Drugarice i drugovi, danas je momenat tu get jor frik on, kako se to nekada govorilo, jer se vraćamo unatrag kroz vreme dobrih pet i po, pa i skoro šest decenija da se podsetimo kako je to bilo kada je iz dubina američke andergraund scene na površinu izronio jedan od najvoljenijih „comix“ produkata u celoj istoriji medijuma. Fantagraphics je polovinom Oktobra ove godine publikovao The Fabulous Furry Freak Brothers: Times of No Money And Other Stories, kolekciju najranijih priča o famoznoj, čupavoj braći Frik, šesti tom koji je ugledni izdavač izbacio u naporu da se sakupi sav Freak Brothers materijal pod jednom kapom, ali u hronološkom smislu prvi. Ovo su koreni i prvi koraci, originalna sumanuta posrtanja kroz dim hašiša i narkotičke izmaglice, svojevrsna hronika kretanja Gilberta Sheltona po severnoameričkom kontinentu gde je on iz rodnog Teksasa prelazio u Njujork, vraćao se u Teksas, pa se onda opet selio u Njujork, Los Anđeles i San Francisko. Stripovi iz ove kolekcije nastajali su u ovoj poslednjoj fazi i pokazuju već formiranog strip-autora kako sa puno sigurnosti ostavlja svoj trag u njujorškim i kalifornijskim publikacijama poput The Rag, East Village Other, EVO ili Los Angeles Free Press. Anarhična, nezaustavljva energija ovih radova nije, naravno, bila i način na koji je Shelton pristupao svom publikovanju pa su neki od ovih stripova već izlazili za Rip-Off press, njegovu Do-It-Yourself izdavačku kuću u kojoj je bio i autor i urednik i asistent koji hefta odštampane stranice jedne za druge i nosi ih na poštu, i sebi kreirao život  nezavisnosti i slobode  kakav su mnoge kolege mogle samo da sanjaju.

Na početku da odmah razjasnimo: braća Frik su u Srbiji objavljivana više puta, autorizovano i neautorizovano. Imamo LOM-ovo izdanje iz 2003. godine, a onda i Komikovo izdanje iz 2012, i oba su odavno rasprodata sa eventualnom mogućnošću da ih pronađete u sekondhend cirkulaciji. Oba ova toma su publikovala neke od najranijih priča o braći Frik, ali su bila prilično komplementarna – na primer LOM je u svoju publikaciju uvrstio i neke od stripova o mačku Debelog Fredija a koje Komiko nije imao – ali čak i ako imate oba, The Fabulous Furry Freak Brothers: Times of No Money And Other Stories je obavezno štivo. Štaviše, ako imate oba, mislim da ste vi apsolutno ciljna grupa za The Fabulous Furry Freak Brothers: Times of No Money And Other Stories jer će ova kolekcija između ostalog popuniti neke važne rupe u vašem poznavanju ranih godina Sheltonove profesionalne strip karijere.

Za opširniji osvrt na Sheltonov život i priključenije, ljubazno ću vas uputiti na tekst koji sam napisao o prethodnoj Freak Brothers kolekciji iz Fantagraphicsove kuhinje pre nešto više od godinu dana. U njemu ćete naći i link za moje impresije sa grupnog događaja na kome su Shelton, Aline Kominsky Crumb, Robert Crumb i Laura Fountain šarmirali publiku u beogradskom SKC-u tog vrelog leta 2012. godine i, generalno, dobićete dosta informacija koje će obezbediti adekvatan bekgraund na osnovu kojeg će čitanje The Fabulous Furry Freak Brothers: Times of No Money And Other Stories biti jedno još možda uzbudljivije iskustvo. Odmah i da kažemo, ovo nisu možda i najbolji stripovi o braći Frik, najviše jer je Shelton sa godinama rafinirao svoj izraz i okupio kvalitetne saradnike koji su mu pomagali da naredni radovi budu sofisticiraniji i da anarhičnost naracije i nasumičnost motiva budu u funkciji jedne bolje plasirane poruke. Ali odmah i da kažemo da su ovo uglavnom urnebesno dobri stripovi i da je jedan od dobrih razloga da ih kupite, čak i ako imate domaća izdanja to da je čitanje braće Frik u originalu posebno iskustvo.

Naprosto, Shelton je u ovim stripovima dolazio iz pozicije hipi-kulture, one koja je tražila slobodu od državne represije, prozirala kroz režimsku propagandu, ismevala farsičnost birokratske mašinerije i refleks pokoravanja kod „normalnih“ građana*, ali je istovremeno bio i neko ko satiriše i ismeva i samu hipi kulturu, pokazujući zdravu skepsu ka revolucionarima koji su proklamovali da su duvka i povaljivanje maloletnica revolucionarni činovi, pogotovo kada bi to bili jedini revolucionarni činovi koje su ikada, jelte, počinili.

* danas bismo ih zvali „normijima“, tada je često korišćen termin „squares“ a koji je u nekim domaćim prevodima bio prilično uspešno transformisan u „konzerve“

U tom smislu, Sheltonovo korišćenje „hipi“ terminologije i jezika ima i jednu finu farsičnu, subverzivnu dimenziju i kada ove stripove čitate na Engleskom lakše shvatate kada likovi u pričama ove izraze koriste „normalno“ a kada oni imaju satirični preliv.

Najraniji stripovi o braći Frik, obaveštava nas izvanredno informativni uvodni tekst ove kolekcije, nastali su u proleće 1968. godine, u vreme kada su Shelton i njegov saborac Joe Brown radili u prodavnici, a Shelton je između crtanja svog tadašnjeg stripa Wart Hog, dizajniranja postera za koncertni prostor Vulcan Gas Company („nisu imali dozvolu da prodaju alkohol pa su to kompenzovali prodajući LSD gostima“*), i brojnih drugih aktivnosti radio i kratke filmove inspirisane braćom Marks i Three Stooges skečevima, ali namerne da budu smešniji i luđi.

*a što će postati ilegalno svega pet meseci kasnije kada će američki kongres usvojiti propis po imenu Staggers-Dodd Bill, koji je eksplicitno kriminalizovao posedovanje i prodaju LSD-a u rekreatvne svrhe

Prvi kaiševi braće Frik su nacrtani kao promotivni materijal za petominutni film o teksaškim hipicima koji marširaju na Kapitol hil, i mada je šesnaestomilimetarski film odavno izgubljen i verovatno uništen, Shelton sam kaže da se praktično svima više dopao strip nego sam film pa je nastavio da radi stripove sa ovim protagonistima. Ostinski andergraund nedeljnik The Rag ih je publikovao a čitaoci su reagovali sve jače na svaku narednu epizodu.

Kao što se zna, rani Freak Brothers stripovi (sa naslovom koji je umesto „Fabulous“ koristio epitet “Loveable“) bili su uglavnom zgode i nezgode trojice brkatih, bradatih i kosmatih cimera – koji NISU bili braća niti ikakav rod i ovde je reč „brother“ korišćena da označi ideološku bliskost i afilijaciju koji su jači od krvnog srodstva – vezane za kupovinu, sakrivanje i korišćenje narkotika. Shelton je, to se zna, vojsku uspeo da izbegne nakon što je regrutnoj komisiji priznao da je uzimao LSD i pejotl, ali Shelton je i bio momak iz pristojne srednjeklasne porodice, koji je završio fakultet (i to ne neki umetnički – čovek je diplomirani sociolog), a njegova inspiracija za stripove bili su Chester Gould, Ernie Bushmiller, naravno Carl Barks a kasnije antiautoritarni radovi Harveyja Kurtzmana, partikularno tokom njegovog ključnog perioda kao urednika magazina MAD u pedesetim godinama. Utoliko, Shelton je hipike gledao kao prirodne saveznike i svoju braću i sestre (pričali smo već da je kasnije bio blizak sa Janis Joplin) ali strogo gledano nije bio „stvarni“ hipi koji unaokolo ide u sandalama, govori o miru i ljubavi, spava na klupi u parku i žicka pare za vutru.

Zbog toga su i trojica braće Frik predstavljeni kao sa ljubavlju kreirani, dobroćudno satirisani stereotipi hipika, momci koji odbijaju da imaju, znate već, stalan posao, ženu ili nedobog kravatu, koji se po velikom gradu snalaze za pare kako znaju i umeju – mada nikada nije eksplicitno jasno odakle im novac za životne troškove sem kada preprodaju deo narkotika – i uvek prioritizuju kupovinu narkotika u odnosu na sve drugo. Ovo praktično nikada nisu skupi narkotici – čak i esid jedva da figuriše u nekim pričama a kokain se uglavnom samo pominje kao nedostižni, priželjkivani sveti gral – i većina ranih avantura se vrti oko obične gandže, u najboljem slučaju hašiša i mnogo, MNOGO pilula.

Shelton je sa ovim stripovima već pokazivao da je narkotička utopija samo lepa priča kojom su hipici hrabrili jedni druge i bio, makar intuitivno, svestan ekonomske realnosti koja će je tranformisati u pustoš. Umesto da jedu Hofmannovu kiselinu i imaju briljantne jungianske susrete sa suštinom kosmosa i kolektivnog nesvesnog, njegovi Frik bradersi cepaju jeftinu sintetiku kao što su STP i Deksedrin, stimulante bogate amfetaminima a sa kojih će se spuštati pušenjem kanabisa, da bi zatim napadali frižider u potrazi za hranom. Njihovi dani su kombinacija kreativnog lenstvovanja, potrage za narkoticima i hranom, te paranoidnih epizoda koje i nisu samo produkt nusefekata korišćenja THC-a već imaju utemeljenje u činjenici da ovi ljudi često i relaksirano krše zakon i dolaze pod udar policijske represije.

Shelton nije pravio mnogo eksplicitnih „političkih“ iskaza u samom Freak Brothers ali on i Joe Brown jesu radili druge stripove koji su direktno satirisali dnevnu politiku u Teksasu i SAD i ova kolekcija je dragocena i jer uredno uključuje mnogo ovih tabli, karikatura i postera od kojih su mnogi objavljivani po prvi put u nekoj kolekciji nakon svog originalnog pojavljivanja. Oat Willie and His Friends, Scenes from the Revolution, te razni stripovi i karikature o pilićima pomažu da se kontekstualizuje ova rana faza Sheltonovog rada a koja će onda biti dramatično apgrejdovana preseljenjem u Kaliforniju i susretom sa Robertom Crumbom. Crumb je Sheltona pozvao da bude kontributor za magazin Zap Comix a ovoga je to iskustvo tako transformisalo da je nakon ponovnog kratkog preseljenja u Njujork, napravio svoj glavni štab u San Framcisku i osnovao sopstvenu izdavačku kuću sa kojom će početi OZBILJAN rad na Freak Brothers.

Ovo znači i da će stripovi o braći Frik početi pored kratkih geg-epizoda od nekoliko panela da imaju i nešto duže forme sa kompleksnijim zapletima. Oni će se često i dalje vrteti oko potrage za narkoticima, ali će imati više slojeva satire i kombinovati je sa slepstik humorom. The Freaks Pull a Heist, recimo, počinje spoznajom da ekipa nema ni dinara u ćupu u kome stoji novac ali se ovde ponovo izgovara rečenica poznata još iz prve epizode („gudra će ti pomoći da prođeš kroz period bez para, bolje nego što će ti pare pomoći da prođeš kroz period bez gudre“) po kojoj je cela kolekcija dobila ime. Problem nastaje kada posle OZBILJNO dobre THC seanse braća shvate da nemaju ništa za jelo u kući. Sledi kanibalska epizoda Debelog Fredija i satirični napad na lokalnu bakalnicu, a u finalu stripa Frenklin pravi otvorenu referencu na kokain koji je, po svemu sudeći i omogućio preduzimljivu i smelu bratsku akciju.

No, postoji onda i kontrateza ovom stripu u epizodi od jedne table u kojoj Shelton snažno i eksplicitno satiriše mitove o uživaocima droga propagirane od strane establišmenta i ovakvi iskazi će se povremeno ponavljati i u ovim ranim stripovima. Njegovi periodični citati Mao Ce Tunga su nesumnjivo ubacivani da trigeruju čitaoca nesigurnog kome da veruje kada je komunizam u pitanju a Shelton će i neke od njih upariti sa najmračnijim momentima satire, na primer kratkom pričom Little Orphan Amphetamine koja aludirajući na čuveni novinski strip Little Orphan Annie ide dosta daleko preko granica kojih se autor držao u samim Freak Brothers pričama. Sa vremenom će ostali njegovi radovi biti manje važni i Shelton će pronaći način da i socijalni komentar i hipi-komediju, i slepstik uveže u priče o braći Frik, dok će za kratku, geg-formu spretno upotrebljavati Fredijevog mačka koji je neka vrsta parodije na Davisovog Garfielda pola decenije pre nego što će Garfield uopšte nastati. Mnoge od priča o Fredijevom mačoru u ovoj kolekciji vrte se oko njegovog rata sa bubašvabama koje žive u stanu braće Frik i satirisanje ekstremnog, militarističkog kolektivizma kroz njihovo ponašanje je još jedan od indikatora da Sheltonovo ponovljeno pozivanje na maoistička učenja nije značilo da je on slep na realnosti života u komunističkim režimima a koji su mnogi njegov savremenici i hipi-saborci nekritički idealizovali.

Shelton je, naravno, VELIČANSTVEN crtač sa uticajima klasičnih autora poput Harolda Grayja i Chestera Goulda provučenim kroz kurtzmanovski subverzivni filter a onda detoniranim kroz Crumbov psihodelični, anarhistički, neretko i nihilistički svetonazor. Shelton će brzo sazrevati i ova kolekcija pokazuje zavidnu svest o važnosti dizajna koji će definisati prirodu i identitet braće Frik, pored izvanrednog pripovedačkog dara i smisla sa urnebesni grafički humor, britke dijaloge, te fantastičan, 100% ručno rađen letering.

Prema kraju kolekcije Shelton će isprobati i rad na dužim narativima, od onog gde Fineas postaje modni guru pa do epske priče iz više nastavaka u kojoj se trojica braće suočavaju sa ekonomskom realnošću i napuštaju svoj stan u urbanom kalifornijskom mizanscenu (vlasnik ih izbacuje jer šest meseci nisu platili kiriju) a onda se svaki od njih individualno vraća svojoj kući.

I to ne samo metaforički. Ovo je prva priča u kojoj se Shelton bavi nečim što nije samo dnevni program braće Frik i pokazuje njihova porekla. Naravno, ovo je i dalje urnebesna komedija zabune prepuna fizičkih i često prilično masnih gegova, ali je zanimljivo videti kako Fineas i Fredi dolaze natrag u svoje provincijske krajeve i suočavaju se sa okruženjem u kome su STVARNO frikovi a konzervativna verovanja i običaju sputavaju njihove prirode, dok Frenklin, čije je poreklo ovijeno velom tajne, zapravo stiče i pomalo melanholičan uvid u svoju prošlost.

Shootout at the County Slammer je, dalje, ŠOKANTNO kompetentan akcioni strip u kome tri frika upadaju u okružni zatvor i ubijajući policiju i čuvare dolaze da oslobode provincijskog rođaka koji je tamo utamničen. Iako i dalje satirična komedija, ovaj strip demonstrira da je Shelton, da je samo hteo, mogao da radi mejnstrim stripove i da u tome bude dobar koliko i najbolji DC ili Marvel autori.

The Fabulous Furry Freak Brothers: Times of No Money And Other Stories je, nadam se da je to jasno, apsolutna i obavezna lektira za bilo koga ko se ikada zainteresovao za američki andergraund strip. Ova kolekcija sakuplja neizmerno važne – dugo izgubljene, u nekim slučajevima rekonstruisane sa fotografija – radove koji pokazuju kako je Gilbert Shelton, jedna od najvažinijih figura čitavog pokreta, izrastao u tu i takvu figuru. Shelton danas ima lepih osamdesetpet godina i nadam se da uživa u plodovima svog decenijskog rada a Fantagraphics za Avgust naredne godine najavljuje i sedmu Freak Brothers kolekciju. Dok ona ne izađe, poklonite sebi, ili nekom koga volite ovu. Prijaće vam.