E, pa , doterasmo još jednu godinu do kraja. Nismo neoštećeni stigli do tog kraja, da ne bude zabune, ali… na kraju smo a i to je neko dostignuće, pogotovo jer sutra ujutro krećemo iz početka, pa tako u krug dok nam ne dosadi. Bila je ovo godina puna dobre muzike, i, pošto se ovde bavimo metalom, puna dobrog metala. Prepuna. Gledajući liste albuma godine koje ljudi kače unaokolo po internetu, zabavlja me pomisao da pola toga što se navodi ili nisam ni čuo ili na mene nije ostavilo dovoljno dobar utisak da o njemu razmišljam. A čuo sam mnogo muzike.

Naravno, nešto kasnije danas ću, kako je i tradicija, objaviti i svoj mikstejp za novogodišnje veče, izbor iz zastrašujuće velike ponude psihodeličnog i stoner roka, doom metala i hard roka iz godine koju upravo završavamo, ali za one koji ne mogu bez apdejta za poslednju nedelju 2022. godine, ispod su izdanja koja su mi privukla pažnju. Kao i obično, u ovom periodu albume objavljuju samo buntovnici i očajnici, ali našlo se tu više nego nekoliko baš dobrh ploča. I, oh, za slučaj da se iko pita koji je moj metal album godine, čim sam ga čuo znao sam da će to biti Earth Infernal koji su snimili Satan i tako je i ostalo. Vidimo se oko pet danas da vam dam muziku za večeras.

Prvo, dakle, blek metal. Voronješki blek metalci Тропа Яри nisu album snimili od 2019. godine i onda, PLJAS baš na badnje veče po Gregorijanskom kalendaru, valjda da udare kontru bezbožnim zapadnjacima, evo treće ploče, Р​у​д​и​м​е​н​т​ы с​о​з​н​а​н​и​я. Ovo je odličan album blek metala koji ne pati od fetiša sirovosti, ali ni od studijske preupeglanosti, koji se ostvaruje kroz duže, inteligentno napisne i aranžirane pesme a koji ima mnogo energije izvornog, krljačkog blek metal pristupa. Тропа Яри zvuče istovremeno i jako zrelo ali i neistrošeno, puni ideja, snage i želje da dopru do slušaoca kroz izuzetne gitarske teme, česte promene ritma (ali jak tempo) i razgovetno, snažno pevanje. Izvrsna, izvrsna ploča, ne propustiti:

https://tropayary.bandcamp.com/album/–4

Jednočlani beloruski Imšar snimio je EP Klič Minu​ł​ych Časoŭ da zaključi godinu u kojoj je već izdao jedan album i ovo je pet pesama odličnog istočnjačkog blek metala. Sve što treba je tu, i emocije i melanholija i folklorne, tradicionalne melodije, ali Станіслаў Семеняга sve to vrlo stručno sklapa, izvodi i producira za jedan raskošan a opet fokusiran program. Vrlo dobro:

https://imsar.bandcamp.com/album/kli-minu-ych-aso

Evo nam i novog EP-ja poljskih Mardom, koji su u međuvremenu porasli na tri člana i baš sazreli. Longing for a New Dawn ima tri pesme melanholičnog ali ne stereotipno uplakanog blek metala. Ovde ima i dosta snažne, mošerske svirke i nije baš sve u atmosferi i emocijama. Volim da čujem ovako ubedljiv bubanj i bend koji očigledno ima odličnu hemiju. Vrlo lepo:

https://mardom.bandcamp.com/album/longing-for-a-new-dawn

https://vianocturna.bandcamp.com/album/longing-for-a-new-dawn

Kad je teško, u pomoć priskaču Kinezi. I to kako! Rosenkreuzgesellschaft su sa Tajvana i njihov prvi EP, isto nazvan Rosenkreuzgesellschaft ima tri pesme SUPERIORNOG black metal/ post black metal zvuka koji ne mogu dovoljno da nahvalim. Ovo je inventivno napisano, prepuno interesantnih harmonskih meandriranja i strateški iskorišćenih disonanci, vrlo tehnički a opet vrlo emotivno i usredsređeno na jasne narative u pesmama, plus sjajno producirano, sa toplim srcem bas-gitare koje otkucava u središtu ovog materijala. Plus je brzo, BAŠ brzo. Ovo je kao da je neki bend Jona Changa (Discordance Axis, Gridlink itd.) odlučio da svira black metal, hoću da kažem, TOLIKO je dobro. I još ova poruka posetiocima Bandcamp stranice: „we have big dikks, fukk you!! unless you are satan or whore, fukk off and no contact!!“ Mislim, ni u ludilu ne propustiti:

https://rosenkreuzgesellschaft.bandcamp.com/album/rosenkreuzgesellschaft

Još impresivnog kineskog zvuka stiže od projekta Ὁπλίτης čiji je prvi album, Ψ​ε​υ​δ​ο​μ​έ​ν​η opaka black-death smeša krljačkih rifova i progresivnih aranžmana. Progresivno ovde ne znači i pripitomljeno i Ὁπλίτης je snimio jako žestok, agresivan album čija su aranžmanska kompleksnost i harmonska smelost u službi vrlo ubitačnih pesama. Liu Zhenyang, koji ovo sve piše i izvodi je vrlo talentovan ali i jako mlad pa je album spoj lepih ideja i nepatvorene omladinske energije. I plaćate koliko želite:

https://hoplites.bandcamp.com/album/–2

Nakhiel iz Tampe nisu ništa snimili posle prvog EP-ja iz 2013. godine, a onda, evo, par dana pred novu godinu, kad mu nije vreme, dropovao je prvi album i… pa, Solar Wind Illumination je vrlo prijatna ploča. Ovo je u principu atmosferični blek metal ali okrenut kosmičkim temama pa otud ima i simpatičniji, ekspanzivniji zvuk od klasičnog atmobleka koji je vrlo često introvertna, neprozirna muzika okovana depresivnom melanholijom. Nakhiel ne komplikuju svoje pesme preterano ali one su lepo aranžirane i imaju fin, topao zvuk u kome bas gitara diže veliku količinu tereta a bubnjevi zvuče živo i dinamično, pa su njihove epske teme prezentirane ubedljivo, snažno i zarazno. Vrlo prijatno iznenađenje pred praznik.

https://nakhielofficial.bandcamp.com/album/solar-wind-illumination

Ne znamo ko je i odakle je Vengeance Hammer, ali EP Preemptive Assault nudi jednostavan, jeftin, efektan war metal za ljubitelje. Dakle, zujeći rufovi, mrtvački vokal, zakivački bubnjevi, sve odsvirano uz korektan nivo kompetencije, i produkciju koja služi svrsi, pa onda sve prodavano za dolar. Nije rđavo:

https://vengeancehammer.bandcamp.com/album/preemptive-assault

Francuzi Léthifère su nas obradovali debi albumom, Impr​é​cation tik pred praznik i ovo je fina demonstracija francuske osobenosti u blek metalu. Nije ovo neki preterano ekscentričan materijal, ali Impr​é​cation sa svojih pet pesama nudi karakterne teme, dobre melodije, kvalitetnu produkciju i puno duha. Ovo nije samo recikliranje skandinavskih formula iz devedesetih i pored toga što ne odstupa predaleko od sržne blek metal matrice, i ja sam veoma impresioniran:

https://lethifere.bandcamp.com/album/impr-cation

Stoner rok, doom, sludge, psihodelija, hard rok. Čileanci Canera su svoj album nazvali The Greatest Riffs što je, jelte, malo pompezno, ali skoro da su imali pravo. The Greatest Riffs možda nema NAJVEĆE rifove svih vremena ali je u pitanju dobar, kvalitetan album gruverskog, vrlo energičnog stoner roka sa praktično thrash energijom i krljačkom dispozicijom koja opet nije agresivna već komunikativna i pitka. Vrlo spontano, vrlo organski, vrlo prijatno, pa apsolutno poslušajte:

https://canerachile.bandcamp.com/album/the-greatest-riffs

Devouring the Mountains Vol​.​7 je novogodišnji sempler izuzetnog italijanskog izdavača Argonauta Records sa tridesetdve pesme iz njihovog kataloga i ovo je savršeno podsećanje na to koliko dobrih stvari ovi ljudi izdaju. Sa zadovoljstvom sam primetio i neke stvari koje sam i sam uvrstio na svoj godišnji mikstejp vezan za stoner, psihodeluju i slične žanrove, ali generalno, Argonauta uvek imaju sjajnu ponudu i ovo ne smete propustiti. Naravno, plaćate po želji:

https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-7

Tokijski trio Ritual Man snimio je prvi demo, The Black Weed Ritual Drive i ovo je izuzetno agresivni, na granici incidenta, stoner-sludge garažnog tipa. Hoću da kažem, već je i sama muzika primitivni, mrveći rifaški stoner pokolj a još je i snimak vrlo lo-fi pa sve zvuči skoro neprijateljski, ali sa stilom!! Fino:

https://ritualman.bandcamp.com/album/the-black-weed-ritual-drive-demo-ep

Švedski Onoskelis smo hvalili pre par godina za njihov drugi album, a stigao nam je upravo i treći, naslovljen Unheard Horrors of the Third Dimension i mada naslov, jelte, priziva horore i čuda, ove je vrlo prijatna ploča, toplog, progresivnog stoner roka. Onoskelis nikada nisu insistirali na prevelikoj težini i nekakvom monomanijačkom ponavljanju rifova i njihova muzika je i ovde lepršava, razigrana, dinamički vrlo raznovrsna a pesme su pisane sa potpuno različitim kreativnim ambicijama i mnogo ideja. Odlična produkcija i jedan album za opuštanje i uživanje:

https://onoskelisdoom.bandcamp.com/album/unheard-horrors-of-the-third-dimension

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski trešeri Infrared osnovani još sredinom osamdesetih imaju simpatičan božićni EP, The Metal Inquisition a koji nude po ceni koju sami odredite ali mole da se napravi i mala donacija nekoj organizaciji koja se bavi kancerom. Fer. Pogotovo jer je u pitanju posveta Gordu Kirchinu, pevaču kanadskog benda Piledriver a koji je u Septemberu preminuo od raka pluća. Enivej, naslovna pesma je odličan srednjetempaški, energični thrash sa himničnim kvalitetima, a druga je nova verzija stare pesme Thoughts Caught (In Between) sa pvog albuma iz 2016. godine. Vrlo fino:

https://infraredmetal.bandcamp.com/album/the-metal-inquisition-ep

Španski Vatican Spectrum je baš na Badnji dan objavio svoj debi album, Ave Satan. Nestašno. Enivej, ovo je prijatan, fino produciran thrash metal sa malo death metal elemenata, podužim, ambiciozno aranžiranim a opet osvežavajuće neposrednim, krljačkim pesmama. Ima gruva, ima vrištanja, ima svega, vrlo solidno, možda i predugačko, ali solidno:

https://vaticanspectrum.bandcamp.com/album/ave-satan

I Ratizidas su iz Španjolske ali njihov thrash u sebi ima u sebi dosta panka, sa himničnim refreniam i rokerskim solažama. EP Muerte Cerebral je kvalitetno produciran i dobro odsviran a njegove četiri pesme su energične i poletne, kao stvorene za lud provod i partijanje:

https://ratizidas.bandcamp.com/album/muerte-cerebral

Rusi Combat Shock su debi album nazvali Everything Goes Wrong i oskar za najbolje pogođen opis aktuelnog istorijskog trenutka ide u Sankt Petersburg. Ovo je drusan, čvrst thrash metal, bez mnogo komplikovanja ali sa znanjem da moćan rif i stamen ritam mogu da iznesu mnogo materijala na svojim plećima i to odlično zvuči. Tekstualno ima ovde jebanja majke Amerikancima, ali i generalnog nihilizma i depresivnosti, dakle, sve što treba a album se ni ne naplaćuje:

https://combatshockmetal.bandcamp.com/album/everything-goes-wrong

Slovaci Demonic-eyed sva četiri svoja albuma nazvali su isto, Demonic-eyed, dodajući samo brojeve na kraj, pa tako i ovaj najnoviji, Demonic-eyed 4. Čovek bi rekao da ovde imamo ozbiljan deficit maštovitosti, ali muzika je fino maštovita. Demonic-eyed piče solidan thrash, sa odličnom produkcijom, visokim kvalitetom izvedbe i sa sasvim dovoljno svežih ideja, rifova i trikova da se i probirljivi među nama navuku. Samo evro za ovo slavlje čukanja, pa ne propustite:

https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/demonic-eyed-4

Dying East iz Županje je novi projekat bivših članova Proslov i debi album, isto Dying East, nudi gruverski, besni thrash/ death zvuk. Album sa svojih osam pesama ima mesta i za brže delove, pa i malo klasičnijeg death metal pristupa, ali najupečatljivije su mi pesme koje se fokusiraju na gruv i srednjetempaško marširanje. Solidno a cenu kupovine određuje slušalac što je isto vrlo fer:

https://dyingeast.bandcamp.com/album/s-t

Horror Pain Gore Death Productions za pred Novu godinu nude split EP švedskih Pagan Rites i nizozemskih Vulcan Tyrant. Ovo je sve prljav blackened thrash uz neke upitne odluke u produkcijskom departmanu al da se ne pravimo da mi ovde slušamo samo najupeglaniju muziku na svetu. Dobro je ovo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/split-12

Čileanski Burning Crypt su debi album, Eclesiastic Abuse izdali prd Novu godinu, pa nek ide život. A šteta je da ovo ostane neprimećeno i nezapaženo jer se radi o ljutom, energičnom thrash metalu koji puca iz svih oružja, vozi brzo, okretno i ima zdravu želju da ukaže na društvene nepravde i muke (rat, zlostavljnje dece, adikcija), a sve uz odlične rifove i majstorsku svirku. Produkcija je vrlo čista – možda za mrvu i previše – a pevač je, pa, karakteran, ali sitne nesavršenosti samo doprinose šarmu ekipe iz Santjaga. Burning Crypt su ubedljivi i zabavni i ovo snažno preporučujem za slušanje i posedovanje.

https://burningcrypt.bandcamp.com/album/eclesiastic-abuse

Drezdenski Slapface žive u budućnosti pa njihov demo-snimak nazvan samo Demo zvanično izlazi prvog Januara. Ali svi ga možemo slušati i u staroj godini. Enivej, ovo ima pet pesama fine kombinacije hardcorea i death metala, sa puno gruva, znojave svirke i solidne produkcije. Opet, ima to i malo stvarne demo sirovosti i napaljenosti a koja baš lepo leži ovoj muzici. Vrlo prijatno a plaća se koliko sami odredite pa odredite pravično:

https://slapface.bandcamp.com/album/demo-3

I Wise Up iz Njukasla su iz budućnosti i njihov EP Baptism By Fire nakon slatkog cut-up uvoda prelazi u zdrav, mišićav metalizirani hardcore. Ovo je srednjetempaški i gruverski ali i ima finu thrash oštrinu koja meni prija, dobro je producirano i daje se po ceni koju sami odredite. Dakle, navalite sa apetitom:

https://wiseuphc.bandcamp.com/album/baptism-by-fire

Kolumbijski Repulsion46 su osnovani 2002. godine a njihov EP Por los viejos tiempos (tj. „za stara vremena“ ako se ne varam) dosta ubedljivo kreira metalizirani moshcore ugođaj po uzoru na devedesete samo sa još malo dodatih death metal elemenata u miks i to, pa, zvuči vrlo dobro. Onako, mošerski, mrveći, mučno. Dobra produkcija, kvalitetna svirka, horski refreni, sve pod konac:

https://repulsion46.bandcamp.com/album/por-los-viejos-tiempos

I Not One Truth iz Nju Džersija cepaju metalizirani moshcore. Na drugoj strani split albuma  Riddle of Steel su Beskar, pretpostavljam, iz iste države i ovo je šest pesama teškog, gruverskog, masivnog hardkora za ljubitelje takvog zvuka. Odlično je a naplaćuje se samo koliko vi date:

https://notonetruth.bandcamp.com/album/riddle-of-steel

Za hadcore malo bliži mojim preferencama, tu su losanđeleski Multo. Njihov EP Leftover se i sastoji od ostataka sa sesija na kojima su snimana druga izdanja iz poslednje dve godine i nudi energičan, napaljujući hardcore thrash/ crossover koji forsira brzinu i eksplozivnost. A opet, Multo imaju vrlo kvalitetan zanat u rukama i njihova mešavina panka i metala je jako dobro odmerena, pa i hitoidna. Neću da kažem da ovo liči i na Poison Idea, ali… podseća. Odlično je:

https://multoband.bandcamp.com/album/leftover

Rites Of Torment su čikaški deathcore bend ali em je Nova godina pa moramo biti pozitivni, em ovo nije baš klasičan deathcore. EP As Good As Dead je zapravo kao neka kombinacija death metala i hardcorea, sa mnogo manje metalcore elemenata nego što je standard pa je time meni i simpatičniji. I generalno, simpatično je ovo, šest pesama za deathcore publiku koja voli više old school pristup ali malo i za death metalce:

https://ritesoftorment.bandcamp.com/album/as-good-as-dead

Moram da prestanem da poklanjam neumereno veliku pažnju izdanjima koje masteruje Jim Plotkin jer, na kraju krajeva, za njega je to posao i ne znači da će svako biti nekakav duboko promišljeni umetnički poduhvat. Ali, enivej, album Blame God njujorškog projekta Blame God je, pa, solidno promišljeni umetnički projekat. Ovo je kombinacija grindcorea sa malo sludge zvuka, power electronics začina i nekog generalnog „post“ usmerenja, verovatno nastajala i pod uticajem samih Plotkinovih bendova, i, mislim, vrlo je solidna. Ovo je kao nekakav novi album Pig Destroyer samo sa više mikrofonije a što je uvek pozitivno i uostalom, Mark Valentino iz ovog projekta je kao fotograf i sarađivao sa Pig Destroyer tako da sve to zvuči vrlo prodično i prepoznatljivo. I odlično je. Ko voli thinking man’s grindcore ovde neće promašiti:

https://blamegodusa.bandcamp.com/album/blame-god-2

Elder Devil iz Kalifornije su mi bili dobri i prošle godine na svom tadašnjem živom EP-ju Live in Chinatown, a novi EP, Tormentor nudi još zreliji, studijski kvalitetni materijal sa pet pesama agresivnog, mučnog grindcore/ powerviolence zvuka. Ovo je dosta disciplinovano i metalizirano u dobrom smislu pa po ceni od koliko date apsolutno treba da se presluša a onda možda i kupi:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/tormentor

Skineater je projekat Håkana Stuvemarka iz Wombbath i bend iza sebe već ima jedan album snimljen 2013. godine, ali je u međuvremenu bio dosta neaktivan zahvaljujući gitaristinim angažmanima u Wombbath. No, izašao je jedan EP 2017. godine a sada evo i novog, pod naslovom Repercussions i ovo je odličan, veoma ubedljiv, zreo i uzbudljiv švedski death metal koji ne polaže TOLIKO na sam zvuk koliko na odlično napisane pesme. Mislim, zvuk je odličan, da ne bude zabune, samo Skineater ne pokušavaju da produkcijom zamene songrajting i ove četiri pesme su krljačke, melodične, mošerske, sve što treba. Pevač Jörgen Ström sa prvog albuma ovde gostuje na jednoj pesmi a bend najavljuje aktivniji život u periodu koji nastupa. Sjajno je i nadam se, zaista, da ćemo uskoro dobiti još:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/repercussions

Kad jednom AI-jevi još malo uznapreduju, dakle, tamo oko Aprila meseca, više nećemo razlikovati prave bendove od njihovih maštarija. Regurgitated Entrails iz San Dijega, recimo, su toliko generički slamming death metal u svim aspektima svoje muzike da me ne bi iznenadilo da mi kažu da je ovo neki AI projekat. No, nije, ovo sviraju i pišu tri čoveka i Demo 2022 je, pa, generički slam, ali on RADI POSAO. Jer ponekad samo želite moš bez mnogo razmišljanja a onda ovo apsolutno isporučuje:

https://regurgitatedentrails.bandcamp.com/album/demo-2022

Skull je izbacio novi album pred novu godinu i sa Drag me to Hell nema nekih iznenađenja. Novozelandski jednočlani projekat i dalje valja jeftini, gruverski death metal sa korenima u VHS hororu i mada ovde ima i melodičnih momenata, sve je tako jeftino i prljavo da nema govora o prevazilaženju standardnog underground statusa:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/drag-me-to-hell

Kvebečani Asylum Purgatory rade simpatično progresivan tech-death na EP-ju isto nazvanom Asylum Purgatory. Dve su to pesme koje se ne iživljavaju sa aranžmanima i „tehnikom“ ali obogaćuju zdravu death metal osnovu tim blago progresivnim idejama i simpatičnim harmonijama. Pristojan zvuk i cena koju sami određujete pa poslušajte, vredi:

https://asylumpurgatory.bandcamp.com/album/asylum-purgatory

Ignominious iz Ohaja na svom EP-ju Omnideath imaju i pesmu „Sewn Inside a Whale Cock“ a što bi trebalo da nam dosta kaže o tome kakve ideje imaju ovi mladići. Ali dobro, death metal svakako ima istoriju bizarnog liričkog imaginarijuma. U svakom slučaju, ovo je EP gruverskog death metala čiji srednji tempo svejedno ima dosta dinamike i agresivnosti i meni je bio simpatičan:

https://ignominious.bandcamp.com/album/omnideath

Haha, nemački Blood i njujorški Incantation su snimili split EP Blood Incantation i to je slatka igra reči odnosno aluzija na popularni američki prog-death sastav Blood Incantation (i pakao u budućim google pretragama). Blood ovde maju jednu pesmu sebi svojstvenog deathgrinda kakav valjaju od osamdesetih dok Incantation daju slojevitiju kompoziciju sa promenama tempa i atmosfere, kako oni to već znaju. Odlično i veteranski:

Poslednja sekcija, sa hevi metalom i ekscentričnostima. Beastial Piglord završava godinu albumom Godawful koi je više „metal“ od najvećeg broja njegovih recentnih izdanja. Ovo ima mnogo više rifaških, nabijačkih pesama od proseka, ali nije napustilo eksperimentalnu, pomalo avangardnu orijentaciju ovog umetnika iz Severne Karoline, nudeći vrlo solidan odnos „neobičnog“ i propisno rokerskog za kraj, jelte, sezone. Plaćate koliko hoćete a VREDI:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/godawful

Bend je Snakebite Kiss iz Sijetla a EP se zove Speed is the Law. Jel’ treba još neko objašnjenje? Ovo je kao Motorhead odrastao na garažnom panku i sa još više metamfetamina u gepeku. Sirovo, oštro i na prvu. Prija! A još plaćate po želji.

https://snakebitekiss.bandcamp.com/album/speed-is-the-law-ep

Gluttons iz Klivlenda postoje preko dvadeset godina. I nije da su se nešto ubijali od rada u tom periodu ali novi EP, Snake Eyes ima dve odlične pesme tvrdog, rokerskog metala i to je sasvim dovoljno za sreću. Ovo je stameno, uličarski, dobro i za metlace i za pankere, producirano fino, odsvirano sa stavom i energijom i nemojte ga preskočiti:

https://gluttons.bandcamp.com/album/snake-eyes-ep

Kako se danas u progresivni metal računa sve i svašta, od djent džemovanja pa do flamenka sa distorzijama, vrlo je prijatno videti ekipu poput britanskog Jomo Tuun koju vraćaju klasični power trio format u fokus naše pažnje. Live at Fine City Recording Studio je album snimljen uživo u studiju, iz jednog cuga i bez nasnimavanja i mada se ovde dosta toga oslanja na gruv i džemovanje koje ne mora delovati previše usmereno, Jomo Tuun imaju prijatan,mišićav nastup i pesme koje su kinetičke i zabavne. Koliko je ovo metal? Za mene, a i za bend sasvim dovoljno:

https://jomotuun.bandcamp.com/album/live-at-fine-city-recording-studio

Ne znam odakle su Sonic Weapons, sem iz, jelte SAD, ali njihov minialbum Sonic Weapons je kolekcija odličnog šoferskog hard ’n’ heavy zvuka sa malo motorhedovske sirovosti, malo panka i dosta trešerske energije. Fina produkcija, puno karaktera u zvuku, odlično za Novu godinu:

https://sonicweapons.bandcamp.com/album/sonic-weapons

Za kraj i album nedelje, da nastavim sa hajpovanjem argentinskog psihodeličnog roka. Fuentealba su trio iz Buenos Airesa koji je 2019. godine snimio debi album, a sada su nam podarili EP Km 0. Dobro, sad, „podarili“, naplaćuju ga sedam dolara ali ovde imamo dve pesme koje kolektivno traju više od 24 minuta! Fuentealba sviraju onaj džemerski, power-trio-rock kakav ne može da pogreši, cepajući prirodan, energičan gruv i konstantno psihodelično soliranje. Puno bluza, puno improvizacije, puno najčistije znojave energije – ovo je naprosto bezvremena, besprekorna rok muzika koju ne smete propustiti:

https://fuentealba.bandcamp.com/album/fuentealba-km-0