2024. godina bi mogla da bude upisana kao najgora za popularnu muziku u istoriji čovečanstva imajući u vidu koliko je ne velikih, ne značajnih, nego dragocenih i esencijalnih ljudi tokom nje umrlo. Posle Stevea Albinija i Achima Szepanskog, došao je, nažalost red da nas napusti i treći čovek koji spada u ono što Amerikanci zovu „god tier“ muzičkih ličnosti dvadesetog (pa i dvadesetprvog) veka. Quincy Jones je umro četvrtog Novembra 2024. godine, sa zrelom devedesetjednom godinom i karijerom iza sebe koju doslovno nema ni jedna jedina osoba na planeti.
Pedesetih je bio najtraženiji aranžer i dirigent za džez orkestre što ga je početkom šezdesetih postavilo u poziciju da radi aranžmane i pravi hitove za ljude kao što su bili Frank Sinatra i Count Basie. Zatim je šezdeste proveo kao vrhunski – a ne bi smo preterali da kažemo najvrhunskiji – autor filmske muzike radeći za režisere kao što su bili Richard Brooks, Norman Jewison, Paul Mazursky, Sidney Lumet, Arthur Hiller, Gordon Douglas… Paralelno je radio aranžmane za pop, jazz i soul zvezde u koje se ubrajaju i Ella Fitzgerald, Dinah Washington, Sara Vaughan, Peggy Lee i Shirley Horn, a onda je sedamdesetih učestvovao u izmišljanju disko muzike, pisao muziku za televizijske serije (uključujući Ironside i The Bill Cosby Show) i, oh, pa, producirao neke od najvažnijih albuma svih vremena. Reći da je Jones izmislio Michaela Jacksona će MOŽDA zvučati preterano jer svi znaju da je Jackson imao i prethodnu karijeru sa The Jackson Five, ali, evo, razmislite: da li znate da navedete ime ijednog drugog člana The Jackson Five osim Michaela? Da ne pitam znate li ijednu jedinu pesmu koju je ijedan od njih snimio nakon 1979. godine (a, for d rekord, bend je još u uvek aktivan, u kvartet-postavi naravno, i ako se ne sećate da se jedan od braće zvao Tito, STIDITE SE). Sa druge strane, Michael Jackson je sa tri albuma koje je Jones producirao svojeručno sagradio osamdesete, proizvodeći zvuk i pesme koje će definisati ljudsku kulturu u ogromnoj meri.
Quincy Jones je uvek bio u mom životu, više nego, na primer, Herbie Hencock ili Miles Davis, više nego Sly Stone ili James Brown. Čak i kada nisam aktivno tražio da slušam njegovu muziku, njegovi radovi za filmove su bili toliko poznati, sveprisutni i uticajni da sam, kasnije sam to shvatio, živeo u svetu koji je kreirao Jones, često sasvim nesvestan toga. Njegov spoj džeza, klasike, fanka i soula, psihodelije i afro-posveta (naravno da je Jones pravio muziku i za kultnu seriju Roots, čiji je glavni glumac John Amos umro svega par meseci ranije) je bio nepogrešivo prepoznatljiv, čak i kada se radilo samo o aranžiranju tuđih kompozicija (slušajte, recimo, šta je napravio od Beatlesa ili Henryja Mancinija u ovom mikstejpu), i Jonesovi evokativni, ekspanzivni muzički radovi, puni detalja, slojeva, ali i nezadrživog gruva su, bez preterivanja, bili saundtrak velikog dela mog detinjstva.
Naravno, onda je sedamdesetih krenuo električni fank, pa disko, pa hip-hop i Jones je na kraju imao saradnje čak i sa likovima kao što je bio na primer Ice-T (čućete ga na Back on the Block pri kraju ovog mikstejpa a brzo za njim će stići i Snoop Dog sa albuma na kome su razni reperi radili sa Jonesovm materijalom i dizali mu spomenik još za života).
No, još jedan način na koji je Jones bio indirektno u mom životu dugo vremena je svakako to koliki je uticaj ostavio na beogradski fank. Radovi bendova poput Plejboja, Presinga i DLM su bili – ne znam ni koliko je u njihovom slučaju to bilo svesno – praktično posvete Jonesovim klasičnim temama, idejama i gruvu i oživeli njegove vizije za potpuno novu generaciju publike.
Kao i uvek, omot je radio AI a sve pesme na spisku su linkovane za JuTjub liste ili videe koji će vam omogućiti da čujete albume sa kojih pesme dolaze. Mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:
- The Death Scene (The Pawnbroker)
- Who Needs Forever (feat. Astrud Gilberto) (The Deadly Affair)
- No Witnesses (In Cold Blood)
- Peep-Freak Patrol Car (In the Heat of the Night)
- Waterhole Trek (Mackenna’s Gold)
- Greensleeves and All That Jazz (The Italian Job)
- Boogie Stop Shuffle (Big Band Bossa Nova)
- Soldier in the Rain (Quincy Jones Explores the Music of Henry Mancini)
- A Hard Day’s Night (Golden Boy)
- I Never Told You (Walking in Space)
- A Shot in the Park (Mirage)
- Funny Farm (The Slender Thread)
- Harlem Nocturne (Quincy’s Got a Brand New Bag)
- Black Pearl (For Love of Ivy)
- Slum Creeper (The Lost Man)
- Dynamite (Bob & Carol & Ted & Alice)
- Gula Matari (Gula Matari)
- Call Me Mister Tibbs (They Call Me Mister Tibbs!)
- Snow Creatures ($)
- Ironside (Smackwater Jack)
- Talking Drums (The Hot Rock)
- Superstition (You’ve Got It Bad Girl)
- One Track Mind (Body Heat)
- Midnight Soul Patrol (I Heard That!!)
- Back on the Block (Back on the Block)
- Get the Funk Out of My Face (feat. Snoop Dog) (Q Soul Bossa Nostra)
