Well, ako vam nije dosta to što je Toma Mona uhapšen – pa makar on realno bio sitna riba i samo žrtveni jarac da se malo utaži žeđ mase za Vučićevom krvlju – onda imamo da vam ponudimo i MNOGO dobre muzike koja je izašla prošle nedelje. Bio je i Bandcamp Friday pa je izašlo… MNOGO toga. Ali uživaćemo!

Deo 1: BLACK METAL

Kalifornijski Wulvenskald je za omot svog demo snimka, Demo 2025 izneo na fotografisanje sve lobanje koje ima u kolekciji. Slatko. Ali i muzika je slatka, sa žestokom, brzom svirkom i prijatno maštovitim, melodičnim rifovima koji se lepo izdvajaju od danas uobičajenog shoegaze programa u blek metalu. Nisu same pesme nešto PRETERANO maštovite ali već taj harmonski program i strastvena svirka su dovoljni da me odobrovolje. Plaćate koliko želite za ove tri prijatne, melodiozne a brze pesme koje je uradio jedan čovek što već ima masu drugih jednočlanih projekata pa možete i njih potražiti:

https://wulvenskald1.bandcamp.com/album/2025-demo

Blood Brain Barrier su dvoje Kanađana sa blago eksperimentalnim blek metal zvukom. Njihov debi EP  Windows Drenched in Red sa svoje četiri pesme kombinuje tipičnu blek metal hipnozu brzim ritmom i repetitivnim akordima, ali ima i elemente bliže modernom death metal zvuku i metalkoru, i sve je to prilično disciplinovano spravljeno i uklopljeno. Ima originalnosti, nema ko da je sluša!

https://bbbmetal.bandcamp.com/album/windows-drenched-in-red

Ruski Sanctificare Satana zvuči odlično na singlu  Sanctificare Satana, a kojim očigledno najavljuje malo dinamičniji rad posle demo snimka iz 2023. Ovde ima jedna propisan blek metal krljačina i jedan kratki klavirski resital i sve je vrlo solidno napisano pa i pristojno producirano. Vredi zabeležiti ovaj projekat:

https://putridaedogmata.bandcamp.com/album/sanctificare-satana

Poljaci Nihilvm ozbiljno biju na svom debi albumu, Ancient Cosmic Emanation. Ovo je atmosferičan, ali mišićav blek metal moderne provinijencije, a koja podrazumeva i razmrljan zvuk, no taj zvuk makar ima TEŽINU u ovom slučaju. Nihilvm nisu nešto NAGLAŠENO maštoviti u komponovanju, sve je ovo atmoblek konfekcija, ali izvedba im je ubedljiva i album je na ime toga šarmantan sa svojim meditacijama o kosmosu i njegovim, jelte, tajnama:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/ancient-cosmic-emanation

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/ancient-cosmic-emanation

Necrosculptor dolaze iz Gruzije i njihov debi album, Defiler ima samo sedam pesama i one čak ni nisu sad nešto mnogo dugačke. Ali su prijatne i ovo je meni pravi primer blek metala koji voli melodiju i atmosferu ali ima da pored njih ponudi i mišićavu svirku i rifove. Nisu Necrosculptor nužno još uvek stopostotno definisani u svom izrazu ali potraga za njim koja se čuje na ovom albumu je puna energije i pozitivno naelektrisana:

https://necrosculptor.bandcamp.com/album/defiler

Italijanski duo Abadir naslovom svog debi albuma već jasno sugeriše kakav će se blek metal tu slušati. Antikosmos ima epsku, melodičnu i hermetičnu estetiku ispisanu svuda po svom trajanju, ali pošto je ovo i srazmerno lo-fi, verovatno kućna produkcija, onda to zauzdava album od odletanja PREDALEKO u smeru epike, melodike, hermetike. Hoću da kažem da ovo zvuči primereno fokusirano, da je svirka poštena, znojava, a melodije su evokativne i pamtljive. Lepo:

https://abadir1.bandcamp.com/album/antikosmos

https://unholydungeontapes.bandcamp.com/album/antikosmos

Ancient Torment dolaze sa Rod Ajlenda i upravo su izdali debi album, Follow the Echo of Curses. Ovo je pristojan moderni blek metal sa dosta, dakle, melodičnim izrazom, dosta atmosfere, bez mnogo pravih „rifova“, sa uglavnom jednoličnim ritmom i idejom da će sve, uz razmazan zvuk, biti hipnotično. Sasvim to pristojno funkcioniše i mada nema MNOGO toga što ovaj bend – sastavljen od iskusnih i zaposlenih članova mnogih drugih bendova – konceptualno izdvaja iz mase drugih atmoblek projekata, makar je izvedba kvalitetna:

https://ancienttorment.bandcamp.com/album/follow-the-echo-of-curses

https://eternaldeath.bandcamp.com/album/follow-the-echo-of-curses

Takođe iz Amerike, ali iz Orlanda na Floridi dolaze i Ara Subversor, dvojac maskiranih likova koji trpaju ozbiljno agresivan i, er, „tehničan“ blek metal. EP Retribution je, u skladu sa imidžom benda (maske, vatreno oružje), sav u estetici oružane agresije, sa nožem i redenikom na omotu, semplovima pucnjave koji ga otvaraju. No, kad muzika krene to je kombinacija zbilja rafalnih blastbitova (živi bubanj, doduše jako editovan ali i dalje dovoljno „ljudski“ da se meni dopadne) i melodičnijih blek metal rifova. Fino to ide, i za nas koji volimo brutalniju stranu ove muzike, Marduk, Immortal, Nordjevel itd. su Ara Subversor solidan melem na ranu sa svojim nižim štimom i nemilosrdnom dispozicijom.

https://arasubversor.bandcamp.com/album/retribution

https://deathprayerrecords.bandcamp.com/album/retribution

Japanski jednočlani Souvenirs to Forget ima novi, treći album, za, evo, nepune tri godine i to je valjda svedočanstvo o posvećenosti ovog čoveka i neizdrživoj potrebi da stvara. Kažem to jer Between Impermanence and Eternity ne zvuči kao tipična ploča gika koji ne radi ništa drugo nego se snima na kompjuter kod kuće već ima više težine, više supstance, više koncepcije. Naravno, muzika je post-black/ blackgaze i to onda sve ima smisla sa tom usamljenošću i self-indulgendijom, ali pesme imaju znatno više maštovitosti nego što je ja inače čujem u ovom žanru i drže mi pažnju:

https://souvenirstoforget.bandcamp.com/album/between-impermanence-and-eternity

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad slušam, volim da ga pravi Déhà. Prolifični belgijski autor ima novi album u atmoblek stilu, Ashes as Rain i to je naravno sjajno. Pesme su jednostavne, pitke i iskreno emotivne, zvuk je razmrljan ali ima TEŽINU i sve to lepo teče i sluša se sa uživanjem. Naravno, plaćate koliko hoćete:

https://deha.bandcamp.com/album/ashes-as-rain

Eternal Absence je nemački jednočlani black metal projekat sa prilično hermetičnim zvukom i pesmama. No za debi album, Within the Ruins u studio su dovedeni i sešn bubnjar i basistkinja tako da ovo zvuči  veoma dobro, profi producirano, i generalno kvalitetno. Muzika je, dakle, prilično hermetična, ali čovek piše solidne rifove, zna da aranžira pesme da imaju dinamiku i narativ i meni je sve to jako pitko:

https://eternalabsence.bandcamp.com/album/within-the-ruins

Blek metal poslastica nedelje je, pak, debi album za iranski duo Broken Pillars. Naslovljen Ghosts of the Persian Gulf i produciran bolje i nešto budžetnije od većine iranskog blek metala koji čujem usput na Bandcampu, ovo je ubedljiv, prijemčiv spoj atmosferičnog blek metala i epskog doom metala, sa dosta pamtljivim temama i solidnim karakterom. Naravno, udaraljke su programirane a zvuk malo natrpan za moj ukus, ali ovo me je više provozalo od standardne atmoblek ponude na Bandcampu ove nedelje, sa ipak jednom težinom koju Broken Pillars ulivaju u svoju muziku stručno i snažno:

https://brokenpillars.bandcamp.com/album/ghosts-of-the-persian-gulf

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Finci StoneGazer zvuče kao i još pola miliona drugih stoner-metal bendova koliko ih, po slobodnoj proceni, svira na planeti u ovom trenutku. Dakle, težak zvuk, jake, bluzirane i metalizirane rifčine, pevač koji voli da pije a voli i da se bije… Ali to što nisu preterano originalni ne umanjuje šarm drugog albuma ove ekipe. Nazvana Threshold, ovo je kolekcija ozbiljno teških ali šarmantnih stoner komadeški sa solidnim gruvom i strastvenim izvedbama. Lepo je:

https://stonegazer.bandcamp.com/album/threshold

Ni Thundering Herd iz Severne Karoline ne odlikuje prevelika originalnost. No, ima nečeg šarmantnog u njihovom zvuku, pa mi je treći album, Swamp Devil Woman pitak, sa svojim relativno kratkim pesmama koje spajaju klasičan stoner-metal sa malo southern rocka ali generalno ostaju u jednostavnom, neposrednom, zaraznom formatu:

https://thunderingherd.bandcamp.com/album/swamp-devil-woman

Za doom metal inspirisan vrhuncima ’90s zvuka poput Anathema, Candlemass ali i old school šmekerima Manilla Road, tu nam je drugi album projekta, Anchorite. Ovo je ekipa vrlo iskusnih i zaposlenih muzičara sa Malte, iz Švedske i Danske iz bendova poput Cult of the Fox, Assassin’s Blade, Forsaken, a album Realm of Ruin je ekstrapolacija tog zvuka iz devedesetih u modernijem smeru, sa mnogo melodije, klin vokala, promena ritma. Generalno ovo je na finom mestu između heavy metala i doom metala, sa vrlo prominentnim vokalnim harmonijama i melodioznim solažama, ali sve uterano u jedan disciplinovan doom metal okvir bez gubljenja u ekscesu, sa uvek očuvanom merom otmene tuge. Fino je:

https://anchoritedoom.bandcamp.com/album/realm-of-ruin

The Mazzon Band su tri Australijanca koja vole glasni rokenrol. Njihov prvi EP, Redhead, jeste glasan ali nije PREGLASAN i ovo je vrlo prijatan, melodični glam rok/ hard rok sa dosta ‘70s šarma, ali sa modernim, energičnim zvukom, finim gruvom, dobrom distorzijom, lepim vokalima. Optimistički, poletno, zabavno:

https://themazzonband.bandcamp.com/album/redhead

Teško je žanrovski tačno odrediti Missense iz Berklija u Kaliforniji jer ova u suštini hard rok ekipa kombinuje teški rok, gruverski metal, grunge, ali i thrash i death metal elemente za svoj dosta zabavni zvuk. Album What You Are ne deluje shizofreno ali primeti se da nije u skladu sa vladajućim, jelte, trendovima, no, energičan je i vredi da mu se da malo ljubavi:

https://missense.bandcamp.com/album/what-you-are

Šveđani I Am Low su, pak, vrlo laki za obuhvatanje i slušanje. Ovo je fazirani, psihodelični rok, hipnotičan, topao i prelep. Novi EP, ima četiri pesme, u fizičkoj formi je i deo split albuma sa australijskim DROID, a sluša se sa najvećim mogućim zadovoljstvom.

https://iamlow1.bandcamp.com/album/inertia

DROID, pak, ne objašnjavaju da je njihov EP Eroded Forms druga strana tog albuma, ali evo je ovde. I ovo su četiri pesme kvalitetnog heavy psych roka, i ako kupite oba ova EP-ja sebe ćete ITEKAKO razmaziti sa puno muzike koja je istovremeno nežna i melodična, a čvrsta i rokačka.

https://droiddoom.bandcamp.com/album/eroded-forms

Leafblower (onaj iz Džordžije, ne onaj iz Omahe) su bili odlični pre dve godine na debi izdanju, pa sada dosta dominiraju i EP-jem Low Heaven. Ovo, doduše, ima pet pesama, i to podugačkih pa je više kao minialbum, sa muzikom koja je glasni, teški rok, ali sa dosta dinamike i ranjive emocije. Ako volite muškarce koji pate, ovo je vrlo solidna ponuda, dakle, i za ljubitelje doom i sludge metala ali i za „alternativce“:

https://leafbloweratl.bandcamp.com/album/low-heaven

Boozifer su iz Denvera i mada su demo snimak nazvali skromno  this is a Boozifer demo i snimili ga u svojoj prostoriji za vežbu, ovo su dve pesme srčanog bleksabatovskog stoner roka/ hevi metala koje bi svaka kuća sa ponosom stavila na mikstejp uz koji se, recimo, proslavlja srebrna svadba domaćice i domaćina (ili dva domaćina/ dve domaćice, kako se već kome zalomi). Naprosto, ovo je ZDRAVO, sa dobrim gruvom, dobrim rifovima, kvalitetnim vokalima i no-bullshit, ekonomičnim aranžiranjem. Bend pominje da ovde sviraju bivši članovi Savagist, Pansy Division, pa čak i Hammers Of Misfortune i naravno da se tu čuje znanje i iskustvo. Veoma lepo:

https://boozifer.bandcamp.com/album/this-is-a-boozifer-demo

Pallbearer su nešto navalili da izdaju žive albume, pa evo, posle prolećnog Live at JJ’s, stiže i letnji Live at Reggies. Da ne smaram sad opet sa tim kako sam ovaj bend nekada mnogo više voleo a da mi se sada manje dopadaju, ovo je živi album melodičnog, epskog doom metala koji ćete voleti ako volite Pallbearer a ako ih nikada niste slušali ovo nije najgori način da se upoznate s njihovim stvaralaštvom:

https://pallbearer.bandcamp.com/album/live-at-reggies

Knifesmoke su dvoje ljudi iz Severne Dakote sa sporim, teškim, nisko naštimovanim a psihodeličnim doom metal/ heavy psych projektom, er, Knifesmoke. Evil Eye je već šesti album unutar pet godina a što JESTE malo previše i činjenica je da bendu svakako treba malo kontrole kvaliteta. No, ovaj album je sasvim prijatan ako ne tražite nekakve preteranu eksperimentalnu i inovativnu ambiciju. Paul Vorheis svira sve instrumente i pravi jednostavne, gruverske matrice a njegova, pretpostavljam, žena (ili sestra) („why not both?“ pitali bi mangupi), Courtney Vorheis vrlo lepo peva preko njih. Low key, ali prijatno:

https://knifesmoke.bandcamp.com/album/evil-eye

MINNØCH su, kako sami kažu „VØLUME WØRSHIP DEATH METAL“ ali muzika na minialbumu THE HEAVIEST BAND, NØT THE HEAVIEST MAN je više death sludge metal sa malo hardkora, dakle, gruverska, džemerska, ali superteška, duboko naštimovana, nemilosrdna. Fino to curi i plaća se koliko hoćete a bend je iz Sankt Petersburga ali onog sa Floride pa ETO:

https://minnoch.bandcamp.com/album/the-heaviest-band-n-t-the-heaviest-man

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL, HARDCORE, GRINDCORE, DEATH METAL

Distant Thunder su iz Nemačke i nemaju veze sa dva stara američka benda istog imena. Ovo je projekat koji je pokrenuo Stefan Hüskens aka Husky aka Tormentor, bubnjar Asphyxa, bivši bubnjar Sodoma itd, sa namerom da se svira old school trešina po uzoru na Razor. I baš to dobijamo na demo snimku naslovljenom samo Demo,  pet pesama časnog riljanja u znoju lica svog, sa zujećim rifovima i promuklim pevačem, sve kako bog zapoveda i miluje. Ko voli, obožavaće, ko ne voli, KO MU KRIV:

https://distantthunder.bandcamp.com/album/demo

Česi Crippled Fingers imaju u svom thrash metalu i komponentu groove metala/ uličnog hardkora pa ako to volite, njihov živi album, Live at Fajtfest Fryslân zvuči odlično. Ovo je jako solidno snimljen materijal žustre, napaljene svirke sa sedam pesama koje su i jako agresivne i jako prijatne. Cena za daunloud je koliko date:

https://crippledfingers1.bandcamp.com/album/live-at-fajtfest-frysl-n

Metropolis nemaju ni trunku, jelte, groove metala u svom staromodnom – u najboljem mogućem smislu – speed metal zvuku. Lost in.. Metropolis im je obrada Manilla Roada (kod kojih se pesma zvala Lost in Necropolis) a po njoj su nazvali i ceo demo snimak koji je, ono, MOMAČKI krš, ujedinjenje panka i metala koje proizvodi nešto najlepše na svetu. Pet pesama i intro, lomatanje i zabava a cena koliko date:

https://lostinmetropolis.bandcamp.com/album/lost-in-metropolis

Losanđeleski Chain Wolf UBIJAJU na živom albumu Live in LBC. Ovo je sirov, jedva editovan i verovatno ne uopšte miksovan snimak nastupa od pre neki dan ali je, naravno, izvrstan jer pričamo o bendu koji tu kombinaciju thrash metala i hardkor panka radi sa razumevanjem i autoritetom već nekoliko godina i ističe solidnu kandidaturu za liderske, jelte, pozicije. Dakle, ovde se rilja dobro i duboko a čuje se malo i materijala sa novog, drugog albuma za koji Charlie Chavez kaže da izlazi ove godine. Prelepo:

https://chainwolf.bandcamp.com/album/live-in-lbc

Japanci Casbah su osnovani 1983. godine i mada su prilično aktivni, nisu snimili mnogo dužeg materijala. Bend ima iza sebe dva albuma, iz oba veka, ali sada su izbacili EP Eternal Slaves sa četiri nove pesme posle pauze od sedam godina. I te pesme kidaju. Ovo je propisan thrash metal, sirov i energičan bez nekakvih groove metal, jelte, zastranjenja, ali dovoljno zreo i odrastao da ne deluje kao da se četiri matora čoveka brukaju zvučeći kao srednjoškolci. Zvuk je apsolutno brutalan, etitjud zajeban, svirka prepuna entuzijazma i ovo se sluša sa širokim osmehom na licu a onda sebi razbijete glavu:

https://casbah1.bandcamp.com/album/eternal-slaves

Solunski Abusive imaju svoj prvi album, No Exit No Light i ovo je thrash metal, pa recimo old school zvuka ali na neki način progresivan u svojoj formi, sa aranžiranjem standardne prebijačine tako da muzika dobije veliku tenziju i hermetične kvalitete. Da se razumemo, ovo je VRLO hedbengerski i propisno agresivno ali bend zanimljivo koristi repeticiju da nabilduje napetost i to daje fine efekte:

https://abusiveband.bandcamp.com/album/no-exit-no-light

Poljaci Terrordome ozbiljno biju na svom četvrtom albumu Plagued with Violence. Ovo je thrash metal, ali zreo, prefinjen, očišćen od poziranja i ukrasa. Osvežena trio postava u kojoj je samo osnivač benda,      Mateusz Łapczyński ovde bio i na prošlom albumu, svira tehnički perfektno, ali muziku Terrodome pre svega karakteriše baš karakter, agresivnost koja nije „naučena“ nego dolazi iz života i ispucava se napred nemilosrdno, bez filozofiranja i lutanja. Oštro kao žilet, tvrdo kao bejzbol palica:

https://terrordome.bandcamp.com/album/plagued-with-violence

Bitchin’ Hour su prljav, pankerski, hardkor treš/ krosover kvartet iz Bafala čije debi-izdanje je minialbum od sedam pesama NESVETE distorzije i ružnih, andergraund rifova. Pevačica Shannon zvuči kao goblin koji bljuje, miks je zapravo prilično čist ali se od distorzije jedva razaznaju rifovi, a aranžmani su nervozni i haotični, DAKLE, ovo je idealan materijal za ljude koji vole taj prljavi, nestašni sudar panka i metala i znaju šta s njim da rade:

https://bitchinhour716.bandcamp.com/album/crossover-i-barely-know-er

The Armed za sebe kažu da su pank rok bend iz Detroita ali njihov album The Future Is Here And Everything Needs To Be Destroyed je dosta eksperimentalniji od onog što biste očekivali. Ne sviđa mi se jednako sve što se na njemu čuje ali abrazivna tekstura se uvek ceni a ima tu i vrištećih mathcore momenata spojenih sa emo pasažima i, mislim, DOBRO JE TO. Plus, ima dobrih gostiju, tipa Kurt Ballou, tako da, izvolite:

https://thearmed.bandcamp.com/album/the-future-is-here-and-everything-needs-to-be-destroyed

Internet nudi vrlo malo podataka o bendu Tension Scale iz Bostona a koji je upravo izdao demo snimak IT’S NOT THEM: Demo. Well, ne znam ništa, ali ovo je predivni staromodni hardkorpank kao iz osamdesetih, kad se još znalo kako se ova muzika svira i da žene koje imaju tetovaže morate tretirati sa posebnim respektom. Ljudi u bendu su očigledno pomatori i eksplicitno su inspirisani filmom The ’Burbs iz 1989. godine tako da, ovo je za nas matorce. A i pevačica je toliko tetovirana da ja ne mogu:

https://tensionscale.bandcamp.com/album/its-not-them-demo

I Not Gorgeous sa istočne obale SAD imaju jak ’80s (a malo i ’90s) vajb u svom zvuku, i oni su stariji i imaju ženu u postavi, ali njihov debi album je nešto manje „garažan“ u osnovi, nudeći hardkortreš sa kompleksnijim pesmama, više promena ritma, generalno ambicioznijom sviračkom tehnikom. Meni se to MNOGO dopada i Not Gorgeous mi zvuče kao da ste izmiksovali Cowboy Killers, Victims Family, Propagandhi pa i NOFX i Bad Brains u jednu baš zapaljivu koktel-smešu koja se pije na sopstvenu odgovornost. I, mislim, sjajni su. Pesme su superbrze i eksplozivne a sa mnogo zanimljivih aranžmanskih ideja i superiorno dobro smišljenih malih ukrasa, zvuk je sjajan, sve je IZVRSNO:

https://torjohnsonrecords.bandcamp.com/album/we-are

Voidheart iz Los Anđelesa nemaju ni jednu ženu u postavi, ali imaju tetovaže. I to se računa. EP Filth ima samo dve pesme, plaćate ih koliko hoćete, ali ovo je SUPERIORNI metalcore/ hardcore sa metal oštricom koji menja ritam i tempo svakih par taktova, dosta dobro radi u miksu i generalno nudi paletu zvuka i raspoloženja, a sav taj zvuk vas napada a sva raspoloženja su loša:

https://voidheartmusic.bandcamp.com/album/filth

Britanci Break Them imaju na sebi više tetovaža nego što koriste različitih nota na EP-ju Ultra-Violence. I to nije kritika, ovo je surov, ulični beatdown/ slamdown hardcore, kakav volite da vas brutalizuje, sav u negativnoj emociji i tupim slem-rifovima. Ekipa – žensko-muška pritom – ovo radi solidno, ima dobar zvuk i daje ceo materijal po vrlo niskoj ceni.

https://breakthem.bandcamp.com/album/ultra-violence

Summon the Plague su iz Njujorka i oni sviraju nekakav beatdown hardcore u kome ima dosta… prljavštine. Mislim, nije da je beatdown hardcore inače umivena, lepa muzika ali EP Abomination mi je nekako ekstra štrokav sa pet pesama mržnje, agresije i uličarskog gruva koj su mi baš legle. Plaćate koliko hoćete a VREDI:

https://summontheplagueny.bandcamp.com/album/abomination

Sunnycide iz Ontarija jasno igrom reči u imenu sugerišu da sviraju ubitačnu muziku. EP Nothing Left to Mourn ima četiri pesme NEMOGUĆE teškog, agresivnog i abrazivnog hardcore/ sludgecore gaženja, sa gitarama koje vas gutaju živog, bubnjevima koji mrve u prah i demonskim vokalima od kojih malo pišnete sa svakim stihom. Strašno je al makar se plaća po želji:

https://sunnycide.bandcamp.com/album/nothing-left-to-mourn

Whoa… Catharsis iz Severne Karoline imaju novi album? Solidnih 26 godina nakon prethodnog! Ova veganska metalkor ekipa je devedesetih bila neka vrsta avangarde novog spoja hardkora i metala i sa Hope Against Hope dokazuju ne samo da su danas „više trezni i više vegani nego pre trideset godina“ nego i da imaju MNOGO odličnih ideja a da ih strast nije napustila. Dakle, muzika je old school metalcore (dakle onaj iz devedesetih, ne ono što pamtite sa Majspejsa) sa MNOGO potpuno inovativnog materijala koji izlazi iz domena ekstremnog, jelte, zvuka, ali se sa njim odlično spaja. Kakvo prijatno iznenađenje!

https://crimethinc.bandcamp.com/album/hope-against-hope

Superteški, superabrazivni, vrišteći metalizirani hardkor iz Kalifornije se odaziva na ime Heated. Ovo je nekada bio solo projekat Romana Gonzaleza ali za drugi album, My First Few Causes of Death ima ful postavu i MNOGO negativnih emocija. Rekoh da je ovo metalizirano ali ima tu i dosta „post“ elemenata pa je Heated definitivno namenjen i „pametnijoj“ publici od one koja bi samo da se bije u mošpitu, ali svakako će i jednu i drugu publiku poravnati sa patosom bez milosti:

https://heatedca.bandcamp.com/album/my-first-few-causes-of-death

Thorn iz Tampe sviraju vrlo podrumski grindcore/ deathgrind koji skoro kao da je ispao iz 1988. godine. Demo naslovljen 2025 TAPE ima osam pesama, od kojih samo tri prebacuju minut, i sav je u sirovini, abraziji, distorziji. Ali, mislim, dobar je, onako kao jedno skoro dadaističko sočinjenije kakvo smo i mi, deca, pravili u ono doba, gde se rifovi jedva razaznaju, ritam je skoro isključivo nasilnički blastbit a i žene i muškarci vrište kao ludi. Meni je to super a cena za demo je koliko date:

https://thornfl.bandcamp.com/album/2025-tape

You Will Die iz Durhama u Ujedinjenom kraljevstvu sviraju onu kombinaciju metalkora i melodeatha na koji generalno ne obraćam previše pažnje, ali njihov EP, Harmony of Despair, ma koliko da je u stilskom smislu generički spravljen, nekako osvaja ekonomičnošću pesama i energijom. Ovo su sve komadi od po dva, da i po minuta, i ti melodični, slatki rifovi na malom prostoru rade dosta dobro, a česte promene ritma i tempa drže stvari svežim i ne daju im da se ohlade. Slatko je:

https://youwilldieuk.bandcamp.com/album/harmony-of-despair

Zinc iz Mejna i Nju Hempšira su proletos imali solidan EP a sada imaju demo snimak Summer Promo 2025 i to su tri pesme agresivnog hardkora koji se poziva na powerviolence brzinu i anarhičnost, ali je teži, metaliziraniji i ima pesme koje prebacuju dva minuta. I dalje to zvuči vrlo pristojno tako da, izvolite:

https://doseofzinc.bandcamp.com/album/summer-promo-2025

Danas ima dosta dobrog mathcore (i mathcore adjacent) zvuka. Car Bomb su iz Bruklina, naravno, i ozbiljno kolju na EP-ju Tiles Whisper Dreams. Ovo nije čist, podrumski mathcore, i dve pesme od tri traju skoro po pet minuta, sa dosta nečeg što biste nazvali i sludge metalom pa i progresivnim rokom u tkivu muzike, ali u prvom redu je uvek nepredvidivost i agresija. Dubok štim, težak zvuk, PAKAO:

https://carbomb.bandcamp.com/album/tiles-whisper-dreams-ep

Imamo i metalkora mnogo više nego što je za mene prosek. Greed Worm su iz Čikaga i njihov zvuk je negde između agresivnog metalcore izraza, deathcorea i nu-metala. Što nije kombinacija koja se meni na keca dopada, ali demo snimak naslovljen Promo 2025 je ODLIČAN. Odlično je odsviran, ima dobar zvuk (koji čak ima i malo dinamike) a pesme su šmekerski gruvi, kratke su, kompaktne i ekonomične tako da čim ih čovek presluša poželi da krene iz početka. Odlično je a plaća se po želji:

https://greedworm.bandcamp.com/album/promo-2025

Venjamos Bjen  je… uh… bend? Projekat? Jedan čovek? Iako piše da je na albumu  ﻫصﻭﻞﺗﻜﺍﺎ  sviralo  četvoro ljudi (petoro, ako brojite i čoveka koji očigledno nije ništa SVIRAO), i da je snimljen u studiju, zvuk je prilično „kućni“, ali muzika je ODLIČNA, sa kombinacijom grindcore, mathcore, čak i deathcore elemenata, sve spakovano u kompleksne, ali kratke, ekonomične pesme. Impresivno iznenađenje iz Argentine a po ceni od koliko date:

https://xlsitv.bandcamp.com/album/-

Hjustonski Knurd na svom debi albumu, Operation Mind Grind naslovom simpatično omažiraju Queensryche, ali naravno da imaju osamnaest pesama i da je ovo manje-više grindcore. Kažem „manje-više“ jer iako su pesme dosta kratke, ovo je i tehnički i kompozitorski ambicioznije od prostog grinda, sa thrash i death metal komponentom koja oplemenjuje koncept. Dakle, ima dobrih rifova, mošerskog gruva, produkcija je kul a ceo koncept je humoristički ali energičan. Solidno!

https://knurd.bandcamp.com/album/operation-mind-grind

Wave of Mutilation iz Kentakija NISU Pixies tribute band kako ste sigurno pomislili već AGRESIVAN, pa i brutalan deathgrind sastav sa debi EP-jem Wave of Mutilation koji ispucava šest pesama pravo u vašu facu. Te su pesme kompaktne, kratke, ekonomične ali svakako idu preko granice skica, zvuk je strašno sirov i agresivan i ako volite podzemni grindcore, nemate šta da se mislite:

https://waveofmutilation502.bandcamp.com/album/wave-of-mutilation

F.A.M. su poljski grindcore/ deathgrind veterani čija svaka pesma ima naslov od tri reči koje počinju sa F, A i M. Slatko. Najnovije izdanje im je split sa Death Endorser na uglednom andergraund lejblu Left Hand Patches i to je, ono, solidno zakivanje sa dve originalne pesme i dve obrade (Parricide i Impetigo), te dva živa komada. Death Endorser su, pak, novi bend sa članovima Parricide, Goreossion, Kookaveen i Stillborn i oni više vuku na death metal, ali su im pesme i dalje dosta sirove, grajnderske, jednostavne i superzarazne. Nije za neku generalnu publiku ali za grindcore frikove, apsolutno slavlje:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/fam-death-endorser-split

Martirio sebe opisuju kao „Evil Metalcore from Santiago“ ali ova čileanska ekipa na albumu  Los Siete Sellos svira death i thrash metal barem isto koliko i metalcore. I to je PRELEPO, ovo je kolekcija relativno kratkih, ubitačnih pesama ekstremnog metala sa mnogo promena ritma, nervoznom energijom, zaista zlim rifovima i brutalnim vokalima. Produkcija je prilično dobra ali ovde je u prvom planu to koliko je muzika strastveno ispisana i izvedena.

https://martirio113.bandcamp.com/album/los-siete-sellos

Perpetual su malezijski grindcore bend aktivan već trideset godina, pa onda i sa dosta old school zvukom i svirkom koja je dosta „na snagu“. A to EP-ju Extreme Insanity daje dosta legitimacije u mojim očima! Ovo je, znači, sedam pesama brze, manične agresije i prostačkih, jako zaraznih rifova kao sa nekog od ranih izdanja Agathocles ili Napalm Death. Bend i završava materijal obradom Napalmove Unchallenged Hate i to je, naravno, čak i ovoj prilično krš produkciji, PRELEPO. Kao neko ko je ovu pesmu i sam svirao na nekim koncertima, uvek se raznežim kad shvatim da su ovo ljudi skoro sigurno decenijama mlađi od mene a koji ipak KAPIRAJU. Slušajte Perpetual:

https://perpetualgc.bandcamp.com/album/extreme-insanity-ep

Pa imamo Clock Strikes Lightning, mathcore/ grindcore projekat (pretpostavljam jednočlani) iz SAD. 2025 Demo ima tri pesme, kvalitetne, brze, kompleksne koliko treba i VRLO čisto snimljene a onda masterovane od strane Willa Killingswortha. Ako volite brzo, frenetično, manično i tehnički kvalitetno, ovo će vam vrlo prijati:

https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/2025-demo

Ah, ah, PRELEPO, imamo novi Human Corpse Abuse a u pitanju je split izdanje sa japanskim Mortify. Human Corpse Abuse je, naravno, goregrind/ deathgrind projekat Shelbyja Lermoa iz death metal kraljeva Vastum, a na bubnjevima je Adam Jarvis iz Misery Index, Pig Destroyer, Lock Up i još mase bendova. Na albumu From the Cradle to the Ladle/Rotting and Plotting Amerikanci imaju četiri MNOGO gadne pesme prljavog a opet kvalitetnog deathgrinda sa goregrind vokalima i to je naravno, za publiku koja zna šta su prave vrednosti, apsolutni praznik. Mortify su trio iz Tokija sa jednim albumom i masom kraćih izdanja iza sebe i ovo je deathgrind stare škole, nisko naštimovan, težak u zvuku, lak na nogama, sa brzim tempom i kratkim pesmama. Uživanje:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/from-the-cradle-to-the-ladle-rotting-and-plotting

Ne znam ni odakle da počnem da bih opisao zvuk kanadskih Abrupt Decay. Album The Illusion of Our Choices In A World of No Options je u osnovi verovatno mathcore, sav u naglim promenama ritma, vrištavim, psihotičnim vokalima i disonancama, ali ljudi ovo sviraju i sa jednom death metal disciplinom i kvalitetnim, mesnatim miksom koji biste očekivali od budžetnijeg death metal ili deathcore benda. I sve to nekako na kraju bude i grindcore. Pesme komplikovane a pune uzbuđenja, bend zaista zanimljiv i to da se album daje po ceni koju sami smislite je skoro KRIMINAL:

https://abruptdecayab.bandcamp.com/album/the-illusion-of-our-choices-in-a-world-of-no-options

Danas imamo i mnogo dobrog grindcorea (čekajte da stignete do albuma nedelje) a to znači i novo izdanje švajcarskih majstora Exorbitant Prices Must Diminish. Nazvani po pesmi američkih Disrupt, Exorbitant Prices Must Diminish su manje crustgrind a više „pravi“, ali vrlo tehnički grindcore blizak zvuku skandinavskih bendova kao što su Nasum ili Gadget. Novo izdanje je split album sa kalifornijskim Shitbrains, ali oni su svoju stranu objavili još u Junu pa nju ne prikazujemo ovom prilikom. No, Exorbitant Prices Must Diminish su JAKO dobri i njihova muzika spaja ekstremne tehničke kvalitete, izvrsnu produkciju, pametno napisane pesme koje se razlikuju međusobno i tu paklenu agresiju i brzinu koje računamo u grindcore fundamente. PRE JA KO a materijal se prodaje po ceni koju sami određujete što je PRE JE BA NO:

https://exorbitantpricesmustdiminish.bandcamp.com/album/split-with-shitbrains

U moru AI smeća u kome se dave čak i ekstremni žanrovi metala, prelepo je videti nešto ovako sirovo, neposredno i LJUDSKI kao drugi EP brazilske ekipe Murderess, naslovljen Time to Kill Vol.II. Nije ovo ni slučajno sad neka najmaštovitija i najkreativnija muzika na svetu ali Murderess imaju tu neku autentičnost, zvuk koji zna šta hoće, sa finom kombinacijom energije i discipline, death, black i doom metal elemenata i dobre atmosfere spojene sa prodornom agresivnošću. Plus, ovo je bend u kome sviraju tri žene i apsolutno je prelepo u ovom žanru čuti praktično feministički mračni, ekstremni diskurs. Jako lepo:

https://murderessdeath.bandcamp.com/album/time-to-kill-vol-ii

Isto Brazilci, Vertebra su dosta, jelte, sofisticiraniji u konceptu, ali srećom zvuk im zbog toga nije neprijatno ispeglan. Osnovani još polovinom devedesetih, sa debi albumom, The Same, koji je upravo izašao, Vertebra su negde između proggy-death eksploracija iz kuhinje Chucka Shuldinera i njegovog Death i progresivnog thrash metala kasnijeg Kreatora. To je časna pozicija da se na njoj bude i ovo je album lepih, „tehničkih“ a melodičnih pesama sa dovoljno dobrim zvukom i dovoljno raznovrsnosti da publika kojoj je namenjeno provede lepo veče:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/the-same

Sensu Stricto su iz Lajpciga i na EP-ju Tower Of Execution gaze baš dobar old school death metal. Ovo je i miksovano prilično starinski, sa akustičnim bubnjem, mikrofonijom na gitarama i organski sirovim zvukom, a pesme su propisni death metal bengeri niskog štima, mučnih rifova i povraćajućih vokala. Cenu određujete sami pa odredite pravično jer Sensu Stricto valjaju:

https://sensustricto.bandcamp.com/album/tower-of-execution-ep

Ročesterski Undeath prate svoj prošlogodišnji album za Prosthetic Records novim singlom sa dve pesme a koji su sami izdali, navodeći da im je ovo prvo nezavisno izdanje od 2019. godine. Enter Patient / Endless Graveyard zvuči jako lepo sa tim finom odnosom klasične old school death metal mračnosti i malo progresivnog/ eksperimentalnog programa u rifovima, harmonijama i aranžmanima. Ovo je snimao Colin Marston pa bi bilo čudno da NEMA tih ekscentričnih elemenata, jelte, ali generalno JAKO dobar program i razgraranje gladi za naredni album:

https://undeath.bandcamp.com/album/enter-patient-endless-graveyard

Šveđani Gam nisu ništa izdali nakon debi albuma iz 2019. godine. Ali evo ih sa EP-jem Iron Gauntlet i to je lepuškast black-death metal, ne prekomplikovan, ne presirov, nego taman kako treba. Pesme imaju propisne rifove, ali imaju i atmosferu, energične su i brze ali ne smaraju „tehničkom“ svirkom nego zvuče varvarski kako treba i generalno je sve ugodno:

https://gamsweden.bandcamp.com/album/iron-gauntlet

Dosta lep black death stiže i iz Teksasa na drugom albumu benda Crungus. Hollow je raznolika ploča koja nudi zakonski minimum death metal krljačine – pa možda i malko više od tog minimuma – ali ga onda oplemenjuje interesantnim melodičnim programom i blek metal temama. Kvalitetna produkcija dosta strada zbog kompresije ali muzika je OKEJ:

Deco, jel’ volite tehnički deathcore? Kanađani Surface the Sun svoju muziku nazivaju „aliencore“ i ako ste pomislili na Rings of Saturn, BLIZU STE, samo uz dodatak Archspire i MRVICU Ingested. Album The Next Level of Existence, debi za za sada koliko mogu da kažem samo studijski trio, ima onaj grozni plastični zvuk koji vole ovakvi bendovi, gde sve zvuči kao sempl posebno komprimovan da bude najglasniji zvuk na ploči gde je sve najglasnije, ali Surface the Sun od toga prave čitavu estetiku mešajući nedinamični – zaista prilično „tuđnski“ – saund sa istim takvim, tuđinskim harmonijama. I nije da to nema šarma! A to kažem ja koji od Rings of Saturn i Archspire tipično odustanem posle prve pesme:

https://surfacethesun.bandcamp.com/album/the-next-level-of-existence

Donekle u sličnom stilu svira i lasvegasovski Orsimer na debi EP-ju, Woven Aberrartion. Ovo je bio prvo solo projekat Mikea Neelyja (nekada u Cordyceps koje sam onoliko pohvalio prošle nedelje) ali sad ima i pevača, i mislim, okej to zvuči, sem, jelte, ako niste prijatelj te opet previše čiste i komprimovane produkcije. Ali, mislim, ako vam ne smeta, Orsimer nude tri vrlo pristojne moderne pesme negde između tech-death metala i progresivnog deathcorea, sve u superbrzom tempu, sa trkanjem po skalama od kojih vam se zavrti u glavi i vrlo disciplinovanim miksom. Jebiga, kad je dobro, onda je dobro:

https://hailorsimer.bandcamp.com/album/woven-aberrartion

Za deathcore koji nije naglašeno ni „tehnički“ ni progresivan tu je novi album australijskih To the Grave. I jeste, i prošle godine u neko ovo vreme sam se pitao zašto mi se ovi ljudi dopadaju onda kada me gomila njihovih deathcore kolega ostavlja hladnim a oni su, hop snimili novi minialbum. Still  (odnosno Everyone’s STILL a Murderer) ima sedam pesama i mada nije onako SUMANUTO odvrnut na dvanaest kao što je bio Everyone’s A Murderer, to samo znači da ovde pesme imaju MRVICU više suptilnosti u aranžiranju i dinamici. Ali, mislim, MRVICU. Ovde se čuje i malo hip-hopa (koknretno skrečovanja) što uvek pozdravljam, a i tekstovi su protiv ubijanja životinja i jedenja mesa tako da nema šta da se ne voli, navalite:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/still

Plasmodulated su počeli kao solo projekat Myka Colbyja iz Wharflurch, ali je kao i Wharflurch – takođe započet solo – izrastao u pravi bend do svog prvog albuma. An Ocean ov Putrid, Stinky, Vile, Disgusting Hell je ceo napisan od strane Colbyja, naravno, i produciran vrlo čisto, klinički, pa svejedno zvuči kao da je sve radio jedan čovek, ali ovo je svakako prilično simpatičan death metal sa Floride koji meša old school gruv i atmosferu sa naučnofantastičnim maštarijama. Pesme su ugodno raznovrsne a čist zvuk znači da i neutrenirani slušalac može da se razabere i shvati da ovde postoje nijanse i slojevi:

https://plasmodulated.bandcamp.com/album/an-ocean-ov-putrid-stinky-vile-disgusting-hell

https://plasmodulated-gurglinggore.bandcamp.com/album/an-ocean-ov-putrid-stinky-vile-disgusting-hell

Kanađani Harvested imaju vrlo solidan debi album, nazvan po mentalnom stanju od koga mnogi, jelte, patimo i ne znajući: Dysthymia. Ovo je nimalo originalan ali vrlo kvalitetan death metal novomilenijunmske provinijencije, dakle, vrlo tehnički precizan, sa pesmama koje stalno menjaju ritam i rifovima što koriste egzotične intervale, ali sve spakovano u stručno sklopljene, mošerski nadahnute pesme. Nisu ovo, naravno, neiskusni ljudi i pričamo o članovima više bendova (između ostalog Thalassophobia, Fumigation, Whispers in the Maze) pa se čuju razrađenost tehnike i poznavanje žanra. To je, doduše, odgovorno i za činjenicu da Harvested nemaju zbilja neki svoj zvuk i zvuče kao presek čitavog jednog krila scene, ali da ne smaramo sa tim, ovo je DOBRO:

https://harvested.bandcamp.com/album/dysthymia

Super su i Cancer Void, bend iz Praga ali u kom ne svira ni jedan Čeh, i koji sebe opisuje kao „imigrantsku death metal grupu“. Ne znam, dakle, ko su i odakle su ovi ljudi ali vole bolestan, psihodeličan death metal sa old school šmekom. Ne sasvim neslično starijim formama veličanstvenih Tomb Mold, Cancer Void na svom debi minialbumu, First Metastasis ipak sviraju u tradicionalnijim aranžmanima, nudeći mošerski gruv i ukusne, hrskave rifove. Zvuk je odličan, pesme su SICK i ovo se sluša sa mnogo uživanja:

https://cancervoid.bandcamp.com/album/first-metastasis

Moldavski Egocide još nemaju album – izdali su nekoliko singlova tokom prethodne decenije – ali su sada izbacili živi album, kao nekakav logičan korak ka ovom važnom kamenu-međašu. Extreme Invasion Live je snimljen ovog Aprila i predstavlja bend u vrlo pristojnom svetlu, sa solidnim zvukom, kvalitetnom, navežbanom svirkom, dosta dobrim pesmama. Egocide sviraju progresivni death metal, ali po vrlo klasičnom šnitu tako da će se ovo dopasti ljubiteljima Death, Obituary itd. Meni se VEOMA dopada:

https://egocide.bandcamp.com/album/extreme-invasion-live

Ako volite ono baš sirovi, garažni old school death metal, tu su vam Estonci Aš-šur i njihov drugi EP nakon debija od zimus, naslovljen  Entombed by Sands, Erased by Time.  Ovo su vrlo mlada deca pa njima i pristaje muzika koja je ovako jeftino snimljena a same pesme imaju dosta šarma sa zaista puno klasične, old school sirovine. U drugim tipovima muzike ne biste nikom osim najužem krugu rodbine i prijatelja puštali ovo ali u death metalu MOŽE:

https://ashshur.bandcamp.com/album/entombed-by-sands-erased-by-time

Slično može da se kaže i za meksički Hellnomorf uz opasku da ovo nisu mladi ljudi jer je bend originalno osnovan još 1991. godine. I OK, iz te postave je sada prisutan samo jedan čovek, ali i ostatak ekipe nisu sad neka deca. Svakako, treći album benda, Instinct From The Life To Death in Disgrace zvuči kao da su i dalje devedesete, dakle ovo je ružan, prljav death metal, ružno i prljavo produciran, ali da se razumemo, mnogima će to biti znatno bliskije od modernog, preproduciranog death metala koji nema DUŠU. Hellnomorf je imaju ali je onda, takođe, ružna i prljava i drugačije ne bi ni išlo:

https://hellnomorf.bandcamp.com/album/instinct-from-the-life-to-death-in-disgrace

Rain in Blood, isto iz Meksika su samo mrvicu sofisticiraniji, dakle, rifovi im se čuju, muzika ima malo tradicionalne harmonije i produkcija je par procenata manje garažna. No, to je i dalje sirov old school death metal samo sa možda pomerenim nišanom negde na početak 21. veka. Svakako, ko voli PRAVI, andergraund death metal i ovo treba da čuje. Hypocrisy Mirror je drugi album benda za koji ne znamo ni kada je tačno osnovan ali da se kolje – kolje se:

https://raininblood.bandcamp.com/album/hypocrisy-mirror

Bephoulment, iz Zapadne Virdžinije su dosta dobri za nešto što je suštinski kućni bend. EP  The Forgotten Altar ima pet pesama i vrlo solidan, težak zvuk u kome se old school death metal druži sa malo melodičnih solaža i generalne heavy metal opuštenzije. Ali fino to zvuči, zaista, bend pesme piše dobro i uvući će se pod kožu i onima koji u death metalu ne traže samo suvu agresiju:

https://bephoulment.bandcamp.com/album/the-forgotten-altar

Portugalski Vomitous Iniquity pričaju o smrti ali iz pozicije mrtvozornika i čitav prvi album benda, Libellus Ephemerus I je pripovedan iz ove perspektive, sa puno mizantropskog sentimenta. Muzički je ovo brutal death metal sa malo blek metal ukrasa i kombinacija radi solidno. Svakako, nedinamičan zvuk i pesme koje forsiraju iznurujuće blastbitove čine sve dosta monotonim, ali bend definitivno želi da postigne određeni efekat tom monotonijom pa evo onda:

https://vomitousiniquity.bandcamp.com/album/libellus-ephemerus-i

Slem je žanr u kome je čudno da nemamo poplavu AI „bendova“ imajući u vidu koliko je to suštinski mehanički sklapana muzika. Drugi album pensilvanijskog dvojca Epitomectomy mi je odmah izazvao ovakve misli jer je on rađen baš po formuli sa kombinacijom govornih semplova, vrlo generičkih slem rifova i klinički čiste kućne produkcije. Da se razumemo, sasvim je to pristojno i slušljivo i ko voli slamming death metal i ne traži u njemu nešto specijalno originalno, ovde će se lepo provesti:

https://epitomectomy.bandcamp.com/album/morbid-obsessions

Isto mogu da kažem i za australijski Corpse Maggot Crew. Njihov debi album, Family Reunion je generički i mehanički sklopljena slamming death metal ploča sa memetičkim humorom u tekstovima i semplovima i mada je meni to sve u kreativnom smislu low-effort a u nekom suštinskom plitko, mislim da će publici kojoj je namenjeno da bude kul i zabavno. A leto je, jebiga:

https://corpsemaggotcrew.bandcamp.com/album/family-reunion

https://sbdcmusic.bandcamp.com/album/family-reunion

Dosta simpatičan debi album imaju Barbarous, bend iz Oklenda u Kaliforniji sa tvrdim, nemilosrdnim zvukom i pesmama koje smenjuju mošerske, zle rifove. Ovo je death metal za mošpit radije nego za muzičku školu, muzički i produkcijski kvalitetan ali svakako okrenut pre svega gruvu i dobrom rifu nego nekakvoj dekonstrukciji rokenrola kao umetničke forme. I to je SASVIM u redu. Initium Mors je zabavna ploča uz koju se KREĆE a manje se filozofira a pokret je VAŽAN:

https://barbarousband.bandcamp.com/album/initium-mors

Dansko-turski death metal superheroji Hyperdontia imaju novi singl sa dve pesme, Dormant Scourge. U Oktobru i Novembru će to izaći i na kaseti i na vinilu, ali dok ne izađe, kupite daunloud jer, naravno, Hyperdontia ovde razbija. Pesme su napisane sjajno, sa kombinacijom „tehničke“ izvrsnosti (te prelepe komponovane solaže!!!) i propisne death metal sirovosti, a produkcija je vrlo solidna. Hyperdontia okupljaju muzičare iz nekih i inače sjajnih bendova (tipa istanbulski Diabolizer ili kopenhagenški Sulphurous) i daju im novi kreativni projekat da ih inspiriše a oni to JAKO dobro koriste. Ne propustiti:

https://hyperdontiaofficial.bandcamp.com/album/dormant-scourge

https://desiccatedrecords.bandcamp.com/album/dormant-scourge

Australijski duo Primeval Butcher još nema album, ali sa novim EP-jem, The Lictor’s Blade iznosi vrlo snažan argument da je to sada već neminovnost u skoroj budućnosti. Ova dva tipa – pored toga što jedan od njih nosi duks sa motivima prvog albuma srpskih death metal veterana Bloodbath a o kome smo baš pre par dana moja žena i ja pričali – rade veoma lep old school death metal, sa kvalitetnim tehničkim slojem i puno autentične strasti koja se očitava u divljačkim, mada disciplinovanim izvedbama. Muzika DOSTA duguje klasičnom Suffocation zvuku a što je za mene apsolutna prednost, pogotovo su solaže kao iz Terranceovig bukvara, ali su i rifovi sjajni, aranžmani odlični i ovaj EP me je JAKO MNOGO zabavio. Ima i kaseta pa udrite:

https://primevalbutcher.bandcamp.com/album/the-lictors-blade

Deo 4: HEAVY METAL, POWER METAL, KROSŽANROVSKI RADOVI

Achsar su slovački folk-metal bend koji dosta dobro razume kako da izmeša sirovi, jednostavni, glasni metal sa epskim narodnjačkim motivima. Najnoviji EP, Blood, Mead and Steel je do vrha pun poletnih refrena i folklornih poskočica, i mada sama metal komponenta nije PREVIŠE po mom ukusu, sa banalnim rifovima i groznim, zaravnjenim, nedinamičnim zvukom, narodnjački refreni i sinti-aproksimacije frulica su me solidno zabavili:

https://achsar.bandcamp.com/album/blood-mead-and-steel

Izdanja Pelagic Records mi, sa žaljenjem ću priznati često bolje zvuče na papiru nego kad ih pustim, a pritom priznajem da je sto posto problem u meni i da je to uglavnom dobra muzika koja samo prečesto odlazi izvan rigidnih granica onog što ja smatram da mi se dopada. No, Šveđani Blessings nude prilično jake argumente na svom trećem albumu, Blodsträngen, da pružim drugu priliku i još nekim Pelagic izdanjima. Blessings uspevaju da u svoj blend noise rocka, hardcorea i posthardcorea udenu taman toliko melodičnog, emotivnog post-pop izraza da ja ovo prepoznam kao Pelagic izdanje a da je opet ostatak muzike maštovit, intrigantan i, da dodam, zanimljivo miksovan. Vredi da čujete pogotovo ako niste ovako ograničeni kao ja:

https://blessingsgbg.bandcamp.com/album/blodstr-ngen

Ne znam kome se Prissy Whip iz Los Anđelesa obraćaju naslovom svog novog EP-ja, R.I.P. MF al siguran sam da je bio dobar čovek. Enivej, ovo je pet pesama bizarnog noise rocka/ eksperimentalnog roka, sa mnogo primitivnog ritmičkog zakucavanja, disonantnim gitarama i nervoznim ženskim vokalima. Sve je to JAKO po mom ukusu i Prissy Whip zaslužuju svaku pažnju a svakako to da ih dovoljno ljudi prepozna po kvalitetu pa da muziku snimaju češće nego jednom u šest godina:

https://prissywhip.bandcamp.com/album/r-i-p-mf

Norvežani It Came From Beneath sviraju instrumentalni, recimo math-rock, sa sve saksofonom u postavi i živi album, Live From Beneath, a koji im je prvo izdanje, je odličan. Ovo je snimljeno u Aprilu u klubu Fu Lundgreen Trondhajmu i bend svira relaksirano i cool, nudeći kompleksne ritmove, kinetički gruv, dobru kombinaciju gitarske pirotehnike i duvačkih maštarija. Prijemčivo i ukusno, za metalce, hardkorovce, alternativce, rokere, džezere, ZA SVE. A cena je koliko date:

https://itcamefrombeneathnorway.bandcamp.com/album/live-from-beneath

Ako ne znate šta je „grebo“ muzika, ne krivim vas jer je u pitanju bio bizarno kratak mikrotrend u muzici osamdesetih godina, uglavnom na britanskoj indi sceni (kod nas imortalizovano u jednoj pesmi Kontejnera AD sa besmrtnim Savinim stihom „Beži ribo, mi smo gribo“) sa najpoznatijim predstavnicima u formi Pop Will Eat Itself. Ali DRUGI najpoznatiji su bili, uh, Gaye Bykers on Acid, a koji su, za moj ukus, uvek i bili bliži izvornom „grebo“ značenju pošto je ova reč izvedena iz reči greaser kojom su u Ujedinjenom kraljevstvu označavali bajkere. Enivej, long stori šort, Gaye Bykers on Acid su imali pet minuta slave u osamdesetima ali oni JOŠ UVEK POSTOJE i upravo su posle 13 godina pauze izbacili novi album, Bykers by the Seaside. U pitanju je živi album, snimljen Maja ove godine u gradu St Leonards u istočnom Saseksu i ako ste ikada slušali GBOA raznežiće vas njihov relaksirani blend pank roka i blago psihodeličnog pab roka. A ako niste, isprobajte, zabavno je ovo:

https://gayebykersonacidnakedbrain.bandcamp.com/album/bykers-by-the-seaside

Skoro mi se uopšte ne dopada novi album francuskog jednočlanog eksperimentalnog metal benda Creatvre, naslovljen Toujours humain, ali u stanju sam da prepoznam da se radi o prilično dobro sklopljenoj ploči sa mnogo autentične energije. Moj najveći problem sa ovom muzikom je svakako njen stil, nekakav cyber-industrial metal, kakav je, priznaću, i vrlo teško napraviti tako da se meni dopadne, jer mi uvek zvuči kao da su ga pravili kompozitori filmske muzike koji ne slušaju metal kada im je naručena muzika koja će biti metal. Ali Raphaël Fournier pravi ovde dosta haosa i mada je meni tu skoro sve ružno, od zvuka gitare, do njegovog pevanja, mogu da prepoznam ujedinjujuću estetiku i da cenim taj haos:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/toujours-humain

Za mene je, naravno, mnogo više novi Kayo Dot, al nije da se to nije moglo predvideti. Na svom jedanaestom regularnom albumu ekipa iz Njujorka radi avangardnu, eklektičnu muziku koja duguje klasičnoj avangardnoj kompoziciji i slobodnoj improvizaciji isto koliko i metalu. Čitavu karijeru Kayo Dot, naravno i obeležava balansiranje između ovih koordinata no, zadovoljstvo je u 2025. godini čuti kako to zrelo i ubedljivo zvuči. Every Rock, Every Half-Truth Under Reason ima pet pesama ali neke od njih su ekstremno dugačke i bliže su akademskim kompozicijama po strukturi i filozofiji mada nikada ne odbacuju do kraja gradivne elemente rok muzike. Sjajno to zvuči sa prirodnim miksom električnih instrumenata i drvenog, gudačkog arsenala, spojem pevanja, recitacije, poezije, ambijenta… „Normalna“ metal publika će na ovo imati, nadam se, ekstatičnu reakciju prosvetljenja a mi koji smo već odavno ugazili u avangardu ćemo sa zadovoljstvom da klimamo glavom i dočekujemo ih u Valhali:

https://kayodot.bandcamp.com/album/every-rock-every-half-truth-under-reason

Ako su vam Kayo Dot malo prevelik zalogaj da ga zgutate iz cuga, možete da presečete sa novim albumom portorikanskih Moths. Ovaj kvintet iz San Huana svira nešto što bih nazvao „pravim“ progresivnim metalom, ali najpre u smislu da se ovde čuje više King Crimsona nego Meshuggah ili Queensryche i Fates Warning. Mislim, naravno, nije to nužno „pravije“, ali volim kada bend napravi jasnu vertikalu između progresivnih originatora i ovog što se danas svira i ponudi muziku koja je NEDVOSMISLENO metal, a opet ima taj eklektični interes, slobodni stav, relaksirani pristup aranžiranju pesama. Dakle, muzika na albumu Septem  je jako dobra i ide od pastoralnih maštarija do blek metal jurišanja (neretko u razmaku od svega par taktova, slušajte Greed), a pevačica Mariel Viruet izvanredna i, evo, izvolite:

https://mothspr.bandcamp.com/album/septem

Gore sam kukao da mi se Creatvre ne dopada naročito ali isti izdavač, italijanski I, Voidhanger Records ima ove nedelje i debi album kanadskih Amphisbaena i mada oni nominalno sviraju black-death metal, njihova muzika je raznovrsnija, višeslojnija, sa dosta „post“ dimenzije. Rift, dakle, definitivno nije ploča konstantne agresije, ali ni ploča samo i isključivo „atmosfere“. Svega tu ima po malo, sa dosta tvrdim, napregnutim zvukom, ali sa kompozicijama koje se ubedljivo šetaju između ekstrema i žanrova. Ovakve neke stvari generalno očekujem da slušam u I, Voidhanger katalogu i Amphisbaena su prilično lepo osveženje za početak Avgusta:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/rift

Septic Bath su iz Filadelfije a Meeting Of The Mounds je album prilično zabavnih kombinacija između pank roka i nojz roka. Bend zapravo ima dosta potencijala i to da se u dobrom delu albuma zajebavaju uspešno maskira njihov ozbiljan kapacitet da rokaju dobar rok, dobar fank, da umešno koriste sintisajzere… Zanimljivo je i sveže i vredi da se čuje:

https://septicbath.bandcamp.com/album/meeting-of-the-mounds

Apollyon su iz Portlanda, ali onog u Mejnu a sviraju nekakav kao blackened rock’n’roll. Minialbum Combined Arms, dakle, ima šest pesama i intro energičnog, ekstrovertnog metala sa thrash zvukom i disciplinovanom svirkom, dosta melodičnih gitarskih momenata koji podsećaju i na Iron Maiden, te vokala koji su kafanski zarazni. Lepo je:

https://apollyonme.bandcamp.com/album/combined-arms

U nedelji šokantno lišenoj propisnih heavy metal izdanja nemam druge nego da hajlajtujem debi album benda Hybrid Nation iz Kolambusa u Ohaju iako nije skroz po nekom mom ukusu. Ali nije ni malo loš, da bude jasno. Hybrid Nation su moderniji heavy metal bend, sami sebe opisuju kao „melodični metal“ ali da se razumemo, muzika je propisno heavy sa dobrim rifovima, energičnim ritmom i SAVRŠENOM pevačicom koja pritom svira i klavir pa to pomalo dodaje na „melodičnosti“. Kapiram da mi na albumu Bringers of the Dawn najviše smeta to što je produkcija previše čista, gotovo klinički sterilna i mada razumem da bend traži taj neki „mejnstrim“ zvuk, voleo bih da su samo malo življi u toj studijskoj verziji. Vidim da su u pitanju iskusni ljudi koji dosta sviraju uživo i pošto je debi album vrlo dobro napisan i sigurno odsviran, nadam se da će izazvati adekvatne reakcije:

https://hybridnation2.bandcamp.com/album/bringers-of-the-dawn

ALBUM NEDELJE

Imao dva albuma nedelje. I oba su (dobrim delom) iz Japana. Srce mi je, dakle, radosno poskočilo kada sam u inboksu video dojavu da je izašao novi Boris. To da se radi o „samo“ živom albumu a ne o ponudi novog materijala nije nekakav nedostatak, au contraire. LIVE NOISE ALIVE -Live at Daikanyama Unit- je PREMIJUM prilika da se nova publika upozna sa znamenitim japanskim triom, a stara sebe podseti zašto ga već decenijama obožava. Ovo je prolazak kroz karijeru benda urađen sa ogromnim autoritetom i odličnim zvukom podvlačeći uvek postojeću psihodeličnu dimenziju zvuka Boris i orijentišući se prevashodno na čvrste, energične pesme. Eksperimentalna strana benda je naravno TU, album se, recimo, završava desetominutnom verzijom Vomitself koja je milion tona rastopljene lave u Earth/ Sunn0))) modusu, ali Boris je ovde prevashodno zla rokenrol mašina koja melje i ide napred svom snagom, nudeći svoju nezaustavljivu kombinaciju abrazivnog blues-noisea i flower-power-popa. Vrlo dobar zvuk i ploča koja se ne propušta:

https://boris.bandcamp.com/album/live-noise-alive-live-at-daikanyama-unit

Drugi album nedelje je, jebiga… reizdanje. Ali ne normalno reizdanje jer se njima ne bavim u ovim pregledima. Perfect Amber je, dakle, remiks, remaster, ali i obogaćena verzija dva albuma američko-japanskih Gridlink, jednog od ne samo najboljih grindcore bendova u istoriji grindcorea već jednog od najboljih bendova u istoriji čitavog ekstremnijeg rok zvuka. Amber Grey i Orphan su prva dva albuma ove ekipe, izašla originalno 2008. i 2011. godine i u svoje vreme smatrana za instant klasike, ali zatim stavljena u novu perspektivu kada je bend 2014. godine izbacio sublimni Longhena. No, sa ovim reizdanjem je Takafumi Matsubara uzeo materijal koji je VEĆ bio veličanstven i onda ne samo uradio remiks i remaster već i dodao još kanala za svoju gitaru ali i za basistu Maura Cordobu. Ne ume da kažem šta ovaj album radi mom mozgu jer čujem pesme koje znam napamet, koje slušam petnaest godina unazad, ali su sada one nekako… postale dublje. Naravno, ako nikada i niste čuli Gridlink do danas,  razumećete posle par taktova zašto ovaj bend izaziva praktično religiozno obožavanje kod grindcore publike. Ovo je ne samo „pametan“ grindcore, sa harmonskim i melodijskim (i emotivnim) programom koji uzima ono što su članovi benda već radili sa svojim starijim projektima (notabilno Discordance Axis, Congenital Hell, Mortalized) pa ga gura u sumanuto progresivne strane, već je i u pitanju apsolutna muzička agresija sa NEUMOLJIVIM tempom bubnjara Bryana Fajarda koji se podsmeva vašim trigerima i kvantizaciji i UBIJA, sa gitarama čiji će vas rifovi oslepeti i sa NEPONOVLJIVIM Jonom Changom na mikrofonu i vriscima koji čak i grindcore veteranima teraju suze na oči. Perfect Amber ima i karaoke verzije svih pesama, da sami možete da vežbate pevanje, ali sve zajebancije na stranu, ovo je najintenzivnija muzika na svetu koja je od danas JOŠ intenzivnija. Nepropustivo:

https://gridlink.bandcamp.com/album/perfect-amber