Pošto se bliži taj neki period u godini, pročitao sam Thanksgiving, prošlogodišnji pola-horor, pola-komedija, pola-drama strip koji je Ahoy! Comics izbacio da obeleži Dan zahvalnosti 2025. godine i podjednako čitaoce zabavi ali ih i natera u razmišljanje.

Ahoy! Comics se dosta dobro drži imajući u vidu ekonomiju u SAD i činjenicu da je ovo jedan praktično staromodan izdavač koji radi zabavan žanrovski strip, bez evidentnih ambicija da se išta od njegovih originalnih predložaka prenese u televizijski ili filmski medijum. A čini mi se da je firma za ovih osam godina postojanja ispucala nekoliko legitimnih hitčina, čak i ako ne računamo zabavne varijacije na klasične superherojske motive kao što su The Wrong Earth, Penultiman ili antologijski My Bad. Pomalo je, hoću da kažem, i iznenađujuće da brutalna ali veoma relevantna satira stripa kao što je Billionaire Island nije privukla nekog od modernih televizijskih/ striming producenata, niti da komični ali ne nužno sprdalački Second Coming (krosover između superherojštine i Isusovog drugog dolaska na Zemlju) nije prepoznat kao ideja koja bi mogla da zainteresuje i vernike i nevernike, i konzervativce i gikove… Ahoy! Comics je u poslednje vreme – a verovatno je ovo znak da su finansijski vremena teška – angažovan na krosmedijskom radu, sa serijalima Toxic Avenger i Toxic Crusaders koji se nastavljaju na kultni Tromin film iz osamdesetih i njegov animirani, televizijski nastavak iz ranih devedesetih. Ovo se sve dešava na planu ributa Toxic Avengera, sa filmom Macona Blaira iz 2023. godine i stripom koji je, kao adaptacija samog filma, izašao 2025. za Legendary Comics, pa je ovo što rade Ahoy! Comics standardna tercijarna eksploatacija „sadržaja“ da se iz njega iscedi još koji dinar.

No, Ahoy! Comics je od početka bio baziran na originalnim, creator-owned stripovima – i trenutno i izdaju serijal Babs na kome su se stari drugari, Garth Ennis i Jacen Burrows ponovo ujedinili – i mada se ovo u poslednje vreme JAKO proredilo, kvalitet kakav demonstrira Thanksgiving je naprosto ono što je od početka diferencija specifika ovog izdavača. Ovaj strip, jedna priča od četrdeset tabli, donosi sve što smo naučili da očekujemo od Ahoyjevih izdanja: jak autorski glas ali unutar standardizovanog, glavnotokovskog formata, kvalitetan crtež i kolor, generalno visok produkcijski nivo, humor i interesantnu, svežu perspektivu u obrađivanju svojih motiva.

Nije slučajno što sam gore posebno istakao Billionaire Island i Second Coming kao neke od vrhunaca Ahoy! Comics izdavaštva, pošto su to dobri stripovi, a njihov scenarista je Mark Russell, čovek koji je napisao i Thanksgiving i ponudio nam jedan mračan, bolestan pogled na voljeni porodični praznik, a da opet nije propustio da strip ispuni svojim prepoznatljivo toplim, humanističkim senzibilitetom. Russell je neko čiji su rani stripovi – satirične reimaginacije starih predložaka, Prez i The Flintstones – izašli za DC, bili veoma široko prepoznati kao potentan novi glas na mejnstrim sceni kojoj u principu nedostaje kvalitetnog komičnog i satiričnog stripa. Nakon široke pažnje koju je tada osvojio, Russell je tokom naredne decenije dosta spretno balansirao između pisanja creator-owned radova (pored Ahoy! Comics, publikovali su ga i AWA, Vault i Ablaze) i pisanja tuđih propertija, što kao klasičan najamnik (na primer Red Sonja za Dynamite! i Incal za Humanoids), a što kao cenjeni reimaginator decenijskih superherojskih stripova. Pisao sam dosta o tome, hvaleći Russella za inventivne alternativne svetove i istorije što ih je izmaštao za Fantastičnu četvorku, Supermena i Betmena, i dok čekamo da on i bračni par Allred nešto slično uradi i sa Wonder Woman, Thanksgiving je jedan vrlo zgodan uzgredni strip da se pročita i da se uz konstataciju da je ovo BAŠ DOBRO, poželi da Russell ima malo više vremena da radi još ovakvih kratkih a efektnih stripova koji nemaju ambicije da budu kompleksne sage sa raznim podzapletima i dugačkim karakternim lukovima i da svoj energetski naboj, ne štedeći, ispucaju preko četrdeset tabli saspensa, drame, melanholije i horora.

Thanksgiving, odnosno američki i kanadski Dan zahvalnosti nije verski praznik – iako je Russell aktivni hrišćanski vernik i napisao je nekoliko knjiga sa verskom tematikom – mada su njegovi evropski koreni vezani za hrišćanske obrede najmanje od perioda reformacije. Opet, kako se radi o prazniku kojim se obeležava kraj žetve i izražava zahvalnost za prinose koji će porodicu i zajednicu hraniti kroz zimske mesece u kojima ništa ne uspeva, on ima mnogo zajedničkog sa tradicionalnim predhrišćanskim obredima koji su se svi dešavali u jesen i izražavali zahvalnost na letini. U modernoj tradiciji SAD ovo je naprosto porodično okupljanje tokom koga se familija nađe za istim stolom, jede se ćurka i pravi se pauza od običnog života ispunjenog jurnjavom i stresom. Deca koja su otišla od roditelja da zasnuju svoje porodice sada sa njima dolaze kod babe i dede itd. – sve je to sasvim slično našim slavama, uključujući da se topla i prisna atmosfera neretko izmetne u svađu i otvaranje starih rana i sukoba iako bi, teorijski, ovo trebalo da bude mesto uvažavanja, naklonosti i ljubavi.

U stripu Thanksgiving, Mark Russell i njegov saradnik, belgijski crtač Mauricet, prikazuju nam Dan zahvalnosti iz jedne mračnije perspektive, one u kojoj je mnogo očiglednije da puki socijalni ritual služi samo kao gotovo istrošeno vezivno tkivo da veštački na okupu drži grupu ljudi koji zapravo nemaju više dovoljno zajedničkog i, štaviše svake su godine sve udaljeniji jedni od drugih što čini ova okupljanja sve mučnijim, stresnijim i „veštačkijim“.

Siguran sam da smo svi to iskusili u blažoj ili snažnijoj formi, tu anksioznost što se unapred oseća kada anticipirate sve one tenzične situacije što su svake godine sve neprijatnije za sve umešane, ponavljanja stalno istih frazetina, ali i zadirkivanja, optužbi, porodičnih svađa koje nikako da utihnu, sve unutar nečega što se gotovo silom, a svakako velikim, nikada zaista prepoznatim naporom konstruiše kao jedan trenutak u kome familija treba da bude srećna što je zajedno.

Russell je svakako idealan scenarista za disekciju ove socijalne situacije jer su njegovi stripovi po pravilu kontemplativni i dok čitalac posmatra događaje koji se ređaju na panelima, on istovremeno ima pristup intimnim mislima naratora koji te događaje analiziraju iz melanholične, često depresivne perspektive, preispitujući njihovu vrednost, svrhovitost, svoje mesto u svetu koji ima sve manje smisla.

Thanksgiving za naratora ima Jo, ženu u tridesetim godinama koja nas na početku stripa upoznaje sa čitavom porodicom okupljenom oko trpezarijskog stola u staroj porodičnoj kući. Za stolom su, pored nje i njenog brata, razočaranog, sumornog muškarca koji ne može da prestane da priča o ženi koja ga je napustila i svoju ogorčenost projektuje na svaku drugu ženu, još i majka, ćutljiva, prilično povučena osoba koja, kako kaže Jo, nije više bila ista otkada ju je muž napustio, pa onda mamini roditelji i mamin brat, Stan.

Baba i deda su prikazani kao spretno isklesani bumerski stereotipi kojima je uzgredni rasizam prirodan, nekontroverzan deo svakodnevnice, a koji istovremeno sve manje razumeju svet oko sebe i sve više se povlače u poznate dnevne rutine i rituale kako bi sačuvali svoj identitet. Ujak Stan je, pak, jedini zanimljiv član porodice jer je u pitanju neka vrsta javne, poznate ličnosti. Jo čitaocu objašnjava da je ujak Stan još dok su ona i njen brat bili deca, bio poznat jer je vodio kviz na televiziji, i zapravo, tokom decenija je njegova popularnost samo rasla tako da je u momentu kada se večera oko koje je sklopljen narativ stripa dešava, Stan neko ko se legitimno smatra selebritijem: ljudi ga prepoznaju na ulici, žene sa njim flertuju, policajci po difoltu prema njemu zauzimaju pozitivan pa i malo snishodljiv stav. Jo objašnjava i da su ona i njen brat veoma voleli ujka Stana kada su bili klinci jer je on praktično uskočio da im bude očinska figura kada je otac nestao i bio strpljiv, prisutan i cool onako kako biološki otac zapravo nikada nije bio.

Jasno je, naravno, da će se dalje dešavati nešto mračno i Thanksgiving je strip koji spretno prepliće satiričku komediju sa horor-trilerom. Russell ovde majstorski na nevelikom broju strana uspeva da pretrese mnogo zanimljivih tema. Sama priroda praznika i američki običaj da se ovim povodom pomiluje jedna ćurka koja, dakle, neće biti zaklana i dobija priliku da „penziju“ proživi na farmi sa svim drugim ćurkama pomilovanim prethodnih godina su analizirani na ime svoje apsurdnosti i fasade dobrote i pozitivnosti koje se ne uklapaju sa realnošću, a atmosfera za porodičnom trpezom je besprekorno prikazana u visokom nivou detalja kao neprijatna, izveštačena, zategnuta. Russell svojoj protagonistkinji u usta stavlja i sledeće rečenice: „Porodica je grupa ljudi koje mislite da poznajete jer ste sa njima živeli kada ste imali deset godina. Ali u stvarnosti, porodica je grupa ljudi koja se raspada kad ne gledaš.“

I ovo su klasične russellovske kontemplacije, ali u ovom stripu stavljene na pozadinu serijskih ubistava koje nepoznati počinilac radi u gradiću, ubijajući ljude presecanjem grkljana i zatim im odsecajući prste. Misteriozni ubica je, naravno, jedna od tema o kojima se raspravlja za stolom tokom večere, a Russell vešto postiže da prisutne zvanice sve više razotkrivaju sopstvene sociopatske dimenzije onako kako ih tema psihopatskog kriminalca oslobađa da pričaju o sebi sa manje zadrške i spuštenim gardom. Uzgredni rasizam babe i dede se onda transformiše u nekontrolisanu, patološku mržnju, a namrgođeni mladi muškarac koji ne može da prežali razvod se razotkriva kao fatalno ranjeno toksično muško koje manje mašta o tome da mu se ljubav njegovog života vrati a više o tome kako da joj se osveti. Porodična praksa da tokom večere za Dan zahvalnosti svako od prisutnih pred familijom otkrije jednu tajnu koju nikom drugom nije poverio ovom prilikom se izmeće u nešto uznemirujuće dok Jo shvata koliko je zapravo njena porodica nezdrava i polomljena.

No, ono što Thanksgiving spasava od pukog klizanja u horor – iako ćemo do kraja videti i neke veoma makabr scene – je ta uverljivost sa kojom su likovi prikazani, kao osobe koje igraju svoje socijalne uloge sa svešću da nemaju drugog identiteta izvan njih i da ih užasno plaši samoća na koju bi bili osuđeni kada bi bili prinuđeni da budu autentični. Russellovo pisanje čitaoca tera da prepozna i preispita ovu istinu u samom sebi i ljudima oko sebe i kada dođe do visceralnog finala stripa ovo je na neki način olakšanje jer će koktel krvopljusa i satiričnog humora u zaključku da vas spase od predubokog ulaska u ovu analizu.

Russellov partner u zločinu je, rekosmo, belgijski crtač Mauricet, jedan iskusan, prekaljen ilustrator čija je karijera počeka radom za magazin Spirou, nastavila se u Castermanu a onda je crtač, i inače zainteresovan za superherojštinu (radio je sopstvenu superherojsku parodiju Cosmic Patrouille), počeo da radi za Amerikance. Mauricet je crtao Betmena, pa Supermena, a onda je radio i za Image Comics i CrossGen, da bi posle različitih stripova rađenih za francusko tržište, danas crtao uglavnom za DC (konkretno na Harley Quinn). I mada Thanksgiving nije superherojski niti „akcioni“ strip, Mauricet ovde radi u prepoznatljivom mejnstrim modusu, nudeći uredan lejaut, realistične a ipak fino stilizovane likove, kvalitetno dizajnirano okruženje. Ovo je strip koji nema mnogo likovnog prostora da se u njemu razmeće – najveći deo naracije odvija se za trpezarijskim stolom – i to da Mauricet uspeva da mu pripovedanje bude dinamično jeste odlika kvalitetnog crtača koji razume i psihologiju likova i važnost uverljivog okruženja porodične kuće, koji izvrsno vlada organizacijom table i kolorom da suptilno menja atmosferu i koji će Russellov humor perfektno pretvoriti u male, odmerene i suptilno smešne vizuelne gegove. Letering je radio uobičajeni Ahyojev profesionalac Rob Steen i Thanksgiving je jedan mali, ali vrlo dobro zaokružen narativ koji perfektno koristi svoj svedeni format da nas uvuče u jednu kompleksnu dramu što zanimljivo počne, uzbudljivo traje i uredno se završi ali ostaje sa čitaocem da mu intrigira intelekt i živi u njemu i dalje. Lepo! Amazon će vam ovaj strip digitalno prodati na ovom mestu.