Možda je i najefektnija ona vrsta humora koja u vama izaziva tako jaku somatsku reakciju da se ne samo smejete bez kontrole nego se istovremeno i pitate da li je ovo dobro? Čemu se smejete? Zašto vam je ovo, zaboga, TAKO smešno? Da li uopšte TREBA ovome da se smejete? Kolekcija stripova pod zajedničkim imenom Tedward a koju je Fantagraphics izdao polovinom Marta je pokazni primer. Čitajući je presavijao sam se od smeha, istovremeno se celim putem pitajući da li ikome uopšte treba da kažem  da sam ovo čitao, a kamoli da sam se ludački smejao i u nekim momentima brisao suze. Tedward je društvena satira, da, ali društvena satira koja kao da je autoru došla na pamet u snu, i to ne nekom NORMALNOM snu usred tamne noći nego u nekom jutarnjem, pred buđenje, kada vam se čini da već zdravo razmišljate a posle se vratite na taj san i uplašite se da je vaš mozak čak i tako nerazbuđen uopšte smeo da ode u tu stranu.

Tedward je delo britanskog crtača i scenariste, ali generalno stripadžije, po imenu Josh Pettinger, a koji živi i radi u Los Anđelesu. Pettinger decidno NIJE deo strip-industrije ali decidno JESTE deo strip-kulture i njegove radove do sada verovatno niste čitali sem ako ste jedan od 42 pretplatnika na njegov Patreon ili ste kupovali ultralimitirano štampanu verziju njegovog autobiografskog (i prilično halucinantnog) stripa Goiter putem njegove stranice na BigCartelu. Goiter je do sada najpoznatiji Pettingerov rad i pretpostavka je da je doprineo da Pettinger dobije pažnju izdavača kao što je Fantagraphics. Pre Tedwarda, Pettinger je već bio deo jedne antologije ove firme i uradio sa uglednim australijskim stripadžijom Simonom Hanselmannom zajednički strip Werewolf Jones & Sons Deluxe Summer Fun Annual pre dve godine. Stripovi o Tedwardu su tada već nastajali i prva epizoda, Powerwash je kreirala nemale talase diljem onog dela strip scene gladnog sirovog andergraund izraza pa je, eto, 2025. godine stigla i kolekcija Tedward stripova koja se može, sasvim legitimno, nazvati i grafičkim romanom jer među svim ovim stripovima postoji kontinuitet i zapravo titularni Tedward kroz ove priče prolazi kroz znatno veće promene karaktera, životnih okolnosti i fizikusa nego što je standard u maltene bilo kom mejnstrim stripu. A jednu od epizoda Tedwarda uradio je i pomenuti Simon Hanselmann i ona je i sama legitimni deo Tedwardove biografije.

Pettingerov rad su u najavama ove kolekcije, pa i u prikazima, pored poređenja sa Hanselmannom, uporedili i sa Danielom Clowesom. Štaviše, Fantagraphics je insistirao da je Pettinger njihov „duhovni rođak“ i ovo su sasvim legitimno koordinate između kojih se Pettinger ugodno smešta. Tedward, recimo, dosta u svojoj naraciji duguje parodičnoj dramaturgiji Simpsonovih a Hanselmann je i sam sopstvene stripove poredio sa Simpsonovima. Sa druge strane, zapleti i radnja koji nastaju naizgled na temelju slobodnih asicijacija a onda se vrlo dosledno, metodično ispituju kroz disciplinovan crtež i jasnu grafičku naraciju zaista podsećaju na Daniela Clowesa iz njegovih odšrafljenijih izdanja. Usudiću se da ovde pomenem i Chestera Browna, naročito ranog Chestera Browna jer Pettinger ima sličnu fiksaciju na telo, i telesne funkcije kakve je Brown baštinio u svom dugovečnom serijalu Ed the Happy Clown, sličan apsurdistički humor a u poznom delu priče o Tedwardu imamo i jednu dugačku sekvencu vantelesnog, mističnog iskustva koju je jednako mogao napisati (a i slično nacrtati) i Brown.

Pettingerovi stripovi epitomiziraju do-it-yourself etos andergraund autora stripova, bez obzira na to da li sebe doživljavate kao naslednika klasičnih underground comix radova od pre šezdeset godina, više se vidite kao avangardistu ili ste naprosto baja na internetu* koji na instagramu/ tviteru (ili čak vebsajtu ako ste old school) publikuje svoje radove. On je kompletan autor teksta, crteža, kolora i leteringa, a ono što ćete u Tedwardu videti je i, sasvim očigledno, produkt jednog visprenog, nemirnog uma koji o fenomenima u svojoj okolini razmišlja na načine što nama drugima ne padaju ni na pamet.

*ili bajinica, of course, naravno da je samopublikovanje stripova na internetu imalo i tu pozitivnu posledicu da se više mladih (i starijih) žena odvažilo da radi stripove

Da dodatno ne bude nikakve zabune, iako se Pettinger Tedwardom ne kandiduje da bude naredni Marvelov ili DC-jev ekskluzivac i njegovi su crteži srazmerno grubi u pogledu fizionomija, perspektiva, osvetljenja itd, sve je to deo jedne VEOMA izgrađene estetike i ima željeznu doslednost prikaza uparenu sa izvanrednim darom za grafičku naraciju. Zapravo, strip u kome su likovi nacrtani da budu ovako kruti a okruženja su uglavnom sklopljena od geometrijski vrlo pravilnih oblika, pa to sve spakovano u vrlo čvrst lejaut, takav strip na prvi pogled ne sugeriše da će pripovedanje biti ovako suptilno. Iako se Pettinger često oslanja na humoristički efekat likova (najćešće samog Tedwarda) koji ne znaju kako da reaguju na situaciju koja se dešava pa samo stoje zblanuti i zabrinuti, ovo ne bi bilo tako efektno da nema vrlo kvalitetnog rada sa izrazima lica i telesnom mimikom.

Tedward uspeva da bude strip koji naizgled bez napora spaja laku, prvoloptašku zajebanciju sa doticanjem nekih bitnih savremenih tema. Video sam poređenja sa stilom humora koji je pionirski u glavni tok plasirao Leteći cirkus Montija Pajtona i ovo ima smisla utoliko što je Pettinger Britanac i ima onu suvoću u izrazu potrebnu da se apsurdni koncepti učine urnebesnim baš zato što odbijate da ih objašnjavate ili se oko njih posebno angažujete u egzekuciji. No, istovremeno, Pettinger za glavnog junaka uzima momka koji je decidno Amerikanac, strip je smešten u Ameriku i u velikoj meri je baziran na satirisanju odnosa Amerikanaca prema seksu, ljudskoj intimi, socijalnim ritualima i fetišima vezanim za nju.

Štaviše, Tedward je u dobroj meri jedan širok pogled na to kako Amerikanci smeštaju seks u svoju kulturu, od puritanske, konzervativne niše u koju je tradicionalno bio gurnut, preko radosnog promiskuiteta koji je došao kao tekovina seksualne revolucije i oduzeo deo erotičnosti seksu, do incel trauma i mračnih, krvavih homoerotskih fantazija (urnebesno umotanih oko fetišizacije mopeda u određenoj populaciji američkih muškaraca). Naravno, Pettinger neće propustiti priliku da napravi dobar „dick joke“ kada mu se to samo namesti na volej, pa tako Tedward u jednoj epizodi dizajnira i pravi prototip pantalona koje će rešiti „najveći problem kod seksa“ a to je da se partnerima prilikom snošaja dodiruju noge. Pantalone sa ukrojenom „surlicom“ za muški polni organ a koja je onda uzrok bolnog incidenta sa granom drveta koju Tedward nije video hodajući ulicom su smešne same za sebe – videćete – ali su i deo jedne šire studije karaktera glavnog junaka koji sebe opisuje kao „staromodnog“, koji i dalje, iako je odrastao muškarac, živi sa majkom – i povremeno joj pomaže da se bavi zasadom rabarbare u avliji njihove kuće u predgrađu nekog provincijskog gradića – i ne uspeva da ostvari smislenu, duboku emotivnu vezu sa ijednom ženom iako mu, čini se, to izrazito nedostaje u životu.

Tedward bi, da je pisan manje duhovito, zapravo bio tragedija i gotovo nepodnošljiv za čitanje jer je ovo strip o nesnađenom mladom muškarcu našeg doba, koji samo tehnički nije „incel“ ali sa incelima deli emotivnu neispunjenost i nepoverljivost prema ženama, pa i ideju da su one za muškarca zapravo nesaznatljive i da se trebaju rešavati kao matematički problem gde isti inputi istim redosledom treba da uvek daju isti rezultat. Ali Tedward je pisan i crtan izrazito duhovito i mada, rekosmo, često sebe uhvatite sa pitanjem „da li je okej da se ovome smejem“, smejaćete se bez prestanka.

Ili, naravno, nećete: možda će vam pomereni, socijalno duboko oboleli svet Tedwarda biti odbojan na prvu loptu. Prva priča, Powerwash, je dobar lakmus-test jer ona na početku pokazuje Tedwarda kako pati zbog raskida sa devojkom i sasvim je nesposoban da pojmi zašto ga je ona ostavila – njegove pretpostavke o povodu raskida su toliko bizarne da skoro da ne uspevate da ga žalite – pa će se u jednom trenutku odlučiti za samoubistvo. U tome ga zaustavlja slatkorečivi „biznismen“ na ulici koji mu nudi sjajan posao što će Tedwardu iz korena izmeniti život. Obećavajući da će od njega napraviti „istinskog alfa muškarca“, ovaj prodavac magle Tedwardu zatim postavlja pripremljen set pitanja: Jesi li ikada sanjao o tome da budeš samom sebi šef? Da poseduješ sopstvenu franšizu? Da zarađuješ petocifrene sume na godišnjem nivou? Da jebeš top-ribe?

Tedward naravno nije sanjao ni o čemu sličnom jer je Tedward osoba bez kapaciteta za mnogo maštanja, pritom konzervativna i bez imalo avanturističkog duha ali Tedward je istovremeno i stidljiv, socijalno nesnađen i naravno da glavačke upada u biznis gde on ulaže skoro sve a firma mu sve što je sama uložila naplaćuje IZ SVE SNAGE. Powerwash je brutalna satira gig-economy klopke u koju je danas uhvaćeno tako mnogo (ne samo) mladih osoba širom sveta, ali je istovremeno i apsurdistička porno-humoreska kakvu biste (u doduše svedenijoj formi) videli nacrtanu na zidu kakvog javnog toaleta. Jer, posao koji Tedward dobija je da posebnom mešavinom vode, šampona i prirodnih afrodizijaka pere učesnike seksualnih orgija koji, jelte, vole seks, vole perverzije i ceo taj fazon ali ni pod kojim uslovima ne podnose da im se muško seme kao produkt tog, jelte,seksa i orgija, osuši na koži. Mislim BLJAK. Tedward je onda instruiran da sa kanisterom na leđima i prskalicom u ruci ide oko ljudi na orgiji, da nikog ne dodiruje niti gleda u oči ali da prska i pere gdegod vidi da se sperma zadržala posle ejakulacije.

Powerwash je, dakle, bizarna i strahovito efektna kombinacija motiva, od incel isključenosti, preko prekarijata i klasnih podela u savremenom društvu do komplikovanih seksualnih fantazija mladih muškaraca i ako vas ova priča odradi kako treba, bezbedno je da čitate ostatak kolekcije. Tedward će u njoj raditi i neke low-key stvari, kao što je pomenuto kreiranje pantalona za seks po njegovim higijenskim i socijalnim standardima, ali generalno sve priče u kolekciji na kraju tvore jedan celovit narativ koji Tedwarda vodi od početnog slomljenog srca preko susreta sa različitim ženama i neuspešnih veza sa njima (za neuspeh svake je, naravno on kriv ali za neuspeh jedne od njih je BAŠ kriv jer ponesen osećajem važnosti pretpostavlja posao vezi), do susreta sa jednim fatalnim muškarcem koji će mu obeležiti život i zapravo ga dovesti na sasvim neočekivanu poziciju mirnoće i sklada na najneverovatnijem mestu u finalu stripa. A sve to posle iskustva kliničke smrti i mistične vizije koji je tokom tog iskustva imao.

Tedward je, dakle i neka vsta parodije na pikarski roman u kojoj autor zapravo nema previše simpatija za glavni lik ali taj glavni lik kao da je uspeo da ga do samog kraja nekako i šarmira tom svojom zbunjenošću, nesnađenošću, neshvatanjem, čak i kad čini loše stvari, da je problem u njemu, u njegovom pomanjkanju empatije, ali i da problem potiče iz porodice i da je njegovo „staromodno“ vaspitanje u neku ruku moguće opisati i kao zapuštanje pa i zlostavljanje deteta. Naravno, sve to vreme, Pettinger majstorski upliće i socijalnu satiru, u jednoj epizodi dajući Tedwardu posao koji se sastoji od prikupljanja kovanog novca što su ga u televizore sa prorezom za sitninu ubacili ljudi koji nemaju više sredstava da plaćaju normalnu kablovsku televiziju, već kupuju televizore gde četvrt dolara garantuje pola sata gledanja programa.

Taj miris old school kritike predatorskog kapitalizma i mikro-monetizacije stvari iz našeg okruženja (tuš koji radi na ubacivanje novca imao je još Philip K. Dick u nekom od svojih romana iz šezdesetih) se zapravo jako dobro uklapa uz razgrtanje američkih seksualnih i socijalnih trauma, pokazujući, uostalom, da je to sve deo istog problema, društva otuđenog rada i podela koje diktira nekontrolisani kapital, pa je Tedward, sa zadovoljstvom ću potvrditi, strip koji je sevap uvrstiti u kurikulum modernog marksizma namenjen poduci mladih. Pettingerov crtež je, rekosmo, jednostavan, ali izuzetno dobar, kolori su efektni a generalni ton stripa, iako suštinski mračan, ne samo da se temperuje smehom koji ćete zvonko emitovati svakih nekoliko kadrova, već i na kraju dobija preliv optimizma sa ukazanjem da ljudi svoju slobodu pronalaze na najneobičnijim mestima i da na nama nije da ih osuđujemo. Ako sve to zvuči zanimljivo, a mislim, ajde da se ne lažemo, bilo vam je zanimljivo čim sam pomenuo pranje ljudi od sperme, PA ZNAMO SE, Fantagraphics strip na prodaju ima ovde.