I, metal je ponovo na jelovniku. A ima ga.

Blek metal! Ako volite zvuk blek metala devedesetih, ali onaj bliži južnijim regionima Evrope, recimo Grčkoj, njemački duo Mysteria Mystica Aeterna isporučuje mnogo misterije, okultizma i atmosfere na svom drugom albumu, The Temple of Eosphoros. Ovaj bend, čija oba člana sviraju u Lunar Chalice, spremio nam je kolekciju podugačkih, kinematskih pesma i zvuk koji čoveka uljuljkuje, uspavljuje i u njemu proizvodi mistične vizije. Veoma to dobro zvuči a kako je izdavač Iron Bohenead, znate da nema promašaja:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/mysteria-mystica-aeterna-the-temple-of-eosphoros

Češki Bran sviraju vrlo moderan, vrlo melodičan blek metal, što u nekakvom načelu i nije po mojim preferancama, ali debi album Odcházení je svejedno jako dobar, sa kvalitetno napisanim pesamama i dobro, drusnom svirkom. Ovo ima svega četiri pesme ali traje solidnih 36 minuta i ima to svoju hipnotičku dimenziju. Lepo:

https://bran-bohemia.bandcamp.com/album/odch-zen

Oppressive Descent je jedan baja iz Portlanda koji preko agresivno distorziranih a melanholičnih rifova meditira o suicidu. OK, takvih blek metal bendova ima koliko hoćete a ovaj partikularni se meni sviđa jer usred kućne produkcije i vrlo generičkih aranžmana nekako uspe da se pomoli autentična, ubedljiva emocija. Album Spite Is My Scepter, Blood Is My Crown je četvrti za šest godina što ipak nije preterivanje kakvima su ovakvi projekti skloni pa svakako mislim da  Oppressive Descent zaslužuje malo pažnje:

https://oppressivedescent.bandcamp.com/album/spite-is-my-scepter-blood-is-my-crown

Trondhajmski Funeral Harvest su takođe srazmerno moderni u izrazu ali ovo je prevashodno satanistički, zao blek metal, pa mu ni ta modernost mnogo ne pomaže. Debi album, Redemptio je pun zle volje, jednostavne i nadrkane svirke, te zvuka koji je snažan ako već ne, jelte BOGAT. Meni je ovo naravno vrlo blisko jer bije pravo među oči pa tako pola sata:

https://funeralharvest.bandcamp.com/album/redemptio

Sa Floride stižu Gaul sa svojim trećim albumom. Taken by the Twilight Tide je vrlo sigurna kombinacija blek metala i doom metala kojoj čak ni grozan mastering ne uspeva da preterano naškodi. Gaul su melodični, melanholični ali i žestoki i energični i ovo je, kad se prenebregne preagresivan zvuk, vrlo solidan album:

https://gaul.bandcamp.com/album/taken-by-the-twilight-tide

Švedski Lightlorn kažu da su njihove tužne pesme došle pravo iz beskrajnog kosmičkog ambisa. I, OK, tako i zvuče, ovako dugačke, zamišljene i nedinamično masterovane na EP-ju These Nameless Worlds. Ali bend svakako svoj blackgaze stil lepo razume i dobro izvodi:

https://lightlorn.bandcamp.com/album/these-nameless-worlds

Meni bliži je zvuk italijanskih Necromutilator čiji treći album Oath of Abhorrence spaja black, death i thrash metal za orgiju krljanja i haosa. Produkcija je dosta smorena, ali je svirka poštena, znojava i krvoločna pa ja ovo odvrnem glasno i uživam:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/oath-of-abhorrence

Moskovljani Drakon su odlični na novom albumu, П​р​о​б​у​ж​д​е​н​и​е sa otresitim, ratničkim blek metalom koji pritom nije prestilizovan, prearanžiran ili preproduciran nego baš onako, dobro napisan, pošteno odsviran, fokusiran da udara među rogove i da vas podigne na noge. Bend sebi kači i atmosferičnu etiketu, ali ova muzika  je mnogo neposrednija pa i energičnija od tipičnog atmobleka, a to što su teme dosta melodčne valjda ide uz široku slovensku dušu. Odličan album:

https://drakonblackmetal.bandcamp.com/album/-

Kažu da đavo ima sve najbolje melodije pa valjda zato hrišćanski blek metal bendovi uglavnom nisu neka sila, ali portlandski Marble Tomb je neka vrsta izuzetka. Prvi album ovog jednočlanog projekta, nazvan Dawn of the Vertical Flame je jako prijatan, sa puno melodičnog materijala koji je, pak, sviran oštro i na prvu. Exterminator of Serpents koji sve ovo piše i svira je vrlo dorastao zadacima, sipajući zaista dobre, melodične teme a onda krljajući iz sve snage i meni je ovo izuzetno prijalo:

https://marbletomb.bandcamp.com/album/dawn-of-the-vertical-flame

Autrijanci Theotoxin vrlo lepo voze svoj melodični black-death metal na četvrtom albumu, Fragment: Totenruhe. Ovo je mišićava, energična muzika pravljena sa vidnim trudom da pesme budu  kompleksne a opet ne isforsirano komplikovane. Zvuk je tvrd, svirka ubedljiva, sve na svom mestu:

https://artofpropaganda.bandcamp.com/album/fragment-totenruhe

Švedski dvojac Jordfäst na svom drugom albumu, Av stoft, kao i na prvom, ima samo dve pesme ali obe traju više od petnaest minuta i njihova kombinacija poštenog a ozbiljnog blek metala sa folk motivima i pomalo simfo aranžmanima vrlo dobro funkcioniše i ove sezone. Odlična produkcija, jako dobre kompozicije, sjajna atmosfera, nema greške:

https://jordfast.bandcamp.com/album/av-stoft

Ukrajninski projekat Grave Circles ima izuzetan EP, Pestilence and Death za ovu nedelju. Ovo je ekspanzivan, sjajno napisan i izuzetno dobro produciran black metal koji osnovne elemente žanra perfektno meša sa drugim idejama i zvukom. Iako je započet kao jednočlani projekat, Grave Circles je do sada evoluirao u grupni napor i kvalitet izvedbe svakako profitira od više ljudi u studiju ali pesme su pre svega jako dobre i ovo preporučujem iz sve snage:

https://gravecircles.bandcamp.com/album/pestilence-and-death

Darkthrone je već omotom svog albuma, Astral Fortress izazvao salve oduševljenja, smeha i neverice na internetu pre par meseci. A muzika je sasvim u skladu. Fenriz i Nocturno Culto odavno ne sviraju ništa drugo do neke svoje muzike koja je u ovom slučau negde između rokenrola, panka, blek i doom metala. I dobro, ko voli, mislim da će i ovo voleti. Ko ne voli, teško da će ga ove dugačke, pomalo zamišljene pesme preobratiti:

https://peaceville.bandcamp.com/album/astral-fortress

Stoner rok, doom metal, psihodelija, hard rok, sludge metal! Moundrag su dva brata iz Francuske koja sviraju progresivni teški psihodelični rok a nemaju gitaru u postavi. Kako to zvuči? Pa, sjajno, ako je album Hic Sunt Moundrages ikakav indikator. Ovo je kolekcija savršeno napisanih heavy psych pesama sa razigranim orguljama, odličnim vokalima i puno dobrog ritma. Ne pričamo o ikakvoj kućnoj/ garažnoj varijanti i Moundrag ostavljaju utisak punoće i zaokruženosti i u aranžmanima i u miksu. Izvrsno:

https://moundrag.bandcamp.com/album/hic-sunt-moundrages-3

Pagan Idol su tri Poljaka u podrumu koji sviraju sirovi, ali melodični doom punk. Dakle, fazirani doom rifovi, slatko gotsko pevanje, opušteni pankerki gruv, sve to u četiri prijatne pesme na kaseti ili digitalnom daunloudu – lep paket koji možete pokloniti nekom koga volite, pa na kraju krajeva i sebi.

https://plusztapes.bandcamp.com/album/silent-mountain-ep

Chrome Ghost su možda i malo premelodični za mene, ali njihov treći album, House of Falling Ash svakako donosi ubedljiv blend post i doom metala, sa sporom svirkom, dugačkim pesmama i dinamičkim rasponom u kompozicijama koji drži pažnju slušaoca i nudi mu dobar narativ. A kad se krlja, krlja se solidno pa ne mogu da se sad nešto mnogo bunim:

https://chromeghost-us.bandcamp.com/album/house-of-falling-ash

Vrlo teatralan, simfonijski doom metal stiže nam iz Norveške na trećem albumu sastava Abyssic. Ova ekipa aktivna je od kraja devedesetih ali se u poslednjih šest godina i diskografski realizovala pa je Brought Forth in Iniquity njihov treći album i veoma je ubedljiv. Ako volite spore, tužne pesme, zverske vokale i simfonijske aranžmane, Abyssic su vaš izbor:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/brought-forth-in-iniquity

Ground su dva tipa iz Barselone koji ne vole da razmišljaju o naslovima svojih izdanja pa im se tako prvi EP zvao samo EP, prvi album samo I, drugi II i sada treći, jelte, III. Ali muzika je odlična. Ground trpaju težak ali gruverski sludge metal na ovom albumu, sa izletima u hardcore, ali uvek sa odličnim rifovima i jednim kinetičkim, nemirnim šmekom u zvuku. Nema ovde mnogo hermetičnosti i Ground žele da im muzika zvuči poletno i zabavno uz svu njenu agresivnost. Meni se veoma dopada:

https://grounddoom.bandcamp.com/album/iii

Švedski Typewrites imaju šarmantan EP sa dve pesme nazvan Insurrection. Ovo je bluzerski, gruverski stoner rok koji se ne zadovoljava samo cepanjem istog rifa u istom intenzitetu sve vreme pa su pesme razrađenije a da se i dalje čuva organski, šmekerski gruv. Odlične, pomalo progresivne harmonije tu i tamo, korektno pevanje, sjajan materijal:

https://typewrites.bandcamp.com/album/insurrection

Kentucky Green nisu iz Kentakija, nego sa druge strane planete, iz Brisbejna. Ali sviraju kao da su iz Kentakija. Ovo je bluziranu hardrokerski, ali nestašni, razigrani stoner rok koji voli da zvuči prirodno, do mere da imate utisak da je sve snimljeno uživo. Dobro, lepo je ponekada čuti ovako opušten bend sa finim, napušenim sabatovskim rifovima ali onda i sa svirkom koja sugeriše da je ovo snimano na, jelte, supstanci. Fino je:

https://kentuckygreen.bandcamp.com/album/creatures-of-bad-habits

U istom stilu sviraju i Near Dusk iz Denvera kojima je dovoljno da vidite omot albuma Through the Cosmic Fog sa psihodeličnim logom i kombijem pa da znate da je ovo napušeni skubiduovski hard rok. OK, ne mnogo skubiduovski, ali hoću da kažem da je ovo psihodelični, relaksirani stoner rok koji se ne loži na agresiju nego na lepe, prijatne rifove i ugodan bluzerski gruv. Vrlo dopadljivo:

https://neardusk.bandcamp.com/album/through-the-cosmic-fog

Hawaiian Breeze nisu sa Havaja nego iz Brajtona, ali to valjda i objašnjava što sviraju teški sludge metal a ne neku prijatniju muziku. No, eponimni EP sa svojih pet pesama zapravo zvuči dosta prijatno i ovo je gruverski sludge sa očuvanim blues elementima i agresivnošću koja je pripitomljena a u prvi plan ipak izbija rokerski šmek. No, Hawaiian Breeze i dalje zvuče HEAVY i zadovoljiće sve vaše potrebe za težinom i rifčinama:

https://hawaiianbreeze.bandcamp.com/album/hawaiian-breeze

Argentinci Paramo Bonzai toliko polivaju fazom na albumu  Kwanyip. da čovek prosto mora da se istušira posle. Ovo je zapravo minialbum gruverskog dezert roka sa pet pesama gitarskog heroizma i dovoljno psihodelije da se opijete na najmanje dva dana. Sirovo a prijateljski, vrlo lepo:

https://paramobonzai.bandcamp.com/album/kwanyip

Cobra Czar iz Mineapolisa u svoj stoner/ sludge ubacuju i groove metal elemente pa je novi EP, Star Crusher izrazito agresivna ali i gruverska, plesna ploča. Pet pesama, dakle, koje kombinuju agresiju i zezanje na prilično ubedljiv način. Valjano:

https://cobraczar.bandcamp.com/album/star-crusher

Worm imaju novi minialbum za pitsburški 20 Buck Spin i Bluenotning je dostojan nastavak Foreverglade iz prošle godine sa svojim dugačkim pesmama koje kombinuju melanholični doom metal i dinamični blek metal. Worm su jedan ozbiljan projekat i ovo izdanje, iako napravljeno od restlova sa Foreverglade, donosi zanimljivu muziku i finu narativnu ambiciju. Odlično je:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/bluenothing

Kalifornijski Forlesen na svom drugom albumu, Black Terrain i sam kombinuje doom metal, black metal, tvrdi ambijent itd. i ovo je puno dugih pesama i epskih zahvata ali Forlesen su nešto manje melodični, nešto više okrenuti teksturi i samom zvuku nego Worm pa je i osećaj koji album ostavlja nešto drugačiji. Ali mislim, oba albuma su odlična i ovo je sjajan par ploča da ih slušate istog vikenda. Izdavač I, Voidhanger sa ovim ima siguran hit.

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/black-terrain

Heavy Psych Sounds Records imaju novi album Branta Bjorka. Bougainvillea Suite je, kaže on, za njega gorkosladak album, jer ga je pravio tokom velikih promena u svom životu. Svakako, gruv nije izgubio i ovo je malo i meditativan gruverski rok sa dosta suptilnih emocija i prefinjene svirke. Lepo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/brant-bjork-bougainvillea-suite

Ahh, novi Black Spell ponovo ima lobanju na omotu, tradicija je očuvana. Doduše, ovde je po prvi put lobanja stavljena u senzualan, pa i seksualizovan kontekst što svedoči o tome da su Italijanu svesni da njihov lepljivi, fazirani doom metal ima prođu i kod šire publike nego što je šačica heavy psych džankija. Mada, muzika na Season of the Damned nije ni na koji način kompromitovana i ovo je, pa, lepljiv i faziran doom metal koji ne gleda u vašu ličnu kartu pre nego što krene sa ozbiljnim polivanjem. Ovo je stoga istovremeno i hermetična muzika (slušajte vokal koji je gotovo bez ekspresije) ali i vesela, razuzdana muzika za žurke. Drogeraške, dakako, ali svakako žurke. Superiorno:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/season-of-the-damned

Thrash, speed, hardcore, hrindcore, death metal! Kanađani Ravage Red kombinuju death metal, thrash i groove metal ali to meni dosta dobro zvuči. Njihov drugi album, Decay kao da profitira od ove kombinacije na najbolje načine uz dobre rifove, gomilu različitih vokalnih pristupa i solidnu produkciju.

https://ravagered.bandcamp.com/album/decay

Overpower 2022 je drugi EP britanskih Overpower i to je agresivan, ali gruvi thrash metal/ crossover po receptima naših baka. Pet pesama, energična a plesna muzika, jednostavni a napaljivi rifovi, dobre solaže, sve plaćate koliko poželite – idealno:

https://overpowerthrash.bandcamp.com/album/overpower-2022

Anarchÿ iz Sent Luisa imaju vrlo osoben pristup thrash metalu. Njihov debi album Sent​ï​ence (nisam ni znao da umlaut ide na sva ta slova) je kolekcija progresivnih thrash kompozicija sa zanimljivim melodijskim temama ali sa relativno jeftinom produkcijom i energičnom, panekrskom izvedbom. I jedna pesma traje više od pola sata. Da su Voivod pre četrdeset godina imali ritam mašinu i vozili skejtborde, možda bismo dobili baš ovo:

https://anarchythrash.bandcamp.com/album/sent-ence

Japanski Verdalack na svom prvom EP-ju, Rites of Hell zvuči pomalo jeftino producirano ali muzika je ODLIČNI, melodični speed metal kakvom je teško odoleti. Ovde se svira brzo, rifuje epski i solira za sve pare. Vokali su primitivni i pankerski, ali je muzika jako solidna:

https://verdalack.bandcamp.com/album/rites-of-hell

Symbiotic Tomorrow je donedavno jednočlani bend iz Irske a sada kvartet i njihov novi EP, Return To Andromeda je solidna demonstracija spisateljskih sposobnosti glavnog čoveka u ovom projektu, Alana O’Connella. Progresivni thrash koji on komponuje ovde zvuči odlično, produciran solidno i izveden sigurno pa ako volite, poslušajte:

https://symbiotictomorrow.bandcamp.com/album/return-to-andromeda-ep

Aggressive su kolumbijski trešeri i njihov drugi album je vrlo solidna demonstracija latinoameričkih kontribucija thrash metalu. Collapse je disciplinovana, ali i melodična ploča muzike inspirisane socijalnim buntom i frustracijama. Aggressive nisu, dakle, samo agresivni i njihov thrash metal je višeslojan i aranžmanski ambiciozan iako nikada ne beži predaleko od Bay Area Thrash matrice kojom je inspirisan. Jako simpatično:

https://aggressivethrash.bandcamp.com/album/collapse

Kanadski Triskelyon na debi albumu, Downfall ima zanimljivu kombinaciju klasičnog thrash rokanja i power metal elemenata. Projekat koristi masu različitih pevča i pevačica za različite pesme pa ovo svakako na prvu loptu doprinosi utisku eklektičnosti ali Triskelyon zvuči zaokruženo i karakterno. Samo da je mastering MALO dinamičniji, ne bih imao nikakvu rezervu u odnosu na ovaj album a i ovako vredi da se čuje:

https://triskelyon.bandcamp.com/album/downfall

Phil „Landphil“ Hall iz Municipal Waste i Cannabis Corpse je regrutovao kolegu Davea Wittea ali i Vretha iz Fintrolla za svoj blackened thrash projekat Morbikon. Debi album, Ov Mournful Twilight napisan je odlično i odsviran kako to već očekujete od ovakvih asova pa je u pitanju jedno prijatno iznenađenje za ovaj vikend puno melodije ali i KRLJANJA..

https://tankcrimes.bandcamp.com/album/ov-mournful-twilight

Sodom svoju četrdesetogodišnjicu proslavljaju albumom 40 Years at War – The Greatest Hell of Sodom a na kome je trenutna postava benda snimila gomilu starih i uglavnom manje poznatih pesama iz istorije ove institucije i ovo je, naravno, sjajno. Mislim, sedamnaest pesama žestine u dobroj produkciji i dobrom raspoloženju, ovo svakako treba da čujete:

Pulse iz Melburna cepaju teški metalizirani hardkor i respektuju nativno stanovništvo na demou naslovljenom Demo. Pet pesama teše kanonade ali bez preteranog pozeraja, nego onako pošteno i prirodno, teško i gruverski, pomalo i retro, kao, recimo stari Cro-mags ili Crumbsuckers. Meni simpatično:

https://pulsenaarm.bandcamp.com/album/demo

Funeral Thirst iz Virdžinije cepaju tako zajeban metalizirani hardcore da skoro da zvuči kao industrial izmešan sa death metalom na momente. Demo nazvan samo DEMO ima pet pesama lošeg raspoloženja i žestine a daje se za cenu koju sami odredite:

https://funeralthirst.bandcamp.com/album/demo

Što se kaže, ne slušam metalcore baš često al kad slušam volim da mi se najebe keve ovako kao što to radi album Dr. Acula sastava Dr. Acula. Prosto, ovo je JAKO agresivno i ekspresivno, ali i dobro napisano, sa klasičnim metalcore forama koje ne zvuče kao umorni tropi nego kao pametno ubačeni elementi u dobro napisane pesme. Odlično:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/dr-acula

I švajcarski Nostromo svirtaju metalcore koji je okej za mene. Album Bucephale je vrlo hermetičan, vrlo agresivan ali pametan i suptilan na mestima koja su meni bitna. I ima dobre rifove, ubedljivu svirku, sve što treba:

https://nostromogva.bandcamp.com/album/bucephale

Wasp Mother je sjajno ime za bend a ova ekipa iz Masačusetsa razbija agresivan powerviolence na EP-ju Self​-​Loathing. Nije ovo sad nešto suptilno, pesme su kratke i disonantne, ali nisu rđavo napisane a bend iako nema naročito skupu produkciju, svira uredno i brzo. Perfektna doza mržnje i  bola za rana jutra:

https://waspmother.bandcamp.com/album/self-loathing

Eastwestphalian Scum Division je grindcore projekat kreiran za vreme pandemije (ne kažu koje ali mislim da bismo već čuli za bend da je nastao u doba Španske groznice) sa „nekim muzičarima iz istočne Vestfalije“. Obećavajuće! Ali, zapravo album  Last​.​Scum​.​On​.​Earth zvučli vrlo solidno, jer je u pitanju dvanaest kratkih, ekonomičnih grindcore pesama nabijenih dobrim rifovima, blastbitovma, i urlanjem koje poštuju vaše vreme pa kažu šta imaju, zahvale se i odu. Eastwestphalian Scum Division sebe možda nazivaju šljamom, ali sviraju vrlo dobro i imaju odličnu produkciju pa je ovo za grindcore publiku prava poslastica.  A još se plaća koliko sami odredite. Ne može bolje:

https://scumdivision.bandcamp.com/album/last-scum-on-earth

The Deadly Gallows iz Rinoa u Nevadi ne sviraju piratski metal nego piratski pank i distinkcija je zapravo jasna kada čujete njihov album Ode II Gard. Ovo je kolekcija poletnih, brzih pesama sa piratskim temama, sviranih više na tradicionalnim instrumentima (violina, bendžo, melodika, truba, daska za pranje veša) dok su distorzirane gitare u pozadini. No, to na kraju zvuči vrlo dobro, sa energičnom, zabavnom izvedbom i sirovošću u estetici koja ne sprečava bend da zvuči jako usvirano i profi. Zabava:

https://thedeadlygallows.bandcamp.com/album/ode-ii-gard

Karnge iz Kalifornije su beatdown ekipa koja voli roštilj i ima i druge hobije. Simpatično. EP The Hive je takođe simpatičan sa četiri teške, spore pesme metal štima, metal rifova, metal vokala, metal zvuka ali hardcore stava. Što uključuje davanje po ceni koju sami odredite. Fino:

https://karngenocap.bandcamp.com/album/the-hive

Furthest From The Light iz Čikaga su metalizirani hardkor bend koji voli da zaluta i u grindcore teritorije. Podržavamo, a EP Sacrament Of The Sick ima tri solidno napisane pesme, vrlo dobrog zvuka, kvalitetnih rifova i generalno jednog zavidnog zanatskog nivoa. Dobro je:

https://furthestfromthelight.bandcamp.com/album/sacrament-of-the-sick

Forced To Suffer iz San Hozea u Kaliforniji valjaju jako heavy, agresivan metalizirani hardor. EP Absolute Solace ima čak šest pesama (OK, jedna je intro) i one sve sabijaju slušaoca u zemlju težinom i agresijom, ali mora se ukazati i da su rifovi maštoviti, a aranžmani dovitljivi. Lepo:

https://forcedtosuffer.bandcamp.com/album/absolute-solace

Česi Kriminalität sebi kače i stenchcore eitketu što je odmah znak uskusa i poznavanja tajni posla. Album V okovech strachu, dakle, nudi metalizirani D-beat hardcore, produciran odlično i sa lepo napisanim pesmama koje ne komplikuju PRETERANO ali osvežavaju jednostavnu matricu melodičnijim rifovima i po kojom promenom ritma. Solidno:

https://kriminalitat.bandcamp.com/album/v-okovech-strachu

Kvebečki Disagree snimio je milion pesama (singlova, EP-jeva) tokom poslednjih pet godina. Dirty Day je samo još jedan u nizu sa šest pesama standardnog ali prijemčivog d-beat crustpunka. Produkcija… varira, ali pesme su sasvim OK ako volite ovaj stil. A ja ga volim:

https://disagree.bandcamp.com/album/dirty-day

Teksaški Shotcaller je bio dobar i na debi EP-ju pre neki mesec a sada EP HTX vs DK ima dve powerviolence obrade Dead Kennedys i, mislim, Police Truck i Holiday in Cambodia su mi omiljene pesme a ovo su sjajne verzije. Plaćate koliko hoćete a budite široke ruke, valja se:

https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/htx-vs-dk

Indonežani Ageless su nova verzija benda Angeless a na albumu prigodno nazvanom Metamorphosis cepaju brz, nestašan deathgrind. Nije ovo tehnički najnapredniji album svih vremena, ali čuje se tu ipak jedan nivo kvaliteta ispod kog Indonežani ne silaze a pesme su zabavne i gruvi, plus, jelte, brze i vrištave. Meni lepo. (Edit: nestalo sa bandcampa ali slutim da će se uskoro opet pojaviti)

https://ageless666.bandcamp.com/album/metamorphosis

Ground iz Nju Džersija kažu za sebe da su „lažni grind“ sastav ali album Habitual Self​-​Abuse nudi pravi grindcore na konzumaciju. Ovo je jednaest pesama hiperkvalitetnog grindcorea napisanog vrlo spretno i impresivno odsviranog. Ground imaju lep ’90s šmek u svom zvuku smeštajući se negde između Assuck i Dropdead a što je najbolje mesto. Izvrsna ploča:

https://groundnj.bandcamp.com/album/habitual-self-abuse

Šveđani Sickrecy za sebe kažu da sviraju old school grindcore ali album Salvation Through Tyranny je vrlo napredna, tehnički impresivna ploča dobro napisanog grind-thrash zvuka sa pesmama od po 2-3 minuta i odličnom produkcijom. I uopšte, materijal je odličan, svirka žestoka i brza i ovo dobija sve moje preporuke:

https://sickrecy.bandcamp.com/album/salvation-through-tyranny

Paragvajci Violación Mental za sebe tvrde da sviraju slamming death metal, ali njihov debi album, Vomitando Caos, snimljen uživo, pred publikom, ima slam elemente, ali i elemente više old school brutal death zvuka, pa je onda tu i malo slamcore elemenata itd. Sve je to vrlo simpatično a uz zvuk koji je sirov i klipuje na sve strane nekako ima tog nekog početničkog šarma koji je meni neodoljiv. Bend vrlo fer ovo nudi po ceni koju sami odredite tako da, poslušajte, podržite:

https://violacionm.bandcamp.com/album/vomitando-caos

Teksaški jednočlani projekat Universally Estranged ima drugi album za Blood Harvest, Dimension of Deviant Clusters i njegov progresivni, naučnofantastični death metal svakako zabavno zvuči i ovom prilikom. OK, ima tu dosta muljanja i sve to, ali kosmički, epski zvuk koji je istovremeno i hermetičan i topao i prijemčiv svakako je dovoljno zanimljiv da čoveka drži zainteresovanog:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/dimension-of-deviant-clusters

Švedski veterani Defleshed imaju šesti album, Grind Over Matter, što nije mnogo za trideset godina rada ali se računa kvalitet a ne puki kvantitet. A ovo je vrlo pristojan death/ thrash album, sa granitno čvrstim zvukom i rutinerski napisanim ali dovoljno uspaljivim pesmama. Ne donose Defleshed mnogo novog, ali ovo što donose je vrlo dobro:

https://defleshedofficial.bandcamp.com/album/grind-over-matter

Nemački Blood Court vozi kvalitetan ako ne preterano originalan death metal na svom albumu Profane Purgatory. Ova tri momka očligledno veoma vole ’90s stil pa se u njihovoj muzici čuju razni uticaji bendova poput Suffocation, Monstrosity, Cannibal Coprse ili Malevolent Creation i, mislim, kako i ja veoma volim taj stil, sve je u redu. Profane Purgatory je vrlo solidno producirana, kvalitetna ploča sa, rekoh, ne mnogo originalnosti, ali sa odlično shvaćenim stilom sa kojim se barata i smislenim doprinosom korpusu tog, jelte, stila. Fino:

https://bloodcourtofficial.bandcamp.com/album/profane-purgatory

Kolumbijski death metal bend Casket Grinder snimio je drugi album, Sepulchral Trip i ovo je lepa kombinacija energije i meditativnijeg, pa i blago progresivnog, melodičnog death zvuka. Casket Grinder ne zvuče kao moderni melodeath bendovi, da tu budemo jasni, i njihov pristup žanru je bliži originatorima kao što su Obituary i Death, ali sa modernim prelivom, naravno. Ono što je bitno je da je album napisan vrlo sigurno, odsviran moćno i produciran vrlo dobro pa sam se ja nauživao:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/sepulchral-trip

Final Atomic Battle je sladak mali bend iz Kanzas Sitija, pa je i njihov prvi demo, Magick and Artillery sladak snimak sa tri pesme mračnog, kul death metala. Ovo nije ni brzo ni preagresivno ali je atmosferično i kavernozno i mada zvuči sirovo, zapravo je dobro stilski zaokruženo i ima puno finog gruva i jebačkih gitarskih rifova. Meni vrlo fino leglo, a vi možete da platite koliko želite:

https://finalatomicbattle.bandcamp.com/album/magick-and-artillery

Iako Bavaustrian Metalbrothers United zvuči kao nekakav saborni napor, u stvarnosti se radi o jednom čoveku po imenu Josef Altmann a koji je snimio album kombinovanog death metala i thrash metala pod naslovom Fall into Oblivion, doduše sa masom gostiju. Koji su to gosti? Nemam ideju, ne piše ali ploča je vrlo solidno napisana, odsvirana i snimljena:

https://rebirththemetalproductions.bandcamp.com/album/bavaustrian-metalbrothers-united-fall-into-oblivion

Madridski uništitelji svega lepog, Teitanblood su svoj EP iz 2011. godine izdali ponovo. Purging Tongues – 2022 ima originalnu petnaestominutnu verziju buke, besa i odjeka, a onda je ovde dodata i demo verzija koja je snimljena još 1990. godine i veličanstvena je. Ko voli Teitanblood i njihvu brendiranu varijantu blur core death metala, ovo će mu leći ko budali šamar:

https://teitanblood.bandcamp.com/album/purging-tongues-2022

Ialijani Antropofagus na svom četvrtom albumu, Origin ubijaju iz sve snage. Ovo je tehnički, brutalni death metal snimljen tako da se istakne zanat ali i napisan vrlo solidno pa Antropofagus ne nude samo demonstraciju tehnike već i ploču koja će, ako preživite napupman, nedinamičan master, svakako ponuditi solidnu zabavu. Ja se prilično ložim na ovakvu muziku kad je dobro napisana a ovde jeste:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/origin

Briselski Triagone sviraju death metal po mojoj meri, divljačan, brz, brutalan, okretan i elegantan. Njihov debi EP, nazvan  Sem Papyrvs je pun interesantnih aranžmanskih rešenja, rifova od kojih bi se i Karlu Sandersu malo zavrtelo u glavi, furioznog tempa i generalne agresije koja nije ispozirana, nije samozadovoljno površna, već je deo jednog suštinskog svetonazora u kome se svira najbrže i najluđe što možete, pa ko preživi nek piše memoare. Šest podugačkih pesama znači da je ovo praktično album, a produkcijski i zvučno u pitanju je ekstremno zreo materijal. Jako, jako dobro i mada zvanično izlazi tek u Januaru, digitalni daunloud već možete kupiti i polomiti vrat uz ove satanske stihove i rifove. (Edit: ne možete, Bend je uklonio album sa bandcampa ali ostavljam tekst da ga imate na umu)

https://triagone.bandcamp.com/album/sem-papyrvs

Heavy metal, power metal i multižanrovski radovi! Ako volite Queensryche, a statistički volite, Absolon iz Ilinoja će vam ponuditi svoj konceptualni album, Randolph Bathery-A Portrait of Insanity. Solidno to zvuči i zaista dosta podseća na Queensryche i mada na slici na Bandcampu sedi samo jedan muškarac, Metal Archives tvrdi da je ovo pravi bend sa mnogo članova. Ne znam šta da kažem sem da je u pitanju vrlo pristojan album progresivnijeg, konceptualnog metala:

https://absolon.bandcamp.com/album/a-portrait-of-madness

Cemetery Echo iz Bafala u Njujorku svoju muziku zovu Haunt n Roll a što je super opis jer ovo jeste spuki, atmosferični ali rokerski metal. Tri pesme na EP-ju  Carnivorous Lunar Activities su negde između kinematskog roka Goblina, Danzigove jebačke atmosfere i blek metala. Meni zanimljivo:

https://cemeteryecho.bandcamp.com/album/carnivorous-lunar-activities

Mike Patton i njegov Dead Cross imaju novi album, II, i ovo jesada zapravo manje „hardcore“ a više atmosferični teški rok/ psihodelični metal sa hardcore elementima.  Što, mislim, nije nimalo loše, dopadaju mi se        Pattonovi napori da svoje avangardne ambicije uplete u muziku koja je poznata po, jelte, neposrednosti i nekomplikovanosti, i ovog puta mu to dosta dobro uspeva jer su hardcore elementi iskreni i pošteno odrađeni a sve ostalo je u skladu sa pedigreom učesnika. Dave Lombardo je pogotovo sjajan i drag na ovom albumu. Fino.

https://deadcross.bandcamp.com/album/ii

Show Me The Body iz Njujorka kažu da sviraju hardcore ali njihov album Trouble The Water nije prost hardcore. U njegovom gruvu ima mnogo drugih stvari i sirovosti koju bismo pripisali i sludge metalu i industrialu i hip-hopu  i raznim drugim podzemnim žanrovima. Svakako sve to udara jako i ima prijemčiv zvuk, zle, zajebane rifove i manijačke vokale. Meni odlično:

https://showmethebody.bandcamp.com/album/trouble-the-water

Iako Crimson Steel iz Raleja u Severnoj Karolini pominju gubitak privatnosti i kripto-prevare u svojoj prvoj pesmi na svom prvom albumu, Night Creatures, njihov heavy metal je zapravo vrlo klasičan, sa lepim, himničnim refrenima i ’80s vajbom, a bez preteranog cheesea. Ovo je i lepo miskovan album sa finim gitarama, prominentnim basom i odlično snimljenim vokalima a što je važno jer je ovde u prvom planu odlična pevačica. Nisam siguran odakle je ovaj bend iznikao jer nema ni slovca o njima nigde na internetu (postoje još dva benda sa istim imenom, da ne pominjem nekoliko kompanija) ali iznikao je vrlo formiran i siguran u to što radi. Meni odlično.

https://crimsonsteel.bandcamp.com/album/night-creatures

Brazen Hell kažu za sebe da sviraju heavy metal, ali njihov prvi, istoimeni album je makar onoliko blizak pank publici koliko metal publici. Drugim rečima, ovo je žestoka, himnična rokčina za šutiranje i provod uz raznorazne hemijske podsticaje (bend u jednoj pesmi nedvosmisleno daje prednost metamfetaminima ispred kokaina) ili, ako ste ja, za straight edge slušanje u bezbednosti svoje sobe. Ali je sjajno. Dobre pesme, dobra svirka, krljanje sve vreme, nema promašaja:

https://brazenhellphl.bandcamp.com/album/self-titled

Wild Heat iz Belfasta bi u nekim drugim vremeima bili zvezdaški materijal. Ekipa navodi Skid Row, LA Guns i Motley Crue kao glavne uzore i njihova muzika je zaista simpatičan hard rok sa elementima ’80s glam metala. No Wild Heat nisu puki imitatori i njihove pesme se oslanjaju na autentičnu bluz-rok tradiciju i zvuče poletno i ubedljivo. Pevač je sjajan, stvari na albumu Hustle poletne i ovo je izvrstan paket:

https://wildheat.bandcamp.com/album/hustle

Italijanski Hell Theater zvuči zanimljivo na svom drugom albumu, S’Accabadora. Doduše, pripreman je deset godina pa je to i sasvim prikladno. Ovo je energičan, primereno teatralan heavy/ thrash metal sa ekscentričnom izvedbom ali svakako dobro osmišljenim pesmama. Vredi proveriti:

Onward imaju novi album i Of Epoch and Inferno je vrlo častan napor Tobyja Knappa i drugova da se sklopi ploča klasičnog heavy i nešto naprednijeg power metal zvuka u osam žestokih, mošerskih pesma. Sem dosta nedinamičnog zvka, nemam zaista šta da zamerim albumu lepih rifova i epskih cheesy atmosfera kombinovanih sa denflovanim, mošerskim deonicama i malo slatkih melodija. Pošteno, znojavo i nadahnuto:

Nisam baš očekivao da se Joe Lynn Turner za svoj novi album udruži sa Peterom Tägtgrenom, ali eto nas u 2022. godini i generacije metalaca sarađuju bez ograde i brige. Novi Turnerov album zove se Belly of the Beast i ima jedanaest pesama klasičnog hard rok/ hevi metal zvuka po kome znamo pevača što je odradio smene i u Rainbow i u Deep Purple i kof Malmsteena, ali uz Tägtgrenovu produkciju ovo dobija posebnu težinu i epiku. Meni se dopada:

https://joelynnturnerofficial.bandcamp.com/album/belly-of-the-beast

Them imaju novi album, Fear City i ovaj bivši King Diamond tribjut bend sa internacionalnom postavom zvuči sjajno na novoj ploči. Ovo je prosto, teatralan, gizdav heavy/ power metal koji se odlično zabavlja i vozi u brzoj traci. Zabavite se i vi:

Album nedelje stiže iz kanade a to da će u istoj godini nove albume snimiti i Hell Fire i Riot City a sada i Metallian može da znači samo da se heavy metal nalazi u opasnoj formi. Beyond the Wall je četvrti album za momčad iz Montreala i dolazi sa velikim očekivanjima posle sjajnog Vortex iz 2019. godine, ali Metallian zaista nemaju problem da očekivanja ispune. Ovo je fenomenalno napisana i sjajno odsvirana ploča klasičnog heavy zvuka sa dobrom, lepom produkcijom i jednim sada već veteranskim zvukom. Metallian uspevaju da im je muzika taman na sredini između cheesy ’80s omaža i ozbiljnijeg, otmenijeg metala pa nekako skoro bez napora donose najbolje od dva sveta. Album je moćan, a relaksiran u isto vreme, sa odličnim sekvenciranjem i puno dobrih ideja. Metallian pritom nikako ne pokušavaju da sad tu kao nešto izmisle toplu vodu i njihova muzika je konzistentno kao da ste naleteli na neki fenomenalnu ploču iz osamdesetih za koju niko do danas nije čuo. Perfekcija:

https://metalian1.bandcamp.com/album/beyond-the-wall