Već izvesno vreme – a to se „izvesno vreme“, da se ne lažemo, sada već meri godinama – se kanim da pišem o serijalu Kenya i njegovim nastavcima koji izlaze, evo već četvrt veka i predstavljaju jedan od najvisokoprofilnijih franko-belgijskih strip-serijala, makar u nekoj „klasičnoj“ žanrovskoj kategoriji. I nekako nikako da se prihvatim pera – stalno je nešto drugo prioritetnije, stalno se čeka da izađe još neki album u serijalu, stalno mislim „pa Keniju svi znaju, bolje da pišem o nečem manje čuvenom“ i tako u nedogled. Ali jednom se mora prelomiti i prelomilo se sada. Trenutak je sasvim pogodan: peti, finalni tom treće sezone je izašao pre šest godina u originalu (za Dargaud) a na Engleskom se jeziku u izdanju Cinebooka pojavio Januara ove godine. Četvrta sezona je već gotova u originalu ali u Cinebookovom prevodu će prvi od pet tomova izaći tek za koju nedelju, polovinom Juna, tako da je sada zapravo IDEALAN momenat da se oni koji znaju podsete a oni koji ne znaju upoznaju sa serijalom što izlazi od 2001. godine i koji samo udobnosti radi zovemo Kenya iako se svaka sezona dešava u drugoj državi. I drugim državama… Komplikovano je.

Kenya je nastala kao neka vrsta bekstva autorskog tima iz hladnih kanadskih pustoši u kojima su proveli dobrih deset godina radeći na serijalu albuma Trent za Dargaud. Od 1991. do 2000. godine ovaj je strip o kanadskom konjičkom rendžeru koji krajem devetnaestog veka prkosi zimi, snegu i kriminalcima naređao osam albuma i njegov scenarista Rodolphe i crtač Leo su se pomalo umorili od jednoličnog mizanscena i tražili inspiraciju za nove radove. Urednik im je sugerisao da odu u sasvim drugom smeru i svoj naredni projekat smeste u egzotično, tropsko podneblje, ali i da umesto fokusa na jedan glavni lik koji treba da iznese najveći deo narativa, ovog puta probaju da naprave neku vrstu ansambla koji će radnju moći da paralelno izvodi na više lokacija.

Rodolphe i Leo, naravno, spadaju među najpoznatije autore u savremenom franko-belgijskom stripu i o njima sam već pisao. Rodolphe je jedan od najuspešnijih scenarista koga ova industrija ima sa novinarskom i publicističkom karijerom što traje još od šezdesetih godina prošlog veka i sa ulaskom u strip industriju polovinom sedamdesetih isprva kao novinar. No, svršeni studenti književnosti imaju samo jednu STVARNU želju a to je da pišu fikciju pa je Rodolphe nakon žurnalističkog rada za magazine Pilote i Metal Hurlant počeo da piše kratke priče a onda je svoj prvi scenario za strip potpisao 1979. godine. Rodolphe danas iza sebe ima daleko preko stotinu stripova u katalogu, saradnje sa brojnim velikim imenima franko-belgijske scene i još nekoliko romana za decu sa strane, a poslednjih tridesetak godina tesno sarađuje brazilskim crtačem i scenaristom koga znamo pod pseudonimom Leo a kome je puno ime, naravno, Luis Eduardo de Oliveira. O Oliveiri sam pisao opširnije na ime serijala Mermaid Project (i njegovog nastavka Mutations) a na kome je bio jedan od scenarista. Ovaj veoma iskusni crtač (i bivši politički aktivista u vreme kada su u latinskoj Americi režimi skidali glave za ovakve stvari pa je posle uzbudljivih par decenija Leo rešio da se permanentno preseli u Francusku) je tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka radio uglavnom kao crtač, da bi negde od početka ovog, u saradnjama sa Rodolpheom a onda i izvan njih sve više bio scenarista.

Kenya je i započeta kao strip na kome su Rodolphe i Leo ravnopravno delili scenarističke dužnosti, dok je za prvu sezonu, dakle, prvih pet albuma Rodolphe pored generalne priče bio odgovoran i za dijaloge i lejaut, a Leo je potpisivan kao scenarista i crtač. Kolore je radila Scarlett Smulkowski, jedna takođe izuzetno iskusna ilustratorka i koloristkinja i Kenya je, kada je krenula 2001. godine sa svojim prvim tomom odmah ostavljala utisak velikog projekta, raskošne produkcije, ambiciozne vizije za koju će trebati godine da se u punoj meri realizuje.

I, da se razumemo, evo nas dvadeset i pet godina nizvodno i Kenya još uvek ide, mada svaka sezona zapravo ima drugo ime. Originalna Kenya je izlazila između 2001. i 2009. godine, da bi njen nastavak, Namibia bio urađen između 2010. i 2015. godine. Brži tempo rada je važio i za treću sezonu, Amazonia, koja je išla od 2016. do 2020. dok je četvrta sezona, Scotland onda takođe išla u petogodišnjem periodu između 2021. i ove godine.

To da su kasnije sezone Kenye izlazile brže može se zahvaliti pre svega činjenici da je Lea na crtežu zamenio značajno mlađi belgijski crtač Bertrand Marchal (Marchal je 1974. godište, Leo je punih trideset godina stariji) dok je kolore u ovim sezonama radio Sébastien Bouët. Marchal i Bouët su iskusni i zaposleni profesionalci sa desetinama stripova iza sebe – o njihovoj saradnji sa Rodolpheom na albumu The Man Who Invented the World sam pisao ovde – i Kenya je u poslednjih deceniju i po strip koji drži vrlo visok standard produkcije i ovaploćuje se kao serija ekspanzivnih avanturističkih trilera sa naučnofantastičnom podlogom, onako kako su nekada palp romani i njihovo strip-potomstvo znali da zabavljaju naše dedove. I bake, naravno.

Iako programski različita od Trenta, Kenya je strip koji takođe programski sebe smešta u jasno profilisan istorijski period. Rodolphe je i eksplicitno govorio o inspiraciji što je došla iz smera pisanja Ernesta Hemingwayja o Africi ali i filmova sa Clarkom Gableom na istom mestu. Film Henryja Kinga, The Snows of Kilimanjaro iz 1952. godine je svakako bio jedan od važnih predložaka, imajući u vidu da se radilo o adaptaciji Hemingwayjeve istoimene pripovetke (mada je u njemu igrao Gregory Peck a ne Clark Gable) i zapravo se u ovom prvom zapletu najviše mogu primetiti direktne spone sa delima koja su inspirisana Kenyu, sa sve likom američkog pilota koji je očigledan omaž Clarku Gableu (i ime mu je, vrlo „francuski“ očekivano, Hank Grabble) ali i „velikog belog lovca“ Johna Remingtona koji je praktično Hemingway sa isturpijanim serijskim brojevima.

Kenya se dešava u Keniji (naravno), u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata i prati pustolovine agentkinje britanskog MI5 koja je tamo poslata da istraži čudna svedočanstva o neobičnim fenomenima, proveri njihovu verodostojnost, utvrdi predstavljaju li oni pretnju ili možda potencijalnu priliku za britansku imperiju. Kathy Austin je prototipski lik „ženskog avanturiste“, snalažljiva i inteligentna mlada žena koja se dobro pokazuje u akcionim sekvencama, ali je istovremeno i neko ko spretno navigira diplomatske pa i romantično-erotske lavirinte što se podrazumevaju u kontekstima gde u zemlji koja je još uvek pod britanskom kolonijalnom okupacijom i upravom vršljaju raznorazni obaveštajci raznoraznih nominalno savezničkih država. A tu su, jer je takvo vreme, onda i kojekakvi Nemci za koje iz aviona vidite da su do pre par godina sa ponosom nosili nacističke oznake, pa onda i Sovjeti koji rade u korist, jelte, internacionale.

Prva sezona, dakle, sama Kenya je strip sa većom ambicijom da se istražuju likovi i njihove interakcije i ona ima zaista veći i jači ansambl karaktera koji imaju neke svoje ličnosti, ambicije i agende. Smeštena u tenzični hladnoratovski, špijunski kontekst ona dosta dobro kontrastira likove, uglavnom Evropljane i Amerikance i okruženje što ima tu egzotičnu aromu primerenu old school avanturističkom štivu. Narativ u većoj ili manjoj meri referira na klasične radove autora kao što su Edgar Rice Burroughs, Arthur Conan Doyle, Ernest Hemingway, Henry Rider Haggard (pa i Graham Greene, Somesret Maugham) i postoji neizrečena ali u kontekstu prisutna kolonijalna trauma koja se egzorcira kroz sudbine (belih) likova što se sureću sa nečim nepoznatim, i reklo bi se nemogućim u utrobi „crne Afrike“.

Egzoticistički klišei uobičajeni za avanturističku prozu (i kinematografiju) na koje se Kenya oslanja su ipak malo ublaženi time da se ovaj strip sa protokom vremena više fokusira na svoj naučnofantastični sadržaj a koji nije neposredno vezan za afričke kulture i nasleđa. Svedočanstva o džinovskim životinjama – koja asociraju na dinosauruse ili mamute – podstiču radoznalost grupe belih turista što su došli na safari i sada se nadaju da će imati unikatnu priču i mogućnost da love plen kakvim niko drugi ne bi mogao da se pohvali, a ovde onda dolazi i do očekivanog sukoba sa „bivšim“ nacistima koji u svemu pokušavaju da nađu neku računicu za sebe.

Kenya nije neki prepametan strip i njegov kvalitetni „tehnički“ rad, sa, dakle, izvrsnim crtežom i trudom oko dijaloga i karakterizacija ne ide u smeru nekakvog „bitnog“ iskaza koji bi rekao nešto značajno o kolonijalizmu, hladnoratovskim podelama, kontrastu između totalitarnih ideologija i demokratije ili, makar, ljudskoj prirodi. On se pre svega može opisati kao staromodna fantazija gde je začudnost ideje vrednost sama po sebi i njen simbolički karakter nije posebno izražen. Štaviše, Kenya se prema kraju razvija u srazmerno naivnom smeru sa razrešenjima koja su me podsetila na staru belgijsko-francusku školu pustolovne proze i stripa oličenu u veoma popularnim romanima i stripovima o Bobu Moraneu.

Ovo u prevodu znači da Kenya možda nije baš stripovski fast food ali svakako nije ni nekakva transcendentna meditacija o ljudskom stanju, drugome i sličnim temama. U pitanju je pitak i zabavan strip ali i strip čija jedna sezona od pet tomova ima momačkih dvestapedeset strana i taj poprilični obim nije uvek do kraja opravdan inventivnošću sadržaja. Takođe, Rodolphe i Leo prave i neke bizarne greške u istorijskom i geografskom smislu (na primer pominjanje KGB koji je osnovan tek 1954. godine, ili neshvatanje kada sunce zalazi kada se nalazite na ekvatoru) i mada ovo nije naročito bitno za narativ, svedoči pomalo i o tome da se ni autori ni urednici nisu baš PRETERANO iscimali oko ovog stripa.

No, popularnost Kenye je neupitna i ovaj je serijal do danas prodat u više stotina hiljada kopija, sa samo prvim tomom koji je prodao preko trideset hiljada. Naravno da onda nije bilo sumnje da će se raditi i nastavci.

Namibia i Amazonia (na francuskom Amazonie, naravno) su onda praktično isto-to-samo-malo-drugačije, individualni narativi u kojima imamo istu glavnu junakinju i ponovljene neke od likova, ali smešteni u druge egzotične prostore i sa drugim, ali suštinski sličnim zapletima u kojima naučnofantastični motiv stoji u jezgru ali se gro priče odnosi na trilerski i akcioni program gde se britanski obaveštajci i njihovi saveznici nadmudruju sa uglavnom Nemcima kojima još uvek na srcu leže Rajh i nacistička suprematistička agenda.

I, mislim, kompetentno je to, pa se lepo čita i zapravo, sa Namibijom a onda posebno sa Amazonijom ovo budu i još kompetentniji stripovi koji malo ekonomičnije koriste tih svojih 250 strana što ih imaju na raspolaganju. Trilerski zapleti su, da se razumemo, manje-više rađeni na isti kalup i svi ovi stripovi počinju misterijom koju će Kathy sporo i uz puno napora i rizika razmotavati a na kraju tu bude i sukob sa nacistima, ali je samo pripovedanje metodičnije, boljeg (mada i dalje sporog) ritma i radnja se ne rasipa u suštinski trivijalnim epizodama koje nemaju naročito mnogo značaja. Doduše, sada kada sam ovo napisao, moram da primetim da Amazonia pored glavnog zapleta koji se dešava u amazonskoj džungli, gde Kathy zajedno sa naočitim brazilskim oficirom igra mačke i miša sa užasno nemoralnim i dekadentnim nacističkim otpacima, a sve na pozadini pretećeg prisustva divljih nativnih plemena koja ubijaju belce gde god ih zateknu, ima i drugi zaplet sa dvojicom engleskih džentlmena koja idu u Čaušeskuovu Rumuniju da traže dokaze o vanzemaljskim posetama našoj planeti i ovo je tačne negde na neugodnoj sredini između toga da bude zgodan mali podzaplet koji bi kontekstualizovao „veliku“ glavnu priču i toga da su ova dvojica ravnopravno protagonisti stripa zajedno sa Kathy.

Amazonia ima i tu distinkciju da ovde Kathy dobija makar malo karakterološkog produbljivanja i prestaje da bude baš TOTALNI dvodimenzionalni kliše kompetentne špijunke. Štaviše, epizodica sa početka narativa u kojoj vidimo da se žena koja je odvažno prkosila divljim zverima i nacističkim nemanima jedino plaši svojih roditelja i njenih napora da je udaju za momka što je u nju bio zaljubljen u školi je šarmantna, dodaje dobrodošlu dubinu Kathynom liku i mada strip ne odlazi nikuda sa tom novostečenom dubinom, ovo svakako malo osvežava narativ.

Da se vratim na poentu: Kenya i njeni nastavci su kompetentno vođene akcione avanture sa špijunskim instrumentarijem i palpoidnim naučnofantastičnim garnirungom. One nemaju pretenziju da govore bogznašta značajno o nekakvim univerzalnim ljudskim temama niti su esencijalno vezane za period ranog hladnog rata u kome se odvijaju i mogle bi biti i narativi sa početka ili sa kraja dvadesetog veka. Njihov raison d’être je pre svega da čitaocu pruže korektno izvedene žanrovske narative sa znalačkim korišćenjem njihovih tropa i stereotipa (zli nacisti, leteći tanjiri, muškarci koji se zaljubljuju u Kathy usred opasnih situacija na terenu…) i da svoje egzotične lokacije koriste kao mesta začudnosti i avanture onako kako je to radila pustolovna proza pre stotinu godina.

I meni je to pitko. Iako je pripovedanje sporo, iako su mnogi likovi višak (na primer britanski konzul u Brazilu i sveštenik koji usred džungle nominalno uči lokalce da budu katolici a u praksi povaljuje sve što može, a koji su braća po flaši), dijalozi su uglavnom efektni i likovi imaju klišeizirane ali funkcionalne karakterizacije. Naravno, ni malo ne sme da se podceni to kako Marchal ovo sve odlično crta, dajući stripu jedan realistički, ozbiljan izgled i disciplinovan a opet dinamičan lejaut kome Bouëtovi snažni, efektni kolori jako lepo pristaju. Za mene je Kenya, sa svojim nastavcima, nimalo esencijalni, ali u principu zabavni serijal koji vredi pročitati ako volite klasični pustolovni narativ začinjen spekulativnim žanrovskim aromama. Prva njegov sezona je objavljena na našem jeziku kao integral u izdanju koga-drugog-do-pouzdanog-Darkwooda ali je ovo bilo pre dobrih trinaest godina i sada ovaj strip možete naći samo po aukcijama. Nažalost, nastavci nisu publikovani u našem regionu pa ćete za Namibiju i Amazoniju da se obratite direktno Cinebooku (Kenya, Namibia, Amazonia), ili Dargaudu (Kenya, Namibia, Amazonie) a o Scotlandu ćemo pričati pa, sudeći po svemu, za jedno četiri do pet godina.