Za početak jedan relativno nestandardan blek metal album. Ali sjajan. Danski bend Phantom posle pola decenije dolazi sa drugim albumom koji se, vrlo odgovarajuće, zove Death Epic. Phantom su zanimljivi jer njihov blek metal zapravo pozajmljuje jako mnogo od doom metala – ovo su pesme sporog tempa, teških ritmova, rifova koji su mogli da ispadnu i iz My Dying Bride kuhinje, a da opet ploča ima vrlo prepoznatljivo blek metalski vodlvilj u osnovi. Sve je to vrlo crtanofilmovski, naravno, ali šta sad, kao da to vama smeta? Prijatna i zabavna ploča meditacija o smrti i propasti:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/death-epic
Drugi na redu bi bili britanski Abduction, takođe sa svojim drugim albumom, A Crown of Curses, a koji je jedna lo-fi muljavina u kojoj odmah prepoznajete da se radi o jednom od onih jednočlanih blek metal projekata. Dakle, produkcijski je ovo na nivou demo snimka, a muzički i aranžmanski prilično monotono i hermetično, no, kako to često ističem u vezi ovakvih bendova i projekata, ako oni uz sva svoja ograničenja uspeju da isporuče nešto intimno i lično, to je dovoljno opravdanje za njihovo posotjanje. Abduction je maltene na razini nekakvog shoegaze gubljenja u izmaglicama distorzije i… meni je to vrlo simpatično.
https://deathkvltproductions.bandcamp.com/album/a-crown-of-curses
Iz Grčke, koju su ovih dana zadesile užasne nesreće (a Mitropolit Amvrosije krivi ni manje ni viuše nego premijera za to, veli da je u pitanju božija kazna) stiže nam primereno bizarna blek metal ploča. U pitanju je drugi album benda Heretic Cult Redeemer i ovi ljudi svoje stvaralaštvo označavaju kao „ezoterični blek metal“, šta god to značilo. Ono što se čuje svakako ukazuje da ovo nije standardna ponuda slepe mržnje i besa i muzika ima interesantne proggy elemente ali ukupna atmosfera je zapravo vrlo teatralna, čak malo i sakralna. Što nije baš epitet koji često koristim za blek metal ploče. Grci sviraju odlično, imaju sve tehničke kvalitete bitne za taj neki futuristički pristup muzici, ikompzoicije su im vrlo narativne, pa ako volite DHG ili, što da ne, Artificial Brain, ovo će vam se dopasti. Uzgred, ako ste na Telenor mreži, imate broj 2002 za SMS kojim ćete novčano pomoći odgovor na nesreće u Grčkoj.
https://helterskelterproductions.bandcamp.com/album/kelevsma
U daljim avanturama jednočlanih projekata tu je novi EP nemačkog projekta Coldworld. Nazvan „Nostalgia“ s razlogom, ovaj dvadesetpetominutni koloplet pesama je zapravo eksplicitna posveta blek metalu devedesetih godina, sa primetnim odstupanjem od „normalnog“ Coldworld stila. E, sad, nekome će to biti dosadno, monotono i već odsvirano i hgunđaće da nema potrebe da sluša ovo kad ima prvih nekoliko albuma Dark Throne, što je legitimno, ali nekom drugom ovo će biti otkrovenje. Nije ovo neka revolucionarna ploča, ali je simpatična i može da se lepo sluša u pozadini dok čovek nešto radi:
https://witchkiss.bandcamp.com/album/the-austere-curtains-of-our-eyes
I vraćamo se sve do početka Juna da bismo ukazali na odličan stoner/ fuzz-rock album španskog benda Kamadeva, a pod nazivom Ritual en Carcosa. Ovaj trio iz Valensije se ne trudi da otkriva toplu vodu, pa im je muzika poletan, vrlo gruvi, melodičan stoner rok sa moćnim gitarskim radom, bubnjarem koji shvata da ne treba da komplikuje, nego da zakiva, apsolutno preteranim fazom na gitarama i jako simpatičnim, takoreći nežnim pevanjem na španskom. Sve to valjano spakovano u prštav ali jak miks. Preporučljivo!
https://kamadeva.bandcamp.com/album/ritual-en-carcosa
Iz srca Britanije, to jest iz Londona, stižu i, er… Chubby Thunderous Bad Kush Masters, polušaljivi trio koji praši žestok i vrlo faziran stoner metal sa nimalo prikrivenim ljubavnim pretenzijama ka Sabatima ili Wizardima, ali i sa malčice „urbanijom“ atmosferom. Album Come & Chutney (bolje je ne razmišljati o naslovu) je, reklo bi se, poluhumoristički napor da se svira prljav, drogiran stoner, ali da se od svega napravi i blagi odmak, no slušaocu to ništa ne mora da znači. Muzika je lepljiva i teška i mada je miks previše bučan i komprimovan za moj ukus, ne mogu da kažem da u dobrom gruvu koji ova čeljad konzistentno isporučuju, nisam uživao:
https://chubbythunderousbadkushmasters.bandcamp.com/album/come-chutney
Napuštamo stonere i ubacujemo u višu brzinu jer je izašao prvi album kalifornijskih Extremity i, ako volite death metal star(ij)e škole, ovo je dan za proslavu (uzgred, albuma nema na bandcampu pa evo malko sumnjivog JuTjub linka koji će verovatno u nekom momentu bit uklonjen, tako da – slušajte brzo!!!!). Extremity su neka vrsta supergrupe u kojoj sviraju članovi tako pedigriranih ekipa kao što su Vhol ili Agaloch a njihov pristup death metalu iako daleko od nekakvog diletantskog, vidno je na drugoj strani od uber-tehničkog, uber-preproduciranog sadržaja koji ja ovde obično linkujem kad je u pitanju ovaj žanr. Extremity su više zainteresovani za teške, lepljive rifove i organskije aranžmane. Ovo ne znači da u njihovoj muzici nema mnogo interesantnih zaokreta, naprotiv, pesme su veoma dinamične i uzbudljive, samo celokupan štimung albuma zvuči kao da se nekakvi Šveđani iz ranih devedesetih pare sa Immolation i Bolt Thrower. I rezultati su odlični. Sve je dalje miksovano tako da zvuči skoro pa živo i kome se dopada kako zvuči opis, garantujem da će mu se i muzika dopasti:
https://cemeterylust.bandcamp.com/album/rotting-in-piss
Gore sam pomenuo uber-tehnički i uber-preproducirani death metal koji čini uobičajenu stavku na mom jelovniku i za ovu nedelju bismo ponudili filadelfijski Parius koji se uklapaju u ovu deskripciju ali imaju i to neko svoje JA. Njihov drugi album The Eldritch Realm je ploča vrlo sigurno odsviranog i odlično miksovanog srednjetempaškog gruva i zanimljive gitarske melodike, sa sve vokalima koji ne mogu a da odmah ne podsete na dualni napad karakterističan za The Black Dahlia Murder. Čime hoću da kažem da, iako Parius nominalno upadaju u tech-death fioku, njihova muzika je zapravo više gruvi, više melodična i generalno više zabavna od „klasičnog“ tek deta. To ne znači da je ona u svemu superiorna, jelte, ali ovo je zapravo album ekstremnog metala koji bi, mislim, mogli da slušaju i civili i da skapiraju zašto se to drugima dopada.
https://parius.bandcamp.com/album/the-eldritch-realm
U duhu pomračenja Meseca (koje, kako je krenulo sa ovim oblacima, nećemo ni videti), mogu da prporučim i novi album benda The Lion’s Daughter uz Sent Luisa a koji je bizarna, ali potentna kombinacija elektronike i blek metala. Bizarna zato što se ovde spajaju naizgled nespojivi svetovi sintisajzerske melodičnosti i blek metalske oštrine i grubosti, ali potentna, jer ova trojka tipova zapravo odlično razume kako da melodije podvuče ritmovima, ritmove nadgradi melodijama, iskoristi razgovetnost kada je potrebno ali i udari iz sve snage kada je to neophodno. Ovaj album na momente sasvim svesno zaluta na teritorije post-panka i onog što smo nekada zvali „dark“ muzikom, ali to mu vrlo lepo stoji i uklapa se uz generalni metal pedigre. Vrlo impresivno:
https://sahon.bandcamp.com/album/chanting-for-the-fallen-thrash-metal
