Inspirisan incidentom koji je Perry Farrell izazvao na rijunion turneji svog benda Jane’s Addiction, pre par nedelja, a time što je „frustriran jer nije mogao sebe dobro da čuje zbog preglasnog sviranja ostatka benda“ otišo i nabo Davea Navarra, pomislio sam kako nikada nisam voleo ni Farrella ni Navarra ni Jane’s Addiction ali da su oni bili deo talasa bendova koji su skoro neobjašnjivom igrom sudbine umesto da ostanu garaža koja demolira klubove i rano umire od heroina, postali stadionska atrakcija.
Rane devedesete su bile zaista bizaran momenat u istoriji rok i pop muzike sa osamdesetima sahranjenim ispod tona negativne energije dok su sa martinkama na nogama po njenom grobu skakali klinci koje su do juče smatrali frikovima, luzerima, neretko satanistima i narkomanima. OK, bili su sve to a onda su postali zvezde koje se podsmevaju hair metalcima i pop muzici, direktno sa emtivija, neki od njih svesni da je ovo pet minuta slave koje im je doneo glič u matriksu, neki nesposobni da se izbore sa idejom da ceo svet u jednom trenutku gleda u njih i ne trepće. Kurt Cobain se ubio, Perry Farrell je i danas živ i ako je to nepravda, možda možete da nađete utehu u tome da bi Kurt, da je ostao živ, verovatno do danas nekoga drugog ubio a Farrell je samo udario Navarra pesnicom toliko slabo da mu ovaj nije ni vratio.
Ali jeste to bilo čudno, neobično vreme gde smo na televiziji rame uz rame gledali garažne pankere, fank metalce, nojz rokere, indastrial rokere, rep rokere, sve te likove koji su do juče bili doslovno lovina za pripadnike kulture glavnog toka a sada su dobili pet minuta slave i dva minuta mržnje da njome inficiraju omladinu koja je i sama otkrila da svet nije šarena pop-bajka i da je Michael Jackson ne samo imao demone već i malo i sam bio demon.
Ovaj mikstejp je flešbek na taj momenat, sa pesmama urađenim krajem osamdesetih i početkom devedesetih, a koje ste sve ili skoro sve mogli videti na televiziji. Neke sam najpoznatije pesme preskočio jer ih ne volim (ali imate DVE pesme Nirvane na ovom mikstejpu, pa to je sasvim dovoljno), neke jer ne volim čitav bend (ali umesto Faith No More imate MNOGO BOLJI Mr. Bungle) a neke sam ubacio da vas iznenadim. Pa se iznenadite.
Kao i obično, omot je radio AI a mikstejp možete strimovati ili slobodno skinuti sa donjeg linka:
https://mega.nz/file/kWFAER4Z#A88B1f0V9WOwtb5iL5wsaBSzLFSGu10gmMa05h0GdDM
- Jellyfish – The King is Half Undressed
- Red Hot Chilli Peppers – Magic Johnson
- Jane’s Addiction – Ain’t No Right
- Nirvana – Teritorial Pissings
- Mudhoney – Touch me I’m Sick
- Mind Funk – Big House Burning
- Living Colour – Elvis is Dead
- Ministry – Thieves
- Sonic Youth – Kool Thing
- Therapy? – Meat Abstract
- Atom Seed – Rebel
- Primus – Jerry Was a Race Car Driver
- Ministry – N.W.O.
- Jane’s Addiction – Been Caught Stealing
- Red Hot Chilli Peppers – Stone Cold Bush
- Nirvana – Lithium
- Mr. Bungle – Carousel
- Urban Dance Squad – Fast Lane
