Nisam siguran da sam ikada pre u životu pročitao ijedan grčki strip, ali 2024. godina je, evo, puna iznenađenja i inovacija. The Loneliness of the Abyss je i prvi grčki strip – a da sam ja toga svestan – koji se pojavio u Europe Comics ponudi na Engleskom jeziku negde krajem Novembra prošle godine, dok je original izašao 2022. godine za Jemma Press odnosno njihov stripovski imprint, Jemma Comics. Jemma je ozbiljna firma koja u Grčkoj publikuje mnogo američkih, evropskih i japanskih stripova – uvek je simpatično videti grčki alfabet izmešan sa originalnim latiničnim američkim logotipima na naslovnim stranama prevoda Marvelovih i DC-jevih stripova – a među njih se, eto, udene i poneka domaća radinost. The Loneliness of the Abyss, odnosno u originalu Η μοναξιά της Αβύσσου je dodatno „grčki“ projekat ne samo zato što su ga radila dva Grka već i jer je u pitanju savremena adaptacija jednog od antičkih mitova. Ovo je verovatno i pomoglo da strip dobije svoju verziju na Engleskom i distribuciju putem Europe Comics.

Ali je možda pomogao i kvalitet stripa. The Loneliness of the Abyss je kratak, jezgrovit rad bez mnogo dobijanja u vremenu i dramaturških trikova, priča koja svoju tezu postavi, onda je razradi i na kraju smrvi jednim intenzivnim, monumentalnim zaključkom i u čitaocu posle svega ostaje snažan utisak da je prisustvovao nečem zaista jedinstvenom, baziranom na mitu ali efektno dovedenom u moderno doba.

Crtač ovog stripa, Atinjanin Nikolas Kourtis nije nepoznat publici u Srbiji, jer je u prethodnih nekoliko godina bio više puta objavljivan u magazinu Strip Pressing, jednom od najizdržljivijih domaćih publikacija, sa kratkim stripovima od po par tabli koji su svejedno uspešno demonstrirali njegov stil, realističan, sa mnogo kompjuterskog procesovanja, pogotovo u domenu kolora, ali istovremeno i poetičan. Sa The Loneliness of the Abyss je Kourtis imao priliku da radi u formatu duže priče, čiji se veliki deo dešava pod morem, ali i da svoje studije likova i figura upotrebi da priči da naglašeniji karakter, nudeći jezovito realističan prikaz decidno mitoloških prizora.

Scenarista je ovde Dimitris Vanellis, o kome sam uspeo da pronađem vrlo malo podataka. Čovek sa tim imenom ima navedena dva scenarija na IMDb-u, i jednu knjigu plus strip na Goodreadsu, pa ću pretpostaviti da je u pitanju prevashodno pisac i scenarista koji se bavi i stripovima, te da mu je The Loneliness of the Abyss jedan od retkih dužih radova u ovom medijuju. Opet, mora se naglasiti da su kombinacija Kourtisovog atraktivnog crteža i oslanjanje na grčku mitologiju verovatno bili taj fatalni  koktel koji je ovom stripu omogućio ne samo da nastane već i da bude prepoznat izvan granica rodne Grčke.

Mitologija je ovde, kako to neretko zna da bude slučaj, izmešana sa istorijom. Tesaloniki (da, onako kako Grci danas zovu grad za koji mi i dalje uglavnom koristimo tursku reč Solun) je bila polusestra Aleksandra Velikog, ćerka njegovog oca Filipa (drugog) Makedonskog i tesalijske žene po imenu Nikesipolis, za koju istorija nije sigurna je li imala status konkubine ili supruge. Tesaloniki je svakako tretirana kao makedonska princeza i imala buran i zanimljiv život pre nego što se udala za Kasandera, koji je vladao Makedonijom i čitavom južnom Grčkom i pomenuti grad pričamo nazvao u čast svoje žene. Tesaloniki je za razliku od svojih starijih sestara izbegla da joj otac izabere muža jer je bila suviše mlada u vreme kada je on umro, i možemo da nagađamo je li zbog toga bila srećnija. No, ono što istorija misli da je sigurno je činjenica da Tesaloniki i Aleksandar Veliki nisu imali mnogo dodira jedno sa drugim – u vreme kada se ona rodila on je provodio svo svoje vreme sa Aristotelom i dobijao široku poduku od velikog filozofa, a onda se zaleteo u osvajački rat sa Persijom u vreme kada je ona imala tek šest ili sedam godina.

No, mitologija ne haje previše za istorijske činjenice i za Tesaloniki se vezuje priča o tragičnoj sudbini mlade žene koja sebi ne može da oprosti što je svog brata lišila besmrtnosti. Naime, legende tvrde da je Aleksandar, u svojoj potrazi za besmrtnošću doneo kući flašicu napunjenu vodom koja je trebalo da ga učini večnim. Različite verzije legende imaju različite verzije onoga što se desilo sa tom vodom, u jednoj je sam Aleksandar oprao kosu svojoj sestri ovom vodom i time nju učinio besmrtnom, u drugoj je zaboravio da joj kaže šta je u flašici i voda je iskorišćena za zalivanje biljaka. U svakom slučaju, Tesaloniki je, očajna što je brata osudila na smrt, sama potražila smrt u talasima Egejskog mora, ali se nije udavila i umesto toga postala sirena koja će dalje stolećima presretati brodove na pučinama, pitati mornare je li Aleksandar i dalje živ i ako joj oni odgovore da je umro, ili bilo šta drugo sem da je živ i da i dalje vlada, potapati im brodove u gnevu što je lažu.

The Loneliness of the Abyss je ovaj mit, ali ispričan tako da je Tesaloniki i u naše vreme živa i još uvek vreba ispod površine mora. Strip koristi termin „gorgona“ za nju, iako je ona zaista nacrtana bliže sireni nego klasičnim gorgonama koje znamo iz opisa u folkloru, ali, semantika na stranu, u pitanju je džinovska žena sa repom koja se izdiže iznad talasa, preteći se nadvija nad brodove i mornarima postavlja samo jedno pitanje.

Strip je pripovedan iz perspektive jednog od oficira na trgovačkom brodu koji ima tu nesreću da se susretne sa Tesaloniki. Scena u kojoj se ona pomalja iz vode i gotovo prevrće brod – nazvan St. Nicholas, kao da će imenovanje po hrišćanskom svecu, zaštitniku pomoraca ikako pomoći – a zatim strašnim glasom postavlja svoje jedno jedino pitanje je naprosto monumentalna. Prizor ogromne žene, ljudi na brodu u panici, velikih talasa i broda koji gotovo da se raspada od sila koje ne bi trebalo da su od ovog sveta je fantastičan, pogotovo što Kourtis svoju gorgonu čini čulnom i erotičnom, a čime njen slepi gnev biva još strašniji.

Jedini preživeli iz ovog napada, protagonist stripa, biće pošteđen isključivo jer poluludoj besmrtnici on liči na brata. Iako mu Tesaloniki i sama kaže da je svesna da on nije Aleksandar, njegovo prisustvo pod morem je umiruje, a priče o Aleksandrovim podvizima koje protagonist izmišlja mu produžuju život.

No, je li to život ili puko preživljavanje? Protagonist je svestan da će ostati zarobljen u mehuru vazduha, duboko ispod površine mora dok ne umre, i periodično gledati kako Tesaloniki izranja na površinu i tamo razjareno uništava brodove modernih moreplovaca koji ne znaju da daju pravi odgovor i čija će tela, beživotna, ili u procesu agonije umiranja, morati da gleda kako padaju na dno. Njegova usamljenost je jedinstvena na čitavom svetu a njegovo rešenje za ovaj problem je u skladu sa antičkim izvornicima superiorno tragično i monumentalno.

The Loneliness of the Abyss je strip koji dobro razume kako da mit apdejtuje za moderno doba ali da se ne igra sa njegovim najvažnijim sadržajima. Ovo nije psihološka analiza čoveka stavljenog u nemoguć položaj, koliko je pozicioniranje čitaoca na mesto na kome će moći da svedoči poslednjem preživelim mitu i tragediji koja traje duže od dve hiljade godina. Kourtis kreira veličanstvenu, jednako nelagodnu i estetski impresivnu atmosferu, pažljivo radi sa tonovima sivo-plavičaste boje  i realističnim fizionomijama, i čitalac može da oseti tu bezizlaznost situacije u kojoj samo laž produžuje život čoveka od koga žena želi samo da je on laže što bolje i što duže može. Kompaktno, efektno, pa i impresivno. Amazon strip prodaje ovde.