Ponekada univerzum iskombinuje nekoliko dobrih stvari u jednu. Jedan primer je Čoko-Smoki a drugi je Super Šilja, spoj diznijevske, deci namenjene komedije i superherojske akcije. Bile su šezdesete godine, nevinije vreme, ali Super Šilja je bio na neki način i proračunati, možda i očajnički potez da se Disneyjevi stripovi učine relevantnijim za savremenu strip-publiku. Walt Disney’s Goofy: Super Goof and the Strange Case of Dr. Syclocks: Disney Masters Vol. 27 je kolekcija stripova o Super Šilji izašla početkom Oktobra a deo je Disney Masters edicije koju već godinama izdaje američki Fantagraphics. Često su to stripovi koji Amerikancima predstavljaju evropske crtače koji su na našem kontinentu bili superzvezde a u SAD su bili samo sporadično reprintovani (pisali smo već o kolekcijama crtača kao što su Romano Scarpa, Giorgio Cavazzano, Giovan Battista Carpi, Daniel Branca, Corrado Mastantuono i Marco Rota), ali ponekada su to i veliki Amerikanci. A jedan od najvećih među njima bio je Paul Murry.

Murry je već imao pet kolekcija unutar edicije Disney Masters a što samo po sebi govori o njegovoj važnosti ali i o tome da je ovaj čovek nacrtao MNOGO stripova u svojoj višedecenijskoj saradnji sa kompanijom Walt Disney. Štaviše, iako je počeo da radi za nju, kao i mnogi drugi strip-crtači o kojima smo pisali, kao animator, on je postepeno, tokom četrdesetih gotovo kompletno prešao u strip-departman (sa jednim docnijim vraćanjem na animaciju). Tamo je bio dodeljen najvećem od najvećih da od njega uči pa i da ga zamenjuje na poslu kada ovaj ne bi mogao da postigne i povremeno – striktno inkognito – crtao neke od dnevnih, novinskih stripova o Mikiju Mausu. Da, pričamo o tome da je Murry bio „ghost-artist“ na više od jednog kaiša Mikija Mausa Floyda Gottfredsona između 1944. i 1946. godine i da je ovo na neki način bila i najava onoga što će njegovu karijeru obeležiti.

No, da se razumemo, da su se zvezde drugačije namestile, Murry je mogao biti i sasvim druge neke profesije. Rođen 1911. godine i bez formalne naobrazbe vezane za crtanje ili dizajn, Murry je 1938 – samo zato što je autobus iz gradića St. Joseph u Misuriju, kojim je trebalo da se vrati kući bio otkazan zbog snega – otišao u bioskop i pogledao Diznijevu Snežanu i sedam patuljaka. Ovo je na njega ostavilo strahovit utisak i mada je imao posao u kompaniji koja se bavila graviranjem (a koji je dobio na takmičenju u crtanju gde je prva nagrada bila, ne šalim se, klavir), javio se na oglas kompanije Walt Disney i bio primljen, pa postavljen da radi i uči od Freda Moorea, animatora koji je u to vreme bio „glavni za Mikija“.

Murry je učio brzo i kvalitetno i radio na nekim od – još uvek – najboljih animiranih filmova svih vremena. Ovo je već bio period kada je kompanija Walt Disney investirala u visokobudžetne bioskopske projekte koji su animirani film legitimisali kao sadržaj za celu porodicu i Murry je radio kao animator na Fantaziji, Dambu i Saludos Amigos. Onda je došao njegov prelazak na stripove i rad pod Gottfredsonom ali je rastuća porodica zahtevala da se njegovi prihodi uvećaju pa je Murry napustio radno mesto u firmi Walt Disney da bi postao frilens crtač.

Išlo mu je dobro sa radovima za razne magazine (neretko sa erotskom notom) i stripovima koji su bili objavljivani i u novinama i u magazinima i kada je po novom preseljenju u Kaliforniju i kratkog povratka u Diznijeve animatorske redove novinski strip Buck O’Rue što ga je Murry radio sa Dickom Huemerom morao biti otkazan jer ga je premalo novina kupovalo, crtač će se vratiti starom jatu, Dizniju, ovoga puta da crta magazinske stripove.

Murry je najpoznatiji kao crtač Mikija Mausa (i većina pomenutih Fantagraphicsovih kolekcija se bavi upravo njegovim stripovima o ovom liku), ali je Murry već tokom pedesetih pokazivao da on ima više ideja vezanih za Mikijevog druga Šilju. Miki je do tada već bio „ozbiljan“ lik, obučen formalno, sa šeširom na glavi i statusom cenjenog građanina koji pomaže policiji u rešavanju teških slučajeva i generalno se ponaša odgovorno i zrelo tako da je Murry sve komičke ideje koje je imao i svu animatorsku veštinu koju je godinama gradio ulivao u Šilju, njegove danas legendarne „goofy“ poze i izraze lica, trapave gestove i dobroćudnu zbunjenost.

Super Goof and the Strange Case of Dr. Syclocks je, onda, kolekcija stripova fokusirana na Super Šilju, superherojski alter ego Mikijevog najboljeg druga, a koji su crtani uglavnom u drugoj polovini šezdesetih (sa jednom epizodom iz 1971. i jednom iz 1978. godine među njima). Murry je do polovine šezdesetih već bio prepoznat kao jedan od najpouzdanijih crtača što se tiče stripova o Mikiju Mausu i radio kao mašina na njima (praktično do 1984. godine) ali je već tada bilo jasno da stripovi o Mikiju i generalno Diznijevi magazinski stripovi moraju da evoluiraju ili umru. U publici je nastupila smena generacija, bioskop i televizija su odvlačili deo njene pažnje a tinejdžeri i omladina koji su bili verni Diznijevi čitaoci pedesetih godina su sada imali novo doba superherojskog stripa označeno revitalizacijom žanra koju su u Marvelu izveli Lee, Kirby i Ditko, da ih potpuno opčini.

Jedan od načina da Walt Disney stripovi ostanu komercijalno relevantni bio je da se njima gađa mlađa publika, pa je često i ono što će Murry crtati biti kombinacija „klasičnih“ Diznijevih junaka sa kid-friendly likovima iz njihovih crtanih filmova, kao što su na primer Knjiga o Džungli ili Petar Pan.

Drugi način je bio žanrovski krosover, pa je 1965. godine u stripovima debitovao Super Goof odnosno Super Šilja, i to, kako naglašava autor uvodnika za ovu kolekciju, ugledni poznavalac istorije američkog stripa Joe Torcivia, sa tri različite priče o njegovom superherojskom poreklu, sve u istoj godini. U prvoj je je ovo bila samo komička zabuna gde je Šilja samo MISLIO da ima supermoći. U drugoj je od Proke Pronalazača dobio plašt koji mu je moći zaista obezbedio. U trećoj, a koja će na kraju ostati kanonska, i koja će biti fundament serijala Super Goof začetog 1965. godine, Šilji supermoći naprosto daje superkikiriki koji raste na žbunu u njegovoj bašti. Otkud taj superkikiriki tu, koje je NJEGOVO poreklo i kako je Šilja jednog dana saznao da može da se pretvori u „super“ verziju sebe ovi stripovi nisu objašnjavali, barem ne u ono vreme*. Super Šilja je bio prosto jasan, samorazumljiv koncept, delom parodija na ponovo veoma popularne superherojske stripove, delom iskreni, dobrohotni herojski narativ.

*a i u kasnija vremena su, kako Torcivia ukazuje, davana različita, često oprečna objašnjenja

Iako je Marvel bio kompanija koja je revitalizovala superherojski strip u šezdesetima, Super Šilja je, onako kako su ga osmislili urednici Del Connell i Chase Craig, te scenarista Bob Ogle, svoj „set moći“ bazirao na nečemu što je u tom momentu već tradicionalnije bila old school postavka, polovinom šezdesetih možda i intuitivno vezivana za dominantne DC-jeve likove. Let, supersnaga, neranjivost, rentgenski vid, superdah, teleskopski vid, pa i sam plašt su bili zaista mnogo više DC-kodirani, oslanjajući se prevashodno na Supermena, ali onda, pošto je lik transformisan na praktično magičan način iz običnog, lenjog mlitavka u superiorno biće, može da se govori i o uticaju Shazama!/ Kapetana Marvela koji je, doduše, 1964. godine i dalje pripadao Fawcett Comicsu a koji nije smeo da publikuje stripove o njemu zahvaljujući nagodbi sa DC-jem i koji će nekoliko godina kasnije ionako pripasti DC-ju.

No, jedna od komponenti uspeha Super Šilje je svakako bila i izvesna „marvelovska“ crta u samom karakteru glavnog junaka koga će svi njegovi poznanici gledati samo kao šeprtlju i dobroćudnog ali priglupog Mikijevog asistenta a koji će morati da pravi i velike napore da se ne sazna kako je baš on alter ego superheroja kome se svi dive. Naravno, komički element ovde je to da je Super Šilja ISTI kao „obični“ Šilja, samo u untercigeru i da je već ovde ideja o tome da Supermen ne nosi masku i da niko ne prepoznaje kako je on Klark Kent, jer je skinuo naočari, sama po sebi smešna, naivna i legitimna meta za sprdnju.

Murry je dugo i kvalitetno radio na serijalu Super Goof, a koji je išao od 1965. do 1984. godine i ova kolekcija nam donosi sadržaj iz prvih šest brojeva ovog serijala, zatim materijale iz Walt Disney Comics Digest te jednu priču iz Walt Disney’s Comics and Stories. Sve ih je crtao Murry i ovo je izvrsna demonstracija njegovih grafičkih kvaliteta.

Kako smo i rekli, ovo su već bili stripovi za koje se smatralo da treba da ih čita mlađa publika pa je ton njoj prilagođen, sa humorom koji se oslanja na slepstik gegove i povremene igre reči. I jedno i drugo je zasnovano na ideji da je Super Šilja, supermoći na stranu, mentalno i dalje regularni Šilja, dakle, neko ko nije preterano socijalno inteligentan, često mu promiče smisao nekih kompleksnijih situacija, rasejan je i zaboravan, neretko bukvalan u shvatanjima. No druga strana ove karakterizacije je da Šilja ima duboko usađenu srž dobrote i da je ovo lik u kome nema ni trunke mržnje, straha ili ikakve sumnje u to da li treba da radi to što radi – dakle da pomaže slabijima da ih jači a nemoralniji ne smrve. Super Šilja će se u nekim od ovih epizoda na momente i razbesneti, pogotovo kada ga zločinci budu stavljali na teška iskušenja ali ni tada on neće gubiti kontrolu nad sobom niti želeti da ikog povredi. U jednoj od priča on treba da se bori sa bikom u areni, u ulozi matadora ali njemu je sama pomisao da povredi nedužnu životinju nepodnošljiva. U drugom zločinci koriste njegovu izjavu da nikada ne bi udario čoveka sa naočarima tako što se kriju iza ogromnih naočara kada kreću u štetu.

Utoliko, ovo i jeste nekakav prototip superheroja za BAŠ mladu publiku i, ako mogu sebe da uzmem za primer, on perfektno radi posao u tome da demonstrira kako praviti dramu, triler i akciju u slučaju kada je glavni lik toliko moćan da je gotovo nedodirljiv. Tako, dakle, što ćete ga učiniti toliko senzibilnim na tuđu patnju i toliko svesnim da uz velike moći moraju ići i velike odgovornosti da će drama biti u tome kako da superheroj živi sa svojom savešću ako ne da sve od sebe da spase živote i spreči krivce da ih dalje ugrožavaju.

Drugim rečima, ja sam Supermena i Betmena, Šang Čija i Spajdermena, Belog tigra i Gvozdenu pesnicu počeo da čitam negde 1978. godine, u Eks Almanahu, ali sam već pre toga bi temeljito senzibilisan na superherojski strip upravo kroz epizode Super Šilje koje je objavljivao Mikijev Zabavnik, a od kojih su neke i u ovoj kolekciji.

Tako je The Thief of Zanzipar, a kojom je magazin Super Goof i počeo svoje izlaženje 1965. godine vrlo dobar privju za ono kako će avanture Super Šilje izgledati. Ovo je internacionalna avantura u kojoj će Super Šilja preletati okeane i onda će obični Šilja morati da nalazi bizarne izgovore za to što ga njegovi prijatelji zatiču u dalekim, egzotičnim zemljama u koje su otputovali nakon što su mu reki zbogom na aerodromu, a on tamo stigao pre njih, ali i dobroćudna komedija zabune u kojoj naš junak trijumfuje delom na srce u junaka a delom na puku sreću i povoljan splet okolnosti. Super Goof nikada neće postati ČISTA parodija koja bi samo ismevala neplauzibilnost superherojskog žanra, i uvek će očuvati plemenitost glavnog junaka koji daje SVE da porazi zle i zaštiti dobre, ali će se i veliki deo humora vrteti oko činjenice da Šilja nikada ne zna kada će dejstvo superkikirikija prestati a on se iz svoje „super“ verzije transformisati u „običnog“ Šilju.

Egzotični predeli i ljudi obučeni u blisokoistočno kodirane kostime su Murryju jako dobro išli od ruke pa će i naredna epizoda, The Vanishing Zoo imati transkontinentalnu komponentu. No, sam zaplet je ovde decidno farsičniji i dok je The Thief of Zanzipar imao elemente klasične pustolovne avanture – žena koju kidnapuje egzotični lupež a ona je rastrzana između straha i erotskog uzbuđenja* – The Vanishing Zoo je otvorenije parodičan, sa „genijalnim“ planom bande Braće Buldoga da kradu životinje iz zoološkog vrta i ispisuju na tablama ispred kaveza da su u njima nevidljive verzije životinja, e ne bi li zavarali posetioce.

*naravno, ovde je to urađeno u komičkom ključu a ta žena je Belka

Šilju svakako uspevaju da zavaraju, ali posle dosta peripetija u Africi Super Šilja uspešno rešava ovaj slučaj. I The Vanishing Zoo ima propisan trilerski narativ, sa našim junakom koji, kada prestane da bude baš skroz tupav, pokazuje i požrtvovanost i preduzimljivost, pa na momente bude i stvarno ugrožen, a što su sve dobri elementi priče u kojoj Murry pravi sjajnu vizuelnu komediju u scenama kada se Šilja maskira u gorilu i ubeđuje buldoge da je „životinja koja govori“. Nasuprot tome su policijski inspektor O’Hara i Miki Maus,kao „konsultujući detektiv“ a koji su uvek korak iza Šilje koji nestandardnim metodama rešava ovaj slučaj.

Naslovna priča, The Strange Case of Dr. Syclocks uzima sličnu matricu ali se trudi da napravi krosover sa „dečijom“ literaturom i ovde se u jedoj od uloga pojavljuje i majstor Đepeto. Razrešenje tajanstvenog niza pljački prodavnica satova je izvedeno prilično na silu i preokret koji strip pravi u finalu i dalje ne objašnjava zašto se jedna od Đepetovih kreacija ponaša „zlo“, a što mi je i kao klincu bio vidan nedostatak ovog narativa. No, Murryjev vizuelni dizajn za masku glavog negativca je sjajan, a pogotovo se sjajno kombinuje sa Šiljinim urnebesnim neuspevanjem da zapamti kako on izgleda. Akcija u ovom stripu je, pak, gotovo isključivo slepstik tipa, sa Super Šiljom koji stalno pogrešno procenjuje svoju snagu i situacije rešava slučajno a ne svesnim naporom.

The Giant Windoola Jade je onda zanimljiv metafikcionalni eksperiment u kome na početku Šilja čeka da mu poštar donese novu epizodu stripa o „Barzanu“* ali onda saznaje zašto te epizode nema, pa odleće u Afriku da se susretne sa sopsvenim idolom. Šokantno, Barzan je ispošćen čovek, sveden na oronuli skelet ispod suve usahle kože. Barzan objašnjava Šilji da ga je napor održavanja reda u džungli fizički toliko iznurio da mora da uzme odmor. Šilja, iako ima samo dve mahune superkikirikija sa sobom, pristaje da ga zameni dok se ovaj rekuperira na nekoj dalekoj turističkoj lokaciji i onda se ovaj strip vrti oko tenzije gde Šilja, što manje koristeći moći Super Šilje, mora da spreči dobro organizovanu i opremljenu bandu da ukrade džinovski smaragd iz lokalnog hrama.

*Walt Disney u ono vreme još uvek nije imao prava ni na jednu inačicu Tarzana, ali ih to nije sprečilo da promene jedno slovo u njegovom imenu i imaju sopstvenu verziju kralja džungle

Ovo je u prvom redu akciona komedija, sa klasičnim set pisovima na egzotičnoj prašumskoj lokaciji koje Murry sjajno prilagođava svom nespretnom ali dobronamernom junaku, dajući nam sjajne momente borbe Šilje i futurističke podmornice, ali i njegovih nesporazuma sa lokalnim životinjama (divlje svinje i slonovi). Strip u sebi ima i sasvim pristojnu osudu kolonijalne pljačke trećeg sveta, ali ja sam kao klinac čitajući ovaj strip uvek salivirao na prizor ogromnog dragog kamena koji Šilja i njegov sajdkik, pametni papagaj Poli, tegle kroz džunglu. Ideja da će Šilji supermoći trajati vrlo kratko jer jede samo mrvica superkikirikija je takođe iskorišćena da sjajno dinamizuje akcione scene i ovo je vrlo dobra epizoda.

Kako su Murryjev forte bile česte promene mizanscena i egzotične lokacije tako i naredna epizoda, Super Thief ima ekstravagantne momente, kao onaj gde lopov stavlja raketni motor u krivi toranj u Pizi i „ukrade“ ga tako što ga odveze na Mesec. No, ova priča je modernija od prethodne dve i bavi se sukobom Super Šilje i „pravog“ superzločinca, odnosno lopova koji ima veliku naučnu naobrazbu i tehnološke talente. Superlopov u ovom stripu više puta biva osujećen kada ukrade neke poznate zgrade i traži otkup za njih ali nakon tri takva pokušaja, on razume da nije dorastao Super Šiljinom setu moći pa pribegava jednoj ekstravagantnoj taktici kojom uspeva da zavara čitav grad kako je ukrao čitav jedan most. Super Šilji ovde pomažu Pajini sestrići, Raja, Gaja i Vlaja, a to da u finalu stripa Šilji – koji je u međuvremenu pretrpeo amneziju na ime toga da ga je lupila po glavi džinovska mišolovka – pritiču veverice koje su pojele superkikiriki je preokret dostojan apsurdističke komedije jedne braće Marks.

The Twister Resisters je onda naredna varijacija na „tehnološkog negativca“ ali su ulozi ovde manji jer se radi o naučniku koji proizvodi veštačka tornada kako bi farmere naterao da mu prodaju svoja imanja, sa planom da tako kupi zemljište u čitavoj državi. No, ovaj zaplet je nekako bliži običnom čoveku i pokazuje Super Šilju kako štiti vredne zemljoradnike i njihove kuće i pomoćne zgrade a što je osvežavajuće nakon zapleta u kome je „branio“ arhitekturu čija je primarna vrednost simbolička. Ovo je i prva epizoda u kojoj Super Šilja otkriva svoj tajni identitet nekoj osobi a ta osoba je Šiljin nećak Gilbert, mali genijalac koji će odmah i sam zgutati superkikiriki i postati mu sajdkik. Naravno, Gilbert je mnogo inteligentniji od Šilje i kombinacija Šiljinog iskustva i Gilbertovog naučnog i inženjerskog talenta daju ovom dinamičnom duu mnogo novih opcija u bori protiv superkriminala.

Gilberta, nažalost, nema u narednoj epizodi The Cold Ray iako bi bio od velike pomoći. Super Šilja se ovde suočava sa bandom lopova čiji je vođa izumeo „zrak za smrzavanje“ i koristi ga da zamrzne policiju pa i samog superheroja kako im niko ne bi smetao dok pljačkaju. Šlja ovde, naravno, ima neke bizarne ideje kako da se izbori sa problemom – uključujući 144 untercigera jedan ispod drugog – ali na kraju stvari eskaliraju i banda se seli na Mesec, sa namerom da tamo izgradi ledeni top kojim će da zamrzne čitavu planetu Zemlju. U odjeku popularnih srebrnodobnih pričao Supermenu, Super Šilja rešenje nalazi u dubinama kosmosa, pomažući naprednoj civilizaciji da se odbrani od kiše meteora a zauzvrat od njih dobijajući pištolj sa „sunčevim zracima“. Iako u finalu dramaturški ono što on radi nema nikakvog smisla i ceo problem je mogao da bude rešen i bez tog „tuđinskog“ oružja, simbolika je efektna pa je ovaj strip bio veoma popularan i prvi je od svih epizoda Super Goofa koje su reprintovane u ovom magazinu.

(Uzgred, ovde ne pokrivam pojedinačne geg-stripove od po jedne table iz magazina Super Goof koje su Fantagraphicsovi urednici smestili između ovih dužih, akcionih priča, ali vredi da se ukaže da su one, iako su u originalu bile crno-bele, sada kolorisane u istom visokom kvalitetu kao i ostatak kolekcije pa izgledaju luksuznije i BOLJE nego pre šezdeset godina.)

Gilbert se vraća u A Clean Sweep a u kojoj opet nemoralni naučnik nalazi način da doaka Super Šilji. Ovo je već skoro pa prava moderna superherojska priča jer naučnikov plan nije vezan za pljačku već direktno usmeren na osujećenje i uništenje superheroja. On podrazumeva i da će naučnik i njegov sajdkik biti smešteni u zatvor a sprava koju je naučnik kreirao treba da ubije Super Šilju pojačavanjem vibracija njegovog tela. Naučno objašnjenje da ovo ne radi kada Šilja ima zapušene uši nema smisla, ali je vizuelno Murry ovo spakovao genijalno pa su prizori destrukcije i rekonstrukcije grada ono po čemu se pamti ovaj narativ.

Sledi nekoliko kraćih priča u kojima će Murry raditi sa vertikalnim kompozicijama i MNOGO kraćim scenarijima. Ovo su priče od po tri i po do pet i po strana, kondenzovane u naraciji i prilično jednostavne, no Murryjevo snalaženje u visokim a uskim panelima je zadivljujuće.

Kolekciju zatvara The Secret Key Mystery iz 1978. a gde je Murry imati prilike da crta drugog lika sa kojim je godinama radio, Fantomsku Mrlju. Ovo je povratak na pustolovnije narative, sa sve inspektorom O’Harom i Mikijem koji pokušavaju da reše složen slučaj i odlaskom na egtozične prekomorske lokacije. No, priča je srazmerno kratka i dinamizovana komičnom dimenzijom u kojoj Šilja uzima šaku običnog kikirikija, misleći da će mu dati supermoći, ali i interesantnim karakternim radom sa glavnim likom koji demonstrira detektivsku dedukciju i pažnju za detalje što su promakli profesionalni detektivima.

Priroda ovih stripova jeste da su oni namenjeni mlađima i da su u pitanju jednostavnije priče sa mešavinom slepstika, akcije i parodije. Kompanija Walt Disney će u kasnijim decenijama imati i superheroje dekonstruktivnog tipa – Darkwing Duck, naravno – ali ove priče o Super Šilji su primer potrage za formulom kako da se Diznijevi stripovi osavremene a da istovremeno sačuvaju nevinost. Murry je, naravno, bio ključni element te formule, pa ako vam se čini da je sve to vaša ćasa (super)kikirikija, poletite do Fantagraphicsovog sajta i obradujte sebe ovom kolekcijom.