Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Dakle, imao sam napornu radu nedelju sa dvanaestočasovnim radnim danima, putovanjima, objašnjavanjima ljudima kako, zašto i otkad ne jedem meso i nenamernim ali očekivanim antagonizovanjem saradnika na ime mog insistiranja na rodno senzitivnom jeziku. U svom tom haosu i bezumlju proviđenje je ipak poslalo signal da će stvari biti koliko-toliko u redu u Nedelju (nakon radne Subote, N’est-ce pas?) jer je izašao novi, nikada do sada čuveni, barem ne u celini, album jedinog i neponovljivog Sun Ra. Inside The Light World: Sun Ra Meets The OVC je poklon sa nebesa na koja je Sonny otišao – ili bi bilo tačnije reći „vratio se“ – pre skoro tačno tridesetjedne godine, kome se nismo nadali ali sad kad smo ga dobili, nismo ludi da se bunimo.

Verovatno je prvo korisno da objasnimo šta je OVC pošto skraćenica ne otkriva i ne sugeriše mnogo. Štaviše, s obzirom na to da ispušta jedno ključno slovo, moglo bi se reći da skriva pravi smisao susreta legendarnog muzičara i vizionara sa, pa… mašinom.

OVC je naime skraćenica za Outer Space Visual Communicator, neku vrstu vizuelnog instrumenta koji je izumeo inovator Bill Sebastian negde u sedamdesetim godinama prošlog stoleća. Sebastian je, da ne budemo nerazumeni, bio pre svega naučnik i to onaj proverbijalni „raketni naučnik“, dakle, čovek sa diplomom inženjera koji se bavio raketnim motorima, a koji je istovremeno imao i interesovanja za lepe umetnosti. Pošto su bile sedamdesete i svet je bio uronjen duboko u psihodelična iskustva i sinestezičke teorije, Sebastian je konstruisao OVC sa ambicijom da umetnicima podari mašinu koja će im omogućiti da manipulišu svetlom i bojama na isti način na koji muzičari putem svojih instrumenata manipulišu zvukom, dakle, u realnom vremenu, sa mnogo nijanse i sofisticiranosti, kadri da kreiraju kompleksne obrasce, harmonije, da improvizuju i izlaze i izvan granica predviđenih teorijom.

Izvori svetla su u Sebastianovoj konstrukciji bili kontrolisani panelima osetljivim na dodir i pedalama, a što je omogućavalo promenu intenziteta svetala, simetrija (i geometrija) obrazaca koje su ona prikazivala, njihovu oštrinu itd. Iz naziva instrumenta jasno je da je Sebastian bio priključen na sličnu talasnu dužinu opijenosti svemirom i njegovim neograničenim obećanjima kao i Sun Ra pa je Sonny još negde sedamdesetih imao priliku da vidi OVC i sa njim se, pretpostavka je, poigra. Štaviše tvrdi se – makar danas – da je naziv spravi dao upravo Sonny.

E, sad, negde 2020. godine pojavio se video-snimak urađen 1980. godine, sa Masačusetskog koledža umetnosti na kome Sun Ra i njegovi superheroji sviraju tipično urnebesan set kosmičkog džeza sa velikim svetlosnim panelom iza sebe – a što je bila OVC mašina. Bill Sebastian je video, kaže, imao sa sobom sve ove decenije i zahvalan je Geoffreyju Aldermanu što ga je snimio (tehnologijom starom u ovom trenutku skoro četiri i po decenije) ali nije želeo da ga objavi jer nije mogao da podnese gubitak dinamike u svetlima koji je nastao pri digitalizaciji. No, na kraju se ipak privoleo da ga podeli sa svetom jer je u pitanju unikatan dokument (VHS trake sa još dva kasnija nastupa su degradirale tokom decenija i nisu mogle biti spasene). Ovaj se koncert i dalje može videti na Sebastianovom Vimeo kanalu i fantastičan je. Ako znate kako je Arkestra zvučala početkom osamdesetih znate da ovo morate videti i čuti:

No, Inside The Light World: Sun Ra Meets The OVC je snimak DRUGE sesije za koju nismo ni znali do nedavno, snimljene 1986. godine kada je Sonny sa manjom grupom muzičara ponovo svirao uz OVC ovog puta u studiju Mission Control u Westfordu u Masačusetsu. Pomenuta dva snimka nastupa čiji su samo delići viđeni na internetu 2020. godine zapravo potiču sa ove sesije i Irwin Chusid, čovek danas odgovoran za administriranje Sonnyjevog ogromnog kataloga snimljene (i u još uvek neverovatnoj meri neobjavljene) muzike je sebi stavio u zadatak da pokuša da pronađe makar informacije o tome kada su snimljeni. Na njegovo veliko iznenađenje, ne samo da je našao Billa Sebastiana i dalje živog i u dobrom zdravlju (i dalje uposlenog na novim iteracijama OVC-a), već se ispostavilo da ovaj ima vrlo solidne audio snimke ovih sešnova, još uvek, posle tri i po decenije, neizmiksovane.

Chusid i inženjer zvuka Joe Lizzy su zasukali rukave i bacili se na posao i rezultat je pred nama: gotovo devedeset minuta relaksiranog kosmičkog džeza i gruva od strane jednog od najvećih ljudi u džezu ikada, odrađenog bez pretenzija da ovi snimci ikada budu objavljeni.

Zaista, atmosfera na Inside The Light World: Sun Ra Meets The OVC skoro da ne može biti različitija od koncertnog snimka napravljenog šest godina ranije. Dok su na video snimku koji imamo Sonny i njegovi muzičari u kostimima a muzika je nabijena dramom, teatralnom, povišenom emocijom i jakom scenskom ekspresijom, Inside The Light World: Sun Ra Meets The OVC je mirna reka dobrog raspoloženja, jedna skoro zen interpretacija mnogih Sonnyjevih legendarnih kompozicija, od strane nespecifikovane grupe duvača, perkusionista i ostalih Sonnyjevih saradnika. Chusid ne daje ni sugerisanu postavu koja je mogla snimiti ovaj album ali naravno da je moguće rekonstruisati bar 80% muzičara na sešnu po zvuku i onome što znamo o tome ko je sve svirao u Arkestri u to doba.

Ali ZAŠTO bismo to radili? Ovo je, još jednom da napomenemo, neobavezan sešn, rađen više kao proba i eksperimentisanje sa svetlom nego kao materijal namenjen izdavanju (uz, naravno, posećanje da je Sonny vrlo često snimao svoje nastupe, probe itd. kako bi mogao da ih kasnije, kad zagusti sa parama, objavi u malom tiražu i time okrene dovoljno keša da plati kiriju i plate članovima Arkestre) i naravno da čujemo glas June Tyson na Stardust From Tomorrow a sitni akcenti na gitari pripadaju ili Skeeteru McFarlandu i/ ili Tayloru Richardsonu, ali ništa od toga nije bitno. Ovaj album je jedan od najidealnijih povoda da slušate muziku bez mnogo konteksta, bez mnogo napora da je pozicionirate u obimnoj diskografiji velikog lidera, da se opustite isto koliko i muzičari koji uz ritam veliki deo albuma tapšu kada ne moraju da sviraju svoje instrumente, i pružaju vam priliku da budete u muzici isto onako kao što su oni bili u svetlu.

Sonny ovde svira klavir i klavijature i njegov romantični, psihodelični post-bop je ovde u tako lepom i patiniranom formatu da je milina slušati ga, sa tim mirnim tempom, starinskim bojama sintisajzera i Sonnyjevim uobičajenim spajanjem elingtonovsko-hendersonovske klasike i osobenih pogleda na harmoniju koje je razvijao decenijama promišljajući zapadnu, afričku i azijsku muziku.

Izbor kompozicija je VEOMA klasičan, uključujući El is the Sound of Joy, Love in Outer Space, Theme Of The Stargazers, Calling Planet Earth, pa i Saturn Rings koja je prilika za doziv-odziv deo sešna u kome Arkestra učestvuje kao u uobičajenom obredu, ali svakako je najdragoceniji deo paketa završna Discipline 27-11. Ova kompozicija traje dvadesetdva i po minuta i u njoj Sonny sporo, bez žurbe dekonstruiše flečerhendersonovski i djukelingtonovski „anđeoski“ džez koji ga je toliko inspirisao kroz fuziju i disocijaciju sa afričkom muzikom pretočenom u folk izraz severnoameričkih robova i dalji ritualni trans sa stihovima koje Arkestra peva dok vas ne uljuljka u san o boljem svemiru koji čeka negde tamo iza nebeskog svoda.

https://strut.bandcamp.com/album/inside-the-light-world-sun-ra-meets-the-ovc