Ponekad želite samo da pročitate prljav, dripački naučnofantastični strip koji se, istina, događa u svemiru ali su njegovi protagonisti mahom radnička klasa i ljudi sa kolekcijom mentalnih poremećaja, a da sve na sve strane seva od ultranasilja i golotinje. Želite to, zar ne? Ne? Samo ja? Oh…

U svakom slučaju, danas će nam ovo zadovoljstvo priuštiti SAF Comics Ervina Rustemagića sa svojim internacionalnim, na Engleski jezik prevedenim izdanjem albuma Nitro čeških autora sa imenima Jiří Grus i Štěpán Kopřiva. Kopřiva je prilično uspešan i prolifičan češki žanrovski pisac koji se oprobao u više medijuma. Kao književnih piše negde na razmeđu fantastike, horora i trilera, a nakon više objavljenih kratkih priča i romana, 1996. godine je dobio i nagradu Karel čapek za kratku priču. 2014. godine je objavio roman Asfalt koji se smatra jednim od „najbrutalnijih romana češke fantastike“, pa, eto, ko voli grublje, treba to da potraži.

No, kako se prave pare i slava nalaze svugde drugde do u književnosti, Kopřiva se uspešno otisnuo u nesigurne ali potencijalno lukrativne vode pisanja scenarija za film i televiziju. Nakon nekoliko napisanih kratkih filmova od kojh je jedan i sam režirao (I was a Teenage Intellectual), napisao je zombi-komediju Choking Hazard pa mu je ovo otvorilo i put za rad na televiziji gde je pisao nekoliko televizijskih serija. Ujedno se bavio i stripom i jedan je od osnivača magazina i izdavačke kuće Crew a koji su specijalizovani za stripove namenjene odraslijoj publici.

Sa svoje strane, Jiří Grus je po vokaciji slikar iz Trutnova (jedinog mesta Evropi gde sam spavao na podu javnog WC-a, ako već MORATE da znate) i ima vrlo solidnu karijeru u okviru ove profesije, ali je istovremeno i ilustrator i crtač stripova. Kada vidite kako mu izgledaju platna, shvatićete i šta me je privuklo da pročitam ovaj strip, jer Grus uspeva čak i na platnima da jaka farba i izuzetno disciplinovan rad na osvetljenju ne budu prepreka njihovoj dinamičnosti i lepršavosti. U stripu, makar u ovom koji sam pročitao, Grus postiže onaj retki efekat kod slikara što su se dali u sekvencijalnu umetnost, da mu kompozicije ne budu statične a da ipak zadrže voluminoznost i realističnost (ili makar kinematsku realističnost) koju vidimo i na njegovim platnima. Nitro je pristojno ispripovedan strip sa, svakako, mnogo teksta, ali Grusova grafička naracija iako nije nešto nagalašeno inventivna, vrlo dobro radi posao, pogotovo što je ovo u dobroj meri strip atmosfere u kome tekst zapravo daje sve ključne informacije a crtež često služi da tim informacijama doda miris i ukus.

Grus je pored rada za različite češke magazine (Crew, Pot, Zkrat, Živel), radio i za strane izdavače, kako u Evropi (grčki 9, portugalski Comix…), tako, bogami i u SAD. I to baš za Heavy Metal. A to je vrlo prikladno jer me je Nitro veoma asocirao na klasični Heavy Metal, makar onaj iz osamdesetih, ako vam je to dovoljno klasično, sa svojom kombinacijom seksa i nasilja, svojim realističnim, kinematskim grafičkim stilom, ali i sa svojim sočnim, prljavim scenariom i dijalozima.

Štaviše, reći ću i da je šteta da Nitro nema širu distribuciju na anglofona tržišta jer je ovo strip nimalo lošiji od onoga što danas Heavy Metal objavljuje, a meni je bio i bolji od proseka na koji nalećem nasumičnim pretragama, na ime tog metodičnog, old school pristupa naučnoj fantastici i sociopolitičkim temama koje se kroz nju daju prelomiti.

Nitro se verovatno može nazvati i cyberpunk grafičkim romanom na ime svog umešnog spoja visokog i niskog. Ovde nema mnogo neuralnih mreža ili hakovanja, ali Nitro je strip u kome se visoka tehnologija putovanja kroz Sunčev sistem spaja sa vrlo šljakerskim, vrlo radničkim mizanscenom ljudi koji nisu nikakvi astronauti i simbolički potomci odvažnih moreplovaca već puke svemirske kamiondžije koje se, tamo negde u divljinama udaljenim od zemlje po milion i kusur kilometara suočavaju sa brutalnim pravilima granice gde korporativne komande imaju snagu zakona a rat za radnička prava je, pa, bukvalno rat, sa sve vatrenim oružjem i glavama koje se raznose na komade sačmarama.

Dalje, ovo je strip u kome nema pozitivaca. Glavni junak, Richard Hackenbruder, koga svi zovu Flex je bivši svemirski kamiondžija na odsluženju zatvorske kazne zbog svog učešća u štrajku i pobuni nakon koga se deo njegovih kolega odcijepio od korporacije i osnovao sopstvenu (svemirsku) gusarsku družinu. Iako se Flex nije i sam otisnuo u karijeru gusara, on je tokom pobune ubio popriličnu količinu ljudi i, uostalom, u pitanju je čovek sa kolekcijom dijagnoza iz oblasti mentalnih poremećaja, terminalno amoralan i spreman da učini bilo šta za sopstveno blagoutrobije.

A za njega navijamo. Jer sa druge strane stoji korporacijsko rukovodstvo kojega šalje na praktično samoubičaku misiju u kojoj Flex služi kao kurir što svemirskim gusarima nosi novac za otkup ogromne količine kokaina švercovanog u božićnim igračkama, a što predstavlja profit korporacije sa strane i izvan zvaničnih poslovnih knjiga. Flex pristaje jer je sve bolje od sedenja u zatvoru, a uz njega u svemir ide vrlo šarenolika ekipa osuđenika i korporativnih kadrova koji treba da održe red u jednom očigledno anarhoidnom kontekstu.

Naravno, misija skoro da ni ne počne pre nego što sve ode u materinu. Ovo nije tek Dirty-Dozen-u-svemiru i Kopřiva ovde ima priliku da malo razgiba svoje horor mišiće. Ipak, Nitro nikada ne prelazi u „puni“ horor naslov i ostaje u domenu dripačkog akcionog trilera, ali se mentalna oboljenja postave u punoj meri koriste da se pokaže da su ovo ljudi na koje se ne može računati da će biti disciplinovani, naprotiv, da se računa da će svuda gde kroče za njima slediti haos i nasilje.

Ovo, naravno, do kraja stripa vidimo kao element Flexovog plana. Iako na početku deluje tek kao ekstremno umorni antiheroj koji će uzeti bilo koju priliku za iskupljenje ili časno samoubistvo koja mu se ponudi, Hackenbruder tek u finalu razotkriva punu meru svojih mentalnih skretanja i zaplet stripa Nitro dolazi do možda ne sasvim iznenađujućeg ali svakako upečatljivo brutalnog kraja koji je, u retrospektivi, logičan, ali se sasvim solidno poigrava sa stereotipima žanra.

No, svakako, glavno oružje ovog stripa nije nekakav premudri, komplikovani zaplet. Ovo je strip koji se čita zbog šmeka, zbog mirisa, zbog dijaloga koji su mešavina socijalne opservacije i filozofije sa dna, zbog likova koji su otkačeni sa šarki i nekontrolisani i kad žele da se jebu i kad žele da se ubijaju, zbog dialoga koji su nabijeni karakterom, makar i sasvim dripačkim.

I naravno, čita se zbog crteža. Grus je ovde u moćnoj formi i kad treba prikazati ekstremno nasilje i kad treba prikazati prljav, pornografski seks, pa i kad nam servira njihovu kombinaciju. Ima li ovde eksploatativnih kadrova na kojima gledamo naga tela žena ubijenih odmah nakon snoašaja? Ima, i ako vam ovo izrazito ne prija, Nitro nije strip za vas (posebno kada lik koji je ubistvo počinio obrazloži da je ona to zaslužila jer je kurva a dokaz za to je da je imala snošaj sa njim), ali u njegovu odbranu, ovo nije SAMO eksploatacijsko štivo i ne forsira taj snuff element više nego što je neophodno za priču.

Svakako, Grus je i, rekosmo, solidan pripovedač – ako išta treba da mu zamerim to su povremeno nedovoljno intuitivna rešenja u leteringu – ali ovaj strip briljira na polju akcije i prikaza nasilja i kao stari štovalac Heavy Metala ne mogu da ga ne cenim što hvata taj transgresivni duh stare škole a i dalje ne propušta da napravi karakterne pa i sociološke poente.

Nitro nikako nije nekakvo intelektualno štivo, ali jeste u pitanju kvalitetan žanrovski rad koji vrlo lepo hvata stil i energiju iz nekih prošlih decenija  i uspeva da u konačnici bude ipak znatno više nego procesija pornografskih i eksploatacijskih klišea. Meni je prijao, a ako biste da i vama zaprija, možete ga kupiti ovde.