Pred kraj godine je pravilo da nema mnogo VAŽNIH metal izdanja. Ipak, ove nedelje imamo mnogo zanimljivosti, uključujući jedan od najboljih death metal albuma godine, onda jedan od najbučnijih blek metal albuma godine (a koji stiže iz Srbije!) pa i jedan moćan thrash metal Ep koji pričao, er, fudbalu. Ajmo, ajde, itd.

Blek metal za početak! Eu Me Tornei o Sol je brazilski jednočlani blek metal projekat koji se načelno dosta razlikuje od onog što danas očekujete od sličnih postava. Svakako, album The Art of Failure ima jeftinu, kućnu produkciju, melodičan je i emotivan, ali Collar, koji je sve ovo napisao i odsvirao, ima uho za spajanje melodičnih sintisajzera sa oštrom, napadačkom black-death svirkom pa materijal na kraju zvuči iznenađujuće kinematski sa vrlo ozbiljno aranžiranim sint-temama preko brutalnog krljanja. Interesantno, originalno, a plaća se koliko sami odredite:

https://eumetorneiosol.bandcamp.com/album/the-art-of-failure

Vandaud je projekat dva Norvežanina koji vrlo simpatično meša melodični blek metal i death metal, u dobroj produkciji i sa interesantnim idejama u pesmama. EP Vestland, njihov debi, ima pet pesama koje bi trebalo da budu zanimljive i publici koja voli melodični death metal a da Vandaud ipak vrlo sigurno ostaju na liniji odbrane vrednosti norveškog blek metala. Odlično napisano i sjajno odsvirano, apsolutno treba čuti:

https://vandaud.bandcamp.com/album/vestland

Ukrajinski Mørkt Tre ima novi EP, Марення Осені i ovo je jako dobro. Mørkt Tre uspevaju da budu jako melanholični a onda i agresivno mračni na istom materijalu a da to ne zvuči skarabudženo i odglumljeno i ovo je blek metal sa više slojeva zvuka i temama koje postoje maltene nezavisno od samog zvuka. Jako impresivno a posebno je sjajno što neke pesme bend daje u dva miksa pa „atmosferična“ publika može da sluša jedne varijante a „old school siledžije“ mogu da slušaju druge. Izvrstan materijal:

https://mrkttre.bandcamp.com/album/–3

Sasvim na drugom kraju spektra su malezijski Saka čiji novi kasetni EP, Into Hell stiže više od decenije nakon prethodnog demo snimka i isporučuje svu zamislivu sirovost. Ovo je šest pesama NESVETOG war metal zvuka koji je toliko distorziran i prljav da čovek može da dobije tetanus ako se mnogo približi. Saka su sve  suprotno od dostojanstvenog, promišljenog, kontemplativnog blek metala, njihova muzika je kao silovito povraćanje nakon noći provedene u konzumiranju jeftinog alkohola i ako to zvuči kao pročišćujuće, katarzično iskustvo – a zvuči – navalite!

https://goatlordthrecords.bandcamp.com/album/goat-70-saka-into-hell

Fäust je jednočlani francuski melodični black/ death projekat koji dosta podseća na Dissection i to mu je bez sumnje najbolja preporuka. Hoću reći, ako volite Dissection, debi album ovog projekta, Death from Beyond je vrlo preporučljiva zamena imajući u vidu kvalitet muzike ali i produkcije. Michael Hellström aka Mickael Rigollet koji ovo svira i peva već ima dosta iskustva sa bendom Elvenstorm u kome svira gitaru, a sa Fäust je napravio vrlo promišljen solo-izlet i ovo bi mogao biti početak jedne uspele samostalne karijere:

https://faustblacklion.bandcamp.com/album/death-from-beyond

Гетьман aka Hetman je ukrajinski jednočlani (u principu) projekat koji vrlo interesantno spaja blek metal i folk motive. Najnoviji album, Чорне серце (Black Heart), peti za deset godina je sigurno produciran i ističe se odličnim songrajtingom, a mada Олексій Бондаренко, mastermajnd iza ove muzike uopšte ne forsira blek metal da bi bio „tr00“,  ovo nije ni muzika koja se sad nešto umiljava mejnstrim publici već je pronađena baš zdrava sredina. Korišćenje živog bubnja, koji svira Сергій Омельчук takođe veoma oplemenjuje zvuk i Чорне серце je izuzetno upečatljiv album na kome se folk motivi koriste pametno, promišljeno i proživljeno. Ovi ljudi trenutno žive pod bombama, u Hersonu, pa pomislite malo i na to dok budete u albumu uživali:

https://hetman.bandcamp.com/album/-

Australijski jednočlani projekat Krvna (gde je jedini član i autor sve muzike Krvna Vatra Smrt) ima drugi album, For Thine Is the Kingdom of the Flesh i, pa… ovo je odlično. Ovo je blek metal koji u fullu voli monumentalnost i teatar ali koji je pritom i simpatično ukorenjen u klasičnom heavy metalu pa imamo kombinaciju zaista dramatičnih modernih blek metal aranžmana i old school soliranja koje se lepo uklapa uz krvoločnu svirku. Ovo je iznenađujuće potentna, moćna kombinacija i Krvna je sebe apsolutno upisala na listu savremenih blek metal asova čiji rad valja pratiti:

https://krvna.bandcamp.com/album/for-thine-is-the-kingdom-of-the-flesh

Njemački Geistlicht je možda stereotipni atmoblek sastav, ali meni je iz nekog razloga njihov drugi album (i drugi ove jeseni), Fading Light, BAŠ lepo legao. Mislim, ne odmiče se to uopšte predaleko od tih očekivanih elemenata žanra, ali ovaj bend o kome se ne zna ništa – ni koliko ima ljudi u njemu – je snimio ploču zaista prelepih atmosferičnih tema, odsviranih vrlo ubedljivo, aranžiranih sa ukusom i čak i produciranih prihvatljivo tako da se postigne dobar balans između razmazanosti i ipak nekakve definisanosti instrumenata. Jako lepo napisane pesme, jako dobro predstavljene, apsolutne preporuke:

https://geistlicht.bandcamp.com/album/fading-light

A Jumalkyrpä je jednočlani/ dvočlani projekat iz Finske i  Tuhannen Loikkaa Kohti Armageddonia im je drugi EP uopšte ali i ovee jseni. Ali je snimljen pre dve godine. I ovde imamo na programu četiri pesme vrlo pristojnog, urednog black-death zvuka koji je atmosferičan, zreo, prilično otmen. Materijal je ne samo dobro produciran već i napisan odmereno, promišljeno, bez preteranog komplikovanja ali sa aranžmanima koji vidno prevazilaze osnovnu blek metal matricu i daju pesmama meru ličnog. Vrlo lepo:

https://jumalkyrpa.bandcamp.com/album/tuhannen-loikkaa-kohti-armageddonia

Srpski Order of The Black Skull predstavlja vrlo zajeban atak na uši na svom prvom albumu, Nihilista. Ovo je sirovi, vrlo agresivni blek metal sa PAKLENIM ženskim vokalom i zvukom koji doslovno urniše uši i proizvodi glavobolju, ali kad se čovek probije kroz taj naprženi, ultrakomprimovani betonski zid buke, pa, ovaj trio piše vrlo solidne pesme a svirka je moćna i ubedljiva. Osam pesama posle kojih jedno pola dana nećete ništa uspeti da čujete, ali osam DOBRIH pesama posle kojih jedno pola dana nećete ništa uspeti da čujete. Vredi:

https://orderoftheblackskull.bandcamp.com/album/nihilista

Idemo dalje: stoner rock, doom metal, hard rock, psihodelija, sludge metal… Forbidden Place Records pred kraj godine izbacuju neka vrlo lepa izdanja. Kilverez su bend iz Sent Luisa u Misuriju i njihov novi album, Bring On The Asteroid je jako lepa kombinacija faziranog nojz roka i stoner roka sa osam čvrstih, gruverskih pesaama. Uprkos nihilističkom naslovu albuma, ovo nije prenaglašeno agresivan ili mračan materijal i u pitanju je sasvim pristojno raspoložena muzika čije su dvominutne forme idealne da vas dovedu na pravu temperaturu i ohrabre da stupite u novi dan. Jaka preporuka:

https://kilverez.bandcamp.com/album/bring-on-the-asteroid

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/kilverez-bring-on-the-asteroid

Švedski sastav Belsemora na istoimenom debi albumu nudi vrlo lepo osmišljen stoner rok za dobro raspoloženje i provod. Belsemora pišu kratke, efikasne pesme  sa bluzerskom osnovom i svim onim „retro“ elementima koje volimo – Hammond orgulje, klepetuša… – a onda ih pakuju u modernu ali toplu, prijatnu produkciju. Gitara je ovde jako nisko naštimovana i jako JAKO distorzirana a vokali su melodični i dobro aranžirani pa Belsemora časno i uspešno idu stopama Black Sabbath i drugih ’70s bendova, pokazujući da formula apsolutno radi i posle pedeset godina. Odlično:

https://belsemora.bandcamp.com/album/belsemora-2

Isto iz Švedske su Flora čiji album Seeker’s Paradigm donosi zanimljiv, prijemčiv zvuk pogodan i za šire narodne mase ali i za nas koji voimo opskurno i hermetično. Dakle, ovo je kao da Alice in Chains sviraju doom metal sa malo – kako sam bend naglašava – orijentalnih harmonija u zvuku. Lepo napisano, vrlo dobro producirano i odlično odsvirano, ovo je nešto što možete slušati i sa svojim „normalnim“ prijateljima a da se ne osećate kao da ste izdali sopstvenu personu:

bunsenburner su iz Frajburga u Njemačkoj a njihov album poise je dosta onako akademski uozbiljena muzika koja je malo stoner rok, malo ambijent, malo psihodelija. Dobro to zvuči u svakom segmentu i jedini problem vam može biti što vam se više sviđa jedan od ovih stilova od ostalih, pa vam neke pesme na albumu mogu biti dosadne pauze dok čekate da se vrati ono što volite. Ali ako ste širih shvatanja, bunsenburner nude pristojan program:

https://bunsenburner.bandcamp.com/album/poise

Caracara su sa Rod Ajlenda i njihov album, Vagrant Witness Cantos ima svega četiri pesme ali najkraća od njih traje deset minuta i osamnaest sekundi. Nije malo, ali kad krenete da slušate shvatite da Caracara sviraju vrlo VRLO prijatan stoner rok sa psihodeličnim elementima i da se ekstremna trjanja pesama zapravo lako podnesu. Muzika je ovde ne smao vrlo dobro producirana i odsvirana već i spretno napisana tako da se slušalac postepeno uvede u gruv i onda u njemu vozi koliko je potrebno. Naravno da pesme imaju i psihodelične momente eksperimentisanja sa zvukom ali sve to lepo i pridodno izde uz pesme koje imaju tu bluz/ hard rok osnovu i Caracara pružaju uglavnom vrlo prijatan, ugodan program celim trajanjem albuma:

https://caracara2.bandcamp.com/album/vagrant-witness-cantos

Darkfoil su narkoticima pokretan blackened sludge metal sastav iz Bangladeša. Mislim, jel’ treba još nešto da se kaže? Pogledajte samo omot! EP  Chasing The Dragon or Going Down The Line počinje naslovnom pesmom koja melje jedanaest i po minuta a za njom sledi korektno nazvana Snort me to the Moon. Darkfoil su suptilni koliko i udarac bezjbol palicom u facu ali znaju da ćete, statistički, biti suviše drogirani da išta manje od toga primetite.

https://darkfoil.bandcamp.com/album/chasing-the-dragon-or-going-down-the-line

Kad smo već kod mučnog sludge zvuka, Chained to the Bottom of the Ocean su ove godine izdali već jedan živi album i nekoliko EP-jeva ali novi EP, I Tried Catching You But You Fell Through Me ne treba propustiti. Ovo su tri pesme koje uprkos pretencioznim imenima i benda i izdanja donose izuzetan doom-sludge metal koji svoju sporost, abrazivnost i težinu venčava sa otmenom melanholijom na idealan način. Ovaj masačusetski bend je na sebe skrenuo dosta pažnje ove godine, ali nikako bez razloga jer ih ubedljivost izraza koju ovde demonstriraju izdvaja od kolega na najbolji način. Odlično:

https://chainedtothebottomoftheocean.bandcamp.com/album/i-tried-catching-you-but-you-fell-through-me

Witchcult su iz Krajstčrča na Novom zelandu a njihov debi EP, isto nazvan Witchcult traje, sa sedam pesama, preko pedeset minuta. EP? Pa, ovo bi u nekim normalnim vremenima bio album, ali dobrom, poštujemo da bend smatra da još treba da radi pre nego što spravi debi album. Ovo je svakako muzika koja uhu prija, ako to uho voli nadrogiran, spor, iznurujući stoner rok zasnovan na mnogo džemovanja i improvizacije. Otud i ta ogromna trajanja pesama, pa već prva – God is Gay – vozi preko jedanaest minuta, kombinujući psihodelična dozivanja preko zavijajućih gitara sa klasičnim sabatovskim rifovima. Možda će Witchcult na kasnijim snimcima malo zauzdati svoju muziku, džemove stesati na pesme od 4-5 minuta, ali ovo prvo izdanje je uzbudljivo u svojoj nesputanosti i ambiciji sve trojice muzičara da rade šta hoće, sigurni da ih povezuje telepatska spona. Tu je i obrada Dixonove kultne Spoonful, a koja ima jedan od onih najprepoznatljivijih, najlepljivijih bluz-rifova u istoriji i ja ne mogu da ne aplaudiram iz sve snage. EP naravno plaćate koliko hoćete:

https://witchcultchc.bandcamp.com/album/witchcult

Sanktpeterburžani Spaceking su, makar na albumu Anticosmic Stoner metal, dva momka koja OZBILJNO tresu. Ovo je zaista, vrlo heavy, vrlo glasan stoner metal, sa dosta gruva i „antikosmička“ komponenta je najpre u tome da ovde nema pevanja pa je muzika, tako instrumentalna, pomalo self-indulgentna i tripozna. Ali Rusi ozbiljno krljaju i sve se to vrlo lepo posluša.

https://spaceking666.bandcamp.com/album/anticosmic-stoner-metal

Štokholmski Nihilistic Vision imaju mračno ime i mračnu naslovnu stranu minialbuma Hedonism, ali muzika je zapravo vrlo vozački, prilično brzi stoner/ sludge/ groove metal. I dobra je, pesme imaju fine rifove i idu brzo pa ne stižete da pomislite kako ovde zapravo nema previše originalnosti. Naprosto, Nihilistic Vision su ubedljivi:

https://nihilisticvision.bandcamp.com/album/hedonism

Maharaja su iz Ohaja a njihov minialbum Aviarium ima samo četiri pesme. Ali su one teške, mučne, jako distorzirane. Maharaja sviraju sludge metal koji se najbolje vidi u mraku i mada njihova muzika ne ostavlja mnogo prostora za nadu i optimizam, ona nije nemaštovita i nekreativna. Ima ovde interesantnog gruva i varijacija i bend zvuči zrelo i prosvirano:

https://maharajaohio.bandcamp.com/album/aviarium

Idemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I, mislim, ako vam je volja da čujete skoncentrisano zlo, tu su Beekeeper iz San Dijega. Mislim, bend ima jedan album iza sebe ali novi EP, Group of Death je o… fudbalu. Ali je u pitanju blackened thrash metal sa gitaristkinjom/pevačicom koja zvuči kao da bi vam iskopala oči da se usudite da ispred nje stanete u živi zid a i ostatak benda je navežban i generalno zajeban. Kratke, UBISTVENE pesme, praktično hardcore svirka, neočekivani upadi klin vokala koji svemu dodaju dimenziju opere, nepromašivo:

https://beekeepermetal.bandcamp.com/album/group-of-death

Blackened speed metala nikada nije dosta pa su Infernal Bloodshed iz švedskog grada Malmea upasali kožne jakne u redenike i snimili demo sa četiri pesme i introm. I ovo je dosta kompleksna muzika u žanru koji se načelno ne diči kompleksnošću. Infernal Bloodshed se trude da u klasičnu speed metal formulu ubace dosta promišljenog aranžiranja a da se ne izgubi ta izvorna pokretačka sila i, za moj groš, prilično im dobro ide. Blek metal elementi se čuju i u rifovima, ne samo na vokalu kako je to običaj i ovo je zaista lep materijal koji obećava dosta uzbuđenja kad dođe vreme da se snima album.

https://infernalbloodshed.bandcamp.com/album/demo

Londonski trešeri Halberd izbacili su novi EP, Thrashbestos i ovo su četiri pesme kvalitetnog, disciplinovanog thrash metala koji ne pretenduje da ikako donosi nešto novo u oprobanu i udobnu formulu. Halberd naprosto pišu i sviraju unutar dobro poznatog, jelte, estetskog prostora, ali to rade vrlo dobro i ovde se dobija korektna količina ložačkih rifova, ispucalog, hrapavog vokala i energičnog ritma. Fino.

https://halberdbanduk.bandcamp.com/album/thrashbestos

Naravno da budimpeštanski Türböwitch sviraju speed metal. Mislim, zovu se Türböwitch. Čudi me da umlaut nisu stavili i na „i“. Enivej, drugi album ove postave, Fullmoon Liquorthropy je zabavan, pijan, rokerski, solidno produciran, vrlo „street“ u svom stavu ali vrlo tehnički korektan na svim nivoima na kojima se to broji. Devet pesama motorhedovske rokačine ubačene u petu brzinu, sa naslovima kao što su Fuck off in Hell ili Infernal Beer Demons – mislim, ako vam se tu ništa ne dopadne, problem je u vama:

https://turbowitch666.bandcamp.com/album/fullmoon-liquorthropy

Fugitive je novi bend Blakea Ibaneza iz Powertrip i ovaj kvintet na svom prvom izdanju, EP-ju naslovljenom Maniac, cepa zao, mračan, a ložački thrash metal. Činjenica da je ovo objavio 20 Buck Spin bi već i sama po sebi trebalo da je dovoljna da privuče pažnju jer oni ne objavljuju „običan“ žanrovski metal pa i Fugitive svoj thrash pravi sa ekstra količinom sirovosti i jedne sofisticirane primitivnosti. Izdavač ističe kako je ovo pit-friendly muzike i jeste, ovo je thrash metal koji svoje tehničke kvalitete stavlja u drugi plan – a ima ih – a u prvom planu su napaljujući rifovi i kompulzivan ritam, te odlični vokali Setha Gilmorea iz teksaških Skourge. Naravno da je ovo sve jako dobro a završavanje sa obradom Bathoryjeve Raise The Dead je predivan oproštajni gest (imajući u vidu smrt pevača Power Trip, Rileyja Galea). Ne  propustiti:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/maniac

Misbrukt su dva Norvežanina koji sviraju sve instrumente i debi album, isto Misbrukt im ima osamnaest pesama hardkor panka po receptima starih majstora. Ovo je jednostavno, sirovo, brzo, energično i onako, jeftino u najboljem mogućem smislu. Naravno, ima ovde malo i metala, tehnički ovde se radi o krosover albumu, ali sve je toliko krševito i prostački da se ja sav rastopim od šarma. Pevanje na Norveškom se podrazumeva kao i plaćanje po izboru:

https://badnoiserecords.bandcamp.com/album/misbrukt

Flesh Terror iz Pensilvanije kombinuju pank i mračni metal za neku vrstu sirovog, jednostavnog crustcore izraza koji lepo curi na albumu (EP-ju?) On Guerilla Warfare. Materijal ima osam pesama i one i nisu prekratke a pored polivačkih, mučnih rifova u prvom planu je moćan, ispucao vokal upečatljive pevačice Amy L Nitrite. Ženu na sikama na instagramu možete videti kako na koncertima pored mikrofona koristi i motornu testeru pa Flesh Terror svakako imaju šmeka uživo a i ovaj studijski material meni veoma prija:

https://fleshterror.bandcamp.com/album/on-guerilla-warfare

Temporal Riff su iz Mineapolisa i njihov „thrash doom“ zvuči dosta pankerski ali EP Bloodwine ima pet pesama simpatične lo-fi produkcije i jednako simpatične svirke. Neke pesme su maltene čist pank, recimo UFO// AEO// UAP, dok su neke bliže metalu. Nije da ovde ima puno dooma, možda u niskom štimu i načinu na koji je gitara distorzirana, u ponekom rifu itd. ali ovo je pre svega vrlo razigran i zabavan metalizirani pank sa osobenim zvukom i idejama i meni se jako dopao:

https://temporalriff.bandcamp.com/album/bloodwine

MurakuMo stižu sa prljavih (?) tokijskih ulica sa koferom punim čvrstog, metaliziranog hardkora. Japanci imaju lepu istoriju sviranja hardkor muzike ali češće u crustcore/ D-beat maniru nego u moshcore stilu koji ovde preovladava pa sam odmah imao izvesne sumnje i zapitanosti, ali, mislim, ovo je dobro. EP Power Abuse ima pet čvrstih, heavy pesama majstorski odsviranih i produciranih a i generalno solidno napisanih. Meni se ovo dopada jer nije „čist“ ’90s moshcore zvuk već ima u sebi malo ’80s čukanja pa je to bliže nekim mojim preferencama. Solidno:

https://murakumohc.bandcamp.com/album/power-abuse

Rapid Fire iz Raleja u Severnoj Karolini su, PAK, hardkor bend po mom ukusu i prferencama. Album World Ablaze ima osam pesama ali ni jedna ni ne prilazi granici od dva minuta i mada ovde imamo metal-disciplinu u svirci, rifovi i aranžmani su jednostavni i jednostavno nedodoljivi. Rapid Fire su onaj mid-to-late-80s hardkor/ krosover u kome se čuje fascinacija thrash metalom ali gde još nije došlo do upliva siledžijske „street“ estetike pa ovo izdanje preporučujem svakom ko voli DRI, Lethal Aggression, Crumbsuckers itd. Daunloud se daje po ceni koju sami odredite, što je samo po sebi hardkor:

https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/world-ablaze

Finski grajnderi Napalm Ted imaju novi EP i Pestilential Pursuit je apsolutno u skladu sa reputacijom ove ekipe. Ovo je pet pesama visokokvalitetne, tehničke grajndkor svirke koja je i razgovetna i dobro producirana i napisana tako da demonstrra ambiciozne aranžmanske ideje. Napalm Ted su evoluirali daleko od klasičnih grindcore predložaka jednostavnosti i primitivnosti a da nisu izgubili ni trunku energije i agresije. Izvrsno:

https://wrongdiskrecords.bandcamp.com/album/napalm-ted-pestilential-pursuit

Kanađani Cleaver za svoju muziku kažu da je „street slam“ pa EP Pain Everlasting možete slušati ako volite beatdown hardcore ili, generalno, teški, metalizirani hardcore jer su Cleaver svakako bliži tome nego klasičnom slamming death metalu. Naravno, ima ovde slemova, ali muzika je kreirana tako da su slemovi jedan njen deo a ne osnova, dok su vokali mnogo razgovetniji od onog što je za slem danas standard. Da ne pominjem prelaske u D-beat ritam koje nećete često čuti u slemu… Ali prijatno je sve to, naravno, onako, sirovo i prljavo, a teško i nasilno:

https://cleaverhc.bandcamp.com/album/pain-everlasting

Putrid Torso su dva Španca sa EP-jem Prologue to Nowhere koji ima dve pesme nervoznog, vrlo tviči brutal death metala. Ovo je otrovan koktel blastbita i momenata predaha uz izlomljene moš-delove, ali u principu sprint bez stajanja kroz kao žilet oštre rifove, rafale bubnejva i šibu neljudskih vokala. Pakleno:

https://putridtorso.bandcamp.com/album/prologue-to-nowhere-2

Dehiscence su iz Portlanda i kao i veliki broj bendova iz Portlanda zvuče potpuno ludački na EP-ju Colony. Ovo je šest pesama u šesnaest minuta koljačkog deathgrinda, bez, što se kaže uzimanja talaca ali sa generalno dobro napisanim pesmama, čvrstom produkcijom i vrlo žustrom izvedbom. Odlično:

https://dehiscence.bandcamp.com/album/colony

Mourning Veil su dva tipa iz Omahe sa prvim EP-jem, Communion i ovo je pet pesama kvalitetnog blackened death metala. Ovo je čvrst, dobro napisan i aranžiran death zvuk sa samo malo black elemenata, ali i sa puno zanimljivih rifova, pa i solaža i vidi se da je ova muzika nastajala metodično, promišljeno i da se radi o ljudima koji poznaju žanr. Solidna produkcija, vrlo dobro debi izdanje:

https://mourningveil.bandcamp.com/album/communion

Iako Withered Throne, death metal sastav sa Floride, sebi priopisuje i malo „blackened“šmeka, istina je da debi album, Enantiodromia zapravo nudi samo vrlo fin tehnički death metal koji naprosto nije samo bezdušno udaranje iz sve snage i ređanje sukcesivnih demonstracija navežbanosti. Withered Throne dolaze iz Morbid Angel/ Hate Eternal škole sa možda malo Nile začina i ovo je vrlo pitka, vrlo prijatna ploča muzike koja impresionira tehnikom ali nikada se ne zaustavlja na tome. Kvalitetno miksovano, vrhunski odsvirano i lepo napisano, Withered Throne nude pun program za probirljivog slušaoca:

https://witheredthrone.bandcamp.com/album/enantiodromia

Sacrilegion su mlada ekipa iz Solt Lejk Sitija a debi album, From Which Nightmares Crawl je izuzetno prijatna kolekcija mračnih, skurilnih old school death metal pesama. Ovo nije demonstracija muzičke tehnike (mada bend odlično svira) niti prosta kolekcija mošerskih rifova već promišljena celovečernja horor-predstava za ljude koji vole disonancu ali vole i da mlate glavom ko nenormalni. Sacrilegion su još jedan od onh savremenih death metal bendova koji naizgled beznaporno prelaze granice između nekakve kompleksnije teorije harmonije i najprlljavijeg, podzemnog death metala gradeći skulpturu koja osvaja svojom monstruoznošću i elegancijom u isto vreme. Izvrsno. I, da, ovo je taj jedan od najboljih deathmetal albuma godine koji sam pomenuo u uvodu. Zapanujuće:

https://sacrilegion.bandcamp.com/album/from-which-nightmares-crawl

Finski Nihile nisu ništa snimili sedam godina ali EP Hopeless Kind sa tri pesme traje preko dvadeset minuta pa je ovo pošten, častan povratak. Bend je sada „čist“ death metal, sa niskim štimom i heavy zvukom gitara mada muzika Nihile u sebi ima pored skandinavskog death zvuka i elemente hardkor panka, još nešto ostataka blek metal korena i zapravo dosta zanimljivih ideja. Pesme su dugačke i atmosferične kako bi te ideje imale prostora za rast i razvoj i ovo je jedna zrela, kvalitetna ploča ljudi koji unutar dobro definisane forme uspešno inoviraju i kreiraju svež „sadržaj“. Vrlo dobro.

https://nihile.bandcamp.com/album/hopeless-kind

Ready for Death su novi čikaški bend sa članovima iz Racetraitor, Indecision, Pelican i Haggathorn a isotimeni debi album  je vrlo prijatna reimaginacija deaththrash metala kao platforme za pričanje distopijskog naučnofantastičnog narativa. Ne znam da li se album Ready for Death računa u konceptualne ali ovo je kolekcija kraktih, efektnih pesma odličnih rifova, a koje se pretapaju jedne u druge i zaista tvore jednu jasnu metastrukturu. Vrlo prijatno:

https://readyfordeath.bandcamp.com/album/ready-for-death

Norvežani Horrifier su jedno od najprijatnijih iznenađenja ove nedelje sa demo snimkom Howl from the Grave Demo 2022 koji je njihovo prvo izdanje, ali koje ih, jelte, prikazuje u izvrsnom svetlu. Horrifier prže old school death metal sa jednom sigurnošću koja je pomalo i zapanjujuća kad pomislite da su ovo ljudi rođeni u ovom veku i da je ’90s death metal nešto što se dešavalo pre njihovog rođenja. Dakle, vrlo sigurno, vrlo ubedljivo, sa četiri pesme sjajnih rifova i tenzične atmosfere, producirano veoma dobro i moćno na svim nivoima. Demo se daje za sumu koju sami odlučite da izdvojite a ja ću sa velikim interesovanjem čekati prvi album ovih sjajnih likova:

https://horrifiermetal.bandcamp.com/album/howl-from-the-grave-demo-2022

Švajcarci Cremation rade već tri decenije i novi, peti album, Where the Blood Flows Down the Mountains je fina i sazrela kulminacija njihove karijere sa klasičnim death metalom u osnovi i nekim simpatičnim nadgradnjama. Da se razumemo, Cremation ne odlaze predaleko od ’90s death metal predložaka ali između mošerskih rifova i mrvećeg ritma ima prostora i za neke neočekivao melodične pasaže koji osvežavaju klasičnu matricu. Ta je matrica sama po sebi već zdrava i Cremation se pokazuju kao više nego kompetentni za proizvodnju teškog a prijemčivog death metala pa ovo valja poslušati ako ste tako naštimovani:

https://cremation.bandcamp.com/album/where-the-blood-flows-down-the-mountains

Iz Indonezije dolaze Rvntvh, progresivni death metal projekat sa debi albumom Contemplation of the Void. Dosta to sveže i interesantno zvuči već time da se ne oslanja na već uobičajene prog-death formule koje imamo na zapadu i Rvntvh su uspeli i da mi privuku i zadrže pažnju svojom finom, melodičnom a otmenom atmosferičnom muzikom.

https://rvntvh.bandcamp.com/album/contemplation-of-the-void

Degradations iz Atlante u Džordžiji se vode kao metalcore bend ali album Masque sa kojim se vraćaju posle pet godina je maltene death metal. Mislim… deathcore? Melodeathcore? Ne znam, ali ovo je prilično solidno za moje uši. Krlja se ali sa osećajem:

https://degradations.bandcamp.com/album/masque

Zato su tu Limb Dealer iz Kanzas Sitija da vam pokvare dan svojim demo snimkom Demo ’22. Ovo nije čist death metal već kombinacija death metala i sludge metala, sve onako primitivno, mučno, zajebano. Al dobro. Četiri pesme pakla i užitka. Paklenog užitka. A plaćate po želji:

https://limbdealer.bandcamp.com/album/demo-22

Za klasičniji death metal zvuk tu su peruanski Icons of Blasphemy. Novi EP, United Though Death, a koji je samo polovina split albuma sa (isto peruanskim) Motherfog (a čija strana NIJE na Bandcampu) (Edit: e, pa, SAD jeste) je baš onako dementan i primitvan kako volite, a da je ipak sve dovoljno sofisticirano i tehnički korektno da ne zaudara po detinjastom diletantizmu. Jedna od tri pesme je obrada Rigor Mortisa (well, jednog od milion bendova sa tim imenom) i ovo je generalno vrlo solidan materijal za svakog ko voli cannibal Corpse i slične, jelte, boleštine:

https://iconsofblasphemy.bandcamp.com/album/united-though-death

https://motherfog.bandcamp.com/album/united-through-death

Na kraju smo i pokrivamo međužanrovske bendove i hevi metal. Veilburner su duo iz Pensilvanije sa već šestim albumom za osam godina rada. VLBRNR je ploča koja bend predstavlja u sazreloj ali i dalje divlje eksperimentalnoj fazi rada i to rezultira dobrim, zanimljivim materijalom. U osnovi black-death metal, VLBRNR je pun psihodelične, disonantne muzike koja ipak nije samo hrpa nabacanih ideja već okultna, onostrana sila što su je muzičari pažljivo aranžirali nudeći slušaocu materijal koji nije zaista dezorijentišući. Ove kompozicije, bez obzira na to kako deluju na površini sa svojim komplikovanim ritmovima i psihodeličnim klavijaturama, nisu sklapane odokativnim, slučajnim metodama i Veilburner se ovde pokazuju kao vrlo kompetentni da u muzici avangardne ambicije ponude i zanat. Apsolutne preporuke:

https://veilburnerband.bandcamp.com/album/vlbrnr-dissonant-death-black-metal

Soil of Fear su nekakav progresivni metal iz Belgije, u najvećoj meri nastali pod uticajem Gojire ali debi EP nazvan .​.​.​And Now ? nije tek prepisivanje od Gojire – bend pominje i machine Head i Lamb of God kao uzore – već meni prilično nadahnuta i interesantna smeša gruva, psihodelije i matematike. Soil of Fear umeju da odmere kada da budu melodični, kada da budu čudni, kada da budu napadni i agresivni a kada da vas dočekaju sa himničnim refrenom. Treba držati oko na njihovom daljem opusu:

https://soiloffear.bandcamp.com/album/and-now

Posthardkor ekipa iz Filadelfije, Desperate Living iam odličan miniLP, Shame, sa šest pesma krljačke ali suptilne svirke. Ovo je bučan i emotivan program koji nije, naravno, „metal“ u užem smislu ali je njgova ekspresivnost bliska svakom metalcu, a čist jebeni volumen i distorziranost zvuka će vam zagrejati srce. Odlično:

https://livingdesperate.bandcamp.com/album/shame

Iako se Bretonci Karv Du računaju u avangradni blek metal, na debi albumu, Aos Si : Balance of Harmony and Chaos ostalo je vrlo malo tragova blek metala i ovo je više progresivni metal koji susreće nešto hermetičniji avangardni zvuk u jednoj potentnoj smeši mišićave, emotivne izvedbe i promišljenih aranžmana. Blek metal je tu pre svega u svedenosti zvuka ali svirka je jako dinamična a pesme smelo napravljene. Veoma interesantan prvi album koji između ostalog pleni lepim, dinamičnim masteringom:

https://karvdu.bandcamp.com/album/aos-si-balance-of-harmony-and-chaos

Švajcarski power metalci Gomorra – sa dvojicom prominentnih Bosanaca u postavi – snimili su drugi album, Dealer of Souls i ovo je prijatna, energična ploča melodičnog a tvrdog metala koji uspeva da bude i teatralan i epski a da ipak umakne toj čestoj kletvi power metal produkcije koja čini muziku beživotnom i plastičnom bez obzira na kilodžule energije koji se u nju ulivaju. Gomorra sviraju znojavo i pošteno i zvuče kao grupa ljudi koja strastveno radi nešto što voli radije nego kao bezdušna mašina. Volim:

https://gomorraband.bandcamp.com/album/dealer-of-souls

Debi album švedskih Krilloan, nazvan Emperor Rising pomalo demonstrira to o čemu pričam. Ovo je sjajna ploča, naravno, izuzetno napisana i odsvirana ali produkcijski je to prekomprimovano za moj ukus u masteringu pa onda ni miks u kome se kao ipak čuje separacija instrumenata nije dovoljan da me odobrovolji. No, ako niste opsednuti dinamikom kao što sam ja, Krilloan nude vrlo solidan program power metala koji je melodičan, epski, uzbudljiv, naprosto odličan. Krilloan su kao mlađa, napaljenija verzija Blind Guardian i da su samo malo dinamičnije masterovali materijal ja bih sada pričao o albumu nedelje. A i ovako imamo na jelovniku izvrsnu ponudu:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/emperor-rising

Mnogo su slatki Čileanci Hexen na svom EP-ju  Wild Hunt koji donosi čak šest melodičnih hevi metal komada. Hexen nisu sad neki inovatori niti imaju skupu produkciju ali njihove pesme su himnične a energične, baš onako herojski a nepretenciozno kako treba. Južna Amerika ZNA.

https://hexenchile.bandcamp.com/album/wild-hunt

Humma Kavula su četiri momka iz Bay Area okoline San Franciska a njihov istoimeni debi EP je prilično srećna kombinaciju progresivnih ambicija i uzora koji stoje u ’90s alternativnom metalu. Dakle, ovo je kao Alice in Chains ili Soundgarden ukršten sa Primusom i, šta ja znam, Jane’s Addiction? Pa recimo da bi nabrajanje SVIH ’90s bendova koje smatram relevantnim oduzelo previše vremena tako da, DA, baš tako ovo zvuči. Ali zvuči odlično:

https://hummakavula.bandcamp.com/album/humma-kavula

Spears of the Empire je novi EP, sa dve pesme, starog portlandskog heavy metal benda Glacier. Začeti još krajem sedamdesetih, Glacier su ponovo aktivni od polovine prošle decenije i ovaj EP ih prikazuje u dobroj formu sa dve epske, energične heavy/ power metal pesme koje zvuče zdravo i uzbudljivo, sa tematkim fokusom na, kaže bend, bronzano doba i tadašnje neke, jelte, legende ali i realnosti. Muzika je dobra, zrela i primereno teatralna, svirka čvrsta i momačka a produkcija kvalitetna. Vrlo pristojno:

https://glaciermetal.bandcamp.com/album/spears-of-the-empire

Offended iz Leedsa sviraju melodičan, starinski heavy metal na prvom albumu, Welcome to Nowehere. Ovo me i produkcijski i generalno estetski stvarno podseća na osamdesete i taj neki mekši deo metal muzike (recimo na Kanađane Loverboy ili April Wine), sa prijatnim vokalnim harmonijama ali sa i dalje poštenom teškorokerskom svirkom. Produkcija bi mogla da bude i skuplja ali ovo bez sumnje ima šarma:

https://offendedband.bandcamp.com/album/welcome-to-nowhere

Evo nam i drugog albuma internacionalnog projekta Highways. Ovo je i dalje stamen, čvrst heavy metal tradicionalne forme ali modernog zvuka, sa članovima iz SAD, Čilea, Ukrajine i Indije i mada članovi nikada, jelte, nisu bili u istoj prostoriji, Breaking The Code zvuči vrlo pristojno. Ne sad nešto revolucionarno ali ovo je upeglan, kvalitetan heavy metal koji ima malo tog „jutjub supergrupa“ prizvuka ali nije da to nešto mnogo smeta. Prijatno je:

https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/breaking-the-code

Čileanci Merciless Law su prvi album izdali proletos ali pošto se gvožđe kuje dok je vruće a taj prvi album je bio vrlo solidan, evo i drugog albuma pred kraj godine. The Holy Company ima još osam pesama kvalitetne heavy metal svirke sa elementima speed metala i Merciless Law ponovo demonstriraju ne samo kvalitetnu tehniku i produkciju nego i talenat za pisanje upečatljivih tema i kompozicija. Ovaj album i produkcijski i aranžmanski zvuči zrelije i ko god da voli tradicionalni, cheesy heavy metal sa uličnim a himničnim prizvukom, ovde će naći oltar da se na njemu radosno pomoli:

https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/the-holy-company

Termination Force su iz Sautemptona, osnovani su prošle godine a Netherworld im je prvi EP i ovo je fini, jeftino producirani, pošteno napisani i odsvirani tradicionalni heavy metal. Termination Force ovde zvuče kao jako dobar demo bend što je meni sasvim na mestu, sa rifovima koji kao da su reciklirani od drugih, poznatijih bendova koji im nisu dali dovoljno pažnje, i pevačem koji se vrlo prijatno ističe žustrom izvedbom. Pet pesama zle atmosfere i napaljujućih refrena, ja sam vrlo zadovoljan:

https://terminationforceuk.bandcamp.com/album/netherworld-ep

Kanadski Arcane Tyrant svoj tradicionalni heavy metal ukrašavaju sa samo malo okultnih prizvuka da zvuči zabavnije, ali naslov albuma, njihovog trećeg za četiri godine, Heavy Metal Force, dosta jasno ukazuje kakva vas ovde muzika čeka. Naime, fina, cepačka, melodična, nostalgična ali živa i dinamična. I produkcijski je ovo simpatično sa dinamičnim masteringom i bez veštačkog budženja zvuka. Bend ne zvuči „savršeno“ ali su sitne nesavršenosti, na primer u pevanju, deo njihovog šarma. Meni ovo prija:

https://arcanetyrant.bandcamp.com/album/heavy-metal-force

Kalifornijski Titan’s Wrath ima dosta krš mastering na svom novom EP-ju, Will of the Beast ali muzika je pošten znojav, epski heavy metal. Ovo je pet podužih pesama lepih rifova, pompeznog pevanja i generalno jake, energične svirke i moćne atmosfere i čak ni sam miks nije tako loš… koliko uopšte mogu da čujem pored ovog zločina od masteringa. Ako uspete da prevaziđete taj ružan zvuk, Will of the Beast je ODLIČAN EP odličnog heavy metala koji zaslužuje svu pažnju i obožavanje:

https://titanswrath.bandcamp.com/album/will-of-the-beast

Helsinški Rokets su jebeno odlični na svom drugom albumu, Break Free, nudeći devet ubedljivih hard rok/ hevi metal himni za slušaoca od ukusa. Ovo je zvučno i po šmekerskom stavu tačno negde na tragu fuzije ’70s glam roka i pank roka, sa muzikom koja je energična, puna optimistične energije, očišćena od premišljanja i nesigurnosti. Ovo je, prosto, proslava rokenrola u najčistijoj formi i zaslužuje vašu nepodeljenu pažnju:

https://rokets.bandcamp.com/album/break-free

Tim „Ripper“ Owens je snimio novi EP sa svojom novom postavom, Ripper, nazvan Return to Death Row i ovo je moderni heavy metal PREMIJUM kvaliteta. Mislim, Ripper peva onako razbijački i nadrkano kako i očekujete od jedinog čoveka na svetu koji je bio dostojna zamena za Roba Halforda u Judas Priest, ali ovo je i vrlo časno, vrlo kvalitetno napisana i odsvirana ploča. Ekipa koja ovde svira ima solidnog iskustva (tu su braća Bellmore koja su svirala sa Deejem Sniderom, tu je Jamey Jasta iz Hatebreed, te basista Chris Baudette o kome ne znam BAŠ ništa) a muzika je generalno napravljena da bude prirodna ekstrapolacija onog što je Owens radio sa Judas priest na Jugulatoru. I, mislim, jako je dobro – bez filozofije i prevelikih konceptualizacija, ovo je teški metal koji kida i cepa i sve snage ali koji ne zaboravlja ni na melodije. Nije originalno, niti ima ambiciju da dekonstruiše ili rekonstruiše žanr ali je ZDRAVO:

Za kraj i kao album nedelje, nešto moćno. Colonial Wound su jedan od onih bendova koji stručno mešaju nosie rock i sludge metal za kombinaciju težine, brutalnosti, abrazivnosti ali i sofisticirane, nadahnute kompozicije. Debi album, Easy Laugh je superiorna, ali SUPERIORNA kolekcija tenzičnih, zajebanih pesama koje uspevaju da sede tačno na ivici manične opsesivnosti detaljima ali da se preko nje ne prevrnu i padnu u ambis, već da muzika uvek bude uobličena u kvalitetne pesme koje imaju puno teksture i dubine ali su bazirane na jasnim temama i pažljivo aranžirane. Ovo je destilat raznih elemenata ekstremne muzike spakovan u devet kratkih, ekonomičnih pesama odlične produkcije, odlične svirke ali pre svega jasno fokusirane vizije. Izvanredno:

https://hexrecords.bandcamp.com/album/colonial-wound-easy-laugh