Krajem Juna dobili smo od Europe Comics Engleski prevod prvog toma serijala Six naslovljen Six  – Part One: The Tanque Verde Massacre, odnosno, na originalnom Francuskom Six – tome 1 : Le Massacre de Tanque Verde. Objavljen inicijalno za uglednu francusku kuću Dargaud nešto ranije ove godine, i nazvan Six i u originalu, kao što vidimo, ovo je prvi deo planiranog četvorodelnog serijala albuma koji nastavljaju plemenitu tradiciju franko-belgijskog stripa što se bavi žanrom vesterna.

Naravno, vestern je u evropskom stripu postao više nego popularan žanr još krajem četrdesetih godina prošlog veka. Italijani su imali Teksa pa posle njega svu silu manje ili više ekscentričnih vestern radova koji su ostvarili veliku popularnost i na našem govornom području uključujući i poznije projekte poput Mac Coyja*. Belgijanci i Francuzi su, naravno, imali Taličnog Toma i Džerija Springa, pa Komanču a onda i Poručnika Bluberija krećući se od parodije, preko klasičnog vesterna do artističkije, filozofski ambicioznije forme. U svakom slučaju je popularnost vesterna u evropskom stripu istrajavala koliko i popularnost versterna na filmu, pa ju je, u nekim primerima, i nadživela.

*koji, podsetio me je kum, ipak nije italijanski strip već su ga radili Francuz i Španac!!!

Moderni vestern stripovi koji stižu iz belgijske i francuske kuhinje, a Evropa ih, primetićemo, danas izdaje više nego Amerika, imaju tendenciju da budu dekonstruktuvni i da se bave žanrovskim tropima na analitički način, tražeći mesta na kojima se mitologija može razdvojiti od istorije, a stereotipi koje danas smatramo socijalno štetnim biti prepoznati i na neki način istaknuti kao ne samo relikt društva devetnaestog veka već i relikt žanra koji je to društvo mitologizovao i glorifikovao.

Six  – Part One: The Tanque Verde Massacre se vrlo jasno uklapa u ovu matricu i ovaj prvi tom je zapravo čitav pripovedan iz perspektive osobe čiji identitet ne saznajemo do kraja – mada ga MOŽEMO naslutiti – a koja novinaru što zapisuje nominalno pustolovni narativ eksplicitno govori da život na Divljem Zapadu nije ni nalik romantizovanim narativima iz tadašnje popularne literature.

Naravno, taj „sedi da ti čiča ispriča kako je STVARNO bilo, I’ve seen things you people wouldn’t believe“ pristup je odavno i sam dobro žanrovski formiran i formatiran i „revizionistički vestern“ je podvrsta vestern filma još od šezdesetih godina prošlog veka, no, Six  na svojoj strani ima zaista zanimljiv zaplet i likove, kao i izvanredog crtača/ koloristu na zadatku.

Javier Sánchez Casado je ilustrator iz Barselone koji trenutno radi za Dargaud ali koji ima dosta iskustva u franko-belgijskom izdavaštvu generalno. Casado već u svom CV-ju ima radove za Casterman i zapravo je pre par godina za ovog izdavača radio na serijalu Un peu de tarte aux épinards („Malo pite od spanaća“) na kome je sarađivao sa scenaristom po imenu Philippe Pelaez.

Nagađate, Pelaez je autor i ovog skripta i radi se o jednom jako zaposlenom scenaristi koji je svoju karijeru nastavnika u školi 2015. godine naglo zamenio karijerom autora stripova i od tada nije stao, objavljujući gomilu albuma za razne uglavnom francuske izdavače. Iako rođen u Francuskoj, još 1970. godine, Pelaez je zapravo živeo na ostrvu Reinion, radeći kao nastavnik Engleskog jezika i, kaže njegova biografija, počeo da radi scenarije slučajno. Prvi mu je strip izbacio Des Bulles, izdavačka kuća sa ove francuske prekomorske teritorije, da bi onda krenuo njegov strelovit uspon i radovi za Casterman, Glénat, DBDO i saradnje sa raznim crtačima (Victor Pinel, Afif Ben Hamida, Hugues Labiano, Carlos Puerta, Federico Ferniani). Pelaez radi brzo i efikasno, dobro se uklapajući sa različitim crtačima i, ako je Six reprezentativan primer njegovog stila, sa umećem da kreira intrigantnu, imerzivnu priču koja je istovremeno i „komercijalna“, u smislu da će čitaoca ostaviti tačno onoliko nezadovoljenim da sa nestrpljenjem iščekuje sledeći album.

U principu, ja Six ne bih sada ni čitao, videvši da ostala tri albuma tek treba da izađu i stavio bih ga u neki srednjoročni plan za naredne dve-tri godine, ali  Casadov crtež i kolor su bili prejako iskušenje i morao sam, već na osnovu naslovne strane, da vidim šta je sve Španac uradio u ovom stripu.

Nisam bio razočaran, Casado je izuzetno zaokružen crtač koji „evropski“ stil, sa jasnim korenima u Hermannovim ili Mebiusovim radovima – ako pričamo o vesternima – dovlači u 21. vek i kreira atmosferičan, filmičan mizanscen u kome ima mnogo likova, mnogo lokaliteta i mnogo paralelnih tokova radnje ali je pripovedanje jasno, perfektno tempirano, a lejaut tabli i korišćenje kolora kreira jasne prelaze između scena. Casadovi likovi su izražajni, na momente i karikirani, ali najčešće bliski Hermannovom senzibilitetu, sa čestim pozicijama kamere i pristupom pripovedanju koji me asociraju na Bernarda Prinsa, Džeremaju i Komanču. Naravno, ovo nije nikakva imitacija Belgijančevog klasičnog stila, ali kombinacija kolora, detaljnosti kadrova i minucioznog rada sa linijama svakako ukazuje na kojim se to izvorima Casado napajao. Ovo je, pritom, i strip sa dosta brutalnosti – na kraju krajeva titularni masakr se desio neposredno pre njegovog početka i prvi kadrovi pokazuju njegove posledice – pa će čitalac videti i mučne prizore groteskno izvijenih leševa, ali i scene bičevanja i drugog nasilja i Casado pažljivo hoda tankom linijom između gritty realizma i eksploatacije da nas malko protrese i izmesti iz klasičnog „vestern“ raspoloženja a da se ne strmekne direktno u torture porn.

Pelaezov tekst je, rekosmo već, analitički i dekonstruktivan. Neimenovani pripovedač govori novinaru sa kojim sarađuje da on njemu ne diktira puku vest već jednu detaljnu i istorijski značajnu sagu pa je i njegovo ulaženje u disekcije vestern mentaliteta time opravdano. Narativ stripa se bavi i svakodnevnicom života na zapadu, gde su kauboji razobličavani kao puka nekvalifikovana radna snaga čija je ekspertiza u korišćenju oružja toliko niska da revolveri koje nose predstavljaju opasnost prevashodno za njih same, gde se romantični prikaz saluna i bordela u malom gradu na granici, sa doteranim, nasmejanim kurtizanama koje uvek imaju pravi odgovor kada pijana mušterija pređe granicu poslovnog, kontrastira sa surovom realnošću prostitucije na koju se devojke sa okolnih farmi odlučuju jer smatraju da je to lakši posao itd. No, strip će ući i u neke „teže“ teme, a koje se tiču odnosa belih kolonizatora prema nativnom stanovništvu i rasizma ispoljenog ne samo prema „Indijancima“ već i prema roblju uvezenom sa afričkih teritorija.

Ovo, dakle, definitivno nije Divlji Zapad Roya Rogersa, pevajućeg kauboja, već mesto na kome se ne živi lako a umire često prebrzo i nepravedno.

Six  – Part One: The Tanque Verde Massacre uspeva da bude intrigantan strip na ime vrlo dobrog pripovedanja i interesantnih likova iako je u pitanju tek prolog za pravi narativ. „Six“ iz naslova se zapravo odnosi na šest protagonista koji se na početku ne poznaju i koji će se izuzetno neobičnom igrom okolnosti na kraju zateći na istom mestu, prepoznati zajednički interes i odlučiti da nadalje sarađuju i budu svojevrsna „ekipa“. U nekom drugom slučaju bih bio prilično mrzovoljan što strip troši pedesetak strana pre nego što njegov zaplet počne zaistinski, ali Pelaez i Casado su ovde obavili odličan posao. Čak i taj masakr iz naslova – za koji bi bilo razumno očekivati da je kulminacija priče a on joj zapravo prethodi – vrlo spretno ostaje da visi nad glavom jednom od protagonista – dečaku koji je jedini preživeli iz pokolja – i ima vrlo velikog uticaja na to kuda će strip dalje otići. Ostali likovi su svi na neki način nosioci stereotipnih vestern uloga, sa kapacitetom da te stereotipe demoliraju iznutra i ovaj narativ preokrenu u nešto modernije, pa tako imamo roba u bekstvu, nativnog Amerikanca koji je otpadnik od svog plemena i koji rado ubija belce a uprkos tome se udružio sa dezerterom iz vojske SAD koji se hvali da je skupio više od trideset „indijanskih“ skalpova, tu je i jedna prostituka, ali i opatica…

Six  – Part One: The Tanque Verde Massacre uspeva da priče svakog od ovih likova  smesti na relativno mali prostor i oslika nam njihove karaktere i motivacije a da je klinac, koji je u centru misterije što se širi nakon masakra, zapravo najmanje shvaćen lik, sa najviše slućene ali još uvek neotkrivene dubine. Pripovedni postupak je izuzetno siguran sa pažljivim trilerskim elementima udenutim u klasičniju (revizionističku) vestern priču i iako je pomenuti klinac na početku maltene predmet kojim se drugi igraju on do kraja ostvaruje ubedljiv protagonizam i legitimno se stavlja na čelo male grupe otpadnika.

Drugim rečima, ovo je za sada odličan strip koji nam još nije rekao o čemu se tačno u njemu radi ali imamo zanimljive likove, misteriju o kojoj znamo taman toliko da ostanemo investirani do sledećeg nastavka i najmanje dvojicu harizmatičnih negativaca. Uz Casadov izuzetan crtež i kolor, ovo je strip u kome se uživa od prve do poslednje strane i odmah zatim traži još. To „još“, naravno, teško da će doći pre naredne godine, ali do tada svakako sebi priuštite Six  – Part One: The Tanque Verde Massacre. Amazon ga prodaje ovde.