Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Današnji album je tu ne samo zato što je sam po sebi prilično prijemčiv za istrenirano uho, ne čak ni zato što se radi o muzičkom projektu iz naše najbliže okoline, već najpre zato jer je zgodno da pominjanjem ovog albuma pomenemo i manifestaciju koja se od juče, Subote, održava u Skopju i na koju još uvek možete da stignete ako požurite.

Macedonian Free Society: Macedonian Free Society je dakle prvi, i eponimni album (severno)makedonskog okteta Macedonian Free Society, a koji je sklopljen od već vrlo aktivnih i ambicioznih muzičara sa ove scene (prevashodno članova sastava Svetlost i Odron Ritual Orchestra), spremnih da pokažu lokalnoj publici da ova zemlja „i nije tako daleko od sveta“. Saksofonista Ninoslav Spirovski govori o tome da je ovaj projekat okupljanje „lokalnih fanatika“ spremnih rad rade zajedno uz očuvanje ličnih identiteta i u uslovima koji se mogu opisati kao „nikakvi“. Brojni koncerti na Skopskom džez festivalu su poslužili kao nadahnuće sa ukazivanjem da, zaista, svet nije tako daleko kao što se čini iz balkanskog prikrajka, a presudan faktor u prevođenju ideje u realizaciju a zamisli u stvarnost bilo je svakako postojanje, funkcionisanje i podrška od strane skopske etikete PMG Jazz.

Osnovana kao PMG Recordings, ova nezavisna etiketa radi od 1998. godine sa misijom da snima, izdaje i promoviše „značajnu količinu makedonske savremene muzike“. Dijagnoza osnivača etikete da „Dolazimo iz kulture u kojoj narod zapravo nema tradiciju arhiviranja kulturnih tendencija, što često dovodi do duhovnih kriza“ partikularno je značajna za muziku gde se decenijama nije vodilo računa o očuvanju autentičnih, autohtonih muzičkih pojava. A što je, mislim, dijagnoza koja se u manjoj ili većoj ali uglavnom tačnoj meri može primeniti i na ostale države bivše SFRJ gde, možda sa izuzetkom Slovenije veliki deo snimljenog avangardnog muzičkog rada iz osamdesetih i sedamdesetih MOŽDA možete da pronađete u opskurnim rukavcima JuTjuba (a najveći deo ne možete) dok su stvari iz ranijih perioda po pravilu gotovo sigurno izgubljene. PMG Recordings je nastao kao logičan naredni korak u delovanju kolektiva PMG – kako sami za sebe kažu „verovatno najuticajnije avangardne umetničke organizacije u poslednje tri decenije u Makedoniji, koja je bila odgovorna za različite društvene transformacije – od narko-euforije do muzičkih revolucija“. Ovaj izdavač ne prihvata „ograničenja koja muzici nameće njena klasifikacija u stilove“ i podržava svaku muziku koju smatra dobrom, i pojedince sa kreativnim i inovativnim pristupom muzici, pa još kažu „Podržavamo sve što može inspirisati nove ideje i učiniti svet boljim mestom.“

Dakle, ljudi na svom mestu. Ipak, iako su žanrovski agnostični, PMG pored zaista velikog broja izdanja u različitim muzičkim stilovima (evo kataloga) imaju i posebnu podetiketu usredsređenu na džez a u okviru ove inicijative se organizuje i godišnji džez festival Крај Вардарот Џез.

Ovogodišnje, peto po redu izdanje ovog festivala posvećeno je Mirku Popovu, čoveku koji je spiritus movens ne samo festivala već i čitavog PMG Jazz preduzeća sa impresivnih 46 izdanja u dosadašnjem radu ove podetikete, i sve je u pitanju domaća, dakle (severno)makedonska muzika. Popov i saborac Vladan Drobicki su kuratori i selektori festivala a koji ove godine radi na više lokacija u Skopju, od 20. pa sve do 27. aprila, od kulturnog centra Лабораториум, do Makedonske filharmonije. Iako posvećena pre svega avangardnijoj formi muzike, ova je manifestacija podržana i od strane Ministarstva kulture, pa pored umetnika koji su da tako kažemo, prepoznatljivi publici nešto partikularnijeg ukusa (Cobalt Code Unit, Dunja Ivanova & Tina Ivanova…) na ovom festivalu nastupa i Big bend kojim će dirigovati Ljupčo Mirkovski a koji će izvoditi kompozicije Kireta Kostova, jedne od najbitnijih figura makedonskog džeza. Kompletan program festivala imate ovde a mi da sad kažemo koju i o albumu Macedonian Free Society.

I prvo da sa dnevnog reda skinemo to da se, kad izgovorite ime ovog benda naglas, pored nameravanog značenja (a koje je svakako negde na sredini između „makedonsko društvo slobodne improvizacije“ i „makedonsko slobodno društvo“) može doći i do verovatno neintencionalnog „društvo bez Makedonaca“ što bi, jelte, bilo ironično… No, dobro, poznavanje svih bogomprokletih nijansi imperijalističkog Engleskog jezika nije preduslov da svirate dobar free jazz i zapravo Bandcamp stranica ovog albuma ima i nekoliko simpatičnih daljih pravopisnih prestupa, a u koje spada i naslov prve pesme na albumu, Fueled with Cheap Rackiya.

No, sasvim je jasno već iz tog naslova da ovde free jazz nije shvaćen kao nekakva sakralna, prevashodno duhovna rabota koja treba da posluži uspenju i dosezanju kosmičke svesti nego kao eskapistički vektor kojim se treba, na neko vreme spasti od mrveće banalnosti svakodnevnice. I eskapizam ovde stiže uz solidnu količinu decibela pa je uvodni komad osam minuta mišićavog freakout rada sasvim po uzoru na free jazz iz šezdesetih i orkestre u kojima su svi muzičari istovremeno predvodili i pratili, jedna veličanstvena kakofonija koja, uprkos naizgled konstantnim naporima svakog od osmorice muzičara da nadglasaju jedan drugog, uspeva da ima ugodan gruv i naposle prijatan zvuk.

Za ovo drugo je odgovoran već pomenuti Vladan Drobicki koji je sesiju snimio i producirao, dajući svemu jednu vrlo organsku a opet čistu, za uho prijemčivu zvučnu sliku sa lepom separacijom isntrumenata, dobrim bojama, pravilno uhvaćenom dinamikom.

Macedonian Free Society zapravo ne sviraju inovativno ako njihovu muziku posmatrate u strogoj istorijskoj perspektivi i album u mnogo smislova podseća na radove raznih američkih free jazz postava iz šezdesetih, od onog što je radio Albert Ayler preko spontanih kompozicija Sama Riversa pa do kosmičkih improvizacija Sun Ra i njegove Arkestre, ali ovde su energija i entuzijazam za zajedničko improvizovanje mnogo bitniji od nekakvog laboratorijskog eksperimentisanja koje bi, tehnički, potencijalno donelo nekakvu nečuvenu inovaciju.

Macedonian Free Society, dakle, sviraju nešto što bismo mogli okarakterisati kao old shool free jazz, muziku koja je zaista impresivan kolektivni napor osmorice muškaraca na vrlo klasičnim instrumentima (dva saksofona, trombon, bas klarinet, violina, bubanj, kontrabas i gitara) od kojih ni jedan nema prioritet u vođenju kompozicija, ali gde organski izranjaju teme, harmonije i melodični pasaži koji moraju da opravdaju svoje postojanje.

Prvih osamnaest minuta albuma – prva kompozicija i njoj pripojena druga, Filled Basket – je i najbučnije, da bi treća kompozicija, Midnight Rose Hip bila jedan umireniji, ali i usredsređeniji napor kreiranja himnične, možda i malo duhovne muzičke predstave. Baking Beer je povratak na alkoholičarske teme, ali i distinktan prelazak preko granica džeza u teritoriju slobodne, neidiomatske improvizacije i jedna udžbenička vežba iz polaska od apstraktnih, separantih zvukova a onda postepenog uvlačenja čitavog orkestra u furiozni krešendo.

Finalna, Domestique Stew je, kako je često i običaj, kao nekakav sažetak celog albuma, sa ulaskom kroz distorzirane gudačke šumove i uzletanja na krilima razobručenih džez melodija. Macedonian Free Society je album iskrene, poletne i revitalizujuće energije, podsećanje da se, zapravo i topla voda i točak mogu izmisliti ponovo od nule ako ste mladi, napaljeni i voljni da se žrtvujete. Muzika ne dobrog raspoloženja nego URNEBESA:

https://pmgjazz.bandcamp.com/album/macedonian-free-society