Prošle nedelje je izašao album Machine projekta The Bug i razmišljao sam kako da ga promovišem, imajući u vidu da ne spada ni u metal ni u jazz, a što su žanrovi koji imaju neke svoje rubrike ovde i dobijaju kakvu-takvu vidljivost kroz moje napore. Onda sam odlučio da za ovonedeljni mikstejp uradim nešto što radim retko, odnosno da on čitav bude sklopljen od muzike jednog autora. U ovom konkretnom slučaju taj autor je Kevin Martin, ali isključivo pod njegovim pseudonimom The Bug.
Martin je, naravno, strahovito prolifičan muzičar i inteligentan, zanimljiv čovek, a njegovu muziku slušam duže od trideset godina i o njoj i u poslednje vreme često pišem, kad god mogu neki njegov album da uz dosta natezanja svrstam u džez. Još devedesetih je imao solidnog uspeha unutar raznih andergraund scena sa svojim ambicioznim projektima poput God i Techno Animal, no, The Bug je, možda iznenađujuće, na kraju onaj koji je od njega napravio ime što se makar po obodima dodiruje sa nekom muzikom ne baš glavnog toka, ali muzikom nešto širih masa. Inicijalno samo još jedno ime pod kojim su on i Justin Broadrick radili elektronsku muziku (prvi album, Tapping the Conversation je bio duo-projekat inspirisan Coppolinim filmom The Conversation, i ima vrlo malo veze sa onim kako danas znamo The Bug), The Bug je dobio svoj nezavisni život kada je Martin, samoproklamovani „dub snob“ napravio svestan napor da se uputi u jamajčansku dancehall muziku koju je do tada uglavnom smatrao smećem. I nekako, ne samo da je postao praktično jedini beli producent koga karipska i jamajčanska ragga i dancehall zajednica uopšte smatra za relevantnog nego je i ogroman deo bele publike usmerene na metal, rok i industrial muziku zarazio dancehall virusom (a virus se, zgodno, neretko na Engleskom žargonski naziva „bug“).
Martin je u Ujedinjenom kraljevstvu institucija. Za mnoge je to bio još u devedesetima kada je počeo da meša postpank, metal, džez, hip-hop i dab muziku ali ga mlađa publika danas smatra jednim od rodonačelnika dubstepa. A što je meni urnebesno jer ni Martin sam za sebe ne smatra da je ikada radio dubstep. Kada sam ga onomad intervjuisao, pričali smo o pesmi Poison Dart koja je u to vreme harala londonskim dabstep klubovima i on je otprilike rekao „Evo, ne znam ni ja, meni je to hip-hop pesma“.
Martinova karijera u ulozi dancehall producenta i muzičara je zanimljiva u tome kako je nastavio da se razvija i evoluira U POTPUNOSTI ignorišući svaku opciju da ikako uđe u nekakvu „mejnstrim“ muziku, zadržavajući svoj zvuk u jednom vrlo svedenom, spartanskom opsegu, dosledno se držeći ritma, basa i teksture, a opet sarađujući sa neverovatno širokim dijapazonom drugih umetnika. Ne kažem da su su producenti samo onoliko dobri koliko su dobri muzičari sa kojima sarađuju ali čak i da je to kriterijum, kad čujete sve ove toastere, pevačice, repere i proizvođače zvuka na ovom mikstejpu, shvatićete širinu Kevinove vizije.
Mikstejp koji ćete poslušati zahvata celu karijeru The Bug (minus taj prvi album koji nema veze sa ovim stilom, i na koji je i Martin zaboravio u gornjem intervjuu, a zaključno sa ovogodišnjim albumom Machine) i u ta neka dva sata i tridesetak pesama čuju se razne muzičke persone The Bug, od plesnog, zaraznog dancehalla, preko melodičnijh, ambijentalnih meditacija do apstraktnih, teksturalnih eksploracija raspada i zamiranja. Martin je čovek celog života posvećen ne samo pravljenju nego i analizi, dekonstrukciji i rekonstrukciji svoje muzike, a ovaj mu je projekat omogućio i interakciju sa ogromnim brojem muzičara koji su ga inspirisali da nastavi da raste i razvija se. I, kako je pomenuti album, Machines (destilat serije EP-jeva rađenih poslednjih godina, svih posvećenih vrlo apstraktnom, vrlo svedenom, „mašinskom“ zvuku koji se jedva, forenzički može identifikovati kao dancehall) izršao za Relapse, ovo je i neko lepo zatvaranje kruga gde se metal ponovo vraća kući. Pa da vidimo kako će to da funkcioniše narednih trideset godina.
Sve Martinove albume i EP-jeve koje on želi da vam proda možete kupiti putem njegove bandcamp stranice: https://thebugmusic.bandcamp.com/, omot za ovaj mikstejp radila je, naravno, mašina, a sam Mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti putem donjeg linka:
- Killer Queen (ft. Warrior Queen)
- Box (ft. D Double E)
- Beats, Bombs, Bass, Weapons (ft. Toastie Taylor)
- Poison Dart (ft. Warrior Queen)
- Come (ft. Dis Fig)
- Imitator (ft. Rootsman, Daddy Freddy)
- Freakshow (ft. Danny Brown)
- Shamed (ft. Justin K Broadrick)
- Forever (Internal Dub)
- Vexed (ft. Moor Mother)
- Politicians & Paedophiles (ft. Daddy Freddy)
- Louder (ft. Flowdan)
- Drop (Machine Sex)
- Skeng (ft. Killa P + Flowdan)
- Bad (ft. Flowdan)
- Void (ft. Liz Harris)
- Fractured (ft. Dälek)
- Catch A Fire (ft. Hitomi)
- WWW (ft. Rootsman, Mexican)
- War Start (ft. Bongo Chilli)
- Skullcrusher (Relentless Catastrophic Implosion)
- Gun disease (ft. Cutty Ranks)
- Buckle up (ft. Wayne Lonesome)
- Pain yu a ga feel (ft. Ras B)
- Zim Zim Zim (ft. Burro Banton)
- Slayer Version
- Ganja (ft. Flowdan & Killa P)
- One Dog Version
- Bang (ft. Manga Saint Hilare)
- Sickness (Slowly Dying)
- Killer (ft. He-Man, The Rootsman)
