Nažalost, prethodna nedelja je obeležena zvaničnim početkom rata na istoku sa ruskim decenijama očekivanim napadom na Ukrajinu. Da na stranu stavimo sve rasprave o tome ko je počeo prvi i ko je kako morao da se brani od geopolitičkih pretnji, činjenica da ljudi opet gledaju projektile kako im padaju po gradovima, slušaju vojsku kako maršira po ulicama i beže u zbegove mora da nam izazove nekakvu emotivnu reakciju. Lično nikada nisam više jedne od drugih voleo ni Ruse ni Ukrajince i samo mi je žao običnog, jelte, sveta koji zabole kurac za geopolitiku i voleo bi da proživi neku deceniju bez ratovanja i prisilnih migracija… E, sad, tako mu je to kad taj običan svet (kod nas i drugde) posvećuje vreme životu a politiku ostavlja profesionalnim političarima… Ironično, ova nedelja je bila PREPUNA dobrog metala. Ako je to neka uteha ikome…
Blek metal na početku deluje prigodno… Američki blek metal bendovi Serial Arsonist i Lifeless Exhale su nam ponudili split album Kamikaze i ovo je baš onako, juriš iz andergraunda sa puno energije i zlovolje. U oba slučaja imamo posla sa pravim bendovima, dakle ovo nisu kućni projekti usamljenih jahača i u oba slučaja muzika je surova, bez ugađanja savremenim, „emotivnijim“ stremljenjima u blek metalu. Vrlo lepo dođe da pročisti uši i resetuje percepciju blek metala a plaća se svega dolar:
https://serialarsonist.bandcamp.com/album/kamikaze
https://lifelessexhale.bandcamp.com/album/kamikaze-2
Španski Umbra definitivno jeste jednočlana blek metal akcija (ovo je novi bend sa tim imenom iz te države, nastao od Glorficiation) ali Lord Sargoth aka Angel Escudero obavlja odličan posao. EP Echos from the Grave (uzgred, ovako se ne piše reč „echoes“) zvuči epski i žestoko, sa tri pesme energične svirke i ubedljive atmosfere. Lord Sargoth ume i da sekvencira izdanje i mada traži solidnih šest Evra za ovaj materijal, u pitanju je vrlo sigurno predstavljanje javnosti:
https://umbra696.bandcamp.com/album/echos-from-the-grave
Poljaci Bagno sviraju nekakav black-death metal na svom EP-ju Perpetual Hunger i ovo je pet sigurno napisanih pesama upečatljivih, dosta melodičnih tema i energične svirke. Produkcija se dosta razlikuje od pesme do pesme, a bogami i stil (naslovna pesma i Stench Supremacy su više death metal od ostatka materijala) pa ovo treba tretirati kao demo (uostalom, naplaćuje se samo koliko sami date), kada vam neće smetati ni blago nezreli elementi nekih pesama. Ima potencijala:
https://bagnobrutal.bandcamp.com/album/perpetual-hunger
Ukrajinski svrm ima novi EP, Червів майбутня здобич i ovo je melanholična i meditativna ploča sa četiri pesme koje će vas možda rastužiti, možda raznežiti ali svakako opravdati svoju cenu od koliko sami odredite. Svrm su jedan od onih bendova čija se muzika više “oseća“ nego što se čuje, a u njihovom slučaju to mislim u najpozitivnijem smislu:
https://svrm.bandcamp.com/album/–8
Ljubljanski Condemnatio cristi je objavio, evo, već šesti album za malo jače od deset godina i mada se Volksmetaphysik ne ubija od inovacije, ovo je dobro odsviran, disciplinovan blek metal sa kinematskom komponentom koju bend voli da naglašava. Podugačke pesme, solidna produkcija i album sa dovoljno ideja da dostojanstveno iznese svoje trajanje.
https://condemnatiocristi.bandcamp.com/album/volksmetaphysik
Ekvadorski Derelenismo Occulere i švedski Hellgoat imaju split album i Ekvadorci donose jednu desetominutnu atmosferičnu pesmu koja je više, jelte, prostor u kome se gubite nego procesija tema i rifova. Ali ima tema i melodija a ima i šarma. Hellgoat takođe ima šarma sa svoje četiri pesme supersirovog a melodičnog blek metala stare škole i ko voli taj propisni andergraund poradovaće se ovom izdanju što se, uprkos svojim solidnim kvalitetima, daje po ceni koju kupac odredi:
https://slimecitadel.bandcamp.com/album/derelenismo-occulere-hellgoat-split-release-sc-030
Kineski Holyarrow ima novi EP sa dve pesme, 大員合戰/The Siege of Fort Zeelandia i ako su vam se dopala njihova prethodna izdanja, ovo je isto to samo još epskije, cheesy-je, i jelte, generalno slađe. Holyarrow jedva da sviraju blek metal u ovom momentu, sa muzikom koja je melodična i epska, ali sa ipak dovoljno elemenata te ekstremne dispozicije da meni sve to bude sa prave strane ograde:
https://holyarrow.bandcamp.com/album/the-siege-of-fort-zeelandia
Rusi Длань su svoj treći EP nazvali samo III (i prva dva se zvu samo I i II) i mada nemaju mašte u imenovanju stvari, muzika im je odličan, melodičniji ali intrigantan blek metal koji jednako voli i rif i atmosferu. Trojka je i vrlo solidno producirana sa zvukom koji ne pati od prerterivanja u kompresiji i čoveka odmah uhvati svojom toplinom i prirodnošću. Lepo:
https://dlanofficial.bandcamp.com/album/iii
Njemački Dæmonesq su verovatno premelodični za moj ukus i njihov blek metal zapravo više zvuči kao melodični death metal, ali pevačica Rægina izuzetno kompenzuje svu moju sumnjičavost, dajući slušaocu jedan onostrani blekmetalski lavež koji se savršeno uklapa uz atmosferične gitarske teme. Lep materijal na prvom EP-ju, The Beauty of Letting Go:
https://daemonesq.bandcamp.com/album/the-beauty-of-letting-go
Jednočlani kanadski projekat Autumn’s Tomb ima izuzetan omot za svoj prvi EP, The Raven’s Lament i srećan sam što ovakva slika nije protraćena na lošu muziku. Ne da je u pitanju nešto što je meni automatski zanimljivo, ali atmosferični blek metal koji Yves Allaire piše i izvodi je kvalitetan i zreo, u skladu sa priličnim iskustvom ovog muzičara koji iza sebe već ima više sličnih projekata poput Graven Dusk ili Nordicwinter. Nije ovo sad neko otkrovenje za mene, ali četiri pesme na EP-ju su prijatne i lepo prolete sa svojim nežnim emocijama i bučnim dispozicijama:
https://autumnstomb.bandcamp.com/album/the-ravens-lament
Lajpciški Welk ima opasan EP nazvan Mahr, sa pet pesama ekstremno bučnog, glasnog blackened hardcore zvuka. Nedinamičan master dosta kvari slušalačku sreću, ali pesme su odlične a energija je takva da sve puca. Valja:
https://welk.bandcamp.com/album/mahr
Grčki veterani Rotting Christ su živi (u studiju, bez publike, za strim) album, The Early Days – Live in the Studio snimili pre dve godine a sada ga prodaju. Ali naravno, sjajno je i superzabavno:
https://rottingchristofficial.bandcamp.com/album/the-early-days-live-in-the-studio
Nisam siguran šta tačno sviraju švedski Kärv na EP-ju Abominations of the Canaanite jer ovde ima i thrasha i melodičnog heavy metala, pa i grindcorea, ali recimo da zbog preovlađujućeg vokalnog stila ovo strpamo u blek metal. Šta god da je ova nesveta mešavina, EP-je simpatičan, sa puno energije i pamtljivih tema. Meni prija:
https://krvmusic.bandcamp.com/album/abominations-of-the-canaanite
Pre četiri godine dosta mi se dopao prvi album ukrajinskog depressive black metal projekta Ezkaton i, s obzirom na okolnosti, sasvim je očekivano i da imamo pred sobom novi album, To Those Who Fell i da ću reći kako je u pitanju još jedan vrlo dobar primerak slovenskog DSBM zvuka, a koji, S OBZIROM NA OKOLNOSTI dolazi u najpravijem trenutku. U principu ja imam dosta nisku toleranciju na monotonost pa me veliki deo DSBM muzike ne angažuje u preteranoj meri ali Ezkaton je već pokazao da ume da od ponavljanja napravi hipnotički ritual i da je njegova ekstremna, vrištava emotivnost infektivna. Ovaj album ima i nešto bolji zvuk pa ga preporučujem iz sve snage:
https://ezkaton1.bandcamp.com/album/to-those-who-fell
Američki, jednočlani Ara Subversor bogami zvuči odlično na debi albumu, Vow of Dominion. Ovo je moderni, atmosferični i melodični blek metal kakvog ima na svakom koraku ali Ara Subversor se izdvaja kvalitetom pesama i produkcije. Ne da je ovo na bilo koji način sad neki pokušaj da se polomi kalup i donese nešto nečuveno na svet, već je u pitanju jednostavno dobro napisan i odsviran materijal koji zna koja je godina.
https://arasubversor.bandcamp.com/album/vow-of-dominion
Flagras iz Šlezvig-Holštajna sviraju moderni, melodični (pa i malčice „post“) blek metal PREMIJUM kvaliteta. Album Lohe svakako pati od glasnog masteringa, ali ideje, izvedba, muzika i duh su vrhunski. Ovo je sjajan spoj emotivnosti i agresivnosti, abrazivnog zvuka i melodičnih tema i moram da kažem da sam ozbiljno zatečen i impresioniran koliko mi se ovo dopalo.
https://flagras.bandcamp.com/album/lohe
Bogami i Nizozemski Walg su impresivni na drugom albumu, nazvanom samo II. Osnovani 2021. godine ovi su mladići, a ima ih samo dvojica, svoj izraz pronašli u tehničkom, melodičnom blek metalu koji odlikuje jako velika disciplina u aranžiranju i izvedbi tako da album skoro da ima death metal šmek. Ali melodije, melodije su sjajne, onako, operetski gizdave i naglašene i supercheesy, a onda uz njih idu propisni rifovi i pošteno, nadrkano razbijanje pa ne mogu da ne preporučim ovu ploču iz sve snage:
https://walg.bandcamp.com/album/ii
Ah, a tek Šveđani Ultra Silvam! Njihov drugi album, The Sanctity of Death je takođe kombinacija melodičnosti i snažne, agresivne svirke, ali u stilu old school švedskog blek metala, sa naglašenije lo-fi zvukom, a zbog čega album zvuči prirodnije i jako uzbudljivo. Ultra Silvam pre svega pišu odlične pesme a onda ih izvode sa maksimumom energije i emocija upadajući iz testerisanja i mitraljeskih blastbitova u vikinški melodične refrene i odmah se vraćajući natrag u šutku. Izvanredno:
https://regainrecords.bandcamp.com/album/the-sanctity-of-death
A ako volite simfonijski blek metal, Ceremonial Castings iz države Vašington vam sa svojim jedanaestim albumom, Our Journey Through Forever spremaju, pa, slavlje. Ovo je, da se razumemo, srazmerno lo-fi simfonisanje, sa elektronskim imitacijama orkestarskih instrumenata ali sa aranžmanima koji apsolutno počivaju na prepoznavanju da lo-fi simfonijski metal može da bude itekako zabavan. Sad, dva sata ovakve muzike jeste mnogo, ali Ceremonial Castings pišu i sviraju tako pošteno da ih se mora preporučiti:
https://ceremonialcastings.bandcamp.com/album/our-journey-through-forever
Koliko dobrog blek metala na gomili! I virdžinijski Sopor otkida na EP-ju The Inferno Tapes, nudeći blek metal izmešan sa death metalom pa i sa malo deathcorea i mada sam ja, ovako star i oronuo svakako automatski sumnjičav prema ovakvim kombinacijama, nemojmo se šaliti, Sopor su izvrsni. Ovo je, očigledno prikupljeno sa raznih sesija i zvuk se razlikuje od pesme do pesme (koje su i pojedinačno već dostupne na bandcamp stranici benda) ali bend je uniformno kvalitetan na svakoj, sa muzikom koja je agresivna i prijemčiva u istoj meri i kao da najavljuje ozbiljnu karijeru za ovu postavu:
I Tyranny Enthroned iz Sent Luisa su odlični. Moram priznati da me njihov tehnički kvalitetni a etsteski zreli black-death zvuk na albumu The Infernal Summoning malo podseća na omiljene 1349 i prosto nisam mogao da poverujem da je ovo bend sa juga SAD a ne iz ledene Skandinavije. U svakom slučaju pričamo o blek metalu „odraslijeg“ šmeka, te kvalitetne svirke i pažljivo sekvenciranom albumu, koji na sve to ima i odličnu produkciju. Veoma dobro:
https://tyrannyenthroned.bandcamp.com/album/the-infernal-summoning
Izraelski Srefa zvuče sasvim korektno na EP-ju Primal koji je njihovo prvo izdanje i ovo su četiri energične ali i dovoljno melodične pesme za modernog blek metal fana. Ono što bend izdvaja od kolega su vokali pevačice Dorin Hajon koja RAZARA. Njeno pevanje je toliko energično i očajnički STVARNO da 99% svih blek metal pevača u istoriji ne mogu ni da se porede s njom. Molim lepo:
https://srefa.bandcamp.com/album/primal
Prošle nedelje sam izuzetno pohvalio ukrajinski sastav пуща a ove nedelje je isti sastav izbacio kratki EP war is hell sa prilično jasnom porukom i muzikom koja zvuči još emotivnije i uverljivo kanališe dostojanstveni očaj koji mnogi Ukrajinci osećaju zbog svega što se dešava. Sav zarađen novac ide kao pomoć ukrajinskoj armiji i, da bude jasno, ja sam poslednja osoba koja se loži na vojsku bilo koje države ali svakako razumem da neko čija je zemlja trenutno usred invazije snažnijeg suseda koji joj preti već dugo vremena pokušava da na ovaj način doprinese odbrani. Svakako poslušajte:
https://pusca-band.bandcamp.com/album/war-is-hell
Poljaci Camyenna sviraju progresivni blek metal i njihov debi album, Legenda je interesantan spoj proggy ideja, post-blek estetike i često podugačkih pesama. No, Camyenna prave napor da njihovi aranžmani zazvuče organski i ovo nije skarabudžena progresiva gde se kompleksnost traži na silu. Svakako prijatna i originalna ploča:
https://camyenna.bandcamp.com/album/legenda
Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju! Francuzi Carbone su nam ponudili demo verziju svog najavljenog prvog albuma, Let Me Explode i Let Me Explode (Demo Version) je udobno smešten između vozačkog stoner roka i pank roka. Deset pesama šmekerskih rifova, dobrog gruva i pevanja na Engleskom sa samo blagim francuskim naglaskom je sasvim lepa ponuda i mada se nadam da će produkcija na albumu biti malo dinamičnija, ovo je vrlo prijatno za slušanje.
https://carbone-lr.bandcamp.com/album/let-me-explode-demo-version
Astral Magic je psihodelični rok bend iz Finske predvođen klavijaturistom po imenu Santtu Laakso i njihov prvi album, Lords of Space je pedeset minuta old school heavy psych gruva po uzoru na Hawkwind i druge prvoborce iz sedamdesetih godina prošlog veka. Meni sve to IZRAZITO prija jer je gruverski, tripozno i neužurbano, sa pesmama koje udobno nose svoje prirodne dužine i zvukom koji je lepo razmazan u prostoru i po dubini. Psihodelija za sladokusce, ne propustiti:
https://darksun.bandcamp.com/album/lords-of-space
Poljaci Hydra sviraju stamen, glasan stoner rok na EP-ju Beyond Life and Death. Četiri su to pesme velikih rifova, čvrstog ritma i melodičnog pevanja, sa tvrdim, jakim zvukom i kvalitetnom produkcijom. Bend ima svoj karakter i identitet iako su neki rifovi omažiranje Sabata i meni se materijal prilično dopao a i dizajn omota je upečatljiv:
https://hydra666.bandcamp.com/album/beyond-life-and-death
Forbidden Place Records i ove nedelje imaju odličan album u ponudi. Charley No Face su iz Portlanda, NARAVNO, i njihov psihodelični, tripozni stoner/ doom rock je briljantan na novom albumu, Eleven Thousand Volts. Pričamo o organskom, neužurbanom rok zvuku koji i gruv i psihodelične efekte postiže spontano, prirodno razvijajući svoje bluz osnove i pronalazeći male kinematske drame u „normalnim“ rok pesmama. Odlična atmosfera, vrlo dobra – a sirovija, prirodnija – produkcija i puno maštovitih rešenja. Charlie No Face zavređuju vaku pažnju a izdavač i ovo izdanje nudi, kao i uvek, po ceni koju sami odredite:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/charley-no-face-eleven-thousand-volts
https://charleynoface.bandcamp.com/album/eleven-thousand-volts
The Dregs iz DiSija svoju muziku opisuju kao „pristupačan sludge“ i u praksi, EP Nightshade nudi dve pesme lepog gruva, grandžerskog pevanja i zvuka koji je dinamičan i mada heavy, ne preteruje sa težinama i kompresijama. Pesme su dobre i pamtljive a to je ono što se najviše broji. Poslušajte:
https://thedregsdc.bandcamp.com/album/nightshade
Ruski Doom Architect već imenom jasno sugeriše šta je na meniju pa njihov četvrti album, za osam godina, Silentes Umbrae ne donosi previše iznenađenja. Ali ni ne pada u kvalitetu, ovo je melodičan, melanholičan doom metal za publiku koja voli jaku emociju ali isporučenu kroz moćne, harmonične gitare i death vokale. Doom Architect je sada ponovo jednočlani bend, klavijaturistkinja Марина Кузнецова ne svira na ovom albumu, ali Александр Михайлов i dalje sa njom sarađuje u Sky Crypt koliko umem da kažem, pa se ne radi o nekom lošem razlazu, a muzika na Silentes Umbrae zvuči zdravo:
https://doomarchitect.bandcamp.com/album/silentes-umbrae
Deumus iz Graca su me prijatno iznenadili svojim prvim albumom, Oyer and Terminer. Ovo je jednostavan, radnički i seljački doom metal bez fensi aranžmana i gudačkih instrumenata, ali Deumus zvuče STVARNO i ubedljivo, kao da su drame koje se u pesmama čuju proživljene i iz njih se nešto naučilo. Vokali su nešto na šta se morate aktivno navići, ali ovo je vrlo dobra ploča:
https://deumus.bandcamp.com/album/oyer-and-terminer
I litvanski Sullen Guest ima tri prijatne pesme meodičnog, samo malo melanholičnog death doom zvuka na EP-ju Phase. Ovo je muzika spakovana u dugačke kompozicije a koje nisu preterano komplikovane pa, ako vam se dopadne njihov gruv i harmonski program, verovatno ćete uživati u, što se kaže, celini. Vredi:
https://sullenguest.bandcamp.com/album/phase
Cosmic Scheme su viskonsinski stoner bend sa bliskim vezama sa Flying Fuzz koje smo već hvalili – čak im je i debi album izašao preko Bandcamp stranice Flying Fuzz! I Cosmic Scheme, album, donosi izuzetno prijatan, melodičan i prijateljski stoner, lepih rifova, bluzerskih tema i dinamične svirke. Ovde nema smaranja sa nekakvim meditacijama i nameštene težine i sporosti. Cosmic Scheme naprosto tresu teški rok kako bog zapoveda i to se ceni:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/cosmic-scheme-debut-s-t
Italijani Swarm Chain sviraju „heavy doom metal“ a što znači da im je album Looming Darkness spor i težak, ali zapravo dosta melodičan i sa cheesy atmosferom koja podseća na klasičniji heavy metal nego na, jelte, ekstremni doom. Što je sasvim u redu i na svom mestu. Šest sporijih, podužih pesama, solidan zvuk, lepe gitarske melodije, dakle prijatna ploča:
https://swarmchain.bandcamp.com/album/looming-darkness
Abraham iz Lozane u Švajcarskoj sebe nazivaju posthardcore bendom ali hajde da kažemo da je novi album, Débris de mondes perdus pre svega glasni i emotivni spoj sludge metala i post metala i evo ruka. Ovo je, kad se na stranu stavi glasan mastering, jako lepa ploča sa odličnim odnosom vrištanja i udaranja sa jedne, te emotivnih, melodičnih tema sa druge strane. Ono, bude čoveku tjeskobno ali se onda malo i zaplače pa oseti olakšanje. Takva je to muzika:
https://abrahamband.bandcamp.com/album/d-bris-de-mondes-perdus
Eight Bells je projekat Melynde Jackson nastao nakon prestanka rada Subarachnoid Space i aktivan je već više od decenije sa osobenim pogledom na, uslovno rečeno, doom metal. Sa novom postavom i novim albumom, Legacy of Ruin, ova spora, elegantna i kontemplativna muzika sa naglašenim gitarama i melodičnim, skoro sakralnim napevima zvuči jako dobro i ubedljivo, izbegavajući većinu tradicionalnih metal stilema a opet ostajući sa obe noge unutar metal estetike i energije. Veoma dobro:
https://eightbells.bandcamp.com/album/legacy-of-ruin
Heavy Psych Sounds Records je izdao živi album odličnih Black Rainbows a koji predstavlja prvi njihov nastup nakon početka pandemije. Live At Desertfest Belgium ima osam pesama energičnog, prijatnog stoner roka koji se ne oslanja samo na težinu i rifove već na fino napisane pesme i psihodeličan zvuk. Pored poznatih, jelte, hitova, bend izvodi i dve nove pesme i sve je to jako dobro:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/black-rainbows-live-at-desertfest-belgium
Isti izdavač nam je priredio i BANDS SPLIT – Vol.1 feat. Naam, White Hills, Black Rainbows, The Flying Eyes, dakle album sa četiri benda od kojih svi sem White Hills daju po dve pesme. White Hills daju jednu jer je podugačka ali ovo je sve na gomili pedeset minuta PREMIJUM teškog roka i ozbiljne psihodelije od strane nekih od najboljih bendova u poslu. Jako moćno i, što bi mladi rekli, neizbežno:
Šveđani Firebreather na svom trećem albumu, Dwell in the Fog biju moćnim, teškim zvukom negde na sredini između gruverskog stonera i agresivnijeg dooma. Nije sve, naravno, u zvuku i Firebreather pišu dobre, organske pesme koje umeju – i pored tog zaista teškog zvuka – da obraduju i sa malo dinamike. Izvedbe su prvoklasne, sa perfektno pogođenim gruvom i energijom koja samo sipa. Da je ovo masterovano malo dinamičnije bilo bi skoro pa savršeno, ali i ovako, (pre)glasno i spljeskano kakvo jeste, pričamo odličnoj ploči:
https://firebreatherdoom.bandcamp.com/album/dwell-in-the-fog
Francuzi Deathbell sviraju nominalno psihodelični doom mada album A Nocturnal Crossing ima i elemente post roka. Što nije, da se razumemo, moja preferirana kombinacija, ali ko voli sporo, zaneseno, ali onda malo i lepo i melodično, imaće čemu da se obraduje. Pevačica Lauren Gaynor obezbeđuje veliki deo šarma benda, pa poslušajte:
https://deathbelldoom.bandcamp.com/album/a-nocturnal-crossing-4
Japanski trio Hebi Katana ima drugi album, Impermanence-無常i na njemu pruža prijatan, melodičan stoner rok sa puno pozitivnog gruva i rokerskog šmeka. Iako Hebi Katana imaju dosta abrazivan, distorziran zvuk, njihova svirka i pesme su prijateljski orijentisane i slušaocu pružaju provod bez agresivnosti. Ako biste da i sami isprobate patentirani „Tokyo samurai doom“ i njegove interpretacije bluz i rok formula, ukazujem da se daunloud plaća po želji:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/impermanence
I kad smo već kod bluza, Blind Scryer iz Kentakija imaju dosta bluza na svom EP-ju Controlled burn. Ovo je, dakle, prijatan, tripozan stoner rok sa tri pesme koje se u jednakoj meri oslanjaju na kvalitetan gitarski rad dvojice gitarista kao i na upečatljive vokale čoveka po imenu Blair Yorke. Yorke peva u vrlo visokom registru što je relativno nekarakteristično za moderni stoner rok ili ikakav rok, pa će vam možda trebati i malo navikavanja, ali Controlled burn bez sumnje nudi dobar materijal:
https://blindscryer.bandcamp.com/album/controlled-burn
Malezijski Ibliss su imali odličan album Demonic, Her pre nešto više od godinu dana a sada su nam dali novi EP, (((Unholy))) i ovo su dve dugačke, tripozne pesme surovog, distorziranog a seksi satanističkog stoner sabijanja. Pesme su snimljene uživo u studiju i u punoj meri komuniciraju spontanost i energiju koje Ibliss nose i ovo je očekivano dobro:
https://ibliss666.bandcamp.com/album/unholy-ep
Saturnist su trojka iz Helsinkija i njihov album Aeon se daje po ceni koju sami odredite. No, bend svira zaista solidan stoner-doom sa kvalitetnim, hipnotičkim a veoma teškim rifovima i mrtvačkim a seksi gruvom. A između pesama koje tresu moćno i nepraštajuće, tu su i interesantni kraći interludiji koji slušaoca malo trgnu i pruže mu novu perspektivu. Zaista solidno:
https://saturnist.bandcamp.com/album/aeon
Shape of Despair su dosta poznat bend publici koja voli Funeral Doom metal pa je i njihov peti album (za 22 godine), Return to the Void bilo sasvim korektno iščekivati sa dosta pozitivne anticipacije. I korektna je to ploča. Bend zvuči sasvim sazrelo, pogađajući idealnu sredinu između svečane, tužne muzike i prenaglašene, preglumljene parodije. Ovih šest pesama traje skoro šezdeset minuta koji se nakucaju otmenim, odmerenim tempom uz lepe melodije, eterične ženske vokale i sasvim dovoljno death-doom elemenata da svi budemo zadovoljni:
https://shapeofdespair.bandcamp.com/album/return-to-the-void
Portugalski Misleading sviraju izvrstan psihodelični stoner rok na svom drugom albumu, Missing. Ovo je instrumentalna muzika i mada se ja često očinski namrštim na instrumentalne stoner bendove, Misleading su ekipa koja ozbiljno shvata ulogu gitare u „narativima“ svojih pesama pa preko meljućeg, organskog a jednostavnog gruva koji sviraju bas i bubanj, gitare urlaju, pevaju, plešu i paraju nebo. Sedam pesama opasne, hipnotičke cepačine. Izvrsno:
https://heavymisleading.bandcamp.com/album/missing
Još jedna portugalska grupa su Gizzah i njihov EP od dve pesme, The Sinking Tape Sessions nudi podrumski, drogirani, sirovi stoner rok za cimače čibuka i ljubavnike fuzza. Dobro je to napravljeno i pesme imaju i moćan zvuk i dobre rifove a pošto su kratke und efikasne, cena od jednog evra je sasvim na mestu:
https://gizzah666.bandcamp.com/album/the-sinking-tape-sessions
I Travo su iz Portugalije i njihova je muzika opet psihodelični rok, ali u slučaju albuma Sinking Creation pričamo o znatno umiljatijoj varijanti psihodelije. Ovo jeste tripozno i hipnotično, ali zvuk nije prenaglašeno heavy, a pesme imaju melodično pevanje i kompleksnije aranžmane sa promenama harmonije itd. No, Travo ni u kom slučaju zbog toga nisu manje hardcore i Sinking Creation je ploča fantastičnog psihodeličnog riljanja koju ne treba propustiti:
https://gigrocks.bandcamp.com/album/sinking-creation
Red Eye su, pak, Španci a njihov album The Cycle je izvrstan primer gizdavog, raspevanog doom metala koji istovremeno drži sirovu, jednostavnu stonersku matricu u centru svoje muzike. Bend ovo zove kraškim doomom aludirajući na kraj države iz koga dolaze (dakle, na Andaluziju) ali ovo je pre svega lepa, proživljena muzika koja se ne iscrpljuje samo u ređanju klišeiziranih doom citata a da opet isporučuje svu težinu i epsku dimenziju koje priželjkujemo:
https://redeyeofdoom.bandcamp.com/album/the-cycle
Norvežani Kryptograf su mi bili odlični i pre dve godine a drugi album, The Eldorado Spell je još jedna perfektna kolekcija gruverskih hard rok pesma sa blago okultnim šmekom i superprijatnom, organskom, toplom produkcijom. Kryptograf pišu pesme koje i pored svog ’70s imaginarijuma što ga zazivaju ne zvuče retro niti su samo ponavljanja najuspešnijih momenata Black Sabbath, Led Zeppelin ili Iron Butterfly. Ovo je onaj redak slušaj kada bend svira u stilu koi vezujemo za sada već podaleku prošlost a uspeva da ga učini prirodnim i savremenim bez ikakvog vidnog napora. Izvrsna ploča:
https://kryptograf.bandcamp.com/album/the-eldorado-spell
Prelazimo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore, death metal itd. Italijani Hatred imaju mrsko, jelte, ime, ali im je muzika prijatan, energičan thrash metal po uzoru, čuje se to već posle prvih par taktova, na Slayer. Album Hateful Extermination stiže deset godina nakon prvenca, i ne znam šta je bend radio u međuvremenu ali ovo je vrlo sazrela, vrlo lepo spremljena muzička proslava zujećih rifčina i brzog, nervoznog ritma, sa dobrim miksom i masteringom koji je uradio Joel Grind. Dakle, album zvuči sjajno, a pesme su vrlo dobre i ako vam ne smeta veoma jak Slayer uticaj – a što bi vam smetao kad Slayer već ne rade, ste vi neki čudak? – ovo je album u kome ćete ekstremno uživati:
https://hatredthrash.bandcamp.com/album/hateful-extermination
Nizozemski Bad Omen su se, kažu, vratili iz groba da snime još pet pesama „starostavnog zlog roka pravo iz pakla“. I još pitaju jesmo li spremni! U stvarnosti, EP Returns… ima pet pesama prljavog, sirovog, uličnog speedcore zvuka koji me je apsolutno zabavio svojim megaretro kvalitetima, pa čak i ako ne nudi neku transcendenciju, dobar je i košta koliko se dogovorimo. Što je fer:
https://badomennl.bandcamp.com/album/returns
Nemački Sign of death sviraju srednjetempaški, dosta progresivni thrash metal sa pesmama koje po pet minuta vrte detaljno osmišljene teme, razrade i promene ritma. Dobro je to, uz grub, sepulturaški vokal i puno harmoničnih momenata i mada ja, NARAVNO, više volim bendove koji manje komplikuju i sviraju brže, EP Revival je sasvim prijatan za slušanje:
https://signofdeath.bandcamp.com/album/revival
Jako su mi simpatični meksički Kern Energie čiji progresivni thrash metal zvuči zabavno na EP-ju Giant Impact. Iako je tematika naučnofantastična, muzika je, pored svih progresivističkih višeslojnosti i detaljčića, zapravo mošerska, znojava trešina sa popaljivim rifčinama i nemirnim ritmovima. Odlična produkcija, odličan bend, ne propustiti:
https://kernenergie.bandcamp.com/album/giant-impact
Mantikore sa Floride sviraju sirovu, neprerađenu kombinaciju thrash i death metala na EP-ju It Dwells Within. Bend ima i melodične elemente, pa i groove tendencije, ali sirovost zvuka i izvedbe dosta doprinosi šarmu ovog izdanja. A koje ima sedam propisnih pesama pa ne znam što se vodi kao EP:
https://mantikore1.bandcamp.com/album/it-dwells-within
Meksički Hellrot i teksaški Sadistic Force su udružili snage za izvrsni EP Sadistic Rot. Oba benda daju po dve pesme i Meksikanci UBIJAJU sa svojim rokerskim speed metalom, dok Sadistic Force daju isto to samo još brže. Materijal je izvanredan ali izdavač ne nudi daunloud na prodaju, pa je to malo problem. Sadistic Force imaju svoju stranu na svom bandcampu pa je to od nekakve pomoći, ali svakako, ovo vredi imati i na disku:
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/sadistic-rot
https://sadisticforce.bandcamp.com/album/sadistic-rot
Life Of Suppression iz Detroita na prvom, istoimenom albumu uzimaju metalizirani hardcore, dodaju mu malo death metala i prave devet pesama uglavnom srednjetempaškog ali žestokog gruva sa maštovitim trešerskim rifovima, besnim promuklim vokalima i dosta energije. Moš faktor ovog izdanja je prilično visok, a bend zvuči napaljeno i produciran je korektno. Dovoljno za uživanje:
https://lifeofsuppression.bandcamp.com/album/life-of-suppression
Prigovaraju nam da ne pišemo o panku. Bud… a, dobro, usvaja se. Evo zato sada albuma kalifornijskih The HATED Inc. koji je kao da su se Propagandhi umorili od harmonija i rešili da vrište. Što je u stvari dosta dobra kombinacija. Album Utopium je odlično snimljen i odsviran a energije ima za izvoz:
https://thehatedinc.bandcamp.com/album/utopium
Za to vreme argentinski VORÁGINE utrpavaju užasno bučan d-beat sa možda samo malo black metal mirisa na kaseti Puñales en los bolsillos. Ovo boli koliko je glasno ali i koliko je dobro, sa odličnim rifovima i distorzijama na svim instrumentima na koje mogu da se stave:
https://txhxoxnxrecords.bandcamp.com/album/pu-ales-en-los-bolsillos
I kascada iz Moskve svira d-beat osim što je njihov pristup melodičniji i bliži modernom blek metalu. Istoimeni EP sa tri pesme nudi poduže kompozicije i melanholičnu atmosferu uz pevanje na Ruskom i, generalno, jednu plemenitu fuziju panka i modernijeg, shoegazeu naklonjenog blek metala:
https://kascada.bandcamp.com/album/s-t
Indonežani Mair sviraju brzi hardcore, sami kažu „fast hardcore punk“, mada je ovo zapravo dosta metalizirana verzija tog usmerenja. Album Rebellious je dosta sklon upadanju u moshcore groove i ako ste voleli sličnu muziku sa početka devedesetih, ovo je dobro producirana, solidno odsvirana verzija iste:
https://mairhc.bandcamp.com/album/rebellious
Španski Nightshot ima tvrd zvuk i metalizirane rifove ali su im pesme na albumu Venganza prilično kratke i ekonomične. Najduža traje da minuta i 35 sekundi i mada meni ova vrsta metaliziranog hardkora ume da bude predugačka i kad prebacuje minut, Nightshot su prijatni za slušanje sa dobrom produkcijom i energičnom svirkom:
https://nightshothxc.bandcamp.com/album/venganza
Britanski Gabbo HC je, pak duo dva drugara koji na EP-ju Gabbo imaju četiri teške, besne, sirove pesme hardcorea koji se sudara sa sludge metalom i uspeva da izađe živ iz ovog sudara. Briljantno, efikasno, ekonomično, BESNO, a plaća se koliko želite:
https://gabbohc.bandcamp.com/album/gabbo-ep
Funeral Singer iz Kanzas sitija na EP-ju Skin of Stone, Sword of Plastic imaju tri pesme vrištećeg mathcore haosa. Sve to zvuči odlično a bend svoj bes i konfuziju pakuje u kratke, efektne pesme koje su pritom odlično producirane. Zrelo i moćno. A plaćate po izboru:
https://funeralsingerkc.bandcamp.com/album/skin-of-stone-sword-of-plastic
Hosticide iz Nju Džersija imaju vrlo težak, snažan zvuk na EP-ju Violent Intention. Ovo je negde na razmeđi superagresivnog, metaliziranog hardcorea, grindcorea i, uh, groove metala, što zvuči kao neprirodna kombinacija iako zapravo kad ga čujete deluje sasvim organski. Ne da su pesme sad nešto vrhunski aranžirane, ima ovde možda i previše promena ritma i dodavanja novih rifova, ali sa tri kratke, agresivne pesme, Hosticide su se sasvim lepo pokazali.
https://hosticide.bandcamp.com/album/violent-intention
Phantom Lung iz Ontarija je, verovatno, jednočlani bend koji spaja grindcore, crust i death metal (pa čak i malo industriala) u belo usijanu leguru koja je producirana pod ekstremnim pritiskom. Demo koji se zove samo Demo ima tri pesme superkomprimovanog zvuka u kome je sve uredno pod konac i krlja svom snagom sve vreme. Treba preživeti ovako agresivan snimak ali Phantom Lung svakako nudi kvalitetan provod:
https://phantomlung.bandcamp.com/album/demo
Egodystonia za sebe kažu da su „niotkuda“ iako su iz Bavena u Italiji. Ali ko smo mi da se s njima prepiremo? EP Grindpunk From Nowhere ima četiri pesme eksplozivnog, moćnog, svirački solidnog grajndkora od kojih najkraća traje jedanaest a najduža šezdesetdevet sekundi. Naravno da plaćate koliko hoćete ali ovo je dobro čak i da nije tako:
https://egodystonia.bandcamp.com/album/grindpunk-from-nowhere
Španski grajnder Obstetra je snimio debi album i The Evolution Paradox je po standardima jednočlanih grindcore bendova zapravo vrlo dobar. Ne da Ioritz Rosa Gutierrez sad tu nešto izmišlja toplu vodu, ali njegov deathgrind je jednostavan, efektan, pristojno snimljen i ne preteruje sa filozofijom. Dvadeset pesama zakivanja i gruva – sasvim fer:
https://obstetragrind.bandcamp.com/album/the-evolution-paradox
Njemačka postava Lost sastoji se od članova death metal bendova Abyssthrone i Abjured ali svira grindcore. Ali onako, jako disciplinovan, tvrd, težak. EP ...in time... ima pet kratkih pesama koje nisu usmerene samo na brzinu i imaju prostora i za izvesnu melodičnost ali kad se svira brzo, to je pokolj. Ako volite Nasum i Rotten Sound, Lost su apsolutna preporuka:
https://lostgrindcore.bandcamp.com/album/in-time
Belgijanci Gargor su nastali od starog hardcore benda Disaster a njihov prvi EP pod novim imenom je prevashodno death metal. Srednjeg tempa i sa puno gruva pa i sa malo melodičnijih pasaža, EP 2022 je fina, prijatna ploča dobre produkcije i jasnih ambicija da slušaoca hipnotiše i odvede na jedno daleko, kinetičko putovanje. Odličan debi za iskusne muzičare iz Brisela:
https://gargor.bandcamp.com/album/ep-2022
Liquified Cadaver Ooze je, kako se i iz imena naslućuje, old school goregrind bend pa i istoimeni demo ima četiri brutalne, kratke pesme ispunjene vrištanjem i distorzijom. Za razliku od mnogih mladih ljudi koji danas goregrind prave tako da je gotovo lišen ikakvih rifova, Liquified Cadaver Ooze – inače, mešovita brazilsko-američka ekipa – se i dalje drže klasičnije matrice i ovo je kratak ali sladak materijal. E, sad, vredi li on pet dolara morate da procenite sami:
https://liquifiedcadaverooze.bandcamp.com/album/s-t-demo-ep
Novosadske grindcore legende Nominal Abuse ne rade (barem ne nešto aktivno da ja znam) već nekoliko godina, ali upravo im je izašao živi album, After Values Have Vanished. Snimljen 2012. godine u Novom Sadu, ovo je izvrsno miksovan, snažan prikaz celog seta benda koji je bio na vrhuncu svojih kapaciteta, sa pesmam koje drže zdravi grindcrust u osnovi ali onda tu osnovu obogaćuju sa mnogo smislenih elemenata raznih žanrova ekstremnog metala. Nominal Abuse su bend koji bez problema počinje koncert pesmom od tri i po minuta kao da je to normalno za grindcore i onda nastavlja da poliva iz sve snage. Ovo je, da bude jasno SLAVLJE i apsolutna lektira za bilo koga ko voli grindcore ili ekstremni metal generalno. A daje se po ceni koju sami birate!!! Ne propustiti:
https://nominalabuse.bandcamp.com/album/after-values-have-vanished
Obično važi pravio da bendovi čija se imena završavaju sa „tomy“ spadaju u slamming death metal. Ali za njujorški jednočlani Collapstomy to, jelte, ne važi. Ovo je podzemni, muljavi ali karakterni projekat jednog Sama Justicea, negde između sludge metala i grindcore i goregrind koordinata. Album Inner Journey je prljav, muljav, ličan i prilično „stvaran“. On zvuči i kao da je napravljen u spavaćoj sobi a autor naglašava da nije koristio pitchshiftere na vokalima kao da je 1992. godina. Sve u svemu jako simpatično:
https://collapstomy.bandcamp.com/album/inner-journey
Graveater iz Estonije na kaseti …of Harrowing Remains ima četiri pesme vrlo old school death/ thrash/ black orgijanja. Ovo zaista deluje kao da je moglo nastati i pre trideset godina, sa sve produkcijom koja simpatično emulira neke od klasičnih elemenata (na primer taj kratki dilej na vokalu). No, muzika je zapravo kvalitetna i ovo je vrlo prijatan retro-metal momenat za sladokusce:
https://graveater.bandcamp.com/album/of-harrowing-remains
Došli smo do te faze u ljudskoj istoriji kada death metal bendovi sebi daju imena po terminima vezanim za fiskalne intervencije. Denomination iz Njemačke na prvom albumu, They burn as one, doduše manje zvuče kao ekonomisti a više kao propisni metalci sa muzikom koja je negde između gruvi (gore)grinda i „običnog“ death metala, sa prijatnim rifovima, niskim štimom i momačkom, energičnom svirkom. Trinaest kratkih, efikasnih pesama i dosta ljudskog krljanja, sasvim dovoljno za uživanje:
https://denomination.bandcamp.com/album/they-burn-as-one
Mortal Enslavement su iz mesta Glens Falls u državi Njujork a njihov drugi EP, Menticide nudi mrveći death metal za ljude koji vole i brutalnost i gruv u isto vreme. Ne prebrza, ali dinamično odsvirana, sa abrazivnim, ali ne studijski preupeglanim zvukom, muzika na ovom EP-ju je spakovana u pet razbijačkih pesama, pa ko preživi pričaće:
https://mortalenslavement.bandcamp.com/album/menticide
Cryptum su mladi death metal bend iz Ilinoisa i mladost ovde veoma radi u njihovu korist. Hoću reći, EP Vile Emergence ima četiri pesme propisnih rifova i kvalitetnog gruva koji svakako zvuče starinski ali zapravo su perfektni i death metal slušaocu daju sve što mu treba da uživa. Cryptum pokazuju da nije sve u inovaciji i iznenađenju već i da je veoma legitimno samo napraviti kvalitetan, autentičan i proživljen materijal klasičnog death metala i da će rezultati biti odlični:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/vile-emergence
Iako je jednočlanom projektu Brood Of Hatred glavna diferencija specifika to da je autor i izvođač, Mohamed Mêlki Tunižanin, album The Golden Age, njegov treći je i sam za sebe sasvim interesantan. Ako volite melodičniji, progresivniji death metal sa filozofskim inklinacijama, Brood of Hatred isporučuje, makar ne nudio neki veliki odmak od standarda žanra:
https://broodofhatred.bandcamp.com/album/the-golden-age
Berlinski Curse of the Soulless mi miriše po jednočlanosti ali debi album, The Miasma of the Gods nije tako loš ako volite jednostavan, organski black-death metal koji ide napred i ne osvrće se mnogo za sobom. Ja uvek padam na brzu svirku i preteće rifove pa tako i sada:
https://curseofthesoulless.bandcamp.com/album/the-miasma-of-the-gods
Prijatan, hrskav death metal na demo snimku poljskih EverdeaD nazvanom Resurrected into Plagues. Sa pet pesama (i jednim introm), ovo je siguran, ubedljiv materijal death metala koji voli dobar gruv i mošerske ritmove, ne ide nikud prebrzo, ali se i ne vuče po podu u nekakvim kontemplacijama. Ovo je kinetička, energična muzika za dobar provod u klubu Subotom uveče, i s obzirom na kvalitet svirke i produkcije, te na neke vrlo kvalitetne rifove, mislim da su EverdeaD vrlo spremni za prvo propisno izdanje:
https://everdead1.bandcamp.com/album/resurrected-into-plagues-demo-2022
Capital su iz Meksika i njihov odabrani stil je „War Death Metal“, a što u slučaju albuma Salve Patria podrazumeva tekstove koji se bave ratom ali i dosta „vojničkih“ stilizacija u pesmama. Čuju se tu razni marševski ritmovi i slično i Capital zapravo zvuče vrlo inspirisano kombinujući klasičnije death metal elemente sa tim progresivnijim idejama. Dobar zvuk, odlična svirka i taj osvežavajući pristup pesmama – dovoljno da se čovek pozbavi ovim albumom:
https://capitalwarmetal.bandcamp.com/album/salve-patria
Unique Leader izdanje za ovu nedelju je novi album kalifornijskih Embryonic Devourment a koji uprkos imenu i tipično mizoginom omotu za album Heresy of the Highest Order zapravo sviraju „intelektualniju“ vrstu tehničkog death metala. Hoću reći, kompozicije su svakako kompleksne i tehnički zahtevne u skladu sa tech-death standardima a bez preteranog instrumentalnog egzibicionizma pa je u muzičkom smislu ovo zrelo i prijatno za slušanje. Tekstualno, Embryonic Devourment serviraju bizarnu smešu konspiratologije i… recimo nekakve društvene kritike. Svakako prilično dobro izdanje za uglednog izdavača:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/heresy-of-the-highest-order
Sin of wrath su death metal ekipa iz Liona čiji istoimeni debi EP zapravo u sebi ima i dosta (post) blek metal šmeka. I to nekako dobro ispada, pesme ovde imaju ličniju, iskreniju dimenziju a opet dobijamo propisnu količinu mošerskog zakucavanja. Nije rđavo za početak:
https://thesinofwrath.bandcamp.com/album/sin-of-wrath
Ne znam što su sad finski Catabolic „militant death metal“ kad je njihov debi album, Besiege the Uncivil zapravo melodičniji i spremniji na izlazak iz uobičajenog rifaškog death metal programa nego što je prosek za death metal. Ali dobro. Ovo je bez obzira kako je žanrovski opisujete ploča sa dosta raznovrsnim materijalom i mada bi bilo previše nazvati je intelektualnom, sa svakako promišljenijim aranžiranjem nego što je uobičajeno. Produkcija takođe vrlo dobra pa je vredna svake pažnje:
https://catabolic1.bandcamp.com/album/besiege-the-uncivil
Ritual Fog iz Memfisa u Tenesiju imaju vrlo lep EP Visions of Blasphemy sa tri pesme, jako teškog, prijemčivog old school death metala. Ovo je onako, sporo, elegantno i masivno sa jako niskim štimom i debelim zvukom, valjajući snažan gruv i ukusne rifove i, za dolar, teško da ćete kupiti nešto bolje ove nedelje.
https://ritualfog.bandcamp.com/album/visions-of-blasphemy
Mathan sa Floride (originalno iz Ekvadora) trpa onaj superkomprimovani, tvrdi tehnički death metal gde skoro da nema veze kakav ritam svirate jer sve zvuči maksimalmno napucano sve vreme. No, album Darkroot Tzantza je kvalitetno napisan i odsviran sa popriličnom količinom zanimljivih tema, melodija i generalnih rešenja. Autori kažu da ima malo i muzike iz džungle, ali ovo su uglavnom ukrasi na počecima pesama, no neka vas to ne obeshrabri. Mathan su odlični, vrlo ubedljivi i nude moćan materijal na svom debiju.
https://mathan.bandcamp.com/album/darkroot-tzantza-3
Sirov, lo-fi ali odličan death metal nude Finci Extinguished na demo snimku Vomitous Manifestations. Ov o je vrlo zreo, da ne kažem odstojao i polunatruo death metal stare škole sa jasnim korenima u zvuku Grave i sličnih originatora a ove četiri pesme pakuju neke izvanredne rifove i bolestan, neodoljiv gruv u svojih šesnaestak minuta. Pa još taj omot kao sa sveske nekog tinejdžera koji je sinoć završio svojprvi prolazak kroz igru Half-Life. Prelepo:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/vomitous-manifestations
Švedski Blood Harvest records u svom katalogu ima neke odlične ploče a najnovija među njima je drugi album kalifornijskih Insineratehymn koji se zove Disembodied. Ovo je prljav, podzemni death metal po uzoru na ’90s predloške ali ne na one fensi stvari sa Floride koje je producirao Scott Burns, već pre na bendove poput Baphomet, Incantation i, naravno, Deicide (koji jesu sa Floride i koje JESTE producirao Burns) od čijeg su albuma iz 2000. godine i pozajmili ime, mada muzički više podsećaju na Amon eru ove ekipe. Envej, Disembodied je OPAKA ploča old school death zvuka koji vozi celim spektrom brzina i atmosfera, ali uglavnom tako da imate utisak da gitare i bubnjeve drže zombiji koji se raspadaju dok snimaju album. Što se kaže, ovo mislim u najpozitivnijoj konotaciji. Sjajno:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/disembodied
I Sepulchral iz Bilbaa odvaljuju superteški old school death metal na debi albumu From Beyond the Burial Mound ali ovo je materijal koji dopušta i uplive melodije između rifova koji zvuče kao da su svirani na motornoj testeri. Sepulchral se zapravo očigledno oslanjaju na klasičan švedski death metal zvuk, i unutar ovog prilično jasno kodifikovanog obrasca ne pokušavaju da sad nešto mnogo inoviraju ali pružaju pamtljive teme i melodije i potrebne količine energije. Ekstremno nedinamičan, glasan mastering naravno ploču čini težom za uši nego što je red, ali Sepulchral makar nude dobro napisane, zarazne pesme:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/from-beyond-the-burial-mound
Malevolent Assault je jednočlani švedski death metal projekat formiran prošle godine od strane čoveka po imenu Robert Lindmark a koji je devedesetih svirao u postavama kao što su Septic Grave ili Prophanity. EP The Suffering ne zvuči naglašeno „švedski“ i ovo su četiri pesme žestokog, atosferičnog, mošerskog death metala koji u srednjetempaške aranžmane nabija mnogo energije i daje slušaocu dobru zabavu tih petnaestak minuta koliko traje. A naplaćuje samo koliko date:
https://malevolentassault.bandcamp.com/album/the-suffering-2
Poljaci Thempest na svom drugom albumu, Plague Maiden donose gotovo idealnu kombinaciju agresivnog, tehničkog death metala i melodičnijih tema što opravdavaju „atmospheric death metal“ etiketu koja im se kači. Bend kaže da je u svom stvaralaštvu spojio My Dying Bride, Emperor i Vader i, da, kad poslušate album, to je zapravo vrlo dobra prečica do pune deskripcije njihovog zvuka. Thempest su vrlo kvalitetni i energični na ovoj ploči i ovo se sluša sa uživanjem:
https://thempest.bandcamp.com/album/plague-maiden
Pevač Cannibal Corpsea (i nekada Monstrosity) George „Corpsegrinder“ Fisher najavljivao je svoj solo album, Corpsegrinder nekoliko meseci unazad i već se iz prvih privjua čulo da će ovo biti zabavna ploča. Da se razumemo, ne i sad nešto kao esencijalna, ali verujem da ni George nije namerio da sa ovim menja svet. Uostalom, ovih deset kratkih, mošerskih pesama (album jedva da prebacuje pola sata) zvuče u dobroj meri kao restlovi Cannibal Corpse ali to mislim u najboljoj konotaciji: ovde slušamo uobičajene mošerske rifove, povremeno izletanje u manični thrash i puno meljućih duplih bas bubnjeva. Muzičari koji ovde rade uz Georgea su iz pratećeg benda Deeja Snydera i pričamo, dakle, o surovim profesionalcima pa album uvek zvuči kvalitetno i ubedljivo a Corpsegrinderovi karakteristični, moćni vokali po pravilu svemu dodaju bar 25% žestine, pa tako oplemenjuju i ovaj materijal. Ko voli Georgea – a svi ga vole, čovek je jedan od onih omiljenih likova u metalu – ovde će se lepo zabaviti:
https://corpsegrind.bandcamp.com/album/corpsegrinder
Jednočlani slamming death metal bendovi su retko išta više od prekomplikovane masturbacije snimljene na harddisk, ali ima izuzetaka. Francuski Dysmorfectomy aka Anthony Guern zvuči vrlo pristojno na albumu The Last Eightful Bastards (šta god TO značilo), četvrtom za ovaj projekat u poslednjih šest godina. Nije da Guern radi išta originalno ili inovativno za slem, ali njegova muzika je kompetentno napisana, odsvirana i snimljena, sa pesmama koje nude tačno ono što se od slema očekuje u razumno dobroj produkciji. Meni to sve lepo leglo:
https://dysmorfectomy.bandcamp.com/album/the-last-eightful-bastards
Ulazimo u poslednju sekciju žanrovski fluidnih albuma ali i klasičnog heavy metala. Driven To Revolt su trio sa Floride čiji album All American Con meša heavy rock sa thrash metal zvukom i tehnikama, ima zarazne, pamtljive pesme ali i prilično „tehničke“ elemente u aranžmanima, puno gruva i generalno je prijemčiv za uho. Nisam načelno ljubitelj ovako „slušljivog“ metala, ali Driven To Revolt su zapravo vrlo dobri i kvalitetno producirani pa ne mogu protiv činjenica:
https://driventorevolt.bandcamp.com/album/all-american-con
DWM iz Atlante sviraju, recimo, nekakav post-metal, post-hardcore, poluscreamo stil na svom EP-ju past pains. Ovo je pet pesama žestoke, abrazivne, ali ne i nekontrolisane ili bezoblične svirke, DWM zapravo odlično vladaju atmosferom i aranžmanima, pakujući u kratke pesme jasne i snažne iskaze. EP se naplaćuje koliko sami odaberete a s obzirom da se radi o kvalitetno produciranoj, dobroj muzici, to je vrlo fer:
https://13dwm36.bandcamp.com/album/past-pains-2
Znam da se stalno žalim na preglasan mastering, ali kalifornijski Beyond The Roots su uspeli da im nekako EP Rites of Passage bude i pretih i prekomprimovan u zvuku. Ako se na stranu stave ti problemi, ovo je zanimljiv metal koji kombinuje ekstremne, thrasherske pa i death metal elemente sa melodičnijim hedbengerskim metalom. Prilično interesantna kombinacija i solidna harizma na strani pevačice Natalie Nova.
https://beyondtherootsband.bandcamp.com/album/rites-of-passage-ep
Šveđani Ridanzius su se potrudili da im EP Roots All Rotten bude masterovan malo dinamičnije nego što je danas standard i za to sledi pohvala. A ni muzika nije loša, valjajući energičan, old school hard rock/ heavy metal za bir drinkere i helrejzere ali uz izbegavanje izlizanih klišea i sa nikako savršenom ali vrlo iskrenom izvedbom ova četiri laka komada. Pohvale:
https://ridanzius.bandcamp.com/album/roots-all-rotten
MØTIVATIØN nije ni supergrupa nego projekat koji ujedinjuje masu muzičara iz sveta metala i panka na albumu The Infinite 8 Steps tø Pøwer / Møney / Møre. Ovde imamo članove iz Agnostic Front, L7, Black Anvil, Toxic Holocaust, High Reaper, Obituary, Lunachicks, EYEHATEGOD, Faith No More i album kombinuje gruv i doom-sludge težinu za potrebe svoje sarkastične poruke. Muzika je abrazivna, no, nije da album pati od baš hiperpamtljivih pesama i ovo se sasvim lepo posluša ali neće baš biti zabeleženo kao legendarni klasik:
https://motivationdoom.bandcamp.com/album/the-infinite-8-steps-t-p-wer-m-ney-m-re
Blood Incantation bi u normalnim uslovima išli u death metal sekciju nedeljnog osvrta na metal, ali njihov novi EP (mada, zapravo album), Timewave Zero je čista elektronska ambijentalna muzika. Sa korenima duboko u naučnoj fantastici, ova ekipa iz Denvera, uostalom, prirodno inklinira ka svemirskim ambijentima napravljenim od prijatnih sintisajzerskih dronova. Osam pesama na Timewave Zero su zapravo dve dugačke kompozicije razdeljene na stavove, a muzika je mnogo manje hermetična nego što ova ozbiljnost u prezentaciji sugeriše. Timewave Zero je najpre topla ambijentalna supa kojoj nije strana klasična harmonija i ako volite Tangerine Dream i njihovog bivšeg člana Klausa Schulzea, Timewave Zero će biti nesumnjivo prijatno iskustvo:
Jeste li raspoloženi za malo melodičnog, himničnog power metala vođenog klavijaturama i sa angelskim ženskim vokalima u prvom planu? Ako jeste, Queen of Dreams iz Viskonsina imaju, što se kaže, vaš broj. Debi album ove ekipe je vrlo sigurna prezentacija svega onog što ovaj bend jeste i želi da bude, sa pesmama koje su neodoljivo slatke – da ne kažem OTROVNO slatke – napucanom, nedinamičnom produkcijom i dominatnim vokalima jedne Lnz J Prazak (tako se žena zove, nisam imao šlog dok sam kucao). Nascent Realm nije generički power metal album i autorski je ovo dovoljno maštovito za moje potrebe a muzika je opet dovoljno fokusirana da pesme imaju radio-friendly trajanja i lepe razvoje osnovnih tema, bez gubljenja u kvazisimfonijskim aranžmanima. Probajte:
https://queenofdreams.bandcamp.com/album/nascent-realm
Stellagen iz Sidneja nisu možda po definiciji moj tip metala, ali album From Dying Stars svakako ima dosta kvaliteta u svojoj mešavini melodičnog, gizdavog power metala sa nekim ekstremnijim žanrovima. Te kombinacije power i death metala, supermelodičnih gitara i blastbitova znaju da me pronađu kad sam slab, a Stellagen povremeno izvaljaju i neki jako dobar rif pa na ovom albumu zaista ima šta da se čuje. Podrška:
https://stellagenmusic.bandcamp.com/album/from-dying-stars
Knights of the Forge iz Zapadne Virdžinije doslovno kažu “I play heavy metal, live by metal law” u svojoj prvoj pesmi i to, mislim, govori dovoljno o njihovom prvom albumu, Metal Law. Pričamo o himničnom, melodičnom, ali zapravo dovoljno svedenom power metalu sa thrash metal osnovom, koji se ne gubi u harmonskim istraživanjima i simfonijskim aranžmanima nego se trudi da bude pozitivno cheesy intoniran i da slušaoc auhvati na epsku atmosferu i dobar rif. Ima to dosta šarma, mada će, verujem, nekome smetati pevački stil gitariste Samuela Schaefera. No, ako se na to naviknete, ovo je prijatan album poštenog metala:
https://knightsoftheforge.bandcamp.com/album/metal-law
Thunderor su kanadski trio sa bivšim članovima Skull Fist, Annihilator i Metallian. Solidan pedigre a prvi album, Fire it Up je melidičan, cheesy heavy metal materijal sa ekscentrično visokim pevanjem Johnnyja Excitera i pesmama koje su uglavnom sklopljene oko tih njegovih vokalnih tema. Kome se dopadne njegova izvedba, dopašće mu se ceo album jer je sve napravljeno da se istaknu ove melodije. Nije neprijatno:
https://thunderor.bandcamp.com/album/fire-it-up
Poljaci Aquilla zvuče jako slatko na svom drugom albumu, Mankind’s Odyssey, svirajući epski, svemirski heavy metal koji počiva na himničnim temama i umiljatim gitarskim solažama. Meni se ovo prevashodno sviđa što pored sve cheesy atmosfere i lirike dobijamo muziku koja se oslanja na zdravu trešersku osnovu, nudeći svakome ono što voli: i melodiju i hedbeng-frendli cepačinu. Pevač malo-malo pa izvuče old school falseto i mada mu engleski naglasak nije idealan, album je vrlo prijatan za slušanje:
Kad se bend zove Sin Starlett a album – inače četvrti u opusu – Solid Source of Steel znate da imamo posla sa metalom koji se iskreno i sa puno ljubavi oslanja na ’80s predloške. I svakako, ovi Švajcarci isporučuju i ne štede. Album u svojih skoro pedeset minuta donosi prelepe cheesy teme i fist-benging ritmove, pevača koji bukvalno može da funkcioniše samo u metalu i nigde drugde, ali je ovde sjajan, te produkciju koja je primamljivo dinamična i i sama ima dosta ’80s šmeka. Vrlo dobra ponuda sa sve dugačkim, komponovanim solažama:
Dosta slično i mistični dvojac Doublegeddon, za koji se ne zna odakle je i članovi tvrde da su reinkarnacije staih sumerskih (polu)božanstava, na svom albumu Geddon Dangerous donosi melodičan i epičan, jelte, heavy metal kao teleportovan sa polovine osamdesetih. Doublegeddon imaju bezvezno ime i pomalo iritantan gimik ali muzika je respektabilno dobra, pa će svaki ljubitelj WASP i sličnih pojava iz zlatnog doba heavy metala ovde naći u šta da zarije zube. Dva čoveka, ali majstora svog zanata, sa odličnim pesmama i kvalitetnom izvedbom:
https://doublegeddon.bandcamp.com/album/geddon-dangerous
I meksički Evil Shade zvuče autentično old school i njihov EP Vandals je negde između NWOBHM i speed metal formula, sa još uvek melodičnim ali zaprljanim, uličnim izrazom kome vrlo lepo pasuje pomalo muljav, ali organski i neprskan zvuk i pevački stil koji je na meniju. Rifovi su dobri, a to je važno, i bend pruža odličan program, završavajući kvalitetnom obradom Running Wild. Preporuka ko kuća:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/vandals
Age Of Infernal je kućni projekat izvesnog Dana Johnsona iz Edinburga i u tekstu što ide uz album Just for the Hell of It, autor objašnjava kako je posle nekoliko godina neaktivnosti poželeo da opet svira, pa se čuo sa raznim drugarima i rođacima koji su ovako ili onako doprineli albumu (pomogli oko programiranja bubnjeva, snimili kod kuće bas-linije, napisali neke tekstove…) i mada sve to zvuči kao relativno neobavezna drugarska zabava, album je zapravo vrlo prijatan, progresivni metal. Ozbiljno, ovo je melodično, maštovito i prilično dobro producirano, vredno svake pažnje, a naplaćuje se samo onoliko koliko ste spremni da date:
https://ageofinfernal.bandcamp.com/album/just-for-the-hell-of-it
Kad se bend zove Metalucifer a EP Heavy Metal Ninja to sve sluti na neku jeftinu zajebanciju, no ova japanska ekipa radi već decenijama i mada novi EP ne donosi bogznakako originalno interpretiranje klasičnih heavy metal tropa, pričamo o dovoljno prijatnom materijalu da se posluša. Pesme imaju verzije i na Engleskom i na Japanskom što je posebno simpatično:
https://metalucifer.bandcamp.com/album/heavy-metal-ninja
Šveđani Hammerfall imaju dvanaesti album, Hammer of Dawn (nazvan, siguran sam, po oribitalnom laseru iz igračkog serijala Gears of War) i njihov melodični, gizdavi power metal je ovde neukaljan ikakvim sumnjama ili oklevanjima. U jedva nešto više od 40 minuta Hammerfall isporučuju gomilu himničnih refrena i razuzdanih gitarskih solaža preko duplog bas bubnja i, sa deset pesama, radi se o više nego ekonomičnom pakovanju. Epski, energično, melodično a opet odmerenih dimenzija, apsolutno valja pohvaliti Hammerfall za ukus:
https://hammerfall.bandcamp.com/album/hammer-of-dawn
Austrijski Venator je najnoviji bend sa debi albumom na Dying Victims Productions i, kao i dobar deo njihovog kataloga, možemo da kažemo da je ovo vrlo prijemčiv prvenac. Venator sviraju melodičan a opet „street“ hevi metal koji hvata i za gušu i za srce i mada ne može da se kaže da ovo nije cheesy, ovo je onaj plemeniti kič koji ne zaklanja iskrenost i neposrednost izraza. Bend trese dobre rifove i slušanje albuma je kao da gledate neki B akcijaš iz osamdesetih ubrzan na najmanje trostruku brzinu. A pritom ste pre toga pojeli čitav kolut selotejpa. Hoću da kažem, sjajno je, uživajte u pravom hevi metalu:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/venator-echoes-from-the-gutter
Isti izdavač je izdao i treći singl australijskih Spectre i Drifter / The Black Jewel zvuči zdravo old school, postavljen negde na teritoriju između glam roka, hard roka i glam metala. Ima tu solidnog ’70s vajba, ali sa jednom sirovijom notom u zvuku i očiglednim naporom da se postigne prirodnija produkcija, daleko od studijskog peglanja i trikeraja. Spectre time zvuče nekako iskrenije pa i ranjivije i ne mogu da kažem – ovo mi je vrlo simpatično:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/spectre-drifter-the-black-jewel
Pre nekoliko nedelja sam hvalio Saxon za odličan novi albm a sada i Scorpions dolaze sa iznenađujuće svežim i vitalnim albumom Rock Believer. Kao neko ko sluša metal već četrdeset godina uvek sam iznova šokiran kada bendovi koji su u mom detinjstvu već bili smatrani veteranima izbacuju nove albume koji su pritom i dobri. Scorpions postoje od 1964. godine, za ime sveta a prvi album im je izašao pre pola veka! I mislim, koliko je realno da Rock Believer bude opuštena, sigurna, baš onako majstorska a nepretenciozna kolekcija veselih rok pesama? Pa, eto, skroz realno. Klaus Meine i ekipa nikada ni nisu jurili neku dubinu, progresivu, transcendenciju i uvek su bili zadovoljni da vrte kvalitetno obrađene teme klasičnog heavy roka – znoj, seks, zezanje – pa su onda imali dugačku fazu u kojoj su bili prepoznati pre svega kao power-ballad bend za sve prilike. Ali Rock Believer je prosto izuzetno prijatna kolekcija heavy rock pesama koja pokazuje da ova formula uopšte ne zastareva ako umete da je radite. Gas in the Tank, Knock ’em Dead, sve su ovo pesme koje su mogle nastati doslovno bilo kada u poslednjih pedeset godina, odsvirane sa umećem ali i sa nesumnjivim uživanjem i, pa… eto, Scorpions… i dalje relevantni posle svih ovih godina.
Za kraj i kao album nedelje: spid metal IZ PAKLA. Ili makar pravo slavlje old school speed metala koji zvuči kao da ga je pravio sam Lucifer u svojoj buntovnoj tinejdž-fazi. Norveški Deathhammer imaju peti album, Electric Warfare in on je, da prostite, pun genijalnih rifova, nervozne svirke u kojoj muzičari kao da prestižu jedan drugog sve vreme, a miks je osvežavajuće „starinski“ sa vrlo organskim zvukom instrumenata i svirkom gde se čuju ljudi a ne samo efekti i pedale. Electric Warfare je apsolutno remek delo speed-thrash metala i album za kakav imamo samo mnogo sreće da se uopšte takvi prave u 2022. godini:
https://deathhammer.bandcamp.com/album/electric-warfare
