Ove sam godine napravio nekoliko mikstejpova za preminule muzičare i muzičke radnike sa značajnim opusima. I onda je nekako sevap da to uradim za jednog koji je živ, relativno zdrav, i u nekoj vrsti druge kreativne mladosti.
Micka Harrisa slušam duže od tri i po decenije i od prve pesme Napalm Death koju sam čuo – a to je bila C.S. (Conservative Shithead) i mislio sam da nešto nije u redu sa kasetom jer je zvučalo kao da traka ubrzava – on je sleteo pravo u moje srce i tamo ostao.
Da se razumemo, Mick je TEŽAK čovek, do te mere da je u svađi sa maltene svima sa kojima je sarađivao i, još bitnije, čovek se junački trudi da se posvađa i sa ljudima sa kojima NIJE sarađivao, postujući poslednjih meseci na svom tviteru besne rentove o jadnicima koji slušaju bedni „woke Napalm Death“ i tome da birmingemski tehno nije ni za kurac. I sa mnom je uspeo da se posvađa doslovno pre prve interakcije koju smo imali.
Ali to sve nije bitno. Prvo, zato što smo posle pričali kao rođena braća, a drugo jer je Mickova muzika uvek govorila bolje od njega samog. On pripada grupi britanskih muzičara koja je više od jednom revolucionisala (ne samo) britanski andergraund zvuk, polazeći iz anarhističkog panka i ekstremnog metala, prolazeći kroz opsesiju jamajčanskim dabom i njegovim ne-jamajčanskim akolitima (Jon Hassell, recimo), Milesom Davisom, Throbbing Gristleom, Coilom i Swansom, dolazeći na mesto na kome NJEGA smatraju originatorom mnogih fenomena u muzici podzemlja.
Mick možda nije IZMISLIO blastbit (na JuTjubu ima video gde on kaže – i pokazuje – da je samo ubrzao ono što je slušao na pločama Chaos U.K.) ali mu je dao ime. Možda nije IZMISLIO grindcore, ali mu je dao ime. Nije IZMISLIO industrial metal ali su on i Nick Bullen u ranim godinama saradnje u Scorn ovom zvuku, uz Godflesh, dali utemeljujuće elemente. Nije izmislio ni Dubstep ali MNOGI mlađi muzičari sa ove scene će vam reći da jeste.
I kad sam tu, odmah da kažem da mislim da je Mick svoje najbolje radove napravio upravo sarađujući sa drugima, u Scorn, Napalm Death, Painkiller… Kada je sam, on ima tendenciju da se usredsređuje na mikro-nivo, radeći sa neverovatnom usredsređenošću na teksturi, masi, boji zvuka, a često pesme onda svodeći samo na konstrukciju u kojoj treba da uživate upravo u teksturi, masi i boji, bez velikog zanimanja za samu kompoziciju. Svojevremeno sam nekom negde objašnjavao da Mick svoje pesme pravi vertikalno mnogo više nego horizontalno i to je i danas, neke dve i po decenije kasnije, sasvim dobra aproksimacija onoga što ja čujem kod njega.
Ali, opet, to ima svoju težinu i svoj hipnotički efekat. U donjem mikstejpu dajemo isključivo Mickove solo radove, pod imenom Scorn i posle njega (Scorn je „zvanično“ upokojen 2021. godine, ako je verovati Mickovom Instagramu), i ovo su tri sata nekih od NAJFINIJIH britanskih andergraund bitova i bas-lupova, orgija udaranja u isto mesto dok od bola ne nastane zadovoljstvo a monotonija ne provali sve vaše brane i prevede vas u izmenjeno stanje svesti. Ne znam da li je Mick ikada svoju muziku opisao kao „hermetičnu“ ali hermetičnost nikada nije bila ovako zavodljiva. Uostalom „HedNod“ kao sumarni naziv za čitav podskup njegovih radova (a u poslednje tri godine je izdao petnaest EP-jeva sa ovim naslovom, različitih samo po brojevima) je valjda dovoljna instrukcija šta se očekuje da radite uz muziku koja nastaje iz Mickovih dnevnih senzacija i situacija. Posvećen uglavnom pecanju u poslednje vreme – kada ne pravi sranja po tviteru – Mick je nedavno sahranio oca, ali i dalje povremeno kači snimke sa majkom i svojom decom po društvenim mrežama i, valjda kao i svi mi, traži mesto za sebe u svetu koji se stalno menja. On makar ima način da tu promenu zabeleži kroz svoju muziku.
Omot sam napravio ja, pikselizujući jednu Mickovu recentnu sliku sa kriglom piva u ruci, a pesme na spisku su linkovane za Bandcamp stranice izdanja sa kojih potiču (tamo gde ih ima) pa možete odmah da ih ispazarite. Celokupan sadržaj sa Mickove lične Bandcamp stranice, dakle SATI I SATI teških hip-hop ritmova, subbas lupova i daba košta svega 44 funte. Pa ljudi smo valjda. Mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:
- Scorn – Far In Out (Gyral)
- Scorn – Weakener (Logghi Barogghi)
- Scorn – Twitcher (Zander)
- Scorn – Closedown (Greetings from Birmingham)
- Scorn – Worried (Imaginaria Award)
- Scorn – Boss (All That’s Missing) (Beat mix) (Governor)
- Scorn – Dangler (Plan B)
- Scorn – 03 (List of Takers)
- Scorn – Super Mantis (Super Mantis)
- Scorn – Born A Fielda Die A Fielda (Whistle For It)
- Scorn – Glugged (Stealth)
- Scorn – Pin Down (In the Margins)
- Scorn – Gravel Bed (Gravel Bed)
- Scorn – LT94 (Refuse; Start Fires)
- Scorn – Names Not Down Not Coming In (Yozza)
- Scorn – Feather (Feather)
- Scorn – Mugwump Tea Room (Cafe Mor)
- Scorn – Wallpaper Dub (Anamnesis: 1994-97)
- Scorn – Distortion (feat. Kool Keith) (The Only Place)
- Fret – Murderous Weight (Over Depth)
- Mick Harris – PVA Clip (HedNod Five)
- Mick Harris – A Brushing (HedNod Six)
- Mick Harris – Clock (HedNod Seven)
- Mick Harris – Having to leave (HedNod Eight)
- Mick Harris – Matron (HedNod Nine)
- Mick Harris – Emperor Penguin (HedNod Ten)
- Mick Harris – Never leaves the house (HedNod Eleven)
- Mick Harris – P section (HedNod Twelve)
- Mick Harris – Two weeks [then back v] (HedNod Thirteen)
- Mick Harris – Flare up (HedNod Fourteen)
- Mick Harris – Crab stick (HedNod Fifteen)
- Mick Harris – Trolley (Games v) (HedNod Sixteen)
- Mick Harris – The Chute (Culvert Dubs Session One)
- Mick Harris – At worse (HedNod Seventeen)
- Mick Harris – Whisperer (HedNod Eighteen)
- Mick Harris – The car (HedNod Nineteen)
- Mick Harris – Bit of a creeper (Our Lous v) (HedNod Twenty)
- Mick Harris – Hot peg location (Blare Weight Unit)
- Mick Harris – Manorbier [Unplanned arrival v]… (Culvert Dubs Session Two)
