Kašnjenje ovonedeljnog metal pregleda nema veze sa izbornom tišinom (satanska stranka takve formalnosti ne poštuje), već sa havarijom na električnim instalacijama u našoj senjačkoj tvrđavi. Nismo prošli bez žrtava ali drvo slobode se s vremena na vreme mora zalivati krvlju tirana pa tako i nama moraju da izgore neke mašine da bismo sutra bili jači i trijumfovali. Idemo:

Deo 1: BLACK METAL

Bokkerijders su blek metal ekipa iz Belgije, ali debi album joj se zove Crush Kill Destroy i valjda je jasno da ovo nije nekakav moderni, šugejzerski i atmosferični blek metal. Naprotiv, Bokkerijders sviraju pržeći, rifaški i trešerski blek metal koji ima sve potrebne tehničke kvalitete ali je prevashodno zabavan, nestašan i razuzdan. Ali kreativno razuzdan, dok je disciplina svirke, ali i kvalitet miksa uvek van sumnje. Vrlo lepo:

https://personal-records.bandcamp.com/album/crush-kill-destroy

Uhritulet je klasičan skandinavski, sirovi blek metal koji prkosi jeftinoj produkciji i rudimentarnoj tehnici pa kroz jednostavne ali duševne pesme dotiče nešto duboko u slušaocu. Ovo je jednočlani projekat čoveka po imenu Valtteri Pasanen a koji, znate već, ima još nekoliko sličnih projekata sa strane, ali em na albumu Ruumissavotta, drugom za ovaj projekat, ima i basistu, em je ovo DOBRO. Mislim, nije samo generički kopi-pejst drugotalasnog blek metala a opet se uklapa u njegovu estetiku, filozofiju, ideje. Otmeno, elegantno, kul:

https://uhritulet.bandcamp.com/album/ruumissavotta

Poljaci Cursebinder sviraju post-blek metal na svom drugom albumu, Psychohazard i ovde ima dosta kinematičnih atmosfera i izražena naratološka dimenzija u muzici. No, kada bend udari, lepo udari i meni se prilično dopada taj zreli ali i dalje prilično agresivni format u kome Cursebinder rade:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/psychohazard

https://cursebinder.bandcamp.com/album/psychohazard

Argentinski Flame Immurer svira haotični blek metal na svom prvom demo snimku, Mysteria. Nisu ove tri pesme sad nešto genijalne ali zaista prenose taj utisak haosa, u ideološkom pa i teološkom smislu na jedan dobar način sa kombinacijom agresivnog blek metal prebijanja i melodičnih tema koje se čuju iz pozadine. Simpatično:

https://flameimmurer.bandcamp.com/album/mysteria-demo

Anagnorisis iz Kentakija imaju onaj grozni, napucani, skroz nedinamični, bučni zvuk koji iz nekog razloga post-blek metal bendovi baš vole. No UPRKOS tom zvuku, album Caregriever, četvrti za bend koji je migrirao od black deatha ka post-blacku, je prilično jak. Pesme umeju da potraju ali su generalno zdrave u temama, svirka je energična i da je miks/ master lepši ja bih i više uživao. Ali i ovako je lepo. Još i dobra ideja za naslov pa i slatka ovca na omotu:

https://anagnorisis.bandcamp.com/album/caregriever

svrm nije izdao album već pet godina, ali cenjeni ukrajinski blek metal projekat redovno izbacuje nove EP-jeve.  Najnoviji je без імені i to je jedan, onako, masterklas iz kreiranja emotivnog, atmosferičnog zvuka koji bi trebalo da stoji u enciklopedijama kao ilustracija za depressive suicidal black metal. Ovo su tri pesme solidnog zvuka, dobre svirke i OTROVNO melanholičnih tema, napisane da vam uđu pod kožu i, uprkos svemu, osnaže vas svojom preplavljujućom emocijom. Kao što i nagađate, cena je za daunloud koliko date a nadam se da će ovo jednog dana ugledati svetlost dana na vinilu jer je, jelte, odlično:

https://svrm.bandcamp.com/album/–18

Trolldom je jednočlani bend iz Švedske a njegov jedini član, Swartadauþuz ima još masu jednočlanih projekata. Standardna priča, no Trolldom na novom, trećem albumu za četiri godine, Tronen, ima ful sešn-postavu i ovo je i produkcijski i svirački i kompozitorski ipak ozbiljnija priča. Pričamo o blek metalu melodičnijeg profila, sa čvrstom svirkom i pesmama koje pored himničnih tema imaju i pun program energičnog rokanja. Sasvim solidno!

https://trolldom.bandcamp.com/album/tronen

Wyrm Chasm su blek metal bend iz Teksasa a Wyrm Chasm je i naslov njihovog debitantskog albuma. I, mislim, ovo je energičan, bučan blek metal koji vrišti i udara snažno i meni je to sasvim okej. Nema ovde mnogo rifova koji se upamte, ali bend voli da napiše po koju zaraznu melodiju, a produkcija je nekako jeftina a opet daje muzici epski zahvat, pa sve na gomili ima šarma:

https://wyrmchasm.bandcamp.com/album/wyrm-chasm-2

Vašingtonski Wolves in the Throne Room imaju  novi album, Estuary i njihov epski, melodični, atmosferični blek metal je i dalje u dobroj formi. Projekat braće Weaver je poslednjih četvrt veka ispisao neke od svetlijih stranica istorije američkog blek metala i Estuary je još jedna kvalitetna ploča sumorne futuristike i sanjarenja o post-ljudskom miru. Lepo:

https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/estuary-north-america-edition

Aberrant Goatcult su meksički war-metal/ black death projekat nastao kao spinof benda Heretic Ritual iz Gvadalahare. Obe postave dele čoveka po imenu Kulto Macabro (odnosno Misael Sánchez) koji u oba benda svira gitaru i peva i razlika je što je Aberrant Goatcult možda za mrvu dementiji. Debi album ovog benda zove se Warnoize Holokaust i to je agresivni, nesuptilni black death koji nasrće na sva čula tupim rifovima i razularenim solažama, kao da ste uzeli Mortician i Blasphemy i spojili ih u jedno, pa onda to jedno sekirom istranžirali u froncle i od njih napravili krvavi puding da se posluži na sledećoj satanističkoj sesiji lokalnog kulta. Hoću da kažem, zabavno je:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/warnoize-holokaust

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Skull Mother su dva čoveka iz Tenesija (kažu iz komšiluka recentno preminule dive Dolly Parton) koja sviraju jednostavni, sirovi stoner rok. Album Serpent’s Tongue se sav oslanja na bolesni, drogirani gruv, bluzerske rifove i jedva kontrolisan ali dobro jedva kontrolisan vokal. Produkcija i miks jedva da postoje, ali se to uklapa u svedenu koncepciju benda i albumu daje aromu fokusiranosti koja naglašava repeticiju i minimalnu varijaciju u izvedbi na pravi način. Album plaćate po želji:

https://skullmother.bandcamp.com/album/serpents-tongue

Imamo i novi Buzzard naslovljen Hush Now i sada je ova osobena kombinacija američkog folka i doom metala lepo sazrela. Christopher Thomas Elliott je napisao ploču melanholičnih tema sa protestnim prkosom duboko ukorenjenim u svakoj od njih i mada je produkcija veoma jeftina, njena kućna dimenzija svemu daje i dozu intimnosti koja ovoj muzici neobično dobro leži. Obavezno slušanje:

https://buzzarddoomfolk.bandcamp.com/album/hush-now

Kome je to suviše „mekano“, molim, imamo prvi album benda Marrowkeep iz Vinipega i ovo je funeral doom sa dugačkim pesmama, očajničkom atmosferom, glacijalnim tempom. The Parasite of Tragedy je ploča veoma sporog građenja svoje hipoteze, ali ima tu elegancije sa gitarskim temama što nose slušaoca kao veliki okeanski talasi i krše ga o mramorje, dok iznad lebde tužne melodije a ispod su skoro infrasonični vokali. Klasičan funeral doom, dakle, ali veoma kompetentan:

https://marrowkeep.bandcamp.com/album/the-parasite-of-tragedy

A onda imate i Inner Marshland. Oni su trio iz Belgije, imaju ženu na bubnjevima i sviraju vrlo solidan, džemerski, okultni doom metal. Hoću reći, pesme su ovde jednostavne, gruverske, ali rifovi na albumu  Tales from the Marshland su kvalitetni, drogirani, psihodelični i, kad treba, primereno fazirani a sve je snimano, reklo bi se, dobrim delom uživo u studiju sa nepogrešivo spontanom energijom. Veoma pitko, veoma lepo:

https://inner-marshland.bandcamp.com/album/tales-from-the-marshland

Saturnia Pyri nisu baš toliko pitki ali ovo je švedski doom ’n’ roll bend koji zvuči spontano i DOBRO na nečemu što je realno demo snimak ali pokazuje bend u naletu progresivne ambicije i to je lepo. By The Grave ima tri pesme jeftino snimljene ali u široki horizont zagledane svirke koja se oslanja i na klasičan heavy metal i nekako zvuči iskreno i pozitivno u svemu što radi. Bend je daleko od finalne forme ali vredi ga čuti i u ovoj embrionalnoj:

https://saturniapyri-metal.bandcamp.com/album/by-the-grave

Nijemci Earthbong rade jako spori, teški, mračni stoner-doom koji se, na njihovom četvrtom albumu, kao i na svim prethodnim, bavi kanabisom. Salutations to the Cultivators ima četiri pesme koje sve slave ljude koji kanabis gaje i koriste i mada je u principu ovo suviše mračno da bi bilo nazvano „hipi“ muzikom, slatko je nekako kad postoji takva opsesija jednom, jelte supstancom. Nije najveselija ploča koju ćete čuti ove nedelje ali ima šmeka:

https://earthbong.bandcamp.com/album/salutations-to-the-cultivators

Blood Of The Earth iz Tampe nisu baš doom metal bend, njihova muzika je više tvrdi sludge metal sa atmosferičnijim delovima. Ovaj je trio nastao spajanjem članova Crowbar, The Convalescence i Thy Will Be Done i na novom EP-ju, Beneath a Sky That Breaks čuju se četiri pesme sporog ali agresivnog ritma, dramatičnih gitara, pomalo i kinematskih atmosfera. Dobro je ovo, posebno kada se čuju ženski clean vokali koji čine fin kontrast distorziranim, opasnim gitarama:

Flor de Fumo su pak, relaksirani stoner-doom trio iz Brazila, sa debi albumom …May the Flower Be Smoked… Već iz imena je jasno šta je ovde glavna inspiracija i Flor de Fumo valjaju vrlo lep, drogeraški gruv sa gitarama koje sviraju teške rifove ali prioritizuju psihodelične wah-wah efekte ispred agresije. Vokali su cool, produkcija je puna, ali ne nedinamična a sabatovski rifovi samo ispadaju na svakoj krivini. Nema greške:

https://flordefumo.bandcamp.com/album/may-the-flower-be-smoked

Imamo onda nizozemski Phe i njihov album Closer to the Sun koji već omotom sugeriše kakva će se psihodelija ovde slušati. Phe su power trio ali njihove pesme su dugačke i polako se razvijaju iz zametaka teme u nešto moćno i monumentalno. Atmosfera je ovde jako oružje, sa gitarom koja često radi samo efekte u pozadini dok bubanj i bas nose pesmu, sa vokalima koji su tu da dopune a ne da budu glavno jelo, ali onda i sa dobrim HEAVY rifom kada mu je vreme. Sporo, teško, ali sa smislom za dinamiku i krešendo kakav mnogima fali:

https://phemusic2.bandcamp.com/album/closer-to-the-sun

Pa onda imamo i novi Flying Fuzz. Četvroka iz Viskonsina na svom trećem albumu, III, svira uobičajeno gruverski hard rok/ faz rok, sa bluz osnovom i žustrom, lepo metaliziranom nadgradnjom. Flying Fuzz su mnogo više koncertni bend sa više od dvadeset živih albuma koje su izbacili u poslednjih osam godina, ali ovo je jedna fina, razigrana ploča gruva i gitarske pirotehnike koja će prijati svakom stoneru i svakom hard rokeru:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-iii-lp

Grief Cathedral su mučan, spor doom metal bend iz Kentakija sa kombinacijom rifova i dronova, vrištećih muških i ženskih vokala, klavira, melanholije ali i gadne horor atmosfere. Mislim, ovo je doom metal koji je u svojim najgrđim delovima BAŠ grdan, ali je i dosta raznovrstan i trudi se da u metal matricu doda i stvari koje drugi bendovi u nju ne stavljaju. Taj se napor ovde ceni pa album The Graves We Hold Inside  preporučujemo za slušanje:

https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/the-graves-we-hold-inside

Britanski Boss Keloid (ima i jedan američki) izdao je svoj šesti album, Float & Aperture i njihov progresivni sludge metal je baš lepo sazreo. Ovo su sada pesme napisane dosta kompleksno i sa nemalim uticajem „math rock“ formula na njihov rast i razvoj ali bend i dalje čuva taj neki sržni gruv i nije se transformisao u tek post-rok bend sa malo distorzije. Fino je:

https://bosskeloid.bandcamp.com/album/float-aperture

Tu su i Godzilla In The Kitchen iz Lajpciga koji isto rade neku kombinaciju heavy psych/ stoner zvuka i progresive. Album Termination Sequence je opet jedna zanimljivo raznovrsna ploča matematičarskih formula i dobrog gruva, sa možda naglašenije melanholičnom atmosferom (bubnjar Thiago je praktično pobegao iz Brazila pre neku godinu da ne bi poginuo u obračunima uličnih bandi Rio De Žaneira), ali sa dosta heavy svirke:

https://godzillainthekitchen.bandcamp.com/album/termination-sequence

Kako su dobri Sun Voyager iz Njujorka na EP-ju Vandromeda! Ovo su tri pesme žestine, ali je to žestina sa stonerskom i esid aromom, dakle, hipnotički rifovi i kiseo zvuk ali svirka tvrda, visokog tempa, napaljena. A i kad se uspori ODLIČNO je. Plus dobri vokali, wah wah pedala, rokenrol ko kuća:

https://sun-voyager.bandcamp.com/album/vandromeda

Ripple Music ove nedelje ima dve odlične ploče. Prvi na redu su Snake Mountain Revival iz Virdžinije sa svojim drugim albumom The Divide koji veoma elegantno spaja mekši, popičniji psihodelični zvuk po uzoru na radove sa kraja šezdesetih (nedistorzirane gitare, poletni ritmovi, melodični ženski vokal itd.) sa propisnim, „modernijim“ heavy psych strategijama. No uvek ovde ima nešto origonalno, bilo u surferskom tremolo pikingu na gitarama, bilo u kompleksnom, teatralnom aranžiranju… Snake Mountain Revival definitivno nisu tek još jedna heavy psych ekipa koja vrti bluz pentatoniku i skida Iommijeve rifove i JAKO ih vredi proveriti:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-divide

https://snakemountainrevival.bandcamp.com/album/the-divide

I onda za istu kalifornijsku kuću izlazi i drugi album velških Goat Major i mada su ovi momci bliži „normalnom“ stoner rok zvuku, album Death Comes Twice zapravo iznenađuje svojom raspevanošću, melodičnošću, nesputanom emocijom. I ovo je, ispostavlja se, ploča suptilnih ideja i pametnog aranžiranja inače standardnog stoner rok nameštaja, gruva i rifa. Produkcija pomalo potmula ali i to daje element originalnosti ovom albumu. Jako lepo:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/death-comes-twice

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Headless Hunter iz Ajndhovenana svom drugom albumu, Heretical, cepaju brz, energičan, zabavan thrash metal. Ovo nije muzika neke duboke filozofije i kompleksnih, progresivnih aranžmana, ne, Headless Hunter sviraju brzo, prodorno i šutiraju pravo u jaja. Njihove pesme su tu da vas protresu pa malo i nasmeju i onda i ta hrskava, ne naročito suptilna produkcija nosi bend tačno gde treba da ga odnese. Ulećite:

Budimpeštanski Concrete su mi bili odlični i ranije a na novom split EP-ju sa Iron Steel, naslovljenom Speed, su ODLIČNI odlični. Ovo su tri pesme ubitačno jednostavnog i jednostavno ubitačnog thrash metala koji znojavo radi gde treba (dobri rifovi, precizna svirka) a u aranžiranju je ekonomičan i prilagođen temperaturi mošpita. Odličan zvuk takođe. Iron Steel su isto iz Budiumpešte i njihov stil je bliži speed metalu sa heavy metal i punk elementima, ali i to je veoma dobro, sa starinskom produkcijom, vrištavim old school vokalima i tri ložačke staromodne pesme. Savršena mađarska, jelte, rapsodija speed i thrash metala za uvek pouzdani njemački Witches Brew, a Iron Steel još i daju da se njihova strana daunlouduje po ceni od koliko date:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/speed

https://concretehungary.bandcamp.com/album/speed

https://ironsteel.bandcamp.com/album/speed

Nijemci Blood Agent su imali jedan demo 2015. godine i sada, evo, posle više od decenije stiže debi album, Misanthropy i to je vrlo slatko. Ovo je thrash i deaththrash sa prilično kratkim i eksplozivnim pesmama, od tri i četiri minuta i solidnom produkcijom. Bend svira brzo, ali i menja tempo na jedan simpatičan način, spajajući pritom oštre, napadačke rifove sa za mrvicu melodičnijim temama. Sve to albumu daje dobro raspoloženje i dosta pankerske energije, tako da, slušajte:

https://bloodagentstrikes.bandcamp.com/album/misanthropy

Infuriator iz Teksasa sviraju blackened speed metal ali imaju zvuk i disciplinu u svirci koji asociraju na thrash. Tako je onda njihov drugi album, Atrocity Proliferation, ploča black metal rifova i tema ali thrash metal egzekucije, istovremeno čvrsta i sirovo melodična. Produkcija takođe mnogo urednija nego što je za black speed standard pa mislim da je ovo vrlo lepa kombinacija koncepata i pristupa:

https://infuriatormetal.bandcamp.com/album/atrocity-proliferation

Italijani Pentakolo sviraju „srednjevekovni deathrash“ ako je verovati tagu koji koriste na Bandcampu. Štagod to bilo, muzika na novom demo snimku, Demo ’26 jeste solidni thrash metal sa malo sirovijih death metal elemenata. Ovaj dvojac aktivan je pet godina, ima jedan album iz prošle godine i ovaj demo slutim najavljuje naredni. Sasvim je to prijemčivo a i plaća se po želji:

https://pentakolo.bandcamp.com/album/demo-26

Isto iz Italije su Splattergoat a dolaze sa svojim drugim albumom, Goatkill. Ovo je, načelno death metal bend ali njihov death metal je vrlo trešerski orijentisan, i ima tu neku zabavnu, energičnu a optimističnu energiju. Goatkill ima dosta promena ritma i mošerskih delova i pitak je sasvim:

https://splattergoat.bandcamp.com/album/goatkill-full-album-2026

Pa imate nizozemski Morbid Devastation a koji su opet negde između black thrasha i death metala. Njihov novi EP, Hymns of Cloven Hoof ima dosta one melodične, himnične blek metal priče, ali je produciran jeftino i odiše, jelte, sirovošću. Šarmantno je:

https://morbiddevastation.bandcamp.com/album/hymns-of-cloven-hoof

Estertor su iz Barselone (ima još jedan španski bend istog imena) i sviraju thrash metal sa dosta rokerskog šmeka. Treći album, naslovljen Evil Black Church jeste energičan i disciplinovano odsviran ali je i zabavan i sred sveg tog demonskog imaginarijuma i snivanja o rušenju hrišćanstva ima vremena za dobar provod:

https://estertorthrash.bandcamp.com/album/evil-black-church

Hostilia su iz Geteborga, osnovani pre pet godina a The Curse of Khamun im je već drugi album i ovo je vrlo častan thrash metal. Hostilia mene ovde podseća na Metallicu i Testament iz neke zlatne faze oko polovine osamdesetih, sa tim lepim smenama ritma i tempa, disciplinovanim downpickingom, rokačkim solažama ali i dovoljno melodije da i neki više „heavy metal“ slušaoci budu zadovoljni. Pametno a ne mudruje, što je i najbolja kombinacija:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/the-curse-of-khamun

Ala je srpski black thrash bend koji je svoj debi The Dragons Return izdao za WormHoleDeath što nije mala stvar. Multincionalna ekipa delom iz Beograda, delom iz Vojvodine a delom iz Crne Gore smućkala je lepu ploču tehnički kvalitetnog, satanskog black thrash rokanja koje ima i originalnost i melodiju i dobru produkciju. Prosto sam ponosan da ovako nešto dolazi odavde ne zato jer zvuči dobro nego jer zvuči sveže i nije imitacija nečeg što smo već čuli. A i svira se BRZO. Volim.

Legendarni poljski speed metal sastav Kat (osnovan još 1979. godine) je poslednjih nekoliko godina veoma aktivan pa je Death Is Not Enough četvrti album u dvanaest godina, a agregatno već bogami jedanaesti. Kat danas nisu čvrsto definisana postava i za ovaj album originalni gitarista Piotr Luczyk ima i  Adama Jasińskog na basu – a koji jeste stalni član benda već više godina – te gomilu muzičara za sešn potrebe. Ali, mislim, dobro to zvuči; Kat su danas prevashodno čvrsti ali melodični thrash metal bend, sa jednom pitkom, skoro pop dimenzijom, da ga sluša i normalan svet, a da opet tu ima dovoljno vatre i krjlanja da niko ne bude nezadovoljen. Nije ovo možda neka esencijalna ploča modernog metala ali je ugodna:

ORB su iz Filadelfije, ime im je skraćenica od Occult Renegade Bastards, a za sebe kažu da sviraju „Haunted Horror Punk“. Na albumu Supernatural Season ovo ima formu melodičnih ali avetinjskih dvanaest komada „mekšeg“ black speed metala i jako je to šarmantno. Mislim, album je očigledno pravljen da bude u rotaciji oko Halloween sezone i zvuči tačno kako treba:

https://orb-haunts.bandcamp.com/album/supernatural-season

Forbidden su već imali album koji se zvao Forbidden Evil, to im je bio prvenac iz 1988. godine i bio je, da se razumemo, klasik kalifornijskog thrash metala. Novi, tek šesti album za momčad koja se u međuvremenu prilično zanovila zove se samo Forbidden i to je po običaju, jedan, jelte, bitan iskaz. Ovde su sada u postavi od originalnih članova samo Craig Locicero i Matta Camacho, dok je ostatak momčadi došao u ovoj deceniji i tu je verovatno najveća zvezda Chris Kontos, bivši bubnjar Konkhre, Machine Head, Testament, Verbal Abuse, Attitude Adjustment, čak i živih postava Dark Angel. Kontos ovde daje energičnu, poletnu podlogu ali i ostatak benda je raspoložen i Forbidden nikako nisu ograničeni nekim svojim „originalnim“ zvukom pa je ovo progresivniji, raznovrsniji thrash metal, sa dosta melodije, sa pevačem Normanom Skinnerom koji radi svakojake vragolije, sa puno promena ritma i tempa… Bend verovatno nikada ponovo neće napisati tako savršenu pesmu kao što je bila Chalice of Blood, ali ovaj album ne da nije brukanje, nego je ODLIČAN:

https://forbiddenofficial.bandcamp.com/album/forbidden-4

Dying Victims su ove nedelje baš BOGATO rodili pa, evo, imamo split album finskih DET i čileanskih Critical Defiance naslovljen Bloodsurge. DET su skraćeni od Destructive Elite Terror i njihova je strana standardni black-speed napad, nadeven hororom i lošim raspoloženjem. Ovo je više muzika da vas napumpa negativnom energijom, mislim, nego da vas natera da pijete pivo i zajebavate se u klubu ali ima ona solidan drajv i opake, zle rifove. Čileanci su, sa svoje strane, u ubitačnoj formi. Ovo je thrash metal napaljenih rifova, ekstremno upeglane svirke, visokog tempa. U principu sve što volim kod latinoameričkog thrasha, Critical Defiance destiluju u četiri pesme razaračke svirke i ovo se naprosto MORA imati:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/bloodsurge

Šveđani Armory imaju četvrti album, Echoes of the Astrolith i pošto je ovo još jedno od ovonedeljnih izdanja Dying Victims Productions, skoro da i ne moram da ga mnogo reklamiram. Kupite, dobro je, nećete pogrešiti. OK, evo da kažem još da je ovo VELIČANSTVEN speed metal sa naučnofantastičnom crtom, kao Voivod, samo ipak brže, ali to je negde ta estetika, dakle, pravoveran cheesy metal ali i progresivno razmišljanje unutar istog. Naravno, moram da istaknem kako Armory dobro sviraju i kako smišljaju memorabilne teme i ovo je BAŠ BAŠ BAŠ dobro i ne smete ga propustiti:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/echoes-of-the-astrolith

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Recimo da Eat iz Bruklina sviraju pank rok mada je njihova muzika spoj raznih stilova. Ali svakako imamo na programu snažni gitarski, nestašni zvuk i to onda jeste pank rok po mojoj računici. EP  The Victor Pig / Happy Monday ima dve energične, bučne pesme i bend se  njima ozbiljno preporučuje.

https://eatmusic1.bandcamp.com/album/the-victor-pig-happy-monday-2

Francuski hardkorovci Alma izbacili su minialbum  Chosen to Divide sa vrlo dobro produciranih komada metaliziranog, mošerskog hardkora. No, ovo je bend koji se ne gubi na stramputicama mačo-siledžijstva, i uostalom na mikrofonu imaju ženu tako da ono što dobijamo više zvuči kao protest nego kao pretnja. Veoma lepo:

https://almahxc.bandcamp.com/album/chosen-to-divide

Ali zato duplu dozu mačo-siledžijstva dobijate na demo snimku ekipe Teeth Out iz Njemačke. Promo 2026 ima tri pesme zabadanja u glavu i solidno metaliziranih rifova, sa puno klecačkog gruva i pevačem  koji na svakom stihu zvuči kao da izbacuje 200 kila iz benča i NIJE MU LAKO. Bend zavrće malo i na metalcore stranu sa povremenim disonancama i blastbitovima, tako da ovde ima za svakog po nešto, pa eto, i za mene. Cena je koliko date:

https://teethout.bandcamp.com/album/promo-2026

HAT iz Kalifornije  imaju demo snimak Demo Too i na njemu tri pesme koje sve imaju troslovne naslove. KONCEPT! Enivej, ime benda je skraćeno od Humans Are Temporary a hardkor treš koji sviraju ima u sebi i dosta metala, grinda i tako to. Dobro je:

https://humansaretemporary.bandcamp.com/album/demo-too

Škoti Frontierer su STRAŠNO bučni sa svojim iskomprimovanim mathcore bombardovanjem na albumu  Ultraviolet Parasite. Ovo je kombinacija neizdržive tenzije i strahovite buke, spakovana u pesme koje nerazaznatljive rifove i stalne disonance mešaju sa sadističkim zadovoljstvom i to da sve na kraju ima nekakav kul gruv i da možte da sebe zamislite u mošpitu je jedno malo čudo. Pakao, ali lep:

https://frontierer.bandcamp.com/album/ultraviolet-parasite

Isto Škoti, Moni Jitchell, nisu toliko bučni i, očigledni su skloniji da se našale, ali njihova muzika jeste zanimljivo sklopljen hardkor/ postkhardkor/ nojz rok hibrid koji je istovremeno i zabavan i energičan i ima dovoljno agresivne, pank energije da svi budemo srećni. Album Aware sklopljen je od uglavnom prilično kratkih ali uzbuđenjima ispunjenih pesama, vrlo je lepo produciran i neobično je zarazan:

https://monijitchell.bandcamp.com/album/aware

Recimo da Irci Psychotic Outsider sviraju metalizirani hardkor ali njihov album, Armagedon nije normalan metalizirani hardkor. Mislim, udara se ovde, radi dupla pedala na bubnju, gitare su snažne, vokal promukao i glasan, ali bend uspeva u sve to da uvali iznenađujuće mnogo optimističkih harmonija i tema tako da muzika zvuči manje agresivno a više pozitivno ohrabrujuće. Neobično ali baš lepo:

https://psychoticoutsider.bandcamp.com/album/armageddon-2

UT/EX iz Nju Orleansa su zanimljiv slučaj jer je njihova muzika dobrim delom screamo ali svirana hardcore thrash i grindcore tempom. Ispostavlja se da možete imati i ekstrovertnu ekspresiju screamo zvuka i ekstremnu agresiju thrash/ grindcore muzike i da su sve to alotropske modifikacije pank roka i time se nekako odlično uklapaju jedna uz drugu kad znate šta radite. UT/EX apsolutno znaju šta rade i album  Splintered Offerings je pametno napisana, dobro odsvirana i dobro producirana ploča suvog kvaliteta:

https://utex.bandcamp.com/album/splintered-offerings

Kijevski fanzin Good Guys Go Grind uvek donosi KVALITET ali i kvantitet svojim internacionalnim kompilacijama što daju presek najboljeg dela aktuelne grindcore scene, pa je tako i sa najnovijom, Death Is The End. Ovde imate 46 pesama sa bendovima što dolaze iz Evrope, Azije i Severne/ Mezoamerike i sve veoma vredi da se čuje. Od pedigriranih imena tu su Šveđani Walking Corpse i američki Morgue Breath ali vrednost ovog izdanja je u tome da ćete otkriti umetnike za koje nikada iste čuli a koji će vam okrenuti glavu za 360 stepeni:

https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/death-is-the-end

Zašto Season of Mist nije stavio ceo novi EP belgijskih Leng Tch’e na Bandcamp to znaju samo oni. No, Hammered Into Collapse, prvo studijsko izdanje za Leng Tch’e je makar prilično dobar. Ovo su samo dve pesme tvrdog, mošerskog grindcore/ metal zvuka koje traju skoro pet minuta, imaju dosta mračnih rifova i skoro beatdown brejkdaun premlaćivanja i, mislim, ako volite muziku koja vas mrvi u prah, ovde ćete biti solidno smrvljeni:

Japanski chainsaw-grinderi Mortify su izbacili svoj drugi album, evo, solidih sedam godina nakon prvog, ali Buzzsaw Ritual svakako zvuči i malo zrelije nego što je to bio inače veoma zabavni Stench of Swedish Buzzsaw. Osnova je i dalje, naravno, Boss HM-2 distorzija na gitari, sa rifovima što aludiraju na klasični švedski death metal zvuk i pesmama koje sve to pakuju u blastbit format koji retko prebacuje jedan minut. Nema greške:

https://mortify666.bandcamp.com/album/buzzsaw-ritual

Grindcore bendovi vole split izdanja, pa tako i Brazilci Facada koji ih imaju poprilično u svom katalogu. Najnoviji je Chocante! Medonho! Live at Barbearia! (split c/ Guro) a koji je snimljen uživo i iskusni trio ovde razbija furioznim koncertnim nastupom sa dosta dobrim zvukom i kvalitetom snimka. Sa druge strane je takođe brazilski Guro, čiji je grindcore nešto tehničkiji i pesme su mu nešto duže, ali je nivo agresije visok, zvuk je slično solidan i ovo je u globalu odlično izdanje sirovog, podzemnog rokanja i rolanja:

https://facadagrind.bandcamp.com/album/chocante-medonho-live-at-barbearia-split-c-guro

Ahh, novi Beaten to Death, ni trenutka prerano, da nas pripremi za iskušenja što donose parlamentarni izbori u Srbiji. Vntrve stiže dve godine nakon prethodnika i donosi još briljantnog progresivnog grindcorea sa iznenađujuće prirodnim zvukom i kompozicijama koje su nepredvidive i eklektične ali nisu nabacane i nisu puko svaštarenje. Norvežani su pravo blago međunarodne grindcore scene poslednjih godina i nadam se da će ovaj album doprineti da se čuju i mnogo dalje od tvrdog jezgra zagriženih grajndera jer mislim da za to ima potencijala. Omiljena pesma: Satan Spawn, The K-Pop Demon:

https://beatentodeath.bandcamp.com/album/vntrve

Deo 5: DEATH METAL

Erratic iz Buenos Airesa sviraju dosta prijatan melodičniji doom death metal. Njihov debi album, Invoking the Dead, pored morbidnog imaginarijuma i agresivnog zvuka ima i te simpatične gitarske teme koje svemu daju atmosferičnu pa i malo kinematsku dimenziju a da album opet ostaje unutar tvrdih, surovih okvira power-trio death metala. Krljački a epski, baš kako treba:

https://erratic-oficial.bandcamp.com/album/invoking-the-dead

Ne znam tačno ni protiv čega su Antigasm iz Fort Vejna u Indijani ali njihov death metal je kao da ste ga pronašli u podrumu u koji niste ušli bar dve decenije, prekriven paučinom i skeletima pacova. Minialbum Oubliette ima šest pesama, ali samo jedna prebacuje dva minuta. No, ovo je death metal nasilničke i satanističke sorte, a ne grindcore ili neka druga „core“ varijanta, sa mnogo agresivnih rifova i dementnih vokala. Nije za svakoga, ali za nekoga jeste. A ja sam taj neko:

https://antigasm.bandcamp.com/album/oubliette

Italijani Obscura Qalma sviraju prilično moderan black-death metal na svom drugom albumu, Immortality Through Ashes. Ovo je izrazito teatralna muzika, ali i istovremeno tehnički, svirački pa i kompozitorski odrađena na visokom nivou. Nisam fan ove prenapucane produkcije, naravno, ali bend se svakako trudi da sve to zvuči snažno i ubedljivo i uglavnom mu ide od ruke:

https://dusktone.bandcamp.com/album/immortality-through-ashes

Nemački Mental Cruelty dosta zdravo zvuče na novom albumu, Echoes of a Forlorn Land. Jeste to nekakav melodični, blago simfonizovani deathcore za nekakve šire narodne mase, ali je dobro, kvalitetno napisan, vešto izaranžiran i miksovan da se odlično uklope metal cepačina i to malo orkestracija, a kombinacija ličnijih tema i nordijske mitologije takođe prilično solidno radi. Impresivna ploča velike energetske vrednosti a opet pitka:

https://mentalcruelty.bandcamp.com/album/echoes-of-a-forlorn-land-24-bit-hd-audio

Indonežani Contempt imaju simpatičan demo snimak, Demo 2026 sa tri pesme. Ovo je spori, teški death doom metal odrađen tehnički više nego korektno i sa čak sasvim solidnom produkcijom. Nije nešto sad nečuveno ali je ubedljivo i cela treća kompozicija je prilično zadovoljavajući drone metal komad. Lepo:

https://contemptdoom.bandcamp.com/album/demo-2026-2

Absolute Darkness uz San Franciska imaju četvrti album, Witness to a Dying World i to je vrlo lepa kombinacija čvrstog, mošerskog death metala i progresivnih tema i melodija. Produkcija je, za moj ukus možda i previše čista, nedinamična i sve to, ali muzika je raznovrsna, sa dosta harmonskih promena i epske širine pa se to nekako kompenzuje. Kvalitetno i zrelo:

https://absolutedarkness1.bandcamp.com/album/witness-to-a-dying-world

Grci Abyssus imaju treći album i ovde nema nekih velikih progresivističkih tendencija. The Reign je ploča oštrih rifova, zdravog srednjetempaškog gruva, death metala koji ima razgovetnost thrasha ali voli bolesnije rifove i niži štim. Lepo to ide, sa pesmama koje znaju da odu i u doom metal evokativnost ali se ovde uvek pošteno prži:

https://ff-abyssus.bandcamp.com/album/the-reign

Of Fire and Bloodshed je treći album za drezdenski Saprobiontic a koji je, mislim, više studijski projekat nego bend što radi turneje itd. Enivej, ovo je mesnat, energičan brutalni death metal, ali brutalni death metal koji je bliži nekakvim old school podešavanjima, sa jednostavnijim rifovima i prirodnijim aranžmanima nego što je danas možda standard. U svakom slučaju ništa sad specijalno revolucionarno, ali za mene je ovo album više nego lepog šamaranja u tragu Vader ili Severe Torture. Ko voli, neće se razočarati:

https://saprobiontic.bandcamp.com/album/of-fire-and-bloodshed

Od trećeg albuma grčkih Embryectomy tačno znate šta da očekujete. Mislim, ovo izdaje Unique Leader, bend se zove kako se zove a prva pesma na  Vitriolic Baptism (čiji omot pokazuje bukvalno to što je u naslovu) se zove Progeny Shredder. Ovo jeste, dakle, slamming death metal sa tim groznim liričkim temama i imaginarijumom, ali muzika je pošten, častan, ugodan gruverski death metal, bez nekakvih iskakanja iz formata ali sa niskom dobrih slem rifova, dementim vokalima i kvalitetnom produkcijom. Malo je potrebno za sreću a izgleda da je to malo album pun fantazija o ubijanju beba… Znam da zvuči bolesno ali ovo je istinski bezopasna, prijatna muzika:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/vitriolic-baptism

Casket Dweller su iz  Grčke i njihov debi album, River of Slumber zvuči kao da su ova tri čoveka slušali Pestilence i Asphyx na ripit dok nisu počeli i sami spontano da prave takvu muziku. Ničeg lošeg u tome nema jer ovo je vrlo prijatan, energičan old school death metal koji ima težak, debeo zvuk sa pretećim rifovima i zverskim vokalima, a sve to zvuči toplo i zabavno. Nema ovde previše filozofiranja u aranžmanima ali pesme nisu banalne i kvalitetno se oslanjaju na dobre rifove, a povremeni upadi slatkih horor-melodija na nečemu što zvuči kao jako isprocesovana gitara koja imitira neki duvački instrument daje svemu pečat originalnosti. Odličan debi:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/river-of-slumber

Ventriloquist su tri žene iz Njujorka koje sviraju death metal i to je superkul. Debi izdanje, singl sa dve pesme, Repossession of a Sinner / Kuru, ima sve što treba, dakle, rifove, česte promene ritma, mošerski gruv, zle vokale, prolazak kroz više skala nego što ih čujete za četiri godine muzičke škole, plus VRLO solidnu produkciju, ali onda ima i dodatno eksperimentalnu dimenziju. Ne u nekom pretencioznom smislu, više se čuje da ove žene ne osećaju da treba da se omeđe u žanrovskim tropima pa su njihove pesme MAŠTOVITE i rade svašta što drugim bendovima ne pada na pamet. Ako ovaj bend ne bude VELIKI, ovaj univerzum zaslužuje da nestane:

https://ventriloquistdm.bandcamp.com/album/repossession-of-a-sinner-kuru

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Zanimljivi su Ensemble Tikoro, indonežanski avangardni ansambl gde imate metalce sa andergraund scene zapadne Jave kako, koristeći ekstremne vokalne tehnike i kombinaciju klasične i tradicionalne notacije izvode gomilu modernističkih kompozicija. Album Tortoise nije metal ali ovde imate mnogo svedenog zvuka i mnogo ekstremnih metal vokala na jednom mestu i vrlo je to zanimljivo:

https://jangjangrecords.bandcamp.com/album/tortoise

Bulka dolaze iz Novog Sada i po sopstvenoj klasifikaciji sviraju alternativni progresivni rok. U praksi, album Entropy je ploča čvrstog, instrumentalnog, prilično metalskog gruva sa melodičnim temama što idu odozgo, ugodno širokim dinamičkim rasponom koji dopušta građenja dugačkih, moćnih krešenda dok se bend šeta kroz harmonije gledajući dokle će stići, sve to u dosta dobrom, čistom, kvalitetnom miksu. Negde se koriste i folklorni motivi (najizraženije na Heritage) i to je kao i uvek kada svirate narodnu muziku na distorziranim električnim instrumentima, prilično efektno, ali ceo album je vrlo solidan i vredi ga poslušati:

https://bulka-band.bandcamp.com/album/entropy

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Treason je treći album za nemački power metal sastav Aeonblack i to je ploča cheesy epike, melodičnih tema, energičnih razrada. Ono što se meni dopada kod Aeonblack je da njihova muzika nije izgubila dinamiku klasičnog heavy metala, sa, dakle, prostorom da se kompozicije grade od tiših i glasnijih delova prema kojima se postepeno radi, pa onda nazad itd. Moderni power metal često poznaje samo jedan intenzitet svirke i ovaj klasičniji pristup koji bend ima je odmah osvežavajući, čak i pored produkcije koja jeste moderna i trudi se da zaravni zvuk benda. Lep album lepih tema:

https://aeonblack1.bandcamp.com/album/treason

Madman Theory je jedna čovek iz Los Anđelesa kome na bubnjevima pomaže drugar i mada to sve deluje neobavezno i zezatorski, EP Caught Inside ima pet pesama veoma profesionalno urađenog radio-friendly hard rocka. Ovo je gruverskije i rokerskije od klasičnog hair metal top-40 rada, ali bi trebalo da se dopadne toj istoj publici jer je baš solidno:

https://madmantheoryofficial.bandcamp.com/album/caught-inside-ep

Savage Grace su osnovani još 1981. godine u Los Anđelesu i bili su deo neke tadašnje metal scene pa su se posle preselili u Njujork, menjali zvuk ka hard roku, raspadali se, ponovo se okupljali. Underworld je četvrti album koji bend izdaje za više od četiri decenije od osnivanja i to je energičan, himničan a opet ulično prljav heavy metal što ga pored jedinog originalnog člana, Chrisa Loguea sviraju jedan Nemac, jedan Španac i jedan Brazilac. Omot je po običaju toliko kičast da ga primetite kad prođete pored njega, ali muzika ima jednu bezobraznu, optimističku energiju klasičnog kok-roka i ko to voli, lepo će se provesti mada ne mogu da kažem da su pesme POSEBNO memorabilne:

Kad smo već kod prastarih bendova, Sweet su upravo izdali živi album. Ili je bar Andy Scottova verzija ovog klasičnog glam rok benda sa kraja šezdesetih izdala album Live 25. Da budemo fer, većina drugih članova klasične postave Sweet je poumirala, pa je Scottov bend jedini koji danas nosi štafetu i Velšanin sa svojom ekipom zvuči vrlo solidno na albumu snimanom u Britaniji prošle godine. Scott ovde ima opasnu ekipu saradnika a sam je izgleda u dosta dobroj formi (pričamo o čoveku duboko u osmoj deceniji života koji je lečen zbog karcinoma prostate i kasnijih metastaza) i ovo je vrlo čvrsta, vrlo ubedljiva izvedba mnogo klasičnih pesama (uključujući neke sa albuma iz 2024. godine) koje danas zvuče i „metalnije“ nego što je zvučao klasičan Sweet, ali ne beže od prepoznatljivih optimističnih melodija. Naravno, superhitovi poput Fox on the Run i Ballroom Blitz su i dalje potentne, beskrajno vesele pesme što ostaju za sva vremena a ovaj bend ih izvodi vrlo lepo. Nema greške:

Gnaal dolaze sa Krita, iz Retimna, i mada kažu da sviraju doom metal, njihov album  Primordial Despair je isto toliko heavy metal koliko i doom. I to je vrlo lepo, ovo su spore ali ne prespore, heavy ali melodične pesme sa zdravim zvukom i bez nekog velikog palamuđenja, dakle bazirane na jasnim temama i pametno odabranim rifovima. Dodajte još i pevača sa KARAKTEROM (kao mlađa verzija Biffa Byforda, recimo) i to se sve vrlo lepo uklopi. Nije neka revolucija ali prija:

https://gnaal.bandcamp.com/album/primordial-despair

Porciju cheesy, optimističnog tralala power metala ove nedelje donose Šveđani Dragonland. Prophecies im je sedmi album za četvrt veka rada, izdaje ga Scarlet Records i to je jedna vrlo predvidiva ali time i ugodno familijarna kombinacija JAKO melodičnih pesama, herojskih refrena, užasno zaslađenih aranžmana, čiste, nedinamične produkcije i svega onoga što ja i inače vezujem za Scarlet Records u domenu power metala. Ali, mislim, dobro je, napumpa čoveka pozitivnom energijom i može i direktno na Eurosong ako bude trebalo.

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/prophecies

Isto nekako tako svira i finski After Infinity  na svom drugom albumu, Beyond Eternity. Ovaj projekat Mađara Zsolta Szilágyija je u ovoj svojoj inkarnaciji transformisan u veoma raskošan, raspevan, zabavan power metal sa malo simfonijskih zanošenja u aranžmanima i vrlo solidnom produkcijom. Ekipa koja ovde radi sa Zsoltom je opasna, a muzika, iako na momente odlazi u čist evrovizijski pop, uvek ima grandioznost i energiju metala. Lepo:

Dual Black iz Ontarija sviraju motorhedovski pank-metal, sa malo žestokih rifova i malo himničnih refrena. EP Fer F@$# Sakes its Dual Black je jeftin, prljav i sirov, pa i neoriginalan ali je prilično duševan. Ono, popije se piće, dobro se zeza:

https://dualblack.bandcamp.com/album/fer-f-sakes-its-dual-black

Leadfeather su britanski hard rok sastav a koji bih mogao da svrstam u aktuelni talas omažiranja Led Zeppelin i da ne pogrešim previše. No, nije ovo sad baš čisto kloniranje i EP Catch The Silvertrain ima dosta hard rok bugija u svom zvuku, dosta bluza ali onda imalo psihodelije i to je sve izmešano na ne BAŠ nečuvene načine ali dovoljno sveže da se lepo posluša. Dakle, Led Zeppelin plus recimo uticaji bendova koji su Zeppeline omažirali devedesetih i bude to okej:

Ian Blurton je danas više producent, ali on jeste i dalje aktivan muzičar. Kanađanin koji je bio originalni bubnjar Cowboy Junkies, od neke 2009. godine snima solo albume i najnoviji mu je  Imperial Filth sa postavom koja se zove  Ian Blurton’s Future Now. I to je sad jako prijatan, progresivni ali vrlo rokački i rolerski hard rok/ hevi metal koji ubedljivo svira kvartet postava (sa par gostiju) i poliva energičnim ritmom, jakim gitarskim rifovima, odličnim pevanjem. Ovo je metal muzika koju će slušati i nemetal publika i uživati a da pritom ni malo ne kompromituje metal vrednosti:

https://ianblurton.bandcamp.com/album/imperial-filth

Mislim, kad Tony Iommi izda album mi samo možemo da stojimo mirno. Svakako, Iommi nikada neće napraviti novi Black Sabbath ali i ne mora, pa on je već dovoljno promenio tok istorije popularne muzike i sada može da snima albume koji su samo prijatan heavy metal. From the Dark je baš to, ploča prijatnog heavy metal gruva i mračne, a prijemčive atmosfere, urađena po najvišim standardima 1982. godine sa nepogrešivim iommijevskim rifovima koji ostaju da lebde u vazduhu i ne razreše se do kraja univerzuma. Ako volite Sabbath sa Diom, Rainbow sa Diom, pa i Dia samog, a Iommijeve gitare vam nikada nije dosta, ovo je to:

Kanađani Turbo imaju treći album za šest godina i Listen… Shut Up! je ploča POŠTENOG, oznojenog uličnog metala. Ovde se svira brzo i žestoko sa isto toliko panka koliko i metala u genetsom kodu muzike, sa odličnom, ne preskupom, ali punom, snažnom produkcijom, promuklim lid vokalom i odličnim napaljenim refrenima. Ovo je muzika znoja, brzine, gubitka kontrole i neodoljiva je:

https://turboasfvck.bandcamp.com/album/listen-shut-up

Nemački Street Justice kažu naslovom svog prvog albuma da su pravila za, jelte, budale, ali  Rules are for Suckers je vrlo, jelte, pravilno urađena ploča hevi metala koji, kako navodi i izdavač, Dying Victims Productions, u velikoj meri podseća na losanđelesku metal scenu iz osamdesetih. Potežu se tu imena poput W.A.S.P. i Quiet Riot i, dakle, ne pričamo o Sunset Strip glam metalu nego o nečem prljavijem i bezobraznijem. Da bude jasno, bend piše pesme vrlo dobro, svira ih odlično i obara na patos etitjudom, tako da ovo nije samo emulacija nego THE REAL DEAL. Članovi su pre ovoga svirali u Savage čiji je prvi i jedini album pre tri godine izdao isto Dying Victims i ja sam to i tada hvalio kao spoj W.A.S.P. i Motley Crue a Street Justice je ugodno uličnija i lepo sazrela ekstrapolacija formule i zaslužuje svaku pažnju:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/rules-are-for-suckers

ALBUM NEDELJE

Fvneral Fvkk uprkos svom blasfemičnom imenu sviraju vrlo melodični, epski doom metal i nude muziku punu kompleksne emocije i možda i konvencionalne lepote. Dosta sam nahvalio debi album ove nemačke ekipe pre sedam godina a sada stiže nastavak i to u izdanju Dying Victims Productions, po čemu znate da je u pitanju sada sazreo bend, spreman za prajm tajm. I jeste, Indecent Idols je ploča velikih, dugačkih, teatralnih ali elegantnih doom metal kompozicija koje osvajaju odličnim gitarama i vrlo dobrim, zvonkim vokalima. Melanholija je ovde dostojanstvena i nije melodramatična, pesme su spore ali odmerenog trajanja a zvuk je VRLO dobar tako da je ovo bez dileme vrhunacove nedelje. Za sve koji vole klasični Peaceville doom metal – ovo je NAREDNI NIVO:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/indecent-idols

https://fvneralfvkk.bandcamp.com/album/indecent-idols