Svaka nedelja u kojoj izađe novi King Gizzard & the Lizard Wizard mora se računati u dobre nedelje. A bilo je tu i još lepe muzike. Evo:
Prvo blek metal i Mađari Komor Romok koji veoma sigurno otvaraju ovonedeljnu ponudu svojim debi albumom Ov Bones and Darkness. Ovo bi se moglo nazvati atmosferičnim blek metalom ako prihvatite ideju da atmosfera može da vas ubije. Komor Romok su sirovi, ali disciplinovani a pesme su im lavina udaraca i pretećih gitarskih tema sa mnogo „đavoljih“ tritonusa u svojim harmonijama. Bend ima nezaustavljivu energiju koja gura pesme napred svom snagom a hermetičnost celog koncepta ipak ne sprečava da se dobro čuju zanimljivi slojevi i detalji muzike. Odlično:
https://komorromok.bandcamp.com/album/ov-bones-and-darkness
Tajlanđani Sumis su prelepi na svom novom EP-ju, The Rebellion Against the Credulity Power. Ovaj blasfemični duo još nema album, ali sa nekoliko kraćih izdanja su izgradili svoj zvuk u oštru, nezaustavljivu lavinu rifova i blastbitova, uzimajući pelcer od drugotalasnih bendova, možda prevashodno Mayhem, i pakujući sve u srazmerno kratke, efektne kompozicije. Ovde ih ima četiri, brze su besne, prepune prezira prema organizovanoj religiji i jednostavnih, ložalkih rifova. Produkcija je pritom sasvim solidna i Sumis jedino malo preteruju sa cenom od šesnaest dolara za ovu lepotu:
https://sumis.bandcamp.com/album/the-rebellion-against-the-credulity-power
Prijatan, melodičan blek metal iz Nizozemske stiže nam na debi albumu projekta Braandholt. Ovo je kombo trojice muzičara što su ovaj materijal pripremala poslednjih pet godina i čuje se da je u pitanju rad iz ljubavi. Album Einder karakterišu hipnotički ponavljajući melodični rifovi, monotona, ali na dobar način monotona ritmička podloga, uobičajeni blek metal vokali… Braandholt se drže klasične forme ali snaga njihove muzike i jeste u toj suvoći, hladnoći, gde se ne ide u nekakve prekompleksne aranžmanske ambicije niti produkcijski trikeraj, već se sve polaže na dobre rifove i čvrstu, disciplinovanu izvedbu. I to je dobitna kombinacija:
https://braandholt.bandcamp.com/album/einder
Belgijanci Tenebris Luna iza sebe imaju jedan singl i, evo, sada demo snimak Moriantur in Tenebris Luna sa četiri pesme nadahnute drugotalasnim blek metalom. Odlično to zvuči, uključujući nešto jeftiniju ali jako adekvatnu produkciju, sa prirodnom sponom između evokativnih melodija i superbrzog krljanja što su bendovi poput Emperora i Mayhema utemeljili kao osnovu svog zvuka pre trideset i kusur godina. Bend koji dosta obećava:
https://tenebrislunabm.bandcamp.com/album/moriantur-in-tenebris-luna
WhiteDark je jedan momak u Novosibitrsku koji pravi blek metal. Naravno da album Bones under the snow zvuči hermetično i samotno, ali i nekako duševno, neposredno, sa zvukom koji NIJE LOŠ i pesmama prepunim frustracije, besa, ali i melanholije i žudnje za transcendentnim. Nije ovo ni najzrelije napisana ni producirana ploča koju ćete čuti ove nedelje ali je ISKRENA do koske:
https://whitedark.bandcamp.com/album/bones-under-the-snow-2
Mislim, naravno da Česi Sator Marte sviraju najagresivniji blek metal prepun blastbitova, sažižućih rifova i urlanja kad im se album zove Omnicide. Ljudi bre imaju redenik u logotipu. Enivej, Omnicide je četvrti album ekipe koja svira dvadesetak godina i vrlo je kompetentno i napisan i odsviran. Produkcija je prebudžena, da doprinese agresivnosti i iako to album čini teškim za slušanje, priznajem da je efektno, pa makar morao i da ga slušam iz delova. Pola sata čiste surovosti i užitka:
https://satormarte.bandcamp.com/album/omnicide
In Aphelion je projekat trojice članova klasičnog švedskog black-death sastava Necrophobic (začetog još osamdesetih) i, rekao bih, spravljen sa idejom da bude malo i „komercijalan“. Drugi album, Reaperdawn, prikazuje kvartet (četvrti član je Nizozemac Marco Prij, bubnjar u Cryptosis) u vrlo raspoloženom modu, sa mešavinom melodije, agresije, himničnosti, folklornog nasleđa. Sve je to vrlo promišljeno, vrlo mudro ukombinovano i bend, iako nije napustio ekstremnost blek metala, definitivno zvuči prijemčivo i za publiku koja sebe ne vidi nužno u tvrdom jezgru ove muzike. Fino napisano, producirano preglasno za moj ukus, ali u celini pitko:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/reaperdawn-24-bit-hd-audio
Ajmo dalje na doom metal, sludge metal, stoner rok, hard rok i psihodeliju. Izraelski jednočlani Lachlann nije jedini predstavnik nautičkog doom metala na svetu ali jeste ove nedelje. Debi album, Divers Doom je šarmantna ploča sporih, epskih pesama o podmorskim mitovima i legendama, sa dosta fine gitarske magije gde atmosferične melodije i isprepletane linije basa i raznih gitara grade suptilan, evokativan imaginarijum. Solidno otpevano, solidno producirano, generalno ukusno spremljeno:
https://lachlann666.bandcamp.com/album/divers-doom
Piedra Cuarzo su Argentinci a njihov EP Supay y la Salamanca za pola sata izmeša dosta alternativnog roka sa psihodeličnim stoner-doomom. Nije to još uvek možda ni sasvim formirana legura ali bend je dosta zabavno slušati dok traži tu pravu formu, sa puno lepog gruva, psihodelične atmosfere, dobrim gitarskim aranžmanima.
Power Doom Smoke Cult bi bili običan doom-sludge bend ali imaju i violinu u postavi. No, da se razumemo, debi ove pensilvanijske ekipe, EP Kill The Sun je odličan nevezano za violinu. Ovo je energičan, glasan i abrazivan doom-sludge/ alternativni metal sa dosta slojevitosti i sofisticiranosti u aranžmanima. Sama produkcija snimka je prilično sirova, ali pesme su napisane da se iskoriste veliki vokalni kapaciteti pevača Brandona, sa širokim spektrom emocija, dramatičnih pasaža i melodija u aranžmanima. Pevanje svemu daje i jednu ’90s grunge komponentu a koja odlično ide uz teški, rokački metal i distorzirane solaže na električnoj violini. Originalno, maštovito i vrlo obećavajuće, a ovaj snimak možete kupiti po bilo kojoj zamislivoj ceni:
https://powerdoomsmokecult.bandcamp.com/album/kill-the-sun
Argentinci Del Pantano sviraju spor, smoren doom metal. Ima tu dosta sabatovštine, ali i kendlmasovštine, hoću reći, muzika je u tehničkom smislu jednostavna i spontana, ali su rifovi i harmonije ipak par koraka pomereni u smeru epskog metala i nisu samo iommijevski satanski hard bluz. Nije to loše, mada nije ni nešto sad revolucionarno. Pevač nije neki tehničar ali peva na Španskom a to je jebeno šarmantno. Resurgiendo je drugi album benda i sve je to duševno i prijatno ako već ne originalno i inovativno:
Kad smo već kod Tonyja Iommija, Oath su dva momka iz Atine koji njega smatraju za božanstvo. Njihov Doom Metal, pak, više vuče na Cathedral i Candlemass nego baš na Sabbath, ali, mislim, sve su to nijanse. EP Death lurks everywhere ima tri lepe, dugačkes spore i melanholične pesme teških rifčina, bluz mirisa i solidne produkcije. Užitak garantovan:
https://oath696.bandcamp.com/album/death-lurks-everywhere-ep
Berlinski Earth Ship trpaju sasvim sladak sludge-doom metal, čija agresivna dispozicija u vokalima i veoma teškom zvuku ima i finu kompenzaciju u melodičnijim, ili makar maštovitijim rifovima koje bend izmišlja. Soar je već šesti album ove rodno mešovite trojke i mada ne ide nešto predaleko preko žanrovke međe, ima ovde dobrog shvatanja da morate slušaoca malo i da mazite harmonijom dok ga udarate u bubrege i posred čela bubnjevima i preteškim gitarama. Fino je:
https://earthship.bandcamp.com/album/soar
Of Amber and Sand je drugi album šefildskih Kurokuma i mada bend sebe naziva pre svega hipnotičkim/ halucinogenim heavy metal sastavom, recimo da je najbliža žanrovska odrednica njihove muzike nekakav psihodeličniji sludge metal. Dakle, jebeno je ovo, agresivno i heavy, na momente baš disonantno, ali ima gruv, ima šmek, nije sasvim nihilistički. Kurokuma između krljačkijh komada imaju kraće, instrumentalne, malo i ambijentalne pasaže i ovo je fino da se malo predahne do sledećeg juriša, ali i same „prave“ pesme umeju da budu i malo slojevitije i sve se to na kraju sasvim okej sluša:
https://kurokumauk.bandcamp.com/album/of-amber-and-sand
Londonski Black Mass svoju muziku opisuju kao ugly punk doom metal, ali ne treba da se zbunimo, njhov drugi EP, Black Mass EP 2, koji stiže nakon prvenca iz Januara je vrlo kompetentan. Ovo su teški, lepljivi doom metal rifovi, psihodelično, stonersko pevanje i pankerska, energična svirka, urolani u skladnu celinu, sa tempom koji znalački varira između napušenog posrtanja i hardkor treš šutke. Dve pesme, pristojna produkcija, čist užitak:
https://blackmasslondon.bandcamp.com/album/black-mass-ep-2
A jedan od najzabavnijih albuma psihodeličnog roka ove nedelje dolazi nam iz Madrida. Free Ride su jako ukusno fazirani, imaju relaksiran, ali nemiran gruv i stručno se kreću između bluziranih gitarskih poigravanja i garažnijih, pankerskijih testerisanja. Pa još sintisajzer na strateškim mestima! Album Acido y Puto je jedna apsolutna radost od početka do kraja i nemojte tu radost propustiti:
https://freerideband.bandcamp.com/album/acido-y-puto
https://smallstone.bandcamp.com/album/acido-y-puto
Bogu hvala pa Astral Magic ima novi EP. Emerald Tablet / Taste of Sunlight (in My Mouth) su dve pesme i dalje vrhunske skandinavske psihodelije, sve u duginim bojama, kosmičkim frekvencijama, okupane suncem i optimistične. Pored verzija snimljenih sa punim bendom koje čine vinilno izdanje, Bandcamp daje i dve demo verzije koje je Santtu Laakso snimio sam kod kuće. Sve je sjajno, Astral Magic čini život vrednijim življenja:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/emerald-tablet-taste-of-sunlight-in-my-mouth
Pa onda idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski Zero Tolerance izgledaju na slikama toliko mlado da je prosto neobično da sviraju ovako sirov, old school intoniran thrash metal. Tender Is the Flesh im je prvi EP i ovo je štrokav, nestašan speed-thrash kao napravljen u prvoj polovini osamdesetih, ali uz malo bolju produkciju. Svirka je lepršava, bend napaljen, gitaru svira devojka, ima pet pesama i ne zna se koja je luđa. Ne propsutite:
https://zerotolerancethrash.bandcamp.com/album/tender-is-the-flesh
Wavedge su tri simpatična japanska thrash metalca a njihov prvi EP, Martial Wave Slash ima tri lepe pesme poštene, znojave krljačline. Ovo je thrash metal visokog termpa, energične svirke, opasnih rifova, meljućeg basa. Ima tu i blage krosover arome, sa vokalom koji je nekako neposredan, bez mnogo stilizacija, ali i u čestoj smeni tempa gde se brzi sprint prebaci u plesni gruv i natrag. I solaže su sjajne, ima i malo melodičnih momenata a produkcija je iako ne naročito SAVRŠENA, vrlo ugodno hrskava. Sve je ovde odlično pa ne oklevajte:
https://wavedge.bandcamp.com/album/martial-wave-slash
Katalonci Condenados sviraju tako štrokav blackened speed metal punk da biste, kad bi se slučajno sreli na ulici, odmah zvali policiju. Demo 2024 ima četiri pesme opasne krljačline i zvuka kao ispalog iz 1989. godine,sa jednostavnim, brutalno prostim rifovima, visokim tempom i satanskim vriscima tamo gde bi drugi bendovi imali pevanje. Ako ste propisno trenirani slušanjem štroke sa kraja osamdesetih, ovo će vam biti praktično eliksir života. Prelepo:
https://condenados.bandcamp.com/album/demo-2024
Panic Surfer je iznenađujuće kul jednočlani, kućni projekat jednog momka iz Teksasa koji ga je započeo tokom lokdauna pre četiri godine, prvo prdeo poTikToku i Jutjubu praveći satirične video radove, a onda seo da stvarno radi muziku. I, evo, album Dr. Panic Surfer or: How I learned to Stop Worrying and Love American Decline je iznenađujuće kul ploča nekakvog, recimo thrash-core-groove-death metala. Satirična oštrica i dalje postoji, kako se i vidi iz naslova koji aludira na Kubrikov kultni fim Dr. Strangelove, a muzika je pravljena u, rekosmo, kućnim uslovima, ali… Connor Posey je prilično talentovana osoba i ovo je dobar, ložački metal, sa dobrim rifovima, okretnim aranžmanima, odličnim zvukom. Solidne preporuke:
Deep Disdain su iz Ročestera u državi Njujork a njihov EP Deep Disdain je sjajna demonstracija kako metalizirani hardcore dobija na snazi i interesantnosti kada baš prigrli metal deo svoje prirode. Deep Disdain tako sviraju rifove koji su ČIST metal, kombinujući sa klasičnim uličnim beatdown trikovima propisne slamming death metal elemente. Fino je to spakovano, pristojno producirano, ugodno:
https://deepdisdain.bandcamp.com/album/deep-disdain
FACE PULP / DOGSTHROWSPEARS SPLIT je split EP dva benda iz Arizone, smeštena negde na spektru između grindcorea, powerviolencea i death metala. Dakle, krljački, besno, podzemno, i veoma lepo ako volite ovakav zvuk. Plaća se koliko date:
https://facepulp.bandcamp.com/album/face-pulp-dogsthrowspears-split
Indonežani Ignoire na svom EP-ju Refuself mešaju metalcore, D-beat hardcore, pa onda i malo black i death metala za jednu simpatičnu mućkalicu. Dve su to pesme i (predugačak) intro, ali su pesme napisane solidno, zvuk je težak i debeo sa niskim štimom i moćnim gitarama, bubnjevi su živi i lepo odsvirani… Generalno, sve je jako solidno i bend apsolutno zavređuje pažnju i praćenje:
https://ignoire.bandcamp.com/album/refuself
Maldosa su teksaški hardcore sastav sa nekim pesmama na arapskom i veoma prljavim, podrumskim zvukom. Ovo je, dakle, metalizirani hardkor sa metal elementima na rasponu od black do speed metala, a pesme su jednostavne, besne, zarazne. EP Fueled by the Flame ima pet pesama ozbiljnog andergraund prebijanja a plaćate ga koliko hoćete, pa, evo:
https://maldosa.bandcamp.com/album/fueled-by-the-flame
Cold Authority su „militantni hardkor bend iz Kvebeka“. Muzički ovo znači dosta metaliziranih rifova i promenljiv tempo ali naklonost pre svega srednjetempaškim i sporijim moš deonicama uz agresivan vokal. Tekstualno, album Ash and Blood se bavi klasnom podelom, kapitalističkom eksploatacijom, policijskim nasiljem, dakle, sve što treba. Ima ovde dosta tenzije i dosta gruva, produkcija je odlična a svirka opaka pa su preporuke bezrezervne:
https://coldauthority.bandcamp.com/album/ash-and-blood
Dosadašnji demo snimci teksaških Banged Out su bili odlični a debi album, Heaven Sent je logičan naredni korak. Ovo je i dalje manični, vrišteći metalcore, samo sada napravljen još spretnije, sa pesmama u kojima disonantne, nervozne gitare sparinguju sa asimetričnim, ekscentričnim gruvom i neverovatnim vokalima trans-gospođe po imenu Leah Miller. Pesme su pankerski neposredne a opet kompleksne, sa dosta maštovitih elemenata, produkcija je izvrsna, podcrtavajući agresivnost ali bez brikvolovanja zvuka, a to da se ovih trinaest pesama može platiti koliko sami odaberete je posebno pošteno. Fantastičan bend koji zaslužuje svaku pažnju:
https://bangedout.bandcamp.com/album/heaven-sent
Recimo da losanđeleski Phobophlyptix svitaju crossover thrash mada njihov EP Territory of Cybermyiasis ima i elemente grindcorea, powerviolencea, crustpunka. Mislim, MNOGO tu ima elemenata u samo tri pesme koje kolektivno traju tri minuta, ali bend zvuči fenomenalno, kako produkcijski tako i idejno, vozeći brzu, žestoku a opet slojevitu i maštovitu muziku kao da to nije ništa. Grajnderska poslastica a cenu sami odredite:
https://phobophlyptix.bandcamp.com/album/territory-of-cybermyiasis
Dosta dobar pank rok stiže iz Edinburga na eponimnom EP-ju benda Fuck All. U skladu sa imenom, ovo je besna, nihilistička muzika, ali je i rokačka, sa gazećim ritmom, himničnim refrenima i solidnim gitarskim radom koji ide preko linije puke dužnosti i kreira dosta dobrih rifova, tema, melodija. Ima tu i klasne osvešćenosti pa zaista nemam ni jedan jedini razlog da ovo ne preporučim IZ SVE SNAGE. A, da, plaćate šta hoćete:
https://fuckallrnr.bandcamp.com/album/fuck-all-ep
Contact su iz Ričmonda u Virdžiniji ali i iz ranih dvedesetih, makar po zvuku. Novi EP benda, Cursebreaker zvuči zaista kao pozitivni hardkor sa kraja osamdesetih oplemenjen malo težom, mesnatijom produkcijom i sa samo malo metal rifova. No, plesni gruv i melodični vokal su tu da stvari drže u svetlijem delu spektra i ovo će se dopasti svakom ko je u ono vreme voleo Judge i slične hardkor superheroje:
https://contactrva.bandcamp.com/album/cursebreaker
Man, The Robot iz Hjustona krljaju kombinaciju grindcorea i powerviolence hardcorea, ali sa pesamama od preko dva minuta. Dakle, agresivno, abrazivno ali i ambiciozno, ovo je i sasvim pristojno angažovano, ima okej zvuk i generalno je zabavno ako volite muziku koja se trudi da vas u svakoj pesmi rastrgne. A ko je ne voli? Only fucking assholes, eto ko! Enivej, EP Everything is Fine Except for Everything se daje po ceni koju sami izmaštate, pa izvolite:
https://mantherobot.bandcamp.com/album/everything-is-fine-except-for-everything
Gutter Violence su skupina klinaca iz Nju Džersija koja svira, recimo, deathgrind od, recimo, ove godine. Mislim, imali su demo u Januaru i sada imaju album, Gutter Classics Vol. 1. Dobro, „album“ je možda i preambiciozna formulacija jer ovo ima šest pesama, ali ovo ipak nisu krateži od po 20 sekundi već duže, pa i kompleksnije stvari, sa propisnom produkcijom i sviračkim umećem par stepenika iznad DIY grindcore proseka. E, sad, muzika je kombinacija splatter-grind štroke, sa malo pig squeel vokala, pa i dosta naklona slamming death metalu i mada je taj koktel zdrav, bend ima da jede još leba dok ne usavrši pravljenje pesama. Ali ovako kako jeste, ima to potencijala:
https://gutterviolence.bandcamp.com/album/gutter-classics-vol-1
Indonežani Grindcox sviraju, naravno, prilično pankerski old school grindcore. Ali ne toliko pankerski i old school da demo Manipulashit! zvuči nekompetentno. Naprotiv, bend svira izvrsno, sa pesmama koje imaju kompleksnije strukture (koliko to trajanje od oko minut u proseku omogućava), i sve je jako brzo i efikasno. Produkcija jeftina, kako i dolikuje i bend zaslužuje svaku pažnju grindera i thrashera na svim stranama sveta:
https://grindcox.bandcamp.com/album/manipulashit-demo-2024
Freakish je švedski goregrind projekat koji ulaže neproporcionalno mnogo napora u svoju muziku i produkciju u odnosu na to gde je danas scena. Hoću reći, novi EP (snimljen pre četiri godine ali tek sada izmiksovan i izbačen u javnost), Grindhouse Holocaust, rađen je u pravom studiju, sa pravim instrumentima i ovo je muzika sa mnogo više promišljanja o rifovima, aranžmanima, temama, zvuku nego što klinci danas rade. Time je automatski i bolja, da se razumemo, od 99% smeća okoje se danas snima na kompjuteru ili telefonu i samo je deo takmičenja u šokiranju između dokonih adolescenata. E, sad, nije Grindhouse Holocaust nekakav VRHUNAC goregrinda, ali jeste ugodna ploča za svakog ko voli malo više old school stvari tipa Impetigo, čija je jedna pesma ovde i obrađena. Lepo, a plaća se koliko hoćete:
https://freakish.bandcamp.com/album/grindhouse-holocaust
Nemci Feind voze ozbiljno nervozan deathgrind na debi albumu Ambulante Hirnamputation. Pesama ima sedamnaest, samo tri prebacuju minut ali sve generalno menjaju tempo, ritam i rifove posle svega par taktova. I tako u krug. No, ono što bi drugde bilo samo nabacano svaštarenje, Feind dosta ubedljivo pretvaraju u kratke, agresivne a karakterne pesme. Solidan zvuk, svirka odlična, album vrlo solidan:
https://feind.bandcamp.com/album/ambulante-hirnamputation
Iako Kanađani Tandemoniak na slici izgledaju kao blek metal bend, a omot albuma Ride The Steel sugeriše da ćemo slušati power-thrash metal iz osamdesetih, istina je da je ovo prevashodno grindcore/ grindthrash. Neuredan, malo i haotičan, ali nekako šarmantan u tome. Zvuk je jak i nabudžen, pesme nisu uvek sigurne kuda su pošle ali krlja se časno i ima tu dosta dobrih rifova. Meni dovoljno. Još se i plaća koliko hoćete:
https://tandemoniak.bandcamp.com/album/ride-the-steel
Tendril je pretpostaviću jednočlani black-death-grind projekat negde iz Engleske i debi album, Tendril, je prilično ubedljiva i zanimljiva kombinacija agresije i introspekcije. Ko god da je ovo napisao i odsvirao, ima znanje, talenat, ali i, jelte, solidne životne probleme pa su pesme kratke, uglasvnom ispod dva minuta, postavljene na mnogo disonance i teksture, ali ne nauštrb postojanja pravih rifova, gruva i brutalnog blastovanja. Lepa ploča ako volite mrak, nihilizam, mučninu:
https://tendril666.bandcamp.com/album/tendril
Kad smo već kod black-death-grinda, kalifornijski šefovi Elder Devil su se za novi EP, God Will Welcome Me, naštimovali, svega mi, U MINUS. Ovo je toliko heavy da zvuči kao da su na gitarama žice debljine dva cola a što se iznenađujuće lepo uklapa uz muziku koja je i dalje nervozni, razbijački, manic-core, sa tri pesme ekstremne nelagode i neumirene agresije. I inače odličan bend sa novim odličnim izdanjem koje plaćate po želji PA NISMO MI OVO ZASLUŽILI. Ali uzećemo:
https://elderdevil.bandcamp.com/album/god-will-welcome-me
OK, od benda koji se zove Grandad nisam očekivao bogznašta, posebno sa EP-jem naslovljenim Gerontophile gde je sve delovalo kao nekakva neslana šala, ali, OH, ova ekipa iz Londona jebeno dobro krlja. Njihov blackened hardcore sa prstohvatom sludge metala je na ovom izdanju u fenomenalnoj formi i između dobrih rifova, urnebesno ispolivanih blastbitova, odvratnih vokala i mrvećeg gruva se čovek veoma lepo zabavi. Šest pesama sa old school produkcijom i namrštenim stavom, pa sve to na kraju zvuči nekako toplo i domaćinski baš kao dekin zagrljaj:
https://grandadband.bandcamp.com/album/gerontophile
https://affairrecords.bandcamp.com/album/gerontophile-physical-only
Spread The Shadows je za sada studijski projekat dvojice likova iz Majamija, od kojih je jedan imigrant sa Kube. Vrlo to solidno zvuči na minialbumu The Crossing koji nudi pet pesama disciplinovanog, kvalitetnog death metal gruva, solidnu produkciju, dosta mošerskog užitka. Ovo nije ni preterano brza ni preterano agresivna muzika i Rami DA, koji je sve ovo napisao, odsvirao gitare i otpevao, akcentuje melodiju i gruv radije nego te druge death metal dimenzije, ali na takav način da se ne odmakne u fatalnom smislu od centralnog etosa žanra. Otud je ovo vrlo dostojanstven old school materijal, koji ima i prlično lep zvuk, sa živim bubnjem i toplim, ne mnogo dinamičnim ali ugodno toniranim gitarama, te razgovetnim a opet dubokim, grlenim vokalom. Death metal ploča koju možete pustiti i „normijima“ da čuju da se tu ipak SVIRA, a da i vama daje potreban materijal za mošing? Da, samo napred:
https://spreadtheshadowsband.bandcamp.com/album/the-crossing
Njemački Death by Exile sviraju vrlo uberdljiv a prilično klasičan death metal na svom debi albumu, Necrotic Tumorous Mutation. Ovo je dobro produciran, odlično odsviran i ambiciozno napisan opus muzike koja spretno osciluje između agresije i atmosfere, nudeći evokativne, kompleksne rifove ali i vrlo dobro aranžiranu muziku. Žanrovski ovo je vrlo osvešćeno, i mada u tematskom smislu kao da nema neke naročito velike nove ideje, muzika je toliko dobra a izvedba ubedljiva da zaista nemam šta da zamerim:
https://deathbyexile.bandcamp.com/album/necrotic-tumorous-mutation-2
Ako volite manični, beskompromisni, muljavi, ali ŠARMANTNO muljavi black-death metal iz latinske Amerike, onda valjda već i znate da su Atomicide ekipa po vašoj meri. Čileanski šefovi imaju četvrti album, Manifest of Aversion i ovo je onako nemaštovito, jednosmerno, usredsređeno samo na jednu misao kako volite. Monotono je, da, ali razbija. A svi smo tu zbog razbijanja
https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/manifest-of-aversion
Omiljeni švedski death-thrasheri Put Me Out imaju novi EP, i ovo im je do sada najbolje izdanje. Tales of Torture ima tri pesme koje su i inače odlični, energični a komunikativni zvuk benda proširile u smeru još veće komunikativnosti pa je ovo sada deaththrash koji malo koketira sa rokenrolom, ne gubeći svoju prljavu, podzemnu auru. Produkcija je lepa, vokali su fantastični i pesme su kreirane kao mini-horor filmovi koji će vas uzbuditi i zabaviti. Bend je više nego zreo za album ako se ja pitam:
https://putmeout.bandcamp.com/album/tales-of-torture
Hermetic Invocations je sjajan split EP između dva mlada američka death metal benda sa rečju „tomb“ u imenu: Acrid Tomb i Tomb of Annihilation. Acrid Tomb iz Misurija sa svoje dve pesme nude izuzetan kopromis između old school death metal rifa i atmosfere sa jedne i brutal death metal krljanja sa druge. Dobra produkcija, vrlo ubedljiv nastup. Tomb of Annihilation iz Virdžinije imaju samo mrvicu melodičniji zvuk, možda utemeljen u švedskim predlošcima, i tri pesme kvaliteta. Odlično je ovo sve:
https://iconoclasmconquest.bandcamp.com/album/acrid-tomb-tomb-of-annihilation-hermetic-invocations
https://tombofannihilation.bandcamp.com/album/hermetic-invocations-split
https://acridtomb.bandcamp.com/album/hermetic-invocations-split
Guttural Bleeding nisu sad nešto sjajni, ali pošto nikada do sada nisam slušao brutalni death metal iz Laosa, mislim da ih vredi istaći. EP Guttural Bleeding (ili The Cadaverous Dismembered by Hacksaw – kapiramo da Engleski ovde nije onaj, jelte, akademski) je prvo izdanje za ovaj, hm, bend, projekat ili čoveka i te dve pesme su dostatno brutalne i simpatično primitivne. Mislim, ovo je, da ne budem nerazumen, BOLJE od bar 60% slamming death metala na koji sam naleteo ove nedelje i bend ima potencijala. Dakle, rifovi, solaže, aranžmani, sve to postoji i NIJE LOŠE. A ovo izdanje se daje za dž. Poslušajte:
https://gutturalbleeding.bandcamp.com/album/guttural-bleeding
Meksikanci Becoming the Entity pošteno tresu na svom ovogodišnjem EP-ju, Chronicles of the Trephine: Creeping Abominations in Saturnine Dimensions. Ovoliki naslov sugeriše da ovde nemamo posla sa samo prostim death metal bendom koji se izražava isključivo nasiljem ali zadovoljstvo mi je da prijavim kako je ovo i vrlo primereno nasilna ploča. Becoming the Entity svoj progresivniji, konceptualniji naklon fino kombinuju sa nimalo uzdržanim brutal death metal elementima, bombardujući iz orbite za sve pare, ali i pišući pesme da imaju širu sliku, dalji horizont, više harmonije i dinamike nego što je za brutal death metal propisani standard. I odlično je sve to. Ovo je materijal sa četiri autorske pesme od kojih svaka ide dalje u progresivi, ne napuštajući brutalnost, da bi se okončao kaverima Vomitory i Celtic Frost koji bi i mrtvog iz groba podigli. Jako JAKO lepo:
Sa Italijanima Fulci znate na čemu ste. Ime su uzeli po najpoznatijem italijanskom horor-sineasti, izdaju za 20 Buck Spin a i Duck Face Killings im je peti album pa postoje dobre šanse da ste njihov brend death metala već čuli. I, mislim, dobro je to. Bez nekih velikih invencija ili eksperimenata, ali Fulci imaju dosta zdrav, dinamičan zvuk (za koji mi je zadovoljstvo da kažem da ga čujemo na sve više novih 20BS izdanja onako kako firma prihvata da brikvolovan mastering čini njihove albume manje slušljivim jer ih ne možete zaista jako odvrnuti) a pesme su simpatične. Bend zapravo ne vozi death metal sve vreme, šaltajući između elektronskog, retro zvuka primerenog, recimo, filmovima sedamdesetih ili osamdesetih i propisnog death metal riljanja. To svakako osvežava čitavu ponudu i pomaže da se i pesme koje nisu ništa više do korektnih stilskih vežbi iz death metala opsednutog surovošću, fino i lako progutaju.
https://20buckspin.bandcamp.com/album/duck-face-killings
Kolumbijski Carnivore Diprosopus na svom četvrtom albumu – u dve decenije diskografske aktivnosti – zvuče tako generički da sam morao da jedno dvaput proverim da nisam ovaj album već slušao a neko mi ga sad podmeće kao da je novo izdanje. Ali ne, sve je to ganc novo, samo pre svega posvećeno rekonstrukciji klasičnog brutal death metal zvuka sa početka veka. I kad čovek prihvati ovu činjenicu, Rise of the Insurrection je sasvim fina ploča. Neoriginalna, sa skoro direktnim prepisivanjem od BDM i slam bendova od pre dvadeset godina, ali ovaj bend je tada i nastao i očigledno OBOŽAVA tu muziku. I svira je kompetentno, uz sasvim prihvatljivu produkciju. I, mislim, i to se broji, na kraju dana ću radije slušati ovo nego neki „moderniji“ slem sastav koji ni ne zna da napiše pesmu i niže rifove kao na traci. Eto, okej je meni ovo:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/rise-of-the-insurrection
CrusHuman iz Merilenda izbacili su upravo svoj debi album, za HPGD i ako znate ovu etiketu, a često pričamo o njoj, znate i da ona retko izdaje baš „običan“ death metal. Pa tako i CrusHuman na svom eponimnom, a prvom dužem izdanju kombinuju death metal gruv sa uličnijim, hardkoru i panku bližim zvukom. Okej je to i prirodno je onda da su i pesme kraće mada ih na albumu ima sedamnaest komada i treba malo imati i kondicije. Ali pristojno je:
https://hpgd.bandcamp.com/album/crushuman
Iz Nju Džersija dolaze Verses of the Bleeding sa EP-jem Uncreation. Ovo je oštar, napadački death metal koji ipak više pažnje poklanja kvalitetnim rifovima nego tome da mu zvuk bude pretežak pa bend osvaja dobrim gruvom i lakim, brzim promenama tempa. Ovo je okretna muzika sa četiri kratke, ekonomične pesme i prijaće svakome ko voli kad je death metal vitak, brz i ne smara. Još je i solidno producirano i plaća se koliko hoćete. Perfekcija:
https://versesofthebleeding.bandcamp.com/album/uncreation
Bečki Monument Of Misanthropy svoju privrženost brutalnom death metalu dokazuju na svim planovima. Treći album im se zove Vile Postmortem Irrumatio (Isuse!), omot je zastrašujuć, izdaje ga cenjeni Transcending Obsacurity, a produkcija je betonski tvrda, sa svirkom koja je primereno agresivna, sklopljena od meljućih srednjetempaških gaženja i blastbit mitraljiranja iz niske orbite. No, ono što bend izdvaja od proseka je kvalitet pesama, pa i izvesna maštovitost u aranžiranju koja sugeriše da bend, koliko god da voli osnovna BDM podešavanja, ne želi da snima jednu istu ploču svakih par godina. Vile Postmortem Irrumatio je, na stranu sav užasni imaginarijum koji ide uz muziku, jako zabavna, jako energizujuća i PRIJATNA ploča kvalitetnog metala koju preporučujem svima što makar malo vole ekstremnost:
https://monumentofmisanthropydm.bandcamp.com/album/vile-postmortem-irrumatio
Oxygen Destroyer iz Sijetla se na trećem albumu, Guardian of the Universe, nisu stilski promenili, ali i ne moraju. Njihov brendirani death-thrash metal, nafilovan kaiđu tematikom zvuči sasvim zdravo i sveže i tri godine nakon prethodnika. Bend sada ima solidan, agresivan a ipak minimalno dinamičan zvuk pa njihova hiperubrzana svirka zvuči baš kako treba, ludo, divlje, riskantno. Vokali su sjajni, rifovi trešerski popaljivi a tempo MOĆAN. Meni je to dovoljno da uživam ali bend pritom piše i dobre pesme čiji je ekstremni tempo tu da vas zavede ali čije će vas mnoge zanimljive ideje zadržati da ostanete i na doručku:
https://oxygen-destroyer.bandcamp.com/album/guardian-of-the-universe
I tu smo, pri kraju, pa slušamo krosžanrovska izdanja i heavy metal. A Španci Mendigo su vrlo nestandardan bend. Njihov drugi EP, Claviceps Purpurea se šeta celim putem od ambijenta, preko avangardne kompozicije i ritualnog plesnog zvuka do propisnog blek metala. Malo je bendova koji sve ovo mogu da naprave da zvuči kako treba ali, evo, Mendigo su tu, kao primer. I još plaćate koliko hoćete:
https://mendigoblackmetal.bandcamp.com/album/claviceps-purpurea
Severnoirski Fuckhammer već imenom sugerišu da njihova muzika nije suptilna. I, dobro, nije, ali ako volite tešku, agresivnu svirku, meljući srednji tempo, puno urlanja, oni su tu da vas usluže. Stojeći negde na razmeđi death metala, sludge metala i crustpunka, Fuckhammer imaju, evo, drugi album, Scorched Earth Prophets, jedanaest godina posle prvog i tu se čuje dovoljno teške paljbe da svi kući odemo srećni:
https://fuckhammer.bandcamp.com/album/scorched-earth-prophets
Kwakisurpiniku je jedan lik iz Kolorada, koji pravi muziku između klasičnijeg mathcorea i avangardnijeg death metala. Da, zaista. Enivej, EP UFO Hostage Monologue najavljuje album koji se sprema za Oktobar i zabavno je ovo ako volite bizarnu, nervoznu muziku koja menja smer, tempo, ton i boju svakih par taktova. Ali nekako u svemu tome ima smisla! Vredi i čuti i uzeti jer je cena koliko date:
https://kwakisurpiniku.bandcamp.com/album/ufo-hostage-monologue
Kad smo već kod matchorea, ima li šta matematičkije do da nazovete svoj bend po jednoj od najvažnijih teorema iz geometrije? Pythagorean Theorem su Poljaci a njihova muzika je predvidivo izuvijana, disonantna, manična. EP Ladybug ima četiri pesme koje će vas jako izvozati ali i inspirisati da zvuke oko sebe slušate kao muziku bar nekoliko minuta nakon završavanja. Vrlo pristojno a daje po ceni koju sami određujete:
https://pythagoreantheoremofficial.bandcamp.com/album/ladybug
Slovaci Ballsqueezer su malo usporili svoj studijski rad pa je Into The Fire prvi ovogodišnji album za bend koji je u ranijim sezonama znao da izbaci i po dva-tri za istu godinu. Elem, bend je primetno popravio produkciju a muzika je i dalje negde tačno između melodičnog panka i melodičnog power metala. Sa profesionalnijim zvukom i humorom gurnutim malčice u pozadinu, Into The Fire je album koji najviše zvuči kao da su NOFX morfovali u Helloween i ako vam TO deluje kao dobar provod – a samo terminalno namrgođenim ljudima to NEĆE delovati kao dobar provod – dajte Ballsqueezeru šansu:
https://ballsqueezer.bandcamp.com/album/into-the-fire
Čielanski šampioni Merciless Law imaju novi minialbum, i ovo više nije samo Pancho Ireland, nego su u bendu i još dva čoveka na položajima bubnjara i gitariste, te žena na basu. Utoliko, Live For Glory, kako se ovaj materijal zove, a snimljen uživo, zvuči i malo „življe“ od prethodnih izdanja mada nema sad neku savršenu produkciju. Ali Pancho piše toliko dobre pesme u old school kombinaciji power i speed metala, a bend ih svira sa toliko entuzijazma da je teško ostati miran. HEVI METAL ZAUVEK:
https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/live-for-glory
Irci And So I Watch You From Afar imaju to upečatljivo ime a imaju i misteriju jer im je muzika instrumentalna pa ne znate šta MISLE dok vas gledaju izdaleka. No, album Megafauna je vrlo zabavan i bez tekstova, nudeći organsku, enerrgičnu svirku negde između post-roka i progresivnog metala, mnogo zanimnljivih atmosfera ali i maštovitih harmonskh eksperimenata, klavir, gudače pa i vokale od strane skoro svih članova benda, sve spakovano u devet imaginativnih komada. Ovo je već sedmi album za ekipu iz Belfasta pa ako vam se dopao, vredi potražiti i prethodna izdanja:
https://asiwyfa.bandcamp.com/album/megafauna
Za album nedelje biramo, čekajte da proverim, evo, dvadesetšesti album australijskih King Gizzard & The Lizard Wizard, benda za koji često volim da kažem kako je najbolja rokenrul grupa na svetu u ovom trenutku. I ne grešim! Jedna od komponenti te najboljosti je svakako i beskompromisna eklektičnost, raznovrsnost upisana u samu srž filozofije ovog benda koji bi verovatno umro od dosade da mora da iz albuma u album snima jedan te isti stil. Otud je sladak preokret u vezi albuma Flight b741 taj da je ovo jedna IZUZETNO tradicionalna ploča južnjačkog kantri roka. Dakle, ako KG&TLW intuitivno vezujete za progresivna eksperimentisanja, intelektualni stoner-thrash, deep disco ili mikrotonalnu avangardu, ovaj album će vam biti praktično šokantna kofa ledene vode po glavi. Ali opet, Stu i ekipa su najbolji rokenrol bend na svetu i jer taj rokentol UVEK sviraju tako prirodno, tako UŽIVLJENO da nema ni trunke nameštenog, folirantskog u njemu. Pa je i Flight b741 album uz koji će i najveći skeptik posle tri minuta krenuti da klima glavom, onda da tapka prstima po butini a kraj će verovatno dočekati na nogama, U EKSTAZI. Nikad se ne menjajte, uvek budite drugačiji:
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/flight-b741
