Jedna očekivano skromna nedelja je iza nas. Praznovalo se koliko sme a nova metal izdanja su izlazila koliko može. Naravno, apsolutna poplava AI muzike znači i da je izdanja bilo nesrazmerno mnogo u odnosu na ono što je normalno za ovaj period u godini, ali kad se to sve profiltrira, ipak smo dobili i sasvim solidnu količinu nove muzike za ljude koji apsolutno NE MOGU bez nje. Evo šta smo izabrali za prvi ovogodišnji nedeljni metal pregled:

Deo 1: BLACK METAL

Skoro u zaustavnom vremenu do nas stiže EP Anathema Lux Divinae / Rota Crucis Profanata peruanskog blek metal sastava Demonic Sacrifice. Ljudi rade od 2005. godine a prvi put su u studio ušli 2010. pa 2016, dakle, nakon skoro decenijske pauze dobijamo satanski studijski materijal old school mračnjaštva i žestine, kao nešto osmišljeno u osamdesetima a realizovano tek sad uz moderne studijske mogućnosti. Daleko od toga da je ovo nekakav hiperispeglani produkcioni, jelte, projekat, Demonic Sacrifice su sirovi ali se makar dobro čuju i sviraju ubitačno. Ne dajte da vas naslov izdanja prevari, ovde ima šest pesama od kojih je jedna obrada Goatpenis i bolji provod u paklu NEĆETE naći ovog vikenda:

https://deathdealerproductions.bandcamp.com/album/anathema-lux-divinae-rota-crucis-profanata

Ashes as Rain II je, naravno, nastavak albuma Ashes as Rain a koji je vredni i požrtvovani Déhà snimio pre jedno pola godine. Koordinate se nisu promenile i ovo je sirovi, „srednjevekovni“, minimalno melodični ali BAŠ SIROVI blek metal i mada ovakvih albuma ima tri za dinar u ovom periodu godine, Déhà se uvek izdvaja sa malo više dubine i supstance. Pa, evo, plaća se koliko hoćete:

https://deha.bandcamp.com/album/ashes-as-rain-ii

Sa singapurskim Draconis Infernum znate šta dobijate a i da ne znate, novi, četvrti album im se zove  The Black Flames Of Satan. MOLIM LEPO. Bend se pregrupisao u pandemijskoj pauzi, imaju novog bubnjara (iskusni indonežanski profesionalac Derick Prawira koga ćete najpre znati iz Vallendusk ili Proceus) i sada KRLJA. Mislim, ovo je tehnički gledano melodično, sa rifovima koji su u harmonijama što ih po pravilu koriste atmosferični blek metal bendovi, ali brzina i žestina sa kojom se svira su SATANSKE. I meni to prija, sa sve tom razmazanom atmoblek produkcijom. Čuje se da je iz srca:

https://draconisinfernum.bandcamp.com/album/the-black-flames-of-satan

Francuski Kosmos kažu da sviraju „post-atmosferični blek metal“ a što je, u njihovoj interpretaciji, atmosferični blek metal ali sa boljom produkcijom. Šali se malo čika Meho, ali novi album, sedmi za nekih četrnaest godina, L’Astre de la Désirance je lepa, melodična ploča setnih atmosfera i evokativnih tema preko prozračnih razloženih akorda, sa sve promuklim vokalima, ali meni prvo u oči pada ta fina separacija instrumenata u miksu, odmak od standardne atmoblek razmazanosti. Možda je to prvenstveni razlog što mi se album dopada a sigurno ima nečega i u solidno napisanim pesmama. Enivej, ako volite post-blek metal i atmosferični blek metal, volite melodičnu muziku sa i dalje abrazivnom teksturom i smeta vam kad su miksevi prenatrpani a mastering prekomprimovan, L’Astre de la Désirance će vam se DOPASTI:

https://kosmosblackmetal.bandcamp.com/album/lastre-de-la-d-sirance

Foul Temple iz Australije je MNOGO siroviji na svom debi albumu  Upon The Infernal Altar. Ovo je satanistički blek metal sa dosta pankerske jednostavnosti u svojoj osnovi (d-beat kao ritam koji ne čujete često u modernom blek metalu) i koji ima priličnu količinu šarma u smenama prostih rifova i evokativnih melodija. Zvuk je sirov, garažni ali je zdrav i prilično pun, sa gitarama koje imaju lep raspon i bubnjem koji akcentuje šta treba i kako treba. Ugodna ploča satanizma i zabave a daunloud plaćate koliko želite:

https://foultemple.bandcamp.com/album/upon-the-infernal-altar

Mičigenski Wraithlord je malo stao na loptu pa umesto da snimi po nekoliko albuma godišnje, kao što je nekada radio, mladi Max Millard je cele prošle godine prikupljao kreativnu energiju, pretpostavljam pisao pesme i izbacio novi album, If Blood is to Spill… Make it an Ocean u osvit 2026. Lepo! Mislim, ovo je ličan, ekspresivan blek metal moderne estetike ali sirove egzekucije, nesputan pravilima i autentičniji baš zato što se ne drži nekih ustaljenih formi. Svirka je lepršava i LJUDSKA, zvuk sirov i prijatan, pesme nepredvidive i SLATKE. A cena je naravno koliko date:

https://wraithlord.bandcamp.com/album/if-blood-is-to-spill-make-it-an-ocean

Njujorčani Woe su svoj album iz 2023. godine, Legacies of Frailty snimili ponovo, sada pod nazivom  Legacies of Human Frailty. Ovo ima više smisla kad se setite da je original bio praktično solo-rad Chrisa Grigga a koji je Woe i osnovao i jedno vreme, na početku, bio njegov jedini član. U pandemijskim godinama bend se po nuždi ponovo sveo na samo njega ali je nakon izlaska albuma okupljena nova postava a pesme su sa izvođenjem uživo dobile nove forme. Otud i ova ploča hermetičnog ali istovremeno pitkog blek metala. Legacies of Human Frailty ima samo šest pesama ali one su podugačke, prilično kompleksne, sa finom kombinacijom avangarde i krljačine i album drži pažnju i nadahnjuje slušaoca. Meni se i original onomad veoma dopao pa iz sveg srca preporučujem rimejk:

https://woeunholy.bandcamp.com/album/legacies-of-human-frailty

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Under the Light of the Morning Star, He has risen je album sporog, sirovog doom metala koji je snimio svačiji omiljeni belgijski preterivač u snimanju novih albuma, Déhà (videti malo iznad). Za razliku od nekih recentnih izdanja, ovde nema black metal melodija niti trunke melanholije i u pitanju je najmračniji, najsiroviji metal-iz-pećine, što ga autor opisuje rečima „Cave-drawn doom metal done by the blackest 90’s spirit. Immensely Satanic. Driven by rituals of Flesh, Blood, Death and Lust“. I, eto, plaćate koliko hoćete, PLUS svojom besmrtnom dušom:

https://deha.bandcamp.com/album/under-the-light-of-the-morning-star-he-has-risen

Nijemci Covenaut sviraju dopadljiv, ne preterano originalan ali dopadljiv sludge metal. Njihov EP Harbinger sa svoje četiri pesme lepo spaja gruv i teksturu, ima okej refrene, jednostavan je i pitak. Sasvim solidno za kraj godine a naplaćuje se po vašoj želji:

https://covenaut.bandcamp.com/album/harbinger

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Naš stari znanac, Skimask iz Mineapolisa se vraća sa novim EP-jem svog projekta Total Poison a koji je, taj EP, naslovljen Morbid Slut. Nisam Siguran kako sam autor diferencira među svojim različitim one-man blackened-speed projektima ali Morbid Slut je TAČNO ono što očekujete, dakle, opšti juriš svom brzinom, uz opasku da je sve „snimljeno  najbrže što je moglo“. No, Skimask se izveštio i u pisanju pesama i u svirci i u studiju i ovo ima maničnu energiju i art brut šarm ali zvuči i DOBRO i SMISLENO. Četiri pesme, cena koliko date, up the irons:

https://totalpoison.bandcamp.com/album/morbid-slut

Da nastavimo u sličnim raspoloženju tu su Kvebečani Infernal Gates sa svojim drugim albumom. Hell’s Reaper je dopadljiva, solidno producirana ploča black-thrash metala sa nepogrešivom rokerskom oštricom i pesmama koje nisu KOMPLIKOVANE ali imaju razrađene aranžmane i zvuče zrelo. Muzika za provod, ali u paklu, a i dobar omot:

https://infernalgates.bandcamp.com/album/hells-reaper

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Armoured Virus uz Lidsa sviraju „dbeat, posi-punk grind“, a što je u prevodu d-beat hardcore sa blastbitovima, i to je OKEJ. Album Armoured Virus ima osamnaest kratkih, brzih pesama odličnog zvuka i kvalitetne izvedbe, bez preteranog filozofiranja. Bend u punoj meri razume šta je ono što je ljude izvorno privuklo d-beat punku i grindcoreu pa ova kombinacija jednostavnosti i energičnosti dobro radi uz vrlo kompetentnu svirku i tekstove na Italijanskom! Sjajno je:

https://armouredvirusgc.bandcamp.com/album/armoured-virus

Conceived in a Car Crash svira haotični, ali prilično tehnički precizni hardcore na EP-ju Pleasures. Ovo su tri pesme agresivnog zvuka, srazmerno kompleksnih aranžmana i mračne, personačne poezije. Dobro je i ko voli mathcore, false grind itd, ima da uživa. A plaća se koliko hoćete:

https://conceivedinacarcrash.bandcamp.com/album/pleasures

Master Killer je iz Švedske ali zvuči kao iz nekog američkog geta. Promo ’26 ima dve pesme teškog, nabadačkog beatdown hardcorea, produciran je odlično i generalno ostavlja tačno onaj utisak koji treba, o mačo dominaciji i pravdoljubivoj agresiji. Dve pesme, cena koliko date:

https://masterkiller.bandcamp.com/album/promo-26

Mace iz Južne Dakote je, pretpostaviću, jednočlani projekat čiji jedini član ne voli fašiste pa već na ime toga ima moju podršku. Takođe, album/ EP/ Demo  We Are All Going To Die mu je sasvim prijatan sa kombinacijom thrash rifova, hardcore vokala i grindcore blastbitova. Nije sad nešto mnogo originalno ali prija uhu, besno je, gruverski je, ima vrlo solidan zvuk i pesme su kratke i kompaktne. Kao Slayer komprimovan na manje od minut i ukršten sa Pig Destroyer, recimo:

https://macehxc.bandcamp.com/album/we-are-all-going-to-die

Dvojac iz Itake u Njujorku, Obliterax, već naslovom svog prvog EP-ja precizno opisuje muziku koja će se na njemu čuti. Death//Crust ima dve pesme (a koje se NE zovu Death i Crust) i ovo je estetski sirovo i primitivno, pa i malo monotono, ali je u tehničkom smislu sasvim solidno i ispuniće vam potrebe vezane za fuziju death metala i crustpunka. Podrazumeva se da cenu sami određujete:

https://obliterax.bandcamp.com/album/death-crust

Nisam siguran koliko ljudi STVARNO svira u vašingtonskom Body Pile, ali nema ni veze. Cade Miller je EP Heaven Never Seemed So Far Away napisao a koliko je ljudi regrutovao za snimanje je manje važno. Važnije je da je snimak studijski, ono, propisno produciran, da su tri pesme kvalitetna kombinacija thrash metala, grindcorea, gruva, i da ćete uživati ako, ponovo, volite Pig Destroyer. Cena je koliko date:

https://cademiller.bandcamp.com/album/heaven-never-seemed-so-far-away

Southern Europe Grind Attack je split EP španskih Convulsions i italijanskih Eraser i, mislim, ako već iz naslova nije jasno šta vas tu čeka, evo, čeka vas SOLIDAN grindcore. Eraser su klasičan, kvalitetan ali ne pretenciozan grindcore, koji obrađuje Agahtocles na svojoj strani pa je jasno koju tradiciju ljudi baštine. I dobri su, tehnički precizni a opet dovoljno sirovi i snažni. Pet pesama i dosta sreće. Convulsions pak i sami zvuče klasično, sa dosta crustcore d-beat krljanja u svom zvuku i oni donose četiri pesme ali spojene u jednu na svojoj strani. I odlični su! Produkcija dobra, cena za daunloud obe strane je koliko date, a jedino ne znam ko izdaje vinil jer ni jedan bend to ne kaže, ali verujem da će se saznati na vreme:

https://erasergrind.bandcamp.com/album/split-ep-w-convulsions-southern-europe-grind-attack

https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/convulsions-eraser-7

Deo 5: DEATH METAL

Corägre je simpatičan španski „seljački“ one man death metal projekat a čiji jedini član ume i da svira i da producira, a pozvao je i masu gostiju za svoj EP  Pel Mal Camí. Ovo je dopadljiva, relativno jednostavna ali prilično profi urađena muzika između death i thrash metala sa razoružavajuće provincijskim temama (slušajte npr. Satanisme Rural! i recite mi da se niste makar nasmešili) i čoveku lepo ugreje srce:

https://coragre.bandcamp.com/album/pel-mal-cam

Altares Paganos del Muerte je novi EP za peruanski death metal sastav Disinter i ovo je POŠTENO. Disinter na njemu donose nove verzije dvadeset godina starih pesama i to zvuči dobro, sve dok ne očekujete neki inovativan iskaz od njih. Disinter nisu zainteresovani za to i njihova muzika je i pre dvadeset godina bila pod očiglednim uticajem Cannibal Corpse i sličnih uzora a u 2025. godini je ta vernost staroj školi samo još istaknutija kao vrlina. Čist, ali ne mrtvački zvuk i dobra zabava:

https://disinter2099.bandcamp.com/album/altares-paganos-de-muerte-ep

Poljaci Hegony ispraćaju staru godinu vrlo solidnim EP-jem, Deviations a koji, pretpostavljam, malo i najavljuje da ekipa iz Donje Silesije sprema drugi album. Ovo je rasturački deathgrind/ death metal koji ne smara nekakvim komplikacijama nego poliva oštrim rifovima i blastbitom kao da žuri da završi jer u studio stiže Kemiš da snima novogodišnji program. Štim je nizak a zvuk iako dovoljno težak ne pati od neke veštačke budževine. Meni vrlo prijatno:

https://hegony.bandcamp.com/album/deviations

Francuzi The Malum Process na svom debi albumu udaraju poprilično snažno, nudeći korektan brutal/ slamming death metal. Ignominious Feast of Decay nije posebno originalna ploča, ali je tehnički impresivna i za slušaoca kome samo treba brzi slem fiks, dobro će doći. Svakako, produkcijski je sve vrlo uredno i album izdaje Inherited Suffering pa znate da nije nekakav bofl:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/the-malum-process-ignominious-feast-of-decay

https://themalumprocess.bandcamp.com/album/ignominious-feast-of-decay

Mogu samo da nagađam da je naslov drugog albuma meni dragih Indonežana  Prolong Anoxia, dakle, Suffering That Ties Bind namerna i jasna aluzija na nastavak igre The Suffering (a koji se zvao The Suffering: Ties that Bind). Nije da vas je briga, realno to niste igrali, a i da jeste ne sećate se, prošlo je više od dvadeset godina, ali Prolong Anoxia zakucavaju slemaru kao i pre tri godine na debiju i nema odstupanja nit predaje. Ne mogu da kažem da je album MNOGO MAŠTOVIT, ali ovo je slamming death metal koji zna šta je gruv, zna kako da vas natera da se osetite PRLJAVO i zna da odvali od batina. Jebiga, za praznike dovoljno:

https://tradingthecadavers.bandcamp.com/album/suffering-that-ties-bind

Imamo još slema i to ruskog. A koji ume da bude dobar! Mislim, ume da bude i generički nenadahnut, dosta često, ali velika je to zemlja pa onda iz nje izniknu i neki ekstraordinarno dobri bendovi. Goregose ne bih nazvao ekstraordinarno dobrim, još uvek, ali ovaj njihov debi EP, Murderabilia je vrlo solidan. Ovo je slamming death metal koji, koliko god će sad to smešno zvučati, ne ide u ekstreme. Gruv je dobar, slemovi su dobro, vokali su dobri, zvuk je dobar i ništa od toga nije PRETERANO, onako kako to često klinački bendovi naprave da bi se izdvojili od drugih. Goregose se izdvajaju pre svega time da imaju ukusa u produciranju i aranžiranju pesama i meni to prija. Ako se na stranu stavi užasan imaginarijum, a koji je prosto žanrovski očekivan, ovo je vrlo lepo:

https://tradingthecadavers.bandcamp.com/album/murderabilia

Iz nekog razloga, slem dobro uspeva u prazničnoj sezoni. Argentinci Dehumanectomy imaju debi album i čim mu vidite naslov moći ćete da čujete muziku u glavi: Extinción Axiomática Gravitacional. Enivej, ovo je dobro. Ne sad da lomi kalup i redefiniše žanr ali Dehumanectomy se unutar žanra sasvim lepo igraju, imaju težak, nabasovan a opet prilično topao zvuk, vole dobre rifove i obezbeđuju dobar plesni gruv tokom osam hrskavih pesama. Fino je:

https://dehumanectomy.bandcamp.com/album/extinci-n-axiom-tica-gravitacional

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Gong Slayer sam već pohvalio pre nekoliko nedelja za kvalitetan, zreo old school ambijentalni zvuk proizveden putem tri metalna gonga i izborom raznih maljica. Volume 3 (Stereo) je još jedna kompozicija od pola sata prefinjene kontrole dinamike, tembra i alikvotnih tonova, namenjena dubokom, posvećenom slušanju u momentu kada imate apsolutnu tišinu i mir. Što je, priznajem, sve ređe u današnjem, jelte, svetu, ali baš zato su ovakvi albumi dragoceni, da nas resetuju i podsete da nije neophodno da uzgajamo rasutost pažnje onako kako nas na to teraju telefoni i ostale stvari koje traže da im se svaki čas okrećemo. Gong Slayer nudi bezvremeno, bestelesno iskustvo čistog, plemenitog metala a po ceni koju sami određujemo i hvala mu na tome:

https://gongslayer.bandcamp.com/album/gong-slayer-volume-3-stereo

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Erlking iz Kolambusa u Ohaju snimaju demo snimke poslednjih par godina pa su rešili da pred kraj 2025. izbace i svoj prvi pravi album, Ends of the Earth. I ovo je dopadljiv, melodičan  heavy metal tradicionalne energije i senzibiliteta. Njegov tempo i neposrednost mu daju i jednu skoro pa pop-punk dimenziju iako je tematski ovo u fullu na liniji epskog metala (sa sve referencama na Moorcocka); svirka je dobra, produkcija dobra i sve u svemu ovo je debi koji bend predstavlja kako puca od entuzijazma a to je uvek lepo:

https://erlkingmetal.bandcamp.com/album/ends-of-the-earth

Australijanci Wildhuntsu napravili decenijsku pauzu između prvog i drugog albuma. Drugi, Aletheia ima samo sedam pesama ali su one sve progresivnije ambiciozne kako album odmiče da bi se završili u epskom komadu od jedanaest i po minuta koji menja dinamike, raspoloženja, muzičke stilove… Bend u osnovi svira heavy metal ali sa dosta modernih elemenata – uključujući black metal rifove i groove metal, er, gruv, pa onda i bosanovu u tom finalu – i mada ne smem da kažem da mi je sve SJAJNO, album je maštovit, raznovrstan i taj neki heavy metal fundament mu je zdrav, sa dobrim vokalima, dobrim gitarskim lomljavama, čvrstom ritam sekcijom. Samo napred:

https://wildhunthrash.bandcamp.com/album/aletheia

ALBUM NEDELJE

Zagrepčanima Flesh je trebalo duže od deset godina da snime drugi album, ali evo ga. Feeding Frenzy ima vrlo frenkfrezetaški omot pa je i muzika herojski heavy metal koji peva o bitkama i barjacima. No, on drži noge dovoljno čvrsto na zemlji da se ne izgubi sasvim u fentezi maštarijama i mada Flesh ne prave neke nove prodore u svom žanru, ovo je vrlo korektan materijal u NWOBHM stilu, solidne produkcije i ubedljive svirke. Naslovna pesma je HIT a tu je i Beasts of Metal i tako dalje. Lepo! A lepo je da i daunloud plaćate koliko želite:

https://fleshmetal.bandcamp.com/album/feeding-frenzy