Zahvaljujući provođenju nedelje više u krevetu nego na nogama, jesam imao prilike da igram više igara i čitam više stripova, ali metala se nisam naslušao, pa danas imamo malo manju količinu izdanja nego inače. Ali su dobra. Da ne kažem LEKOVITA. Poslušajmo!

Blek metal na početku i, takođe na početku, odlična pokazna vežba iz ruskog blek metala na četvrtom albumu kungurskog dvojca, Aveth. Der Untergang je ploča ledene, melanholične i mračne atmosfere, ličnog izraza i produkcije koja ne žrtvuje masu prostornosti. Aveth pišu dugačke i epske pesme o depresivnim temama i izvode ih sa mnogo ubedljivosti pa je Der Untergang dostojanstven, otmen album slovenske širine i duševnosti. Još i taj omot!

https://aveth.bandcamp.com/album/der-untergang

Jesmo li do sada pisali o ijednom bendu iz Lihtenštajna? Ako nismo, Tankfist su prvi a njihov ovogodišnji EP, Smoke Mortar donosi tri pesme sirovog, zlog i jeftinog blackened thrash metala. Sve ovo zvuči jako narogušeno i negativno (u najpozitivnijem smislu) i Tankfist su kao ispali iz nekog mračnog momenta u osamdesetima kada su se negativne emocije i nezadrživ impuls za kreiranjem susreli u idealnom i srećnom spoju. Puno krljanja i dreke za samo jedan švajcarski franak:

https://tankfist666.bandcamp.com/album/smoke-mortar-ep

Shadows? SHADOWS? Zar ovaj nemački blek metal projekat sa, slutim, samo jednim članom nikada nije čuo za slavni surf-rock bend skoro istog imena? Enivej, prvi demo ovog projekta, Anomie, ima tri pristojne pesme sa malo zakivanja i malo lepe emocije, snimljen sasvim pristojno i sa sasvim zavidnim nivoom kvaliteta svirke. Nije loše za prvi snimak!

https://shadows666.bandcamp.com/album/anomie

Eternal Sombre Curses je kompilacija demo snimaka i svega što je singapurski bend Purbawisesa napravio u prvoj deceniji ovog veka (zaključno sa 2011. godinom) i ovo je 50 minuta krvožednog blek metala stare škole, sirovog (mada ne sasvim nekvalitetnog) zvuka i vrlo lošeg raspoloženja. Samo za utreniranu klijentelu, ali ovde ima pravih bisera:

https://purbawisesa.bandcamp.com/album/eternal-sombre-curses

Zanimljiv (post)blek zvuk nam stiže na prvom EP-ju maštovito nazvanog trija Die Not, Poor Death iz Sjeverne Karoline. Sam EP, Deadwater Rose je zapravo lepo snimljen i miksovan imajući u vidu da je ovo očigledno prilično partizanska akcija a muzika je, pa taj hermetični, ali emotivni post-blek stil koji ume da bude i oštar i melodičan. Nije rđavo a cenu određujete sami:

https://dienotpoordeath.bandcamp.com/album/deadwater-rose

Inače sjajni britanski sludge-stoner autor, Froglord, nam je pre neki dan poslao mejl da je napravio blek metal ploču tematski orijentisanu na, er, miša Stjuarta Litla. I Hate Stuart Little je ime i projekta i EP-ja i ovo je onako, jeftino i gruverski, kao i Froglord i ima šarma. Pogotovo ako i vi delite mržnju prema Stjuartu:

https://ihatestuartlittle.bandcamp.com/album/i-hate-stuart-little

Ysyry Mollvün je jednočlani argentinski blek metal projekat koji na istoimenom albumu donosi ogromnu količinu koncepta, a što ga postajete svesni već kad vidite omot. Radi se o projektu započetom pre još deset godina a koji je zasnovan na starosedelačkom folkloru i mitovima. Muzika je, čak, iznenađujuće „normalna“ sa blek metalom koji se sasvim ugodno smešta uz tradicionalnu ritualnu muziku i kompozicijama koje su korektno aranžirane i producirane vrlo solidno. Folk-metal, u svojoj blek metal formi je neretko jedna od najmaštovitijih formi modernog metala, a Ysyry Mollvün potvrđuje ovo pravilo:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/ysyry-mollv-n

Isti izdavač, Avantgarde Music izbacuje i prvi album kanadskih Vastatum, Mercurial States of Revelation i, mada je bend nov, radi se o ljudima koji već decenijama rade u kanadskom blek metalu sa bendovima Vanquished, Kaifrun i Hostium. Vastatum nudi atmosferičan, pomalo melanholičan, ali svakako i hermetičan moderni blek metal, bez previše naklona shoegaze tropima, ali sa uporedivom ljubavlju prema ranjenoj emociji i njoj odgovarajućem zvuku. Solidno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/mercurial-states-of-revelation

Ima već previše bendova koji se zovu Faust, pa je novi francuski projekat rešio da doda i jedan vidljiv umlaut u svoj logo. Dakle, Fäust, na istoimenom EP-ju sa dve pesme nudi, pored umlauta i izvrsno producirani, vrlo ambiciozno aranžirani, epski blek metal koji nema problem da odluta i u šredersku power metal teritoriju kada mu to odgovara. Impresivno izdanje, i svakako bend koji valja držati na oku:

https://faust666.bandcamp.com/album/f-ust

Takođe iz Francuske su In Hell, ali njima je Lex Divina Terrores drugi album i ovo je mračan, agresivan black-death metal sa mnogo zujećih, pretećih rifova i brze svirke. Bend, da ne bude zabune, dosta polaže i na atmosferu i ovo nije samo krljanje iz sve snage svo vreme, ali ja svakako volim bendove koji vole da u isto vreme sviraju i brzo i komplikovano, pa In Hell od mene dobijaju podršku:

https://inhellblackdeath.bandcamp.com/album/lex-divina-terrores

Ime Flayed God sugeriše onaj najgrđi, najsuroviji black metal ali istina je da ova ekipa iz Džordžije više vuče na blackgaze i da je njen novi EP Chambers of Misery kombinacija energične svirke, opipljivog emotivnog očaja, avangardnih ambicija i produkcije koja baš ne pati od dinamike. No, sve to na gomili daje zapravo dobar paket i mada jeste naporno za uši, Flayed God su originalni i prilično dobri:

https://theflayedgod.bandcamp.com/album/chambers-of-misery

Prelazimo na doom, sludge, stoner, psihodeliju… Nizozemski jednočlani Sfeerverzieker je sa svojim debi EP-jem, Wrath of the Child spravio preteću, mračnu i mučnu kolekciju sporog, teškog sludge-doom metala. Pesme nemaju naslove (samo rimske brojeve) ali imaju preteću atmosferu, dobre rifove i energičnu, a sporu svirku. Dobar zvuk, dobar koncept, dobra izvedba, solidan početak za Sfeerverzieker:

https://sfeerverzieker.bandcamp.com/album/wrath-of-the-child

Graves for Gods su australijski doom metal sastav čiji debi album, The Oldest Gods zvuči, pa, vrlo ’90s. Ako ste ikada voleli rani Paradise Lost ili my Dying Bride, Graves for Gods rekonstruišu taj Peaceville zvuk i donose korektnu kombinaciju death metal oštrine i romantične, tužne atmosfere. Četiri dugačke pesme u 40 minuta, pristojna produkcija, vrlo solidno:

https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/the-oldest-gods

Novo izdanje mađarskog Psychedelic Source Records je živi album sastava Slight Layers. Live at Aurora je snimak koncerta iz istoimenog, jelte, budimpeštanskog kluba i ovo je nešto manje od četrdeset minuta kvalitetne, izdžemovane psihodelije, kako smo već navikli od ove ekipe. Slight Layers su pritom vrlo svedena ekipa, jedan klasičan power trio i ovde se dobija čista krtina, bez trikova i nekakvih eksperimenata. A kao i uvek, plaćate koliko želite. A želećete:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/live-at-aurora

Priča o novom EP-ju jednočlanog američkog (post)doom metal projekta Post Luctum je da je autor imao vrlo ozbiljne zdravstvene probleme prošle godine, oporavljao se od operacije, pa pisao instrumentalne doom pesme jer mu je jedino to polazilo za rukom, bla bla bla, i mada je sve to lepo, da muziku stavi u kontekst i humanizuje, istovremeno nije garancija da će vam se EP The Night Carries On dopasti. Ali ako volite kvalitetni, melodični, jako emotivni post-doom, e, pa onda ste u prilično dobrom položaju. Ovo je nežna, ali glasna, hermetična ali dobrodošlicom ovenčana muzika, producirana kvalitetno i napisana sa dosta autoriteta:

https://postluctum.bandcamp.com/album/the-night-carries-on-ep

Ruse Sand’n’Roll sam nedavno pominjao po dobru na ime njihovog recentnog albuma, Pathological Nature Of Human Stupidity, a novi EP, Damnation ima dve pesme snimljene uživo i zvuči dobro, sanjalački, meditativno, gruvi i hevi. Dakle, dobijate sve što je potrebno u jednom paketu koji plaćate koliko želite? Tako je, a i zvuk je odličan:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/damnation-ep

Nije li ime Mud Spencer najbolje koje ste čuli ove godine? Pa još za indonežanski fuzz-metal bend koji izlazi za italijanski Argonauta Records!! Fuzz Soup, kako se album zove, je zaista brboćuća, proključala supa rifčina, prelepog, toplog fuzza, malo garaže i surf rocka, i neprestanog gruva. Mud Spencer je, da bude jasno, jednočlani bend, čija je muzika (doslovno) pravljena sedeći na krevetu ali Fuzz Soup je vrlo kinematična i iznenađujuće lepo producirana ploča značajno iznad one-man proseka kvaliteta koji inače ja lično vezujem za ovakve projekte. Rodolphe, kako je ime čoveku koji sve ovo pravi, se pokazao kao izuzetno nadaren  i nadam se da je ovo tek početak blistave karijere:

https://mudspencer.bandcamp.com/album/fuzz-soup

Viral Tyrant? Šta još neće smisliti u tom Portlandu. Elem, ovaj kvarter koji se na promo-fotografiji slikao sa sve okultnim parafernalijama, na EP-ju Vosrutan ima dve spore, teške pesme snažnog psihodeličnog doom metal zvuka. Lepo to zvuči, i, onako, prljavo je i jednostavno i mada teško da pričamo o nekakvom revolucionarnom čitanju žanra, prija ako ste u pravom raspoloženju:

https://viraltyrant.bandcamp.com/album/vosturan-single

Made Of Miracles Collection je, dakle, kompilacija projekta Stone Rebel, ko zna koja po redu, ali kako ovaj francuski projekat ionako izdaje neshvatljivu količinu albuma, uvek dobro dođe kada se ovako napravi kao neki presek. Ako volite Stone Rebel, već znate da li vam ovo treba. Ako ne volite, ne treba vam. Ako prvi put čujete za projekat, poslušajte – ovaj mirni, prijatni, meditativni instrumentalni program možda baš bude ono što vam treba za ova teška vremena:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/made-of-miracles-collection

Ponovo Argonauta Records a ovog puta bend, Sunczar, je iz Frankfurta. Mada su mu članovi, reklo bi se, malo Nemci, malo Grci a malo i Hrvati. Globalizacija na delu, a album, Bearer of Light je kombinacija stoner metala i groove metala, sa tvrdim zvukom i jednim dubokim uverenjem da devedesete nikada nismo prerasli, već da smo ih se samo postideli. E pa, Krsto i ekipa se ne stide, pa ako se vi stidite ali ste ipak radoznali, Bearer of Light je svakako korektno, kvalitetno sklopljena ploča:

Rusi Bongtower na ovom albumu, Oscillator II, nude superiornu – i podugačku – reinterpretaciju formula koje su već uspostavili na Last Summer Days iz 2020. godine. Ovo je još jedan „zvučni film“ sa sve glumljenim uvodima, a koji govori o sovjetskom kosmičkom programu i vozi psihodeličan, vrlo faziran stoner-doom metal. Ako su vam se dopadali prethodni Bongtower radovi, Oscillator II je ovo u razvijenoj formi, sa dosta odlične muzike i konceptom koji je vrlo naglašen:

https://bongtower.bandcamp.com/album/oscillator-ii

Prelazimo na bržu muziku, thrash, hardcore, grindcore, death metal i takve stvari… Kvartet Brat iz Nju Orleansa i ne zna kako dobro ime ima. Iako se bend vodi kao grindcore/ powerviolence, novi EP, Grime Boss je bliži sporom, izuzetno nasilnom sludgecore zvuku. Koji ume da zavari i brzo, ali se najbolje oseća u sporom, teškom, valjajućem, metodičnom prebijanju. Heavy zvuk, ulični feminizam (jedna pesma se zove Girl Muscle), namrštenost za sve pare – Brat su zvučno veoma dobro usklađeni sa svojim životnim stavovima.

https://brat504.bandcamp.com/album/grime-boss

Agamenon Project nastavlja da objavljuje po jedan split nedeljno pa tako ove nedelje dolazi na red EP urađen u kolaboraciji sa projektom Gastropod. Agamenon Project x Gastropod je jedan od boljih radova Agamenon Projecta u poslednje vreme, jer je brazilski solo-umetnik ovde u prilično nadahnutom grindcore formatu koj ima samo malo death metal elemenaa da ga oplemene i učine manje monotonim. Tri pesme za AP a onda takođe jednočlani Gastropod zvuči solidno sa svojih šest komada lo-fi ali ne previše lo-fi grinda. Lepo i kao i uvek, plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/03-22-agamenon-project-x-gastropod

Načelno nisam neki ljubitelj melodičnog death metala ali povremeno uleti nešto što mi donese osmeh na lice. U slučaju bugarskih komšija Deadscape i njihovog debi albuma, Of the Deepest Shade to će najpre biti odlični vokali Mirele Kaleve koja pošteno krklja i urla preko epskih, melodičnih matrica ali i klin muških vokala što ih daje basista Aleksander Trifonov. Pesme koje Deadscape pišu su pristojno različite među sobom, krećući se između folk i power metal ekstrema i ovo je, mislim, za ljubitelje melodeath muzike, lepa ponuda:

https://deadscape.bandcamp.com/album/of-the-deepest-shade

Oros su mladi bend iz Kolorada i njihov debi EP, Orogenesis donosi tri fino napisane i realizovane pesme death-thrash-groove metala. Zna se da nisam preterano lud za groove metal formatima, ali Oros pišu lepe pesme i sazrele, složene aranžmane pa ovo vrlo lepo curi i može se slušati sa zadovoljstvom više puta za redom. Miks je pritom dosta zdrav i Oros od mene dobijaju svu moguću podršku:

https://orosband.bandcamp.com/album/orogenesis

Indonezijski sastav Instigates debituje albumom Victims of Deception a koji donosi disciplinovan i zreo deaththrash metal sa dobrim rifovima i kvalitetnim pesamama. Možda se poneka zamerka može dati produkciji koja jeste čista i kvalitetna ali joj ponegde fali dinamike (bubanj, pre svega) ali bend piše vrlo dobru muziku i nudi propisan mošerski program za ljude koji vole brzo i žestoko i tu nema šta da se filozofira:

https://instigates.bandcamp.com/album/victims-of-deception-2

Čileanci Verbum nude sasvim klasičnu smešu death i doom metala, posoljenu sa nešto blek metala na svom debi albumu Exhortation to the Impure. Ovo je objavio Iron Bonehead, pa, dakle, pričamo o materijalu koji je kvalitetan i ima jednu autentičnu crtu izraza, ali svakako nije u pitanju ploča koja sad tu nešto resetuje žanrovske trope itd. No, ko voli mračne, teške rifove, svirane užasno sporo i sve što ide uz njih, uključujući vokal kao iz nekog košmara, dobija ovde svoj fiks:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/verbum-exhortation-to-the-impure

Australijski Descent, pak, na svom drugom albumu, Order of Chaos, nude zakivački, energičan black-death zvuk koji, istina je, nema ambicije da probija ikakve žanrovske granice, ali filno zvuči, sa svojom kombinacijom švedskim death metalom inspirisanog superteškog zvuka i malo blek metalskih melodija. Fina ploča, mada, naravno, zvučno kao napravljena od cigala. Koje se šutiraju:

https://descentmetal.bandcamp.com/album/order-of-chaos

Indonežanski slem! Moja jedina slabost! Prvi album indonežanskog benda Vitrectomy zove se Unconvincing Veracity (neke ljude je, jednostavno, teško ubediti u bilo šta) i ovo je ekstremno nabadački, težak slamming death metal, sa vokalima koji su samo tekstura i ništa više, potpunim odsustvom dinamike iz mastera i pesmama koje su smena zakivačkih blastbitova i bolesnih, plesnih slemova. Mislim, ŠTA vam još više treba?

https://brutalreignproductions.bandcamp.com/album/unconvincing-veracity

Druid Lord ne samo da je odlično ime za death-doom metal bend nego je i ovaj bend, iz Orlanda na Floridi u potpunisti zaslužio to svoje ime. Treći album ove ekipe, Relics of the Dead mračan je i atmosferičan komad old school death-doom magije sa finom odnosom sporosti i brzine, pun okultnih rifova i modalnih solaža i mada Druid Lord ne pucaju od originalnosti niti od raznolikosti, to svakako mogu da budu prednosti. Jer ako vam se dopadne kako album počinje, to je manje-više kako će on i ići do kraja, sa odličnom atmosferom i ponekom memorabilnom temom, ali svakako bez puno novih trikova. Lep, vrlo dinamičan master u mnogome doprinosi prijatnosti slušalačkog procesa:

https://druid-lord.bandcamp.com/album/relics-of-the-dead

Ne biste verovali koliko ima metal bendova sa imenom Abyss, sve dok ne odete i odradite pretragu na Metal Archivesu. No, i tada ćete biti iznenađeni kada vam kažem da grčki death-thrash sastav ovog imena nije na spisku. Ne znam zašto jer se album Death Revival, upravo izašao za Transcending Obscurity, bez napora ubraja među najbolje ploče koje sam čuo ove nedelje, pa i ovog meseca. Pričamo o vrlo srećnom braku između proto-death metala Possessed i old school nabadačine jednih Obituary, gde Abyss kroz sedam nestašnih pesama prikazuju i odlične rifove i prosvirane solaže, odlične sviračke kapacitete pa i vrlo solidnu produkciju. Bend se, da se razumemo, ne može nazvati originalnim ni u kom slučaju, ali ova svirka zvuči kvalitetno, a ploča je jako zabavna. Pa uživajte:

https://abyssusgreece.bandcamp.com/album/death-revival-death-metal

Za vrlo lepo shvaćen old school death metal skrenuću vam pažnju na Habitual Slaughter, samo jedan od nekoliko jednočlanih projekata momka po imenu Graham Matthias koji živi u Engleskoj. EP Feast for the Beast je debi izdanje ovog partikularnog projekta i donosi odlične rifove, sjajne solaže, ubedljiv vokal, i pesme koje plene jednostavnošću i neposrednošću. Autor eksplicitno kaže da je želeo da i muzika i produkcija povuku na rane devedesete i misija je apsolutno ispunjena. A ja sam uživao:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/feast-for-the-beast

Thou Shalt Not je simpatično ime a bend je iz Ohaja. Novi EP, Sanctuary of the Vile nudi grdan blackened-death metal sa puno mučnih rifova i gotovo grajnderskom opsesijom stalnim promenama tempa. No, Thou Shalt Not zapravo pišu solidne pesme i imaju dobar, jeftin a kvalitetan zvuk, dok su im gitare stalno zaposlene i ne prestaju da rade nešto zanimljivo:

https://thoushaltnot666.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-vile

Škotsko-grčki kvartet Penny Coffin zabada najstrašniji death-black-grind na kaseti ΤΕΦΡΑ / ΣΚΕΛΕΤΙΚΟ ΣΚΟΤΑΔΙ a koja kombinuje njihov prvi demo sa par novih snimaka. Nije ovo pametna muzika, ali je napravljena spretno, da se usredsredi na golu agresiju ali da ostavi dovoljno prostora da se malo i diše, pa su kompozicije i preko sedam i osam minuta kada zatreba. Ko može da izdrži ovoliko krljanje svo to vreme, treba da posluša:

https://drycough.bandcamp.com/album/-

Redivider je, pa… ne znam kakvo ime za death metal bend ali se svakako iz njega naslućuje da bend svira death metal. Istoimeni prvi demo ima tri pesme poprilično brutalne svirke, sa kombinacijom bolesnog gruva i zakucavanja tipičnom za brutal death krilo ove muzike. Ne preteruje se ovde, razumećete, sa originalnošću ali Redivider ionako kažu da sviraju old school death metal i nude nam  korektne omaže, recimo Devourmentu, samo sa zaista malo više old school pozicija. Lepo. Demo plaćate po ceni koju sami odaberete:

https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/redivider-demo

I Kanadski Necrocroft zvuče vrlo korektno na svom prvom izdanju, EP-ju Crown of Flesh iako ni sami ne probijaju nekakve žanrovske granice. Njihov death metal i sam ima dobar odnos brutal death metal i old school death metal pristupa, pa se ovde mešaju atmosfera i nabadanje, gruv i upečatljive teme itd. Necrocroft su i lepo producirani pa ovaj mesnati, heavy EP može da vam ulepša nedelju:

https://necrocroft.bandcamp.com/album/crown-of-flesh

Kome je malo smor sav taj old school i brutal death zvuk, evo malo lepe, melodične progresive: Phreneticis su iz Lisabona i njihov death metal je sav u komplikovanim, sinkopiranim ritmovima i minuciozno napisanim temama, sa aranžmanima koji nisu SASVIM neprirodni i izlomljeni već prate nekakvu logiku tema, pa se EP Maze Of Time vrlo lepo sluša. Za prvo izdanje, ovo je vrlo solidno producirano a i obavezni jazz-rock delovi su fina osveženja:

https://phreneticis.bandcamp.com/album/maze-of-time

I brazilski Escarnium je pomalo progresivan, pogotovo ako slušate šta radi gitara, ali je muzika mnogo brutalnija, brža, i ima jednu „kosmičku“ dimenziju. EP Through the Depths of the 12th Gate dolazi skoro šest godina nakon poslednjeg albuma, ali je bio vredan čekanja iako ima svega dve pesme. A od kojih je druga obrada finskih Amorphis. Jer, Escarnium su ovde dominantni, ubedljivi, moćne atmosfere i apsurdno kvalitetne svirke, pa svakako provucite ovaj materijal kroz uši:

https://escarnium.bandcamp.com/album/through-the-depths-of-the-12th-gate

Za poslednju sekciju idemo na žanrovski amorfne bendove ali i na klasičan heavy metal. Finski Sargassus dosta dopadljivo kombinuje post-metal sa malo death i black metal elemenata za zvuk koji je istovremeno i prilično „andergraund“ ali i otvoren za publiku različitih profila. EP The Albatross je vrlo dobro produciran i ima tri srednjetempaške, dosta progresivno aranžirane pesme, sa sve neočekivanim ali perfektno pogođenim klin vokalima i osećajem za narativ. Ubedljivo i autoritativno:

https://sargassus.bandcamp.com/album/the-albatross

Kad smo već kod „post“ formi, Age of Apocalypse iz Njujorka se vode kao posthardcore skupina mada njihov zvuk sa svojim nabadačkim, navijačkim srednjim tempom može da bude interesantan i beatdwon publici. Ozbiljno. Tako je album Grim Wisdom zahvatio obe strane hardcore amplitude i nudi materijal i za „intelektualce“ i za mošere. Zanimljiva, raznovrsna ploča:

https://ageofapocalypseny.bandcamp.com/album/grim-wisdom

Well, ne znam ko je očekivao novi album Tonyja Martina u 2022. godini – poslednji je bio još u 2005. – ali taj se sada sigurno slatko smeje. Thorns je poštena, energična ploča mejnstrim metala koji se oslanja na zvuk Black Sabbath iz perioda kada je Martin tamo radio, samo, jelte, dosta zaslađeno. No, ovo je DOBRO, dajući onaj pravi, časni metal koji kič prihvata kao neraskidivi deo svog izraza ali uz kič nudi i pošteno oznojeno čelo, dobru produkciju i jedan visokokaloričan obrok. Fer:

U sličnom maniru radi i španski (mada grčkog porekla) u principu jednočlani projekat Mercury Gates. Drugi album ovog heavy metal benda koji sada uključuje ljude iz raznih država što su doprineli materijalu, nazvan Carpathos Rising je vrlo ubedljiv komad heavy/ power svirke, produciran vrlo solidno i sa mnogo ubedljivih detalja, od diovskih vokala, preko razrađenih gitarskih aranžmana, do himničnih, pamtljivih refrena. Da ovo dobije samo malo više para za studio (mada i ovako zvuči vrlo dobro) i podršku nekog izdavača, odletelo bi u stratosferu. Ako volite Black Sabbath iz perioda kada su tamo pevali Dio i Martin, Mercury Gates je za vas.

https://mercurygates.bandcamp.com/album/carpathos-rising

Teksašani Arsenal na albumu Arsenal II prilaze bliže thrash zvuku jer je muzika nešto brža, ali ovo je i dalje melodični, epski heavy metal, pa još pevan na Španskom. Ne treba dopustiti da pomalo jeftina produkcija zamagli činjenicu da je ovo izuzetno šarmantan, prijatan album visokog tempa ali sa puno ljubavi za melodiju, a i taj Španski znatno doprinosi i originalnosti i milozvučnosti materijala. Probajte:

https://arsenalmetalmusic.bandcamp.com/album/arsenal-ii

Za visokobudžetniji i nabudženiji hevi metal, tu je treći album benda Ashes Of Ares. Ovaj duo-projekat bivših članova Iced Earth je za ovu priliku prikupio masu uglednih gostiju (ne sumnjajte da je i Ripper Owens tu, čovek više voli da gostuje nego išta na svetu) i sklopio album epskih, himničnih metal kompozicija, pa, iako ja možda ne volim baš U POTPUNOSTI ovaj widescreeen, high-budget metal, Emperors And Fools bez sumnje nudi mnogo simpatičnih momenata da se mlati glavom i zapeva uz Matta Barlowa:

https://roar-ashesofares.bandcamp.com/album/emperors-and-fools

A tu je i novi Tokyo Blade. Ovaj britanski sastav spada u originalni NWOBHM talas (prvi album snimili su 1983. godine) i mada se meni njihova nova ploča ne može zaista meriti sa nekim neo-NWOBHM radovima mlađih umetnika, opet pričamo o sasvim solidnoj ponudi. Fury ima peviše materijala – traje skoro osamdeset minuta, na kraju krajeva – ali se tu može naći i nekoliko vrlo dobrih pesama. Mislim, I Am Unbroken je pesma koja bi bila hit-singl 1983. godine na bilo kojoj top-listi što drži do sebe. Imam utisak da Tokyo Blade poslednjih godina rade iz sve snage jer osećaju da su u drugoj ili trećoj mladosti, i to malo razvodnjava materijal. Čini mi se da bi mogli da izdaju manje albuma (i da su ti albumi kraći) i da bi to rezultiralo memorabilnijim izdanjima, no, ostaje da ovde ima nekoliko odličnih pesama i da je album vredan preslušavanja:

Za kraj… dva albuma koji… pa, nisu metal. Ali prvi je od njega na neki način nastao. To ako računamo da su King Gizzard & The Lizard Wizard na nekakav način metal bend ili makar rok bend sa dovoljno elemenata metala u svom eklektičnom zvuku. Elem, Butterfly 3001 je ultimativni retro koncept jer se radi o remiks-albumu prošlogodišnjeg Butterfly 3000. Taj je album znamenite Australijance predstavio u pomalo orijentalnom maniru gde je mikrotonalna eksploracija išla ruku pod ruku sa kooptiranjem istočnoazijskih harmonija, a onda, kad to date na remiksovanje gomili takođe prilično iskusnih studijskih radnika (DJ Shadow, The Scientist, Peaches, Flaming Lips…) sve je zaista kao da smo se vratili u devedeste. Ali, mislim, ja sam star čovek i ne smeta mi da čujem malo drum ’n’ bass brejkbitova ispod kineskih tema koje peva Australijanac. Izvolite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/butterfly-3001

Drugi album je novi Boris. Nazvan samo W (kao nastavak prošlogodišnjeg NO), ovo je gotovo uvredljivo moćan materijal drona, avangarde, eksperimenta sa ritmom-i-popom, puno elektronike i par momenata klasičnog heavy-fuzz metala. Boris su… neverovatna anomalija u istoriji popularne muzike i bend čija kreativnost ne zamire, evo trideset godina. To da su u stanju posle toliko godina da me iznova iznenade sa skoro svakim novim albumom, da prerasporede molekule svoje zvučne alhemije na nove i interesantne naične je zaista redak i dragocen talenat. Pa, molim, poslušajte:

https://boris.bandcamp.com/album/w