Da li dan zaljubljenih slave  i oni zaljubljeni u sebe? Evo, lomi me ova dilema već satima. U drugim vestima, mirnija nedelja je iza nas, ali sa par, pa ANTOLOGIJSKIH izdanja. Taman da se lepo sluša preko praznika koji preziremo jer su ga naprednjaci prisvojili i kao i sve drugo pretvorili u otužni simulakrum, ali volimo jer nam daje malo slobodnih dana da slušamo muziku, čitamo i igramo igre. Neka nam je srećno.

Deo 1: BLACK METAL

Grčki Winter Eternal je svakako premelodičan za moj ukus. No, njegov peti album, za deceniju i po rada, Unveiled Nightsky je naprosto odlično napisan i odsviran za sve pare. Stelios Makris veoma dobro zna šta hoće sa svojim melodičnim, energičnim blek metalom, ima uvo za dobre teme, zna i da producira kako treba i ovo je ploča koja meni nije ni dosadna niti preterano cheesy, već baš kako treba. Makris ovde nudi epski, melanholični metal sa mnogo krešenda i uzbuđenja i to je vrlo lepo:

https://wintereternal.bandcamp.com/album/unveiled-nightsky

https://winter-eternal.bandcamp.com/album/unveiled-nightsky

Poljak koga znamo samo pod imenom Mortt ima treći album svog projekta Temple of Decay i to je, da vam kažem, GADAN blek metal. Mislim, OK, naravno da ovde imamo muziku po visokim poljskim standardima, ali Profanus je ploča dobrodošle agresije i oštrine, i produkcijski i muzički svedenija i – u pozitivnom smislu – manje suptilna od onog što inače Poljaci rade. Ali ipak, razume se, i dalje pričamo o dobro napisanom, himničnom blek metalu koji slavi smrt i ruga se veri udarajući jako i pržeći sve ispred sebe. Uživajte:

https://oldtemple.bandcamp.com/album/temple-of-decay-profanus

Njemački Winselmutter su nazvani po nekoj vili iz germanskog folklora i imaju pevačicu ali nemoj neko zbog toga da se spremi na slušanje nežnog paganskog metala sa prijatnim ženskim pevušenjem. TO BI BILA GREŠKA. EP Ketzergeyst ima četiri pesme razornog, agresivnog blek metala a pevačica, zvuči DEMENTNO. Kako bi ste i očekivali od nekog ko je za umetničko ime izabrao sledeće: Eternal Chaos Witch ov Blackened Ritual Nights. Molim, molim. Enivej, ovo ima i neke melodije i neku produkciju pa nije POTPUNI andergraund haos, i pesme su generalno napisane ambiciozno, tako da, poslušajte, ima štofa a ima i kaseta na Fucking Kill Records (uskoro i vinil), dok se daunloud plaća po želji:

https://winselmutter.bandcamp.com/album/ketzergeyst

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/winselmutter-ketzergeyst

Nisam neki čest slušalac simfonijskog blek metala, ali belgijski Saille ima tačno idealnu kombinaciju pompe, kompozitorske ambicije i propisne blek metal krljačine na svom šestom albumu, Forebode, da meni to bude simpatično. Ovo je ploča velikog, širokog zvuka, ali i vrlo energične, znojave svirke i meni su Saille sve što treba prodali već na prvoj pesmi:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/forebode

Ekvadorski Wampyric Rites ga šiju iz sve snage na svom trećem albumu, Under the Tragic Fullmoon of the Vampire. Uprkos pompeznom imenu, ovo je minimalno melodičan ali generalno agresivan i sirov blek metal koji bije po pičci blastbitovima a onda miluje slatkim speed metal melodijama na tanušnoj, old school gitari. Ponekada i obrnutim redom. Oću da kažem, ovo je SIROVO i producirano superjeftino, ali KIDA i meni je donelo širok osmeh na lice:

https://wampyricrites1.bandcamp.com/album/under-the-tragic-fullmoon-of-the-vampire-2

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Whoa, samo što sam pohvalio Velšane Pyrogaric za album prošle nedelje, oni su brže-bolje izdali i živi EP  Pyrogaric: Live at The Patriot. Zvuk je ovde nešto, jelte, jeftiniji nego na albumu ali je izvedba žustra i strastvena i taj neki simpatični stoner rok, sa bubnjarkom koja entuzijastično peva fino preživljava tranziciju u živi ambijent. Tri pesme, šarmantne i pitke:

https://pyrogaric.bandcamp.com/album/pyrogaric-live-at-the-patriot

Imamo još ugodnog „ženskog“ doom metala/ hard rocka. A tu mislim na losanđeleski kvintet Iron Widow koji ima četiri žene i jednog muškarca u postavi. Ali, mislim žena na bubnju, to bi već samo po sebi bilo dovoljno da mi privuče pažnju. A i muškarac ima brkove. U svakom slučaju, Iron Widow imaju lepu dispoziciju i sviraju heavy metal koji je cheesy ali sa zdravom doom metal osnovom. Hoću da kažem, EP  High Priestess | Doomed je sirov, odsviran pošteno ali jednostavno, a produciran jeftino i časno i njegova psihodelično-okultna komponenta dolazi na ime te kombinacije faktora a ne na ime nekakvog teatra i brda pedala na bini. Ovo je dakle, znojavi, pošteni metal kakav ja ne mogu da ne volim:

https://ironwidow.bandcamp.com/album/high-priestess-doomed

Finci Mr. Crabman and The Seaweeds imaju zabavnu kombinaciju stoner rocka, sludge metala, pa čak i malo thrasha na svom drugom albumu, Nothing In Return. Nije ovo naročito maštovito napisano, i bend koristi standardne elemente, ali se izrazito trudi da ih iskombinuje sa dosta varijacije u izrazu i onda album čisto tom snagom stalne promene uspeva da održi prijatnu tenziju:

https://mrcrabmantheseaweeds.bandcamp.com/album/nothing-in-return

Burnt Witch iz Tenesija su osnovani prošle godine i već imaju debi EP, Dopelich, sa četiri pesme kompetentne ako već ne snažno originalne muzike. Mislim, već iz imena benda i izdanja otprilike znate kako će ovo zvučati i Burnt Witch apsolutno isporučuju taj drogirani, hipnotički stoner-sludge metal sa psihodeličnim prelivom, nudeći sporost, težinu, toplo distorzirane gitare, i kombinaciju promuklog, grubog vokala, sa dodatkom narkotičkih napeva. Prilično to dobro bude do kraja. Bastard je, recimo HIT:

https://burntwitch.bandcamp.com/album/dopelich-ep

Venecijanski doom metalci Kröwnn snimili su album, Santa Somnia, nazvan po izmišljenom svecu koji, er, „krade san i kreativnost svojih žrtava kako bi hranio kraljevstvo zaborava i mučenja“. Na našem se to ne zove svetac, AL DOBRO. Važno je da je album prijatan, nudeći bučan, melodičan doom metal koji ima gorkoslatke melodije, odlične vokale i težak, prijatan zvuk uprkos glasnom masteringu. Sedam pesama rokanja i rolanja, plus intro i autro, garantovana odlična zabava za svakog ko voli muziku u estetskom rasponu od Black Sabbath do Candlemass:

https://krownn.bandcamp.com/album/santa-somnia

Za još doom metala imamo prvi album kanadskog Sundecay. Ovaj kvintet radi već duže od deset godina i ima iza sebe dva EP-ja, pa je i bilo vreme da se napravi taj korak i The Blood Lives Again je glasna, užasno bučno producirana ploča melanholičnog, pomalo gotskog a onda pomalo i psihodeličnog doom metala. Ne kombinacija koji bih na prvu loptu zavoleo, ali ima ovde dosta šarma u tim bestidno melanholičnim melodijama i energičnoj izvedbi. Ne znam, zaista, ko misli da ovako glasan mastering pomaže muzici ali ako vam to ne smeta, ovo vredi da se čuje:

https://sundecay.bandcamp.com/album/the-blood-lives-again

Grci Oath, pak, sviraju doom metal (mnogo) bliži Black Sabbath predlošcima, pa je njihov debi album, Unteach, jači u rifaškoj sferi, satanski psihodeličan, generalno old school i jako prijemčiv. Graci obično imaju raskošnu produkciju kad sviraju ovakvu muziku, ali Oath imitiraju rani Sabbath i u ovom domenu pa je njihov zvuk siroviji, analogniji, a album je snimljen uživo u studiju. Ako volite Black Sabbath, ovo APSOLUTNO treba da čujete. Ako ne volite, iskreno sam iznenađen što ovo čitate:

https://oath696.bandcamp.com/album/unteach

The Grotesque Within je četvrti album za italijanski Oreyeon ali prvi koji su snimili u sopstvenom studiju u Trevizu i njima je onda on neizmerno važan kao puna realizacija vizije benda, bez ičijeg mešanja. Da ne bude nikakve brige, Oreyeon već iza sebe imaju respektabilan muzički opus i ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records tako da je visok nivo kvaliteta zagarantovan, i muzički i produkcijski. Oreyeon ovde nude sedam pesma gruverskog, ugodnog ali slojevitog i atmosferičnog stoner roka, sa čvrstim, za moj ukus možda mrvicu prečvrstim ali ipak dovoljno toplim zvukom da nema ni pomisli o monotoniji. Inspirisani Thomasom Ligottijem, autori muzike su ovde išli na avetinjsku, nelagodnu atmosferu, ali je svirka toliko tečna, vokali su toliko dobri i zvuk je težak ali lep, da dobijate samo čist užitak. Izvrsno:

https://oreyeon.bandcamp.com/album/the-grotesque-within

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/oreyeon-the-grotesque-within

I Purple Lung su vredni pažnje. Ekipa iz Pensivlvanije je snimila svoj debi album, Mystic Vision i ovo je stoner rok čvrstog ritma i dobrih, bluzerskih rifova, sa pevačicom koja zna šta radi. Prvo što mi se izrazito dopada kod Purple Lung je da ne preteruju sa kompresijama u zvuku. Ovo nije najdinamičniji snimak SVIH vremena, ali posle nekoliko albuma koji su mi uši izložili apsolutnoj torturi, lepo je čuti stoner/ doom ploču koja ipak zvuči toplije i ima nekakvu dinamiku. Drugo, pesme umeju da ovde budu dobre. Bend ima fine, postsabatovske, evokativne rifove i standardni gruv i to je sve lepo aranžirano a gitaristkinja i pevačica Toni Pennello svemu dodaje solidnih 30-40 odsto šarma svojim odličnim glasom i dobro izaranžiranim pevanjem. Purple Lung su prosto stoner rok bend koji bih ponudio nekome ko bi me pitao šta mu dođe taj stoner rok i da li vredi da se sluša – ovo je album karakterne muzike i lepog zvuka i jako mi je prijao:

https://purplelung.bandcamp.com/album/mystic-vision

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Francuzi Deathraw (a ne Deathrow, jelte) imaju debi EP, Reduced to Ashes i to je jedan častan pokušaj emulacije Bay Area Thrash metala. Ne nužno sasvim uspešan, ima tu dosta usiljenosti u vokalima, ali bend svira momački, ima dobar zvuk i generalno prži taj thrash metal uz dosta dinamike i promena ritma, a to zvuči inventivno i pošteno:

https://deathrawthrashmetal.bandcamp.com/album/reduced-to-ashes

Obično ovde ne pričamo o reizdanjima ali pravim izuzetak za Narcotic Religion, debi album kambrijskog benda Pendemia jer je isuviše dobar, isuviše važan a i ima pored originalnih sedam pesama još i demo Widespread Epidemic koji sam prilično siguran da niste čuli, plus pet do sada neobjavljenih živih snimaka. Pendemia su bili provincijski thrash metal sastav koji je radio kasnih osamdesetih i taj svoj debi snimio 1990. godine i posle toga se rastočio. No, ono što ćete čuti na ovim snimcima je VRHUNSKI thrash metal ulične ali sofisticirane forme i zrele dispozicije. Britanija nije imala MNOGO važnih thrash metal sastava u ono vreme – barem ne u poređenju sa Kalifornijom ili, ne znam, Brazilom – i lepo je da na opuse Xentrix, Onslaught i Acid Reign možemo da dodamo i Pendemiju. Muzika je ovde ODLIČNA, zvuk dobar a kambrijski naglasak pevača Iana Maxwella dok se obraća publici PRELIJEP. Nema greške sa ovim izdanjem i mada se CD za sada šalje samo u UK, daunloud vam je instant-dostupan:

https://pendemia.bandcamp.com/album/narcotic-religion

Vrlo su mi se dopali Leatherhead, grčki metalci koji su negde tačno na granici između speed metala i heavy metala. Osnovani 2022. godine, Leatherhead imaju već drugi album, Violent Horror Stories i pošto se to skraćuje u VHS, kako se i prva pesma zove, prilično je jasno koju estetiku gađaju. No, ljudi pišu odlične pesme, imaju dobar, zdrav zvuk, bez garažnog hardlajn lojalizma i, ključno, apsolutno umeju da u svoju muziku ubace dosta melodije a da ne kompromituju tu speed metal osnovu. Album, dakle, filmskog imaginarijuma, ali to nisu filmovi zbog kojih se išlo u bioskop i, jelte, Leatherhead tačno znaju kako da dočaraju tu jeftinu, prljavu, a neodoljivu privlačnost VHS-a:

https://leatherheadgr.bandcamp.com/album/violent-horror-stories

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Broken Remains su iz Pitsburga i u skladu sa istorijom ovog grada vezanom za proizvodnju čelika, njihov EP Demons Die With Me nudi vrlo metalizirani hardcore. Ovo je pet pesama izuzetno negativne emocije i solidnih metalskih rifova, sve nabačeno preko teškog, plesnog gruva i posoljeno promuklim, dementnim vrištanjem. Vrlo standardno, ali i vrlo solidno, pa ako volite, evo:

https://brokenremains.bandcamp.com/album/demons-die-with-me

Kad smo već kod metaliziranog hardkora, Cold Blood iz Australije OPAKO gaze na albumu Nothing to Give. Kažem „albumu“ ali ovo ima samo osam kratkih pesama mošerskog gruva i metalskih rifova, brutalnih uličarskih vokala i ispresovane produkcije pa je zapravo kratko, slatko i ispunjeno uzbuđenjima za svakog ko voli ovakvu muziku. Dodatno, i cena je koliko date pa ako vam je beatdown na srcu izvolite:

https://coldbloodau.bandcamp.com/album/nothing-to-give

I švedski Ceaseless svira metalizirani hardcore sa plesnim gruvom, niskim štimom i promuklim vokalima, ali u njihovom slučaju demo snimak, Demo, jako profitira od sirovosti. Ovo zvuči pozitivno garažno sa tupim, hipnotičkim gitarama, teškim, mošerskim bubnjem i dementnim ženskim vokalima i meni se jako dopada:

https://ceaseless033.bandcamp.com/album/demo

Folded in Half iz Ontarija imaju demo snimak F.I.H. i to je šest pesama gadne prljavštine. Smešteni negde između hardcore i grindcore koordinata, Folded in Half su simpatično primitivni, simpatično sirovi i potpuno autentični. Ovo je muzika vrlo niske tehničke ekspertize ali vrlo visoke, jelte, iskrenosti i neposrednosti i to u startu svaku pomisao da kritikujete produkciju ili izvedbu čini nekako deplasiranom. Naravno da se ovo nudi po ceni koju sami date i, evo, poslušajte, vredi podržati ove momke:

https://foldedinhalf.bandcamp.com/album/f-i-h-demo

Norveški bendovi Forcefed Horsehead i Shaving the Werewolf se hvale da ih je nemoguće klasifikovati jer sviraju ekstremnu muziku koja izmiče, jelte, žanru itd. ali jednostavnosti radi reći ćemo da njihov split album, From Horrid to Worse generalno spada u hardkorpank. OK, prilično eksperimentalan hardkorpank na momente, ali u osnovi to je to: agresivno, prodorno, sa puno vrištanja i ružnoće ali i autentične, iskrene energije. Uostalom, kad čujem D-beat meni je to pank. Hvala vam što ste došli na najkraći TED Talk u istoriji:

https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/from-horrid-to-worse

Parižani Glassbone kombinuju tvrdi, metalizirani hardcore gruv sa death metal rifovima i vokalima pa njihov izdavač Iron Fotress kaže da bend svira „hard death“. Lepo! Enivej, minialbum Ruthless Savagery je i „ruthless“ i „savage“, težak, glasan, nemilosrdan i ako vam ne smeta malo uličarenja u death metalu i malo pećinarenja u hardcoreu, UŽIVAĆETE:

https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/ruthless-savagery

Plunge iz Albukerkija imaju demo naslovljen Tour Demo – pretpostavka je da bi njime krčili sebi put za turneju – i to su tri pesme GADNOG prebijanja (mada, omot ima i reč Violence pa je to možda PRAVI naziv izdanja). Ovo je grindcore/ powerviolence koji zvuči kao da se na vas obrušava lavina armiranog betona i ni jedna od tri pesme ne dobacuje do minut a opet su SOLIDNE. Ovi ljudi znaju šta rade u muzičkom smislu ali se onda u poslovnom malo zaleću sa cenom od devet dolara. No, muzika je DOBRA:

https://plungeviolence.bandcamp.com/album/tour-demo

Brazilci Koma su musav, prljav grindcore sastav sa komunističkim anarhističkim i antifašističkim tendencijama. Ako vam je to simpatično, njihov EP, A realidade é mais sinistra que o capeta je musav i prljav i prilično lo-fi, ali bend se trudi da svaka pesama bude nešto svoje i ovo nije samo kopipejstovan crustgrind već nešto malo ambicioznije ali rađeno sa produkcijskim budžetom nedovoljnim ni za boks cigareta, A ako vam to nije simpatično, izlaz je na onu stranu i nemojte da me zovete, zvaću ja vas:

https://komagrind.bandcamp.com/album/a-realidade-mais-sinistra-que-o-capeta-2

Japanski jednočlani projekat Necrospective u suštini svira goregrind, ali ne samo da je ovo old school goregrind, dakle, sa rifovima, više od jednog ritma i idejom produkcije, nego i Keisuke, koji sve ovo pravi, piše i socijalno kritičke i angažovane tekstova. Novi EP, Fratricide, dakle, pogađa sve potrebne mete i sa svoje četiri pesme zakiva vrlo pošteno i domaćinski. Preporuka ko kuća:

https://necrospective1.bandcamp.com/album/fratricide-ep

Ahh, Korroded iz Memfisa u Tenesiju su efikasni i ekonomični na novom EP-ju, Body Broker. Ovo je grindcore sa death metal zvukom i rifovima spakovanim u pesme kraće od minut. Naravno da se ovde svira brzo, ali bend ima jednu old school deaththrash crtu kod sebe koja ga čini posebno ljupkim. Šest pesama, pet dolara, nezaboravan provod:

https://korroded.bandcamp.com/album/body-broker

Deo 5: DEATH METAL

Sturmtiger je internacionalni bend utemeljen u Danskoj, sada baziran u Ujedinjenom kraljevstvu i novi EP, The Meatgrinder mu je RAZORAN. Ovo je jednostavan, pravolinijski deaththrash/ black metal, sa dve pesme snimljene uživo u studiju na analognu traku, kako se nekada, jelte radilo, te sa nasnimljenim vokalima i solažama i sve je prosto SAVRŠENO. Mislim, nekakva savremena publika će možda ovde da čuje monotoniju tempa i da se čudi zvuku punom prirodne dinamike, lišenom modernih kompresija i digitalnog riampovanja, ali biram da mislim da će uz malo napora i ona da prepozna koliko je ovo kidanje. Sturmtiger sviraju superherojski, vozeći skoro sve vreme u najbržoj traci i zvučeći kao olimpijski tim u death metalu tokom svog najboljeg pokušaja da se obori svetski rekord. Meni je ovo sjajno:

https://sturmtiger.bandcamp.com/album/the-meatgrinder-ep

Venomous Beings je u principu jednočlani projekat momka po imenu Alex Schrock iz Ohaja gde on piše i izvodi prilično dobar, tehnički kvalitetan death metal/ deathcore. Nakon pregršti singlova u poslednje tri godine, Schrock je izbacio debi album Planetary Eviction, konceptualnu, naučnofantastičnu naraciju spakovanu u taj tehnički kvalitetan, prilično komunikativan zvuk i produkciju a za vokale je u svakoj pesmi imao drugog gosta, oslanjajući se na pomisao da rep ploče imaju mnogo „featuring“ gostiju i da to doprinosi hajpu. Ovde ima i nekih prilično poznatih likova (npr. Kyle Schaefer, aktuelni pevač Fallujah) i mada muzika delimično nije po mom ukusu, delimično i jeste i generalno moram da promovišem jedan ovako pošten i uspešan napor:

https://venomousbeings.bandcamp.com/album/planetary-eviction

Absurdeity je sličan projekat samo se meni ovde muzika dosta više sviđa. Ovo je solo projekat švedskog muzičara, fanzinaša, sešn muzičara itd. po imenu Lord K. Philipson (OK, pravo ime mu je Kenth Daemon Philipson) a koji je u muzičkom smislu najpoznatiji kao osoba iza projekta The Project Hate MCMXCIX gde godinama sarađuje sa ljudima kao što su Dirk Verbeuren (iz Cadaver i Megadeth) ili Jörgen Sandström iz Domedagen. Naravno, svirao je i u gomili bendova, uključujući u živim postavama Vomitory, Dark Funeral, Grave ili Candlemass, dakle pričamo o iskusnom profesionalcu. Za Absurdeity Philipson gleda da napravi nešto jednostavnije od TPH, i ovo je energični, prilično klasični (švedski) death metal zvuk sa jakim rifovima, evokativnim melodijama, hedbengerskim gruvom i vrlo heavy gitarama. We Came, We Sawed, We Conquered je treći album ovog projekta (prva dva su izašla 2023. godine) i ima omot koji će vam odmah privući pažnju a onda i muziku koja adekvatno sledi tu šokantnu sliku. Philipson piše klasične pesme i ne izlazi iz nekakvog standardnog okvira, ni kompozitorski ni produkcijski (dakle, album je jako glasno masterovan i nema dinamike u zvuku), ali je jako DOBAR u tome i muzika čoveka impresivno inspiriše na lučenje adrenalina. Sandström je i ovde na vokalima i KIDA, dajući zvuku benda tu prekopotrebnu dimenziju dinamike tako da ovaj album moram da preporučim iz sve snage:

https://absurdeity.bandcamp.com/album/we-came-we-sawed-we-conquered

Dyzarthria je jedan čovek u Rusiji koji pravi slem, i mada već sa tim šturim opisom možete u glavi da čujete kako zvuči njegov drugi EP, Hospice of the Damned, moj je posao ovde da vam kažem da zvuči BOLJE nego što očekujete. Hospice of the Damned je izuzetno kompetentno urađen materijal i mada Vladimir Romanenko ne ide u neke eksperimentalne širine, ovo je slamming death metal kako je bog zamislio da on zvuči kada ga je pravio, dakle, težak, mučan ali zarazno plesan. Rifovi su prosti – ovo ne mora da bude muzika samo za diplomce muzičkih škola – ali zvuk je vrlo pristojan a pesme tečne, gruverske i krajnje šarmantne. Lepo:

https://dyzarthria.bandcamp.com/album/hospice-of-the-damned

Meksikanci Visceral Carnage ne donose svetu niti sceni brutalnog death metala baš ništa novo svojim drugim albumom, Sadistic Design Carved In Putrid Flesh, ali ovo je kompetentno napisana i odsvirana ploča. Producirana sigurno ako već ne raskošno ona tačno zna šta nudi i laserski je usredsređena na publiku koju ne interesuju harmonski eksperimenti i žanrovsko šaranje. Ovde imate blastbit prebijanje, mrveći srednjetempaški moš pa nazad na blastbit, sve sa dovoljnom varijacijom u rifovima da ne bude dosadno, ali bez mrdanja u levu ili u desnu ili u bilo koju stranu. Ako volite, ovo ćete voleti. Ako ne volite, teško da će vas baš ovaj album konvertovati u BDM frika:

https://visceralcarnage.bandcamp.com/album/sadistic-design-carved-in-putrid-flesh

Cursed Flesh iz Virdžinije nemaju baš mnogo originalnog u svom zvuku, ali je taj zvuk i dalje sasvim dobar. Štaviše, album, pretpostavljam prvi za bend, naslovljen  The Cursed Flesh Walks nudi vrlo prijemčiv old school death metal sa mnogo bolesnih, mračnih rifova i dobrog podrumskog gruva. I produkcija je sasvim okej, sa finom separacijom instrumenata i dobrodošlom dinamikom. Ja sam stariji čovek i meni je ovo po definiciji bolje od dobrog dela modernije produciranog, generičkog death metal zvuka ali i nevezano za moje preference, Cursed Flesh su naprosto DOBRI u pisanju pesama i njihovom izvođenju. Izvolite:

https://cursedfleshdeathmetal.bandcamp.com/album/the-cursed-flesh-walks

Vixen Execution iz Christchurcha na Novom Zelandu su toliko hardcore da svoj grad zovu Anti-Christchurch. Takođe, nisu snimili ništa od 2009. godine ali sada imaju Demo 2026 i to je dopadljiv, vrlo andergraund brutal death metal/ deathgrind sa samo dve pesme od kojih je prva kraća od minut a druga negde preko tri. Nema ovde velike invencije, ali Vixen Execution zvuče autentično nevaljalo i imate utisak da su se dobro zabavljali snimajući ove dve pesme blasterskog i gruverskog death metala. Mene to vozi:

https://vixenexecution.bandcamp.com/album/demo-2026

Njemački duo Slaughterday ne menja svoje koordinate ni na šestom albumu, Dread Emperor, a i ne treba. Njima taj old school death metal, težak, mastan ali dostojanstven vrlo lepo ide od ruke. Ono što bi u izvedbi nekog drugog benda bilo samo recikliranje Autopsy (pošto je bend i nazvan po pesmi ovih američkih uzora), kod Slaughterday ima simpatičan preliv melodičnosti koja dolazi i iz smera skandinavskog death metala. Slaughterday naprosto pišu dobre pesme i nude ljubiteljima Autopsy, Grave ili Morgoth ono što oni vole: težak, agresivan a opet zarazno melodičan death metal da se sluša i uživa:

https://slaughterday666.bandcamp.com/album/dread-emperor-1

Ko se poplašio da će proći nedelja a da nemamo bar jedan album na kome svira Rogga Johansson, neka sedne i odahne. Eye Of Purgatory je njegov trio sa dvojicom Amerikanaca (jedinih članova blek metal projekta Dritt Skit sa Floride, ali profesionalno oni sviraju u nekoliko desetina bendova, uključujući Deicide, Inhuman Condition, Kill Division itd, dakle, ovo su veterani death metala sa Floride) i Darkborne mu je treći album. I, ako na stranu stavim Roggino prilično umorno pevanje, svirka ali i pesme su SIMPATIČNI. Ovo je u osnovi švedski death metal, ali slobodan da zavrne prema grindcoreu ili prema hard roku kad treba, sa klavijaturama ali i sa blastbitovima i generalno zabavnim rifovima. Miks je isto zanimljiv mada je mastering preglasan i ovo se na kraju prilično lepo sluša:

https://eyeofpurgatorydeath.bandcamp.com/album/darkborne

Za malo melodičnog death metala tu su Malefic iz Atlante, a koji postoje preko dvadeset godina (sa jednom pauzicom, doduše), a tek su sada snimili debi album. No, Impermanence je časna, energična ploča muzike koja uzima death metal čvrstinu i blek metal oštrinu, sve posoli sa malo melodičnih rifova i voila, dobijamo fin, brz i ukusan obrok. Nema ovde neke velike filozofije, ali i ne treba jer Malefic ređaju dobre, zarazne melodeath rifove, sviraju brzo a opet dovoljno raznovrsno i „tehnički“ da ne budu monotoni i snimljeni su kako treba. Fin provod:

A onda death metal poslastica. Brazilce Fossilization sam hvalio i za debi album pre tri godine pa nisam mnogo iznenađen da na nastavku oni zakivaju iz sve snage i dosežu visoku razinu kvaliteta kojom su me onomad šarmirali. Advent Of Wounds izašao je za italijanski Everlasting Spew i ovo je ploča tenzičnog, mračnog death/ black/ doom metala sa neugodnim, često disonantnim rifovima i neumoljivim blastbit prebijanjem. Ovo na papiru deluje kao recept za monotoniju ali Fossilization su i na prvom albumu demonstrirali zrelost u komponovanju i aranžiranju pesama pa Advent Of Wounds i sam stručno barata svojim arsenalom i nudi kolekciju moćnih pesama evokativnih tema i dobro odmerenih, na momente vrlo kinematskih aranžmana. Obožavam kada bend karakterišu i neumoljiva agresija i pamet u pisanju pesama (pa i sekvenciranju albuma) i Fossilization su svetao primer koji drugi treba da slede. Bukvalno za dlaku im je izmakla titula albuma nedelje:

https://everlastingspew.bandcamp.com/album/advent-of-wounds

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Swærmmm su interesantan švedski eksperimentalni metal bend koji ne možemo baš pretačno žanrovski klasifikovati, ali drugi EP u planiranoj trilogiji, naslovljen samo „Γ“ ima elemente blek metala, sludge metala, thrash metala, hardcorea itd. I prilično je odličan, ovo je ambiciozno napisana muzika koja (ekstremno-)metalsku agresivnost i abrazivnost stavlja u zanimljivo napisane pesme koje imaju i narativ i dinamiku a da ne beže predaleko od razbijačke estetike. Ovde ni saksofon ili čarango (južnoamerička tradicionalna lauta) ne kvare taj agresivni nastup, a opet mu daju smislene nove dimenzije. Sem JAKO prekomprimovanog masteringa, ovde mi je sve odlično i dobija vrlo snažne preporuke:

https://swaermmm.bandcamp.com/album/–3

From the Waters of Death – A retelling of the Epic of Gilgamesh je ono što i mislite: konceptualni album koji prepričava ep o Gilgamešu urađen od strane nekih umetnika koji i inače teže visokim konceptima, avangardnim potezima, eksperimentisanju sa formom. Ovo izdaje I, Voidhanger, naravno, a album su uradili projekti Swords of Dis, Serpent Ascending, Ôros Kaù i Midnight Odyssey, ljudi iz Australije, Belgije, Britanije i Finske. Lepa reprezentacija muzičara koji operišu na granicama metal-žanra, ali ipak sa unutrašnje strane pa je i ovaj album prilično zanimljiv ali, razume se, namenjen pre svega publici sa ljubopitljivim stavom i otvorenim umom. U nekom NAJŠIREM smislu sve je ovo blek metal u osnovi, ali ovo su kompozicije od po dvadeset minuta i razmišljanje DALEKO izvan kutije. Nekome će, naravno, biti smešno sve to na gomili, ali jedan od najvećih literarnih tekstova u istoriji čovečanstva svakako zaslužuje u najmanju ruku ovako STRASTVENE izvedbe.

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/from-the-waters-of-death

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Greyhawk iz Sijetla imaju treći album i to je melodičan, blago „powerizovan“ hevi metal. Hoću reći, Warriors of Greyhawk ima jednu lepu, hardrokersku, uličnu osnovu, ali je muzika napisana da bude epska, da prosto čujete kako se pevaču vijori kosa na vetru dok peva, a produkcija je napržena, sa niskim DRC skorom i, dakle, bez mnogo dinamike. No, mislim, Greyhawk pišu dobre pesme i nije da sam ja neko ko ne pada na kombinaciju epike i ulice, pa se ovo lepo i udobno sluša, a energičniji komadi kao što su Land Of Ashes ili Take a Stand u meni bude mnoge prijatne nostalgije na osamdesete. Valjano:

https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/warriors-of-greyhawk

ALBUM NEDELJE

Da se napravi malo mesta u mošpitu jer su šampioni originalnog, jelte, metalcore talasa ponovi u kući i KIDAJU. Converge skoro deset godina nisu snimili album, a Love Is Not Enough i zvuči kao album koji je MORAO da bude napravljen, sav u urgentnom tempu, tenzičnim rifovima i maničnim vokalima. Mislim da bend nikada nije imao ovako brze pesme a i ako jeste nikad nisu zvučale ovako neposredno, lišene sumnje i premišljanja, destilovane u iskaze koji vam svrdlaju u mozak kroz čelo i nije ih briga da li vas boli. Naravno da je Kurt Ballou sve to snimio i smiksao izvrsno, ali Converge ovde pre svega obaraju na pod kvalitetom pesama koje su, pa, ne znam, skoro savršena kombinacija old school krljačine i zrelosti što je daju poodmakle godine. Fenomenalno:

https://convergecult.bandcamp.com/album/love-is-not-enough