagliederen, da se razumemo, ni malo neprijatna ploča a njena sirova produkcija i sirova ekspresija sirovih, nesputanih emocija su na mestu. Ako volite atmosferični blek metal a pogotovo kada je malo oštriji u zvuku, ovo treba čuti, ali ne očekivati da će da nekako da iznenadi:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/klaagliederen

Debi album anonimnog američkog trojca Malignant Spirit, naslovljen A Serpent to Devour, a Servant to Abhor je zato skoro POTPUNO tipična ploča za istog italijanskog izdavača I, Voidhanger, sa omotom Roberta Diaza i prepoznatljivim zvukom i estetikom muzike. Ovo je u osnovi blek metal ali sa VEOMA izraženom avangardnom crtom (uvodna kompozicija je klavirski resital sa disonantnom kodom i demonskim vokalima), puno disonance ali naglašenom teatralnošću, miksom koji forsira bubnjeve a gitare gura u pozadinu, muzikom koja generalno zvuči kao da proživljavate baš težak košmar. I sad, ima na ovoj etiketi bendova koji se isto ovako daju opisati a čija muzika naprosto nije zanimljiva niti vas ikako pomeri. Sa Malignant Spirit nije tako i ovo je u najmanju ruku zanimljivo a mene je i dosta ispomeralo. Slušajte:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/a-serpent-to-devour-a-servant-to-abhor

Tu je onda i poslastica. Novi album Saor ne donosi neka velika stilska iznenađenja, ali donosi pet veoma dugačkih pesama kombinacije keltskog folka i atmosferičnog blek metala i ovo je JAKO lepo sazreo projekat. Andy Marshall je već duže od decenije na braniku tog sanjivog, melodičnog zvuka koji uprkos svemu ima i snagu i prodornost i već se i do sada izdvajao iz mase atmoblek, blackgaze i post-blek bendova. Sa Caledonia, njegovim sedmim albumom škotski foklor je u prvom planu i ovo su izuzetno lepo aranžirane, dugačke ali raskošne KOMPOZICIJE koje pritom imaju i vrlo solidnu produkciju. Marshall se dodatno izšlifovao i kao kompozitor i kao muzičar a ima i živog bubnjara (Carlos Vivas iz špansih Phoenix Rising) te par odličnih žena na žičanim i duvačkim instrumentima i album zvuči izvrsno, sa odličnim miksom i puno sjajnih tema i ideja. Da zaključim, da ne bude nejasno: Saor je važan deo svetske nematerijalne baštine i treba ga tretirati sa dužnim pijetetom:

https://saor.bandcamp.com/album/caledonia-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Witch Whores of Satan su ekipa iz Kalifornije koja sebe naziva satanskim kultom, a muzički se svira mračan, teatralan ali sirov doom metal. Underground Satanic Cult je drugi album grupe i ima tu propisnih rifova i dobre atmosfere između GOMILE semplova i satanskih proklamacija. Nije to sad nešto MNOGO pametno, ali ima dušu. Hehe.

https://witchwhoresofsatan.bandcamp.com/album/underground-satanic-cult

Witch Hunter su stoner rok ekipa iz Panama sitija sa istoimenim EP-jem. Ili, eto, minialbumom, jer ovo ima šest pesama solidnih hardrokerskih i metalskih rifova u solidnoj produkciji. Witch Hunter su kao nekakav spoj Black Sabbath i nekakvog tehničkijeg thrash metala (tipa Metallica, Testament itd.) i to im dosta dobro stoji:

https://witchhunter3.bandcamp.com/album/witch-hunter-2026

Cosmic Eve je jedna žena iz Portlanda u Oregonu koja svira drogirani svemirski, psihodelični rok/ metal. Album Poppy Field of Dreams nije sad nekakvo otkrovenje, sve pesme zvuče vrlo slično ali ako vam se dopadne taj sanjivi, a opet abrazivni zvuk koji ova žena pravi, biće to okej:

https://cosmiceve.bandcamp.com/album/poppy-field-of-dreams

Kad smo već kod drogiranog svemirskog psihodeličnog roka, naše komšije iz Mađarske, Space Huns imaju novi EP. Face Your Mind traje pola sata i ima četiri pesme relaksiranih džemova bez mnogo buke ali sa dosta psihodeličnog sadržaja. Koncepcija je minimalistička, ali su rezultati dosta dobri a za cenu od „koliko date“ ne možete mnogo da se prevarite:

https://thespacehuns.bandcamp.com/album/face-your-mind

Dok smo u Mađarskoj da overimo i The Mons Maat Gunslingers, debi album istoimenog projekta a koji je još jedna alotropska modifikacija dragih momaka i devojaka iz Pychedelic Source Records. Standardno, ovde su poznati ljudi na poznatim pozicijama, sa četiri dugačka psihodelična džema, doduše urađena u malo „studijskijim“ uslovima u odnosu na uobičajene svirke na poljani koje ova ekipa radi kada je vreme lepo. Ovo donosi bolji kvalitet zvuka a ekipa zaista dobro svira i ovaj je album urađen i na vinilu tako da valja da ga poslušate. Daunloud se plaća koliko želite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-mons-maat-gunslingers

Kome je to suviše mellow, trio iz Vermonta Lungbuster ima debi album, bongwater i to je album koji zvuči kao grgotanje vode u bongu i cimanje ozbiljnih produkata sagorevanja kanabisa nekih 35 minuta. Sporo, drogirano, rifaški, sirovo, jednostavno, bez ambicije sem da vam bude saundtrak za onesvešćivanje, ovo je, razume se, vrlo prijatno:

https://lungbuster420.bandcamp.com/album/bongwater-blues

Sjajni i uvek zanimljivi Kanađani Lammping su sa godinama značajno transformisali svoju muziku tako da je psihodelični hard rok organski ukrštan sa (psihodeličnim) hip-hopom i sada je album So What, What? možda i ultimativna realizacija ove krosover inicijative. Naprosto, muzika ovde zvuči jako zrelo, i produkcijski i kreativno, sa perfektnim spojem opuštene, suptilne psihodelije (nežni, multitrekovani vokali, divno ozvučene gitare) i pokretačkih fank ritmova. Album ima čak petnaest pesama ali ovo nisu minijature i tek zameci ideja i bend apsolutno može da se pohvali da je snimio svoj magnum opus a koji je pritom nenametljiv, nepretenciozan već prosto LEP. Ima vinil, UZMITE:

https://lammping.bandcamp.com/album/so-what-what

[::] odnosno Four Dots su poljski, takođe dosta sanjivi psihodelični metal bend, sa gitarama koje su kao teško, tamno ćebe i sporim gruvom što vas vodi kroz alfa talase pa do zaborava. Album Artificial Mirages nije neka, jelte PREDUBOKA ploča ali jeste prijatan:

https://4dots.bandcamp.com/album/artificial-mirages

Sod The Earth iz Mičigena sviraju „dadcore“ šta god TO bilo, a koji se ovaploćuje kao pristojan stoner rok na njihovom drugom albumu, Touch Grass. Trava ovde, sudeći po omotu nije, jelte, šifra za znate-već-šta, a prva pesma se zove Fight Your Dad i humorističko je uputstvo kako da zaradite ljubav svog oca. No, bend i pored duhovite dispozicije, svira SOLIDNO, produciran je SOLIDNO i ovo je naprosto album dobrog teškog roka sa tekstovima koje vredi pročitati. Meni je vrlo prijalo:

https://sodtheearth.bandcamp.com/album/touch-grass

Free Beer su francuski heavy metal kvintet koji svira vrlo solidnu teškorokersku muziku sa dosta prijatne psihodelije u čvrstom, stamenom zvuku. Njihov treći EP (za osam godina rada) Isode III počine dugačkim introm, što mene, utvrdili smo, dosta nervira, ali tri pesme koje slede su vrlo dobre i lepo zadovoljavaju potrebe slušaoca za gruvom i kontemplativnim, psihodeličnim sadržajem. Fino je i treba da ga čujete:

https://freebeer.bandcamp.com/album/isode-iii

Aaron Edge je malo smanjio gas pa je tako njegov sludge metal projekat The Lumbar Endeavor prošle godine imao samo jedan album (2024. je imao sedam) a evo i ove prvi album stiže tek sada. Slough of Despond je solidna ploča lepljivog rifa, industrijskog gruva, vrištanja  i generalno opresivne ali prijemčive atmosfere. Nema ovde nekih velikih izlazaka iz znanog formata, ali je unutar tog formata odrađen korektan posao:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/slough-of-despond

Cult of Luna mi ne spadaju u omiljene bendove, ali njihov progresivni post metal svakako ima mnogo verne publike pa vredi da kažemo da je novi album istrajnih Šveđana, In the Shadow of Your Shadow izašao i da je dosta dobar. Ne mogu da grešim dušu, čuje se ovde lepo sazrevanje a i gosti iz Wovenhand i Gojire su tu da albumu daju pečat otmenosti tako da, navalite bez straha:

https://cultofluna.bandcamp.com/album/in-the-shadow-of-your-shadow

Deaf Blokes su francuski stoner rok bend sa albumom If oceans die… we die i pristojnim zvukom. Nije ovo meni neki spektakl inventivnosti ni kompozicijski ni produkcijski ali je KOREKTNO i ispunjava funkciju. Da je pevanje MALO ubedljivije bend bi bio dosta ubedljiviji tako da, eto, o tome može da se razmišlja, ali generalno slušljivo je i prijatno a i poruka je na mestu:

https://deafblokes.bandcamp.com/album/if-oceans-die-we-die

Meksikanci Hagel su blackened doom postava ali u principu kod njih je samo vocal “blackened”, a svirka je generalno melodični, emotivni doom metal. Produkcija na novom EP-ju, The Veil of Shadows je prilično svedena, ali mi se dopada što i forsira prirodniji zvuk, pa je bubanj, koliko se da čuti, ful akustičan, gitare imaju finu dinamiku itd. Kompozicije su ovde glavna atrakcija i napisane su da budu kompleksne, zanimljive i atmosferične ali bez pribegavanja ’gaze dronovima, već sa složenim temama i njihovim razvojem i to je odlično:

https://personal-records.bandcamp.com/album/the-veil-of-shadows

https://hagelbandofficial.bandcamp.com/album/the-veil-of-shadows

Šveđani Häxmästaren su proteklih pet godina pretrpeli značajne izmene u postavi i zapravo još uvek tragaju za stalnim basistom. No, u međuvremenu je snimljen novi EP, da se čuje kako bend sada zvuči i Skuggor Del 1 je odličnih sedamnaest minuta rifaškog, faziranog stoner roka. Zvuk je zreo i topao, svirka je kvalitetna, vokali su odlični (i još uz pevanje na Švedskom!) i bend apsolutno ima energiju sveže, za avanturu spremne grupe ljudi koja ide i ne staje. Lepo!

https://haxmastaren.bandcamp.com/album/skuggor-del-1-2

Nemački bend Behaver je negde između stoner roka i post metala i to je okej. EP  Supersonic Hedonism meša u svoje dve pesme lep bluzirani gruv sa malo „emotivnijih“ harmonija, sve je producirano dosta dobro i nudi propisnu teškorokersku zabavu bez mnogo smaranja i dodatnih napomena:

https://behaver.bandcamp.com/album/supersonic-hedonism

Poljaci Hydra sebe opisuju kao okultni doom metal bend, ali pošto su Poljaci, to znači da imaju kudikamo bolji zvuk i produkciju od 90% svih occult doom bendova na planeti. Ništa nema loše u tome, da se razumemo i treći album benda, Sign of the Witch je izvrsna kombinacija heavy metal energije, doom metal teatra i okultnih atmosfera. Ima ovde puno melodije, pevanja u raznim registrima i odličnog gruva a bend baštini zdrav, dinamičan studijski zvuk koji njegovu raspoloženu, kvalitetnu svirku izvrsno predstavlja. Doom metal za staro i mlado:

https://hydra666.bandcamp.com/album/sign-of-the-witch

Belgijski Wolvennest ima novi EP, In the Ruins i to su tri lepe, poduže kompozicije hermetičnog ali maštovitog doom/ black/ heavy psych metala. U ovom projektu rade neki jaki muzičari (Marc DeBacker, ex-Mucky Pup i ex-Dog Eat Dog, onda Michel Kirby iz Arkangel i Length of Time, te naravno sveprisutni Déhà) i onda se od njega i očekuje visok nivo invencije i egzekucije u muzici. Ovaj EP to isporučuje, nudeći, kako rekoh, hermetičnu ali maštovitu muziku koju je zadovoljstvo slušati i proučavati:

https://wolvennestband.bandcamp.com/album/in-the-ruins

From Dark Dimensions an Unspeakable Presence Awakens je drugi album za Stricken iz Sijetla i ponovo izlazi za HPGD, firmu koja nije baš poznata po sludge i doom metalu. Ali mračnjaštvo, hermetičnost i ledena agresija ove ploče JESU u skladu sa generalnom orijentacijom ovog izdavača. Stricken ovde pišu dugačke pesme (poslednja ima petnaest minuta) i metodično razrađuju teme kroz praktično ritualne ritmičke procesije, nudeći perfektna građenja krešenda koja onda znaju da eksplodiraju i u smeru black metala. Dobar, zdrav zvuk, puno ideja, odličan drugi album plus, a primetićete i da je na omotu naslov napisan pogrešno a što je beskrajno zabavno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/from-dark-dimensions-an-unspeakable-presence-awakens

Francuzi Sycomore nude gruverskiji, i rokerskiji (pa i nojz-rokerskiji) sludge metal na svom albumu Dégradé. Ovo nije toliko mračno, harmonski je čak optimističnije ali promukli vokal i eksplozivna power-trio izvedba daju albumu oštrinu i solidnu količinu agresije koja nije na prvu loptu i zna kako da vas pripremi na money shot:

https://sycomore.bandcamp.com/album/d-grad-album

Sonic Moon svoj drugi album, In Lack of Clarity objavljuju za omiljeni nam Ripple Music i ovo je ploča veoma lepog psihodeličnijeg doom metala. Danci odlično kombinuju melodičniji, emotivniji doom sa zvukom koji forsira psihodelične teksture i efekte, nudeći pesme što donose svu dramu klasičnog Peaceville Doom metala, ali uz zvuk koji je hipnotičan, prostran, dinamičan. Vrlo lepo to meni zvuči i još jedan siguran hit za Ripple Music:

https://sonicmoondenmark.bandcamp.com/album/in-lack-of-clarity

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/in-lack-of-clarity

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Coffin BBQ su Trevor William Church i Andy Saldate (obojica iz Beastmaker, Haunt itd.) kako sviraju crossover/ thrash metal. I lepo ga sviraju. Album Burn It Down nije nekakav spektakl invencije i ambicija da se probiju novi putevi u starom žanru ali JESTE ložački album brzog, energičnog metala sa dobrim rifovima i dementnim vokalima. Produkcija takođe sasvim lepa a pesme su kratke i ekonomične, pa se ovo sa slašću posluša:

https://coffinbbq.bandcamp.com/album/burn-it-down

Beograđani MadMane su baš, ono, klinci, srednjoškolski bend, tako da sam prijatno iznenađen da uopšte znaju za Nightmare on Elm Street i Freddieja Krugera. Hoću reći, njihov EP Elm Street Massacre ima dve pesme sirovog speed metala koji kao da je napravljen upravo negde u vreme kada je prvi Cravenov film iz serijala polazio u pohod na bioskope tamo 1984. godine. Takva je i produkcija, jeftina, sirova i meni simpatična jer pravilno podržava ovaj divljački, energični juriš agresivnih rifova i brzog tempa. Odličan materijal namenjen samo ljudima koji ZNAJU:

https://madmane1.bandcamp.com/album/elm-street-massacre

Matthew Cohen sa svojim solo projektom Cliffhanger BAŠ jako omažira progresivne thrash bendove poput Mekong Delta ili Watchtower i mada je EP Familicide kućna, jeftina produkcija, kvalitet svirke i kompozicija je dosta visok. OK, treba da volite taj pomalo self-indulgentni proggy vatromet koji je ovde na jelovniku, ali dobro je ovo, Matthew je vrlo solidan i kao pevač i kao kompozitor i kao izvođač i ovaj projekat ima svetlu budućnost ako se u njega KRVAVO bude ulagalo:

https://cliffhanger-metal.bandcamp.com/album/familicide

Izraelci Kirisute su ranije ove godine imali debi album a sada su dodali EP sa tri pesme, Dance Of The Cursed, i to je šarmantnih petnaest minuta metala. A koji se generalno glasa kao thrash metal, ali ima i elemente heavy metala, malo više melodije, malo više teatra… To daje bendu osobenu aromu i čini njihovu muziku prepoznatljivom. Lepo, a i ljudi lepo, kvalitetno sviraju i pišu dobre pesme a ne iživljavaju se sa produkcijom tako da od mene dobijaju vrlo visoke ocene:

Želim da volim četvrti album kostarikanskih black speed metalaca Goat Rider, a koji ima sjajnu kozu na omotu i naslov Hëllkvlt gde je umlaut, primetićete, elegantno smešten na E, ali ovo je jedan od onih speed metal albuma gde gitarista ima upaljen i ODVRNUT korus-flendžer sve vreme. I to sad mene iritira verovatno preko svake razumne mere, ali prosto, smeta mi taj osećaj da slušam old school speed metal album na kaseti koja zavija i samo što se ne raspadne u deku. Ako se to stavi na stranu, Goat Rider, naravno, prže umiljat i više nego simpatičan starinski metal i sve je prelepo:

https://goatrider666.bandcamp.com/album/h-llkvlt

Powermönger su Kanađani ali snimaju za švedski Jawbreaker records, tako da možete da zamislite kako zvuče. EP Powermönger ima ček šest pesama znojavog, staromodnog speed/ heavy metala i ako volite muziku koja zvuči kao da je iskočila iz 1983. godine i to iz nekog studija za demo-bendove ali da ima puno srca i energije, ovo je idealan zakasneli poklon samom sebi za, jelte, Noć veštica:

https://powermonger.bandcamp.com/album/powerm-nger

Evo još Kanađana sa umlautima u imenu. Mötörwölf su iz Montreala i sviraju speed metal sa dosta, jelte, Motorhead uticaja. Novi EP, Inferno Fighter je užasno haotičan, uglavnom zbog bizarnog miksa gde sve vreme imate utisak da slušate dve pesme odjednom, kao da se mešaju stanice na radiju (to je nekad moglo, dok je radio još bio analogan), ali ovo je šarmantan materijal u načelu. Onako kako bend svojim izgledom zbunjuje vaš mozak glede rodne podele u postavi, tako i, jelte, eto, muzički zbunjuje ali na simpatičan način:

https://motorwolf.bandcamp.com/album/inferno-fighter

Švedski blek trešeri Sulfuric su proveli, kažu, Noć veštica u svojoj prostoriji za vežbu pa su tamo i snimili tri obrade Venoma koje čine  A tribute to Cronos, digitalni EP što ga plaćate koliko hoćete. Naravno da je sirovo, jednostavno i jako lepo:

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/a-tribute-to-cronos

Italijani Zagai su svoj debi album, Distant Reality namerno snimali na staroj, štaviše starinskoj opremi kako bi postigli zvuk sličan ranom thrash metalu. Njihova inspiracija je, pored italijanske scene progresivnog metala „velika četvorka“ thrasha ali i bendovi poput Testament, Exodus, Havok i Xentrix. I solidno je ovo, da se razumemo iako je zvuk malo i, jelte, sirov. Bend naprosto ima karakter, dobro svira i mada pesme umeju da zazvuče i malo retro, ima to šarma:

https://zagai.bandcamp.com/album/distant-reality-2

Isto iz Italije su Adversor, thrash postava sa, evo, četvrtim albumom, This Mortal Coil. Ovo je čvrst, utegnut thrash ali sa malo mračnijom dimenzijom, rifovima koji su preteći, promuklim vokalom nalik na Mileta iz Kreatora, zvukom koji je zdrav ali pomalo hermetičan. Svakako mi se dopada ta mračna agresivna strana benda koji ipak pritom i svira dobro, piše maštovite pa i melodične teme i zvuči živo i napaljeno dok radi. Odlično je:

https://selvajariarecords.bandcamp.com/album/this-mortal-coil

Nisam siguran kako se desilo da se Čileanci Funeral Fukk sebi nadenu gotovo identično ime kao njemački doom metal bend Fvneral Fvkk, a koji je pre par nedelja imao novi, izvrsni album, ali eto, tu smo gde smo. Čileanski bend svira black thrash i u potpuno je drugačijoj sceni, estetici, svemu u odnosu na poznatije Nemce, a njegov prvi demo, isto naslovljen Funeral Fukk ima pet pesama sirovog, divljačkog riljanja. A koje je meni sasvim prijatno i rado ću pratiti ovaj bend čak i ako bude menjao ime:

Disembody su dva Finca koja sviraju sirov, prljav black thrash metal. Ne i nekompetentan, da se razumemo, album Awakening of Ancient Evil je jeftino produciran ali pošteno napisan i odsviran sa osam himni zla i naopaka  punih brijućih rifova i žestine. Ovo je drugi album za postavu koja ga je snimila još pretprošle godine pa se nadam da se sprema i štogod novo. Jer, mislim, ovo je ZABAVNO. Evil Undead je hitčina!

https://disembodyband.bandcamp.com/album/awakening-of-ancient-evil

Manic Aggression iz Šefilda se nažalost raspadaju i njihov EP Reality Disconnect, treći za četiri godine, je njihov oproštaj od publike jer, jelte, život ima svoje prioritete. No, makar se bend ispisuje sa odličnim materijalom, nudeći, u skladu sa imenom vrlo prijatan crossover thrash koji je agresivan i maničan koliko treba, ali i disciplinovan i uredan koliko treba. Dobrih pet pesama mošerskog treša za onoliko para koliko sami date – to je definicija dobrog dila:

https://manicaggression0114.bandcamp.com/album/reality-disconnect-ep

Atömic Seasön iz Linca su bend sa dva umlauta u imenu pa odmah znate da je ovo tr00. Debi album, The Wind Changes and Death Follows je ploča prljavog, agresivnog old school thrash metala a izdavač je Witches Brew i mada sigurno tu postoji malo germanske protekcije, Witches Brew  generalno ne spuštaju svoje standarde ni za koga. Tako da Atömic Seasön pre lepu ružnu muziku koja je u mladosti volela Sodom i Kreator a sada je porasla i ima i neke svoje ideje i to sve SJAJNO zvuči, sa sve simpatičnim speed metal melodijama i produkcijom koja se trudi da očuva prirodne dinamike. Neću da vas ubeđujem, poslušajte ovo i uverite se samo koliko je dobro, a vinil stiže u Februaru:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-wind-changes-and-death-follows

https://atomicseasonthrash.bandcamp.com/album/the-wind-changes-and-death-will-follow

Bližimo se vrhuncu sladostrašća. Američki Midnight je protekle dve godine izdao dva odlična albuma motorhedovskog speed-thrash metala, a sada smo dobili živi album, Satanic Attack Live! Jamie Walters je za ovu priliku svirao bas i pevao, a dopunio je postavu bubnjarem (Ryan Steigerwald iz Unholy Swarm) i gitaristom po imenu Daniel Dekay koji je svirao u poslednjoj postavi kultnih speed metalaca Exciter. To su, razume se dobri saradnici za Midnight i ovo je ploča od petnaest pesama NESVETE rokačine i rolačine koja sakuplja u sebi svu suštinu metala, rokenrola i generalno ljubavi prema životu i ako ste ikada čuli ijednu pesmu Midnight i dopala vam se (ili makar volite Motorhead i Venom), ovo se ne propušta:

https://midnight-ohio.bandcamp.com/album/satanic-attack-live

O, bože Antichrist Magazine rade baš bogougodan ili, pre, đavougodan posao sa svojim tribjut albumima. Najnoviji za ovaj norveški fanzin je Kreator Tribute, odnosno A Tribute to Kreator, upravo izašao i taman na vreme da nas dovede na pravilnu temperaturu pre koncerta znamenitih Nemaca u Beogradu pred kraj ovog meseca. Album počinje OPASNO dobrim kaverom Flag of Hate u izvedbi nemačkih Hateful Agony i mada po prirodi svari ovde preovlađuju evropski bendovi, ima tu Australijanaca, Turaka, Amerikanaca, Brazilaca… Veliko mi je zadovoljstvo da ukažem da već drugu pesmu, Pleasure to Kill radi srpski Oskrnavitelj i mada vidim da bend i dalje kuburi sa stalnim bubnjarem (zvali su i mene u jednom momentu ali ja sam realno četiri nivoa ispod njihovog kvaliteta pa od toga ništa), ovo je jako dobar kaver sa Ivanom koja zvuči kao da dolazi iz samog pakla i ubitačnom svirkom ostatka benda. Neizbežni Poljaci Vephar su ponovo tu i rade odličnu Extreme Agression, Brazilci Infernal Course odvaljuju People of the Lie, Ameri Arakara odlično rade meni omiljenu Stream of Consciousness a ima tu i dosta novijih pesama nego sam ja, jebiga, uz Kreatorove albume iz osamdesetih, jelte, gradio svoj ukus za tevtonski thrash metal pa sad nabrajam komade koje volim četrdeset godina. Ovakva kompilacija potvrđuje da su Kreator apsolutni fundament metala uopšte i volim da čujem kako ih današnji bendovi ovako dobro kapiraju i sviraju. Naravno, malo me žulja što nemački Witchkrieg rade Betrayer u praktično neslušljivoj produkciji ali većina albuma je odlična:

https://antichrist-magazine.bandcamp.com/album/kreator-tribute

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Dead Lesh iz Pule se povlače sa, jelte scene pa je …is dead njihovo poslednje izdanje. Ali je i vrlo dobro. Njihov pank rok/ hardkor/ posthardkor mišmeš je ovde u sjajnoj formi sa odlično napisanim pesmama i besprekornom, karakternom izvedbom. Pesme poput Gad ili  Too Old to Start a Punk Band bi sebi poželeo bilo koji pank bend na planeti tako da, ne propustite ovu ODLIČNU labudovu pesmu odličnog benda a koji vam je pritom daje po ceni što je sami određujete:

https://deadlesh.bandcamp.com/album/is-dead

Veoma su dobri i Rusi Torve sa svojim albumom Рубеж i mada se ova muzika naziva haotičnim hardkorom zbog vrlo čestih, opsesivnih promena ritma, tempa, dinamike i harmonije, zapravo je u pitanju vrlo tehnički napredan, veoma uvežban materijal koji strukturu rok pesme snažno gura u svaku stranu dok ne ostanu samo tragovi a u tim tragovima MNOGO dobre i zanimljive svirke. Odlična je ovde i produkcija a cena od koliko date je čist kriminal:

https://torve.bandcamp.com/album/–3

Kad bend nazovete Fuckhammer postavljate visoka očekivanja kod slušalaca. No, irsko-ujedinjenokraljevstvena ekipa je, mislim, generalno u stanju da odgovori na ovaj izazov. Pored dva albuma i brda kraćih izdanja bend sada ima EP Curse of the Fucking Hammer i to pored odličnog omota ima i četiri pesme krljanja koje je negde između crustcorea, sludge metala pa i malo death metala. Sve je sirovo, prljavo i mračno, ali je korektno odsvirano, korektno napisano, dobro producirano i radi sav potreban posao:

https://fuckhammer.bandcamp.com/album/curse-of-the-fucking-hammer-e-p

Što se kaže ne slušam baš često metalcore, al kad slušam volim da je kao kanadski Comeback Kid. Nisam siguran šta me tačno loži na albumu Chosen Hell, ali valjda je to ta neka propisna agresivnost ove muzike koja ima elemente mošerskog hardkora i nu metala, ali uspeva da ih sve komprimuje u izraz prečišćenog besa i ofanzivnosti. Ima tu temperiranja povremenim melodijama ali Comeback Kid uglavnom prže bez milosti i ovo je pomalo kao kada ste prvi put čuli Slipknotov My Plague na odjavnoj špici Resident Evil i ŠOKIRALI SE:

https://comebackkid-hc.bandcamp.com/album/chosen-hell

Tomorrow First su iz Graca u Austriji i njihov metalizirani hardkor je kao iz neke 1989. godine. Ovo je suviše tvrdo i mošerski-ulično da bi bio klasičan krosover, a opet ima više thrash elemenata nego ’90s moshcore pa se meni valjda onda zato i dosta dopada. EP Off The Chest ima četiri pesme solidne produkcije i svirke a po ceni koju kupac određuje:

https://tomorrowfirst.bandcamp.com/album/off-the-chest

Doloure iz Las Vegasa sviraju dosta stereotipni screamo na minialbumu sa sedam pesama isto nazvanom Doloure. Mislim, ovo je kao nekakav bebin prvi screamo album, sa očekivanim blendom prštećih, melanholičnih gitara, hrskavih bubnjeva i vrištećeg, ekspresivnog vokala. Nema ovde ničeg originalnog, ali je pošteno i iskreno i meni se sviđa, pogotovo kako ova devojčica peva:

https://doloure.bandcamp.com/album/doloure

Headstone su iz Londona i osnovani su 2024. godine ali demo snimak Promo ’26 im zvuči kao da su iz okoline Njujorka i da je 1991. godine. Dakle, ovo je hardcore thrash koji se u realnom vremenu morfuje u metal, sa dosta siledžijskog zvuka, srednjetempaškog, teškog gruva ali i dosta propisnog šibanja. Ima tu i death metal rifova i mada je osnova ovog zvuka svakako Agnostic Front, Headstone čine makar malo da se odmaknu od templejta i to je okej:

https://headstoneldnhc.bandcamp.com/album/promo-26

Švajcarci Coilguns sviraju hardcore sa energijom posthardkora, emoa pa i malo noise rocka na svom albumu Everything We Love, We Destroy. Ovo je emotivna ali i intelektualna muzika, pank rok koji predstavlja, kako bend kaže „urgentnu muziku za urgentna vremena“, natrpan tenzijom ali i ohrabrujućim pozivima na akciju. Vrlo solidno:

https://coilguns.bandcamp.com/album/everything-we-love-we-destroy

Lockslip iz Los Anđelesa, naprotiv, šibaju najagresivnijom putanjom. Njihov album, The Conversation je hardcore visoke tehničke razine, nervozan, hermetičan, razapet između metalcore eksplozivnosti i mathcore maničnosti, mučan a istovremeno zarazan i neodoljiv. Ludačka energija i brutalnost koja osvaja hiperdinamičnom svirkom u nimalo dinamičnoj produkciji:

https://lockslip.bandcamp.com/album/the-conversation

Jako su mi simpatični Nemci Cold Acre sa svojim demo snimkom Demo 2026. Ovo je powerviolence hardcore sa niskim štimom, jeftinim zvukom i dosta energije. Pesme su brze i eksplozivne, kratko traju i prva se zove I set your car on fire. Šta vam još treba? A, da, plaćate koliko želite:

https://coldxacre.bandcamp.com/album/demo-2026

Promise Breaker su nekakva hardcore ekipa iz Pensilvanije ali njihov album Screams from a Far Away Place zvuči kao da dolazi iz druge dimenzije. Ovo je nisko naštimovani, teški, metalizirani hardcore sa skoro death metal vokalima i puno disonance, produciran da istovremeno zvuči tvrdo i teško, ali i toplo. Ova muzika u meni istovremeno izaziva i nelagodu i simpatije pa moram da je snažno preporučim:

https://promisebreaker.bandcamp.com/album/screams-from-a-far-away-place

Kad se kaže „simfonijski deathcore“ obično ne očekujem nešto ovako bizarno kao što svira španski The Wretched Nocturne. Ovaj projekat sa Kanarskih ostrva gde sve radi izvesni José Quintana na svom drugom EP-ju Black Swan (izvanredan slikarski omot Travisa Smitha) ima kompleksan i ZABAVAN orkestarsko-horski aranžman kome su agresivne gitare i bubnjevi samo jedan delić vrlo široke, vrlo kompleksne tapiserije. OK, sam zvuk je dosta skroman, sve je ovo rađeno velikim delom u kompjuteru, ali Quantana je maštovit i dobar kompozitor i ovo apsolutno zavređuje vašu pažnju:

https://thewretchednocturne.bandcamp.com/album/black-swan

Finci Eyes Sewn Shut sviraju normalniji deathcore na split EP-ju sa Šveđanima Blood Will Tell (a čije strane nema na Bandcampu). Naslovljen Carnage in Collusion ovo je materijal sa tri pesme vrlo solidne kombinacije hardcore gruva i death metal preciznosti, sa odličnom produkcijom i generalno kvalitetnim izrazom za ovaj mladi ali kvalitetni bend. Lepo:

https://eyessewnshut09.bandcamp.com/album/carnage-in-collusion

Australijanci Volatile Ways sviraju baš brutalan slamdown. EP Is Going To Kill You ima dve pesme smeštene negde između beatdown hardcorea, slamming death metala i deathcorea, sa odličnom produkcijom i ubedljivim nasilničkim nastupom, Cura koja peva je posebno zajebana, ali i muzika je propisno agresivna i mučna i ako volite, onda treba:

https://volatileways69.bandcamp.com/album/is-going-to-kill-you

Crucifixed su iz Atlante, sviraju blackened crustcore i imaju EP Crucifixed sa četiri pesme. Nema tu mnogo filozofije, ovde se roka brzo, prljavo i pravolinijski, ali rifovi su okej, svirka je kvalitetna i zvuk je kako treba. Izvrstan spoj panka i metala sa dobrim omotom, a još je i cena koliko date:

https://crucifixedatl.bandcamp.com/album/crucifixed

Ryan je neobično ime za bend a istoimeni trio iz Danske na svom prvom demo snimku, Demo I ima dve pesme kombinacije grindcorea i death metala. I to je sve snimljeno u garažnom kvalitetu zvuka i baš dobro zvuči. Rifovi su urgentni i napaljujući, svirka živa, zvuk prštav a sve je dovoljno pametno u svojoj jednostavnosti da ne bude dosadno. Plus, cena je koliko date pa dajte, zaslužuju:

https://ryan666.bandcamp.com/album/demo-i

Empty Devils iz Hjustona sviraju bolestan, mučan metalcore/ mathcore/ grindcore hibrid i album Ritual Scars nije za, jelte, ljude slabih živaca. Pesme su kratke, agresivne i disonantne, vrištanje je jedina forma vokalnog izraza i ovo jeste kvalitetno napisana, odsvirana i producirana ploča ali sve je to urađeno u nameri da vas povredi.

https://emptydevils.bandcamp.com/album/ritual-scars

Human Obliteration su dva lika iz Sakramenta koja sviraju nestašan grindcore/ grindthrash. Njihov drugi album, Fatigue produciran je jeftino ali nudi solidne pesme trajanja između minut i dva, sa dosta prilično kul rifova, mošerskih delova i energične, brze svirke. Ima ovde muzičkog znanja i ono je korišćeno u zle svrhe:

https://humanobliterationgrind.bandcamp.com/album/fatigue

Kad smo kod jeftinije produciranog a srčanog grindcore zvuka, Norvežani Tottal Tømming se na Metal Archives vode kao da su se raspali ove godine, ali upravo su izbacili novi album koji potkraj meseca stiže i na vinilu. Mareritt je ploča odlične svirke, producirana ne sad nešto skupo ali dovoljno dobro da se sve čuje a pesme su spravljene znalački i nude zanatsku kompetenciju i dovoljno grindcore eksplozivnosti za svačije potrebe. Plus taj GENIJALNI omot:

https://tottaltomming.bandcamp.com/album/mareritt-2

Imamo i IDOL I AM, izraelski dvojac koji svira grindcore ali sa malo death i black metal rifova u kombinaciji. Album יד רוחצת יד רוצחת גוף ima osam pesama, sve su vrlo kratke, ali su kompetentno napisane, dobro producirane i RAZVALJUJU. Sa cenom od koliko date ovo je nezaobilazno:

https://idoliamgrind.bandcamp.com/album/-

Francuski u principu jednočlani blackened grindcore bend Crevure ima među svojim tagovima na Bandcampu i „Fuck you“, čisto da bude jasno da se ova muzika, jelte, konfrontira sa SVIMA. No, EP -C-, a na kome Thierry Gaichal ima i pevača, donosi dve lepo napisane i solidno odrađene pesme agresivne ali prijatne svirke i srazmerno dobrog zvuka. Neće nas time oterati, to hoću da kažem. Pogotovo kada je cena koliko date:

https://crevure.bandcamp.com/album/c

Upper Decker su iz Francuske, sviraju deathrgind i lože se na, uh, izmet? Demo Promo 2026 ima tri prijatne pesme krvoločnog ali tehnički kvalitetnog zakivanja sa produkcijom koja je sasvim korektna i zavidnim sviračkim veštinama. Lepo je kada ljudi ulažu očigledno mnogo rada u muziku koja je po prirodi stvari odbojna i ja to zaista jako cenim:

https://upperdecker.bandcamp.com/album/demo-promo-2026

Tongue Scum su konačno objavili svoju stranu split albuma sa Napalm Ted na Bandcampu. O Fincima sam pisao pre nekoliko nedelja i hvalio ih a Australijanci ovde imaju devet pesama OZBILJNO zakivačkog i tehnički zahtevnog grindcorea sviranog pred publikom i neodgovorno brzo. Sjajno je ovo i zvuk je dovoljno dobar da se niko ne brine:

https://tonguescum.bandcamp.com/album/tongue-scum-x-napalm-ted

Uuuu, ali ODLIČNI su mi Mađari Split Second na svom minialbumu  Hunger for violence. Ovo je grindcore/ fastcore visoke tehničke ekspertize i jako ložačkih osam pesama koje idu veoma brzo, eksplozivno se šire po vašem nervnom sistemu i preplavljuju vas senzacijama. Odlična svirka, solidna produkcija, bend koji razume kako da zvuči intenzivno a bez posezanja za trikovima u masteringu. Sjajno je:

https://wearesplitsecond.bandcamp.com/album/hunger-for-violence-2

Deo 5: DEATH METAL

Klaïton su nizozemski death metal bend ali čija muzika zvuči kao mošerski, metalizirani hardkor. Dakle, ovo je pitko, komunikativno i mada koristi neke egzotičnije harmonije, generalno se zasniva na srednjetempaškom, mrvećem gruvu. Novi EP, A Celebration of Pain ima solidnih šest pesama i maltene se može tretirati kao album. Dobra, čista produkcija, kvalitetna svirka.

https://klaiton.bandcamp.com/album/a-celebration-of-pain

Corrupt Dead iz San Diega trpaju dobar, energičan death metal sa simpatičnom horor-komponentom. EP The Undeadening ima četiri pesme grajnderskog, ne naročito komplikovanog ali tehnički vrlo urednog rokanja sa mnogo mošerskog ritma i finog, grčevitog gruva. Podržava se:

https://corruptdead.bandcamp.com/album/the-undeadening

I Perfect Suffering iz Masačusetsa zvuče dobro i zabavno na EP-ju Imperial Majesty. I ovo bi bio neki old school death metal sa dosta ’90s šmeka ali u kvalitetnoj savremenoj produkciji. Rifovi su moćni, ritam je ubitačan, vokali duboki i prijatni i ovo je baš onakav kaloričan a ukusan death metal obrok kakav svakome ponekad treba:

https://perfectsuffering.bandcamp.com/album/imperial-majesty

Blacksheep su iz Bukurešta ali zvuče kao da su iz Štokholma, ako se razumemo. Njihov treći album, Graveyard Harvest je praktično pokazni primer za klasični švedski death metal zvuk i pristup komponovanju, kombinacija niskog štima, teškog, debelog zvuka, horor rifova i slatko melodičnih tema. Bend u osnovi ima i nekakvu death ’n’ roll komponentu, ali na ovom albumu muzika je definitivno bliža čistom death metalu i to je sasvim  okej. Još je i cena koliko date!

https://blacksheeproll.bandcamp.com/album/graveyard-harvest

Za nešto daleko modernije i tehničkije tu je deathcore ekipa iz Ujedinjenog kraljevstva, Federal Death Alliance a sa albumom  Nothing Sacred Survives koji ima deset pesama izuzetno agresivne, brutalne, a opet tehnički jako izbrušene muzike. Ovo je brutalni deathcore sa sve shred egzibicijama između (i preko) surovih blastbitova, sa kilometarskim tekstovima i produkcijom kliničke čistote i ja ne mogu, prost sam čovek, i mene to lako osvoji.

https://federaldeathalliance.bandcamp.com/album/nothing-sacred-survives

Da se vratimo u mirnije, manje tehničke, više gruverske vode tu su nam Mortuaire iz Bordoa koji su prošle godine izdali debi album a već sada i njegov nastavak. Fléau du cosmos je kombinacija death i doom metala sa malo melodije, razgovetnim vokalima i dosta gruva, odsvirana pošteno, znojavo, bez ambicije da se bude tehnički najupeglaniji i najprecizniji bend na svetu. Ali zato su rifovi dobri, ritam čoveka ponese a vokali su simpatični. Ima ovde dosta mašte i invencije i generalno je uvek slatko slušati death metal na Francuskom:

https://mortuairebdx.bandcamp.com/album/fl-au-du-cosmos

Lvciferian Bombardment su tri ortaka iz Klivlenda sa demo snimkom od dve pesme, Demo MMXXVI. I dobro je to, onako, stamen, pošten death metal sa black metal aromom, pun solidnih rifova, mračnog, zaraznog gruva i neljudskih vokala, sve po ceni koju sami određujete. Odobrava se, naravno, i nadam se da je ovo tek početak lepe karijere:

https://lvciferianbombardment.bandcamp.com/album/demo-mmxxvi

Škoti Penny Coffin sviraju težak, tvrd death metal na debi albumu Transitory Fragmentation. Ovo je solidna, rifaška, gruverska muzika sa dobrim gitarskim radom, disciplinovanim bubnjevima i neljudskim, skoro infrazvučnim vokalima. Ima tu dosta dobrih ideja i tema i samo se treba navići na miks koji je malo natrpan i nema mnogo dinamike pa sve zvuči monotonije nego što jeste. Generalno solidno!

https://pennycoffindeath.bandcamp.com/album/transitory-fragmentation

Cematarium iz Vermonta imaju tri pesme vrlo solidnog srednjetempaškog gruva na svom debitantskom izdanju, EP-ju  Endless Oblivion.  Ovo ima težak zvuk i nizak štim, tako da sve zvuči kao da slušate normalan metal ali spušten dve oktave niže, sa sve vokalima koji su kao da turpijate kaldrmu. Dosta skandinavskog šmeka i generalno jak materijal:

https://cematarium.bandcamp.com/album/endless-oblivion

Kalifornijskim deathcore vedetama Carnifex treba dosta vremena da krenu da biju na svom desetom albumu, More Than Misery, ali kad krenu – ubijaju. Nije ovo muzika za mene, nizak štim i nedinamičan master znače da brzo postaje monotona, ali Carnifex makar zanimljivo mešaju standardni deathcore program brejkdaunova i klecanja sa malo horor-melodija i korektnih blastbitova i bude to lepo:

https://sumerianrecords.bandcamp.com/album/more-than-misery

Voidborn Synergy su dva momka iz Minska koji se baš lože na Deeds of Flesh (ima tu jedna majica na promo fotografiji) i trude se da sviraju zanimljiv tehnički brutalni death metal. I da se razumemo, demo snimak  Promo 2026 im JESTE dosta dobar, sa puno finih rifova, trudom oko miksa, energičnom i preciznom a opet dinamičnom, LJUDSKOM svirkom. Voidborn Synergy nemaju onu skupu, popeglanu produkciju koju čujemo na izdanjima poznatijih bendova iz branše, ali zvuče stvarno dobro i sviraju momački, dok su im pesme prilično dobre tako da, SAMO NAPRED:

https://voidbornsynergy.bandcamp.com/album/promo-2026

Annihilus Mundi je zanimljiv progresivni death metal bend iz Masačusetsa, jer se ovde, pored očiglednih uzora – Cynic, Death i Opeth – u zvuku čuje i dosta melodičnog, harmoničnog zvuka Dream Theater. Na drugom albumu ovog projekta, The Dead Sea Scrolls imate trinaest pesama koje na dovitljive načine smenjuju death metal bombastičnost i progresivnu teatralnost i ovo itekako vredi da se čuje:

https://annihilusmundi.bandcamp.com/album/the-dead-sea-scrolls

Nemački kvintet Reckless Manslaughter ima novi EP, On the Verge of Vanishing i izdaje ga pouzdani Fucking Kill records. Bend ima iza sebe četiri albuma i dosta iskustva i njihov zvuk je istovremeno tehnički kvalitetan ali i sirov, primalan, nudeći pravo andergraund iskustvo slušaocu koji se upusti u ovu avanturu. Dve su ovde pesme sa dobrim rifovima, kvalitetnom svirkom pa i dosta solidnom produkcijom i Reckless Manslaughter na momente odlaze u gotovo melodičnom smeru ne odstupajući od te sirove, surove forme kojoj su se zavetovali. Lepo:

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/reckless-manslaughter-on-the-verge-of-vanishing

Only Worms Left su isto Nemci a njihov debi album, Beneath the Earth, at One with Fear je toliko prljav i štrokav da imate utisak da ste i vi sami živi sahranjeni i počinjete da se raspadate. Pritom, produkcija je DOBRA, dakle, ovo nije muzika koja hvata na lo-fi šarm, već su tu rifovi i teme, gruv i težina ono glavno, u kombinaciji death metala sa malo black i malo doom elemenata. Vrlo dobro:

https://onlywormsleft.bandcamp.com/album/beneath-the-earth-at-one-with-fear

Šveđani Övervåld surovo peglaju na svom debi albumu, I förbund med omoralen. Ovo je death metal niskog štima i agresivnog zvuka ali zapravo više deathgrind sa kratkim pesmama, visokim tempom, dosta blastbita i jednostavnijim aranžmanima. No, rifovi su propisno švedsko death metal posluženje a i produkcija forsira težinu i abrazivnost, tako da će sve zainteresovane publike ovde biti zadovoljene. I po više puta:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/i-f-rbund-med-omoralen

Eye of the Monolithicrypt je debi album za portlandski Besotten a koji se već prethodnih godina dokazivao kraćim izdanjima. Ova trojka iz Oregona svira mučni, teški death doom metal koji vas prekriva poput crnog ćebeta i bubnja vam po glavi tupim udarcima. Vokali su kao tektonski poremećaj, gitare se vuku kao prebijene a bubanj je kao teturajući zombi, no ovo je i dobro napisan album solidnog zvuka i jasne, kvalitetno realizovane koncepcije:

https://besotten.bandcamp.com/album/eye-of-the-monolithicrypt

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Ne, ništa danas u ovom delu, kurrgjë

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Finski Demonessa su imali solidan debi album ranije ove godine, ali svakako da se ne propušta prilika da izdate nešto i za Noć veštica pa smo dobili i EP sa tri pesme, Taste of Blood, na kojem su dve nove a jedna je nova verzija prve pesme sa albuma. Muzika je i dalje kvalitetni heavy metal, a pevačica Senja Kääriäinen je i dalje važan adut ove grupe koja zvuk osamdesetih – između neona i krvoprolića – rekonstruiše časno, sa razumevanjem i ljubavlju:

https://demonessa.bandcamp.com/album/taste-of-blood

Isto iz Finske su i Rhino Proof i mada ne smem da tvrdim da je ovaj bend iz Joensuua zaista otporan na napad nosoroga (malo toga na svetu, jelte, jeste), njihov album, Light, Dark, The End donosi vrlo pitak hard ’n’ heavy zvuk. Ovo je istovremeno i melodično i žestoko, sa old school osnovom gde se zna šta radi ritam sekcija i kako se pišu ložački rifovi, sa miksom koji ima dosta topline (i veliku bas gitaru u sredini) i finim, melodičnim vokalom. Jako prijatno:

https://rhinoproof.bandcamp.com/album/light-dark-the-end

Joe Satriani i njegov prvi i jedan od njegovih najuspešnijih učenika Steve Vai, snimili su album kao SatchVai a taj se album zove The Sea of Emotion. Ovo nije puka šrederska muzika, Satriani zapravo na svojim solo izdanjima nikada nije bio samo skalaš koji demonstrira čistu tehniku i voleo je progresivne pustolovine a ni Vai nije neka seljačina i pričamo o albumu pitkog, blago progresivnog instrumentalnog hard roka koji virtuoznost stavlja u službu nekakve atmosfere i nekakve naracije i to sve dosta dobro funkcioniše:

Ugh… John Sykes nije zaslužio da mu se ovo dešava posle smrti. One Way je posthumni materijal koji je Golden Robot Records objavio uprkos snažnom protivljenju Sykesove porodice i mada su ovo četiri korektne pesme koje kombinuju svašta iz Sykesove karijere, verujem da bi ih on sam objavio da je to želeo. No, pošto ja imam baš, ono, slabost prema čoveku za kojeg mi se čini da nije za života dobio dovoljno zasluženog kredita, evo da ukažem:

Meni je engleska reč „notorious“ temeljito upropašćena u mladosti na ime isotimene pesme Duran Duran, a čiji lajtmotiv uvek čujem u glavi kad vidim ovu reč napisanu. Srećom, Norvežani Notörious imaju umlaut na jednom od tri slova „o“ u ovoj reči i to značajno olakšava stvari. Istoimeni EP za bend iz Bergena ima šest pesama simpatičnog glam metal zvuka po šnitu osamdesetih godina. Od savremenog sleaze metal talasa se Notörious razlikuju po nešto konvencionalnijoj produkciji, dakle bez PRETERIVANJA u naporu da se postigne kanonski ’80s zvuk, ali da se razumemo, ovo je dobro i adekvatno producirano za muziku koja treba da podseti na slavne trenutke grupa koje su ranih godina te decenije krčile put ka vrhovima top lista. Takođe, Notörious malo više vuku na W.A.S.P. i rani Motley Crue u nekim momentima a onda drugi momenti vuku na više AOR verziju ovog zvuka (recimo Holding On) tako da se i time izdvajaju. Svakako odlično izdanje za ljubitelje ovog zvuka:

https://notoriousofficial.bandcamp.com/album/not-rious-ep

Neumereno se poradujem kad god ljudi iskopaju još neki polubootleg Girlschool iz ranih osamdesetih i publikuju ga kao živi album a to ne samo da ima solidan zvuk iz, jelte, miksete, nego i devojke KIDAJU. Tokyo Breakdown 1982 izdaje Cleopatra Records i ovo je praktično savršenstvo koje počinje rasturačkim C’mon let’s go a završava se sa obradom ZZ Topovog monstr-hita Tush i u procesu prolazi kroz kultne komade poput The Hunter, (I’m Your) Victim, motorhedovske Kick It Down, glamrokerske Don’t Call it Love, Future Flash, Hit ’N Run i, naravno, personalnog favorita, Yeah Right. Devojke sviraju šampionski i ne pričaju mnogo (nisu ih slučajno nazivali ženskim Motorheadom u ono vreme), tempo je brz, zvuk solidan, izbor pesama besprekoran i, mislim, ovo je klasična NWOBHM magija koja će vam ulepšati dan i razgaliti dušu, spakovana i spremna za konzumaciju. Ima i vinil, naravno, pa ne časite:

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/tokyo-breakdown-1982

https://tankofficial.bandcamp.com/album/tokyo-breakdown-1982

Eternity’s End snimaju za Scarlet Records, ali nisu tipični nemački power metal bend. Umesto toga, Titanblood, četvrti album bavarske postave kombinuje progresivni power metal sa malo thrash metala pa i malo death metal trikova za nešto što je istovremeno epski, cheesy ali ima i dosta težine, ložačkih rifova, težine. Svirka je majstorska, produkcija prilično kul i uspeva da zahvati široki opseg onoga što Eternity’s End rade a vokali imaju heavy metal prljavštinu koja mi se jako dopada. Vrlo lep album:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/titanblood

Kad smo već kod Titana, nemački hevi metalci Defender imaju drugi album, Titans of Fire i to je simpatična, energična, melodična ploča heavy metala koji se svira energično, brzo, ali sa dosta melodije i himničnosti. Defender postoje deset godina ali tek su prošle snimili debi i mada se čini da su požurili sa drugim albumom, reklo bi se da je bend naprosto napisao dosta materijala za sve to vreme jer ove pesme imaju svoje individualne identitete, teme i šmek. Lep, veoma prijatan album srčanog hevi metala:

https://defender-metal.bandcamp.com/album/titans-of-fire

In Vain su iz Španije pa naravno da snimaju za Fighter Records. Njihov sedmi album, Architects of Mayhem smešta se tačno na sredinu između thrash, power i heavy metala, dakle, nudeći i oštrinu i agresiju sa jedne a onda i epske melodije, cheesy atmosferu i generalnu kosmatost sa druge. Meni to JAKO odgovara, sa svirkom koja je žestoka i punokrvna, produkcijom koja nije uobičajeni plastični power metal stil, a da opet imamo sve te neke melodije sa vokalom koji ih izvodi uz puno cheesy emocije i lepih gitarskih egzibicija. Vrlo, vrlo dobro:

https://fighter-records.bandcamp.com/album/architects-of-mayhem

ALBUM NEDELJE

Solitude Solaire će, pretpostavljam biti poslednji album na I, Voidhanger za ovu godinu jer eklektična, avangardi sklona italijanska etiketa nema više najava za dogledno vreme. No, ako je tako, ovaj, drugi album francuskog jednočlanog death metal projekta Architect of Seth je odlično ispisivanje iz 2026. Govorimo o projektu koji je debi imao još 2013. godine za Francuski Great Dane a onda je Paul Rousseaux pravio razne pauze i vratio se s pločom vrlo dobrog zvuka i zanimljivih pesama. Nestandardno za I, Voidhanger ovo ne samo da je death metal ploča u osnovi nego je i više proggy nego avangardna, sa maštovito, raznovrsno napisanim ali i zapravo dosta melodičnim kompozicijama, punokrvnom, zdravom produkcijom i minimumom one apstraktne, distancirane pozicije na kojoj je većina projekata što izdaju za ovu kuću. Svakako pričamo o veoma lepoj muzici za gurmane koji vole kada je death metal energičan, i beskompromisan ali da ima puno melodije i harmonskih pustolovina. Čist užitak:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/solitude-solaire

https://architectofseth.bandcamp.com/album/solitude-solaire