Jedno od najnovijih Fantagraphicsovih izdanja stripova rađenih po predlošcima kompanije Walt Disney izašlo je u februaru ove godine. Walt Disney’s Mickey and Donald Fantastic Futures: Classic Tales with a 22nd Century Twist je, priznaćemo, poprilično masivan naslov, dodatno komplikovan time da na samoj naslovnoj strani kolekcije on zapravo glasi Once Upon a Mouse… In the Future – Mickey and Donald Fantastic Futures. Dakle, ko se tu snađe iz prve, svaka mu čast. No, bez obzira na konfuziju oko imena, u pitanju je jedna vrlo interesantna kolekcija za ljubitelje Diznijevog „univerzuma“, nacrtana i napisana, nagađate, od strane savremenih italijanskih autora, a povodom stogodišnjice osnivanja kompanije Walt Disney.

Svakako, jeste malo strašno kad pomislite da jedna od najmoćnijih medijskih kuća na svetu postoji već čitav vek i još je strašnije kad pomislite da će verovatno postojati i narednih sto godina, držeći poveliki deo globalne popularne kulture u svom željeznom stisku. No, ako se na stranu stave užasi modernog kapitalizma, tehnofeudalizma, brutalnog savijanja legislative o autorskim pravima da služi kapitalu a ne autorima, kompanija Walt Disney ima i neke dobre strane.

Jedna od njih je i ta svest o značaju svog legata, pa tako, ono što je zaslužno i za gotovo beskonačne ekstenzije zakonskog roka nakon kojeg autorsko delo prelazi u javno vlasništvo – o čemu smo već pričali – istovremeno znači i da firma neće biti suprotstavljena ideji da se stogodišnjica osnivanja proslavi skromno, gotovo doslovno u krugu porodice, ali opet radosno, sa kreativnim reimaginacijama nekih od zaista klasičnih pripovesti iz istorije „Kuće Miša“, a koje su tokom decenija prešle u praktično gradivno tkivo velikog dela svetske popularne kulture.

Walt Disney’s Mickey and Donald Fantastic Futures: Classic Tales with a 22nd Century Twist je serija kratkih stripova inspirisanih klasičnim crtanim filmovima kompanije Walt Disney, onim kratkim, u kojima su „igrali“ Miki, Paja i Šilja, a koji su oduševljavali bioskopsku publiku tridesetih i četrdesetih godina prošlog stoleća. Naravno, dugometražne adaptacije Snežane, Pinokija, Fantazije*, kasnije Alise, Pepeljuge, Mača u kamenu i drugi slični filmovi su bili ono što je firmi donelo pare i naosvajalo joj nagrada, ali je izuzetan kvalitet kratkih filmova bilo ono čime se Walt Disney odlepio od konkurencije (kratki animirani film The Old Mill je pre Snežane dobio posebnu nagradu Američke filmske akademije i praktično utro put za ono što će doći). Pogotovo jer su kratki filmovi za razliku od dugometražnih produkcija mogli da budu smeliji u obradi materijala, zasnovani uglavnom na brzim gegovima i vratolomnoj akciji, uspešno komunicirajući i sa nekim savremenim fenomenima i pružajući „mekanu“ ali prijemčivu satiru modernom gledaocu. Miki, Paja i Šilja su tako za razliku od vrlo klasično formatiranih heroja Diznijevih dugometražnih produkcija bili neka vrsta karikatura savremenih Amerikanaca, običan, srednjeklasni svet uhvaćen u kovitlac nadiruće modernizacije i sveta koji se sve više i sve brže transformiše u globalno selo.

*koja nije adaptacija u klasičnom smislu, ali nadam se da se razumemo

Utoliko, kratki filmovi iz tridesetih godina koji su poslužili kao inspiracija za stripove u kovoj kolekciji nose sa sobom oreol vrlo klasičnih radova, popkulturnih artefakta u klasi nemih filmova Čarlija Čaplina ili Lorela i Hardija (ili Bastera Kitona ili…)  iz decenije pre toga, a na koje su se uostalom i snažno oslanjali za dinamiku naracije, slepstik humor i tretman savremenih tema u apsurdističkom i satiričnom ključu, samo sve pogurano na naredni nivo koji su omogućili animacija, kolor i zvuk. Ovi su filmovi utkani duboko u tapiseriju savremene popularne kulture i rado su gledani mnogo godina nakon svog nastanka, čineći osnovu Disneyjevog originalnog pohoda na televiziju pedesetih godina prošlog veka, i ostajući u rotaciji decenijama posle toga. Ako je potrebno da se naglasi: i ja sam kao dete u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog stoleća imao priliku da neke od ovih kratkih filmova vidim na televiziji u okviru Disneyjevih šou programa koje je domaća državna televizija često emitovala.

Walt Disney’s Mickey and Donald Fantastic Futures: Classic Tales with a 22nd Century Twist je dakle kolekcija stripova koji starim pričama daje futuristički preliv, zamišljajući nekoliko „mogućih“ budućnosti u ranom dvadesetdrugom stoleću, gde se prepoznatljivi motivi i likovi od kojih neke zaista znamo gotovo čitav vek pojavljuju u novim kombinacijama, ali i novom grafičkom ruhu. Za razliku od nekih drugih Fantagraphicsovih kolekcija italijanskih Disney stripova o kojima sam nedavno pisao i u kojima je grafički stil u najvećem delu bio izuzetno veran predlošcima iz pedesetih i šezdesetih, sa punim poštovanjem kućnih pravila o proporacijama, ali i dinamici naracije, organizaciji table, korišćenju kolora itd, ova kolekcija dopušta svojim autorima da i u ovom domenu inoviraju, eksperimentišu i iznenade. Neka su iznenađenja, naravno i malo… iznenađujuća. Neka su iznenađujuće odlična. Pogledaćemo sad šta se sve tu nudi.

Lonesome Ghosts in the Machine je, razume se, reimaginacija klasičnog crtanog filma Lonesome Ghosts u kome Miki, Paja i Šilja imaju firmu za isterivanje duhova i naleću na VRLO problematičnu ekipu duhova u staroj kući. Ovaj je motiv prvo Floyd Gottfredson iskoristio za jedan od svojih klasičnih stripova o Mikiju, The Seven Ghosts, a koji je onda poslužio kao osnov radnje za pomenuti animirani film. Futuristička reimaginacija koju ovde čitamo je satirična već po postavci jer se radnja odvija u 22. veku gde niko više i ne veruje u duhove i agencija naše trojice junaka, posledično, nema posla i nalazi se pred zatvaranjem. No, iznenada se pojavljuje jedan veliki posao, koji firmi daje gradonačelnik i Miki, Paja i Šilja brzo upadaju u paranormalnu avanturu koja, predvidivo, ali kvalitetno ispričano, ima dva revolucionarna preokreta a onda i dirljivu, gorkoslatku refleksiju na svom kraju. Crtež i kolor su ovde ono što prvo pada u oči, sa vrlo dinamičnim, pa i grandioznim  kompozicijama nekarakterističnim za Disney stripove, i kompjuterskim kolorom koji imitira transparentnost duhova iz originalnog filma i svemu daje preliv „futurizma“.

Mickey’s Martian Rover je baziran na filmu Mickey’s Trailer koga se moja generacija jako dobro seća na ime obećanja ultimativne automatizovane budućnosti (prikolica za izletnike koja sa sobom nosi i sklopivu pastoralnu pozadinu za kampovanje, i puna je robotizovanih sistema za spremanje hrane itd. koji, predvidivo, do kraja filma svi polude). Strip je smešten na Mars na kome Miki, Paja i Šilja već žive jer su tamo zaposleni i odlučuju da vikend, svoj praktično prvi odmor otkad su došli na planetu, provedu u negostoljubivim nenaseljenim delovima površine, izvan gradova izgrađenih pod kupolama. Za potrebe ovoga koriste, nagađate, futurističku izletničku prikolicu sa kojom će stvari krenuti po zlu kada se pojavi zaboravljeni autonomni robot, dopremljen na Mars decenijama ranije u sklopu istraživanja tada još daleke planete, a koji, sa pobrljavelim softverom, misli da mu je automatizovana prikolica – majka.

Haos koji nastaje je URNEBESAN, sa antigravitacijom i opasnostima po život koje idu preko standarda na koje smo navikli u Diznijevim stripovima. Ovo je jedna adrenalinski bogata avantura, ali se čitalac mora navići na crtež koji je rađen samo olovkama, bez tuša i time deklarativno odstupa od discipline po kojoj znamo Disneyjeve radove, dok je kolorna šema uzdržana kako bi se sugerisala crvenkasta boja Marsa, pa table mogu da deluju i nedovršeno.

Robot Cleaners je verzija priče iz filma Clock Cleaners iz 1936. godine a koji je publiku oduševio detaljnim animacijama mehaničkih sklopova ogromne sahat-kule na čijem su čišćenju Miki, Paja i Šilja radili. U stripu je u pitanju džinovski robot, jedan od prvih koje je čovečanstvo sagradilo da bi mašina obavljala posao umesto ljudi, a stvari kreću po zlu kada se jedan stari negativac pojavi da preuzme kontrole i krene putem urbane destrukcije, sa namerom da uceni skupštinu grada i uzme velike pare. Naravno, naša tri junaka neće dopustiti da se grad preda bez borbe i Robot Cleaners je kombinacija japanskog mecha stripa i klasičnijeg diznijevskog slepstika, mada sa crtežom koji ekstremno odstupa od „normalnih“ proporcija i perspektiva za Disneyjeve standarde i kolorom čija nedinamičnost i hladnoća nisu bili po mom ukusu.

Zato je sledeći strip, Exoplanet Trailer nacrtan i kolorisan makar interesantnije i mrvicu tradicionalnije. Predložak je animirani film Trailer Horn iz 1950. godine, u kome Pajin izlet u prirodu uprošaćuju nestašne veverice Čip i Dejl (ili Tik i Tak, ako ste odrasli na kasnijim prevodima) i ovde je priča dosta verno praćena osim što se ona dešava na egzotičnoj planeti gde su Čip i Dejl domorodačka fauna a Paja je praktično trapavi kolonizator koji bi samo da se odmori ali ne shvata kako njegovo prisustvo narušava ekosistem. I ovaj strip ima izvesne probleme u naraciji koja zna da bude haotična, i da tekst govori o stvarima koje se u tom momentu ne vide na slici, ali crtež je bliži crtanim filmovima, ima ikoničku silinu a kolor je jak i vibrantan i nosi tu psihodeličnu energiju koju ovakva avantura obećava.

Firefighters of Tomorrow je baziran na najstarijem crtanom filmu koji se pominje u ovoj kolekciji, The Fire Fighters iz 1930. godine. Ovde su Miki, Paja i Šilja novi regruti vatrogasne službe koja je ekstremno značajna jer su gradovi budućnosti „ekološki“, odnosno sagrađeni na stablima i u stablima ogromnog drveća. Ovi zeleni sistemi su prijatni i zdravi za život ali je rizik od požara zato veoma važno svesti na najmanju moguću meru. U početku prezrivo tretirani kao početnici koji ne znaju ništa, naša tri junaka na raspolaganje dobijaju prastaro vozilo i bivaju poslati na zadatak koji je na prvi pogled trivijalan, samo da bi se naravno sve RAZBUKTALO u gotovo kataklizmičan požar gde se tek onda vidi ko ima srce u junaka.

Priča je solidno vođena, sa puno vratolomne akcije a iako crtež i kolor i ovde značajno odstupaju od Disney standarda, to je ovom prilikom zapravo dobro. Strip naprosto ima vrlo dobru internu grafičku i dizajn-logiku i uspeva da retrofuturistički šmek prenese sa puno elegancije.

Za moj groš najbolje nacrtan strip u ovoj kolekciji je naredni, Starship Builders. On za predložak uzima zaista klasični crtani film Boat Builders iz 1938, jedan na gegovima zasnovani kalambur u kome Miki, Paja i Šilja pokušavaju da konstruišu čamac koristeći uputstvo iz kutije sa delovima koje je „toliko lako da ga mogu slediti i deca“. Naravno, u crtanom filmu nastaje apsolutni haos koji služi kao satirični komentar na fenomen autsorsovanja rada sa kompanija na klijente (a u čemu, osamdesetšest godina kasnije, sve više živimo), ali strip ima značajno ambiciozniji narativ sa kosmičkom stanicom kojoj preti udar asteroida i trojicom službenika koji su se do malopre bavili hortikulturom na njoj, kako grozničavo pokušavaju da dovrše rekonstrukciju kosmičkog broda na osnovu pisanog uputstva, ne bi li na vreme uskočili u plovilo i spasli sebi živote.

Strip odiše autentičnom dramom – i ima izuzetno prominentan, asertivan ženski karakter u liku Mini Maus koja komanduje stanicom – ali je crtež ono što čoveka fascinira sa potpuno nepotrebnim ali veličanstvenim naporom da se svi likovi prikažu kao izrezani od papira i postavljeni na kompjuterski senčene pozadine. Ovaj strip time postiže taj spoj retro i futurističkog izgleda i ne samo da prija oku već i ukazuje na protok vremena unutar sveta koji je izmaštala jedna kompanija.

Mr. Mouse Takes a Space Trip je prerada filma Mr. Mouse Takes a Trip, komedije postavljene u voz kojim Miki Maus i Pluton pokušavaju da odu na odmor ali se sudaraju sa Hromim Dabom što ima drugačije planove. U novoj verziji, ovo je ponovo veoma urnebesna, pa i izrazito akciona komedija što se dešava na interplanetarnom vozu koji putuje od Zemlje do Jupitera i gde se Mikijeva ambicija da se odmori i vidi neka od Jupiterovih čudesa sudara sa Dabinim podlim mahinacijama. Strip ne samo da ima autentične akcione set pisove – ponovo,sa ugrožavanjem života koje ide preko uobičajene diznijevske crte – i satiru vezanu za krađu identiteta koja deluje vrlo savremeno, već i Plutona koji je ultimativni komad satirične komedije u ovom stripu sa svojom ulogom voznog redarstvenika. Grube olovke, bledunjaviji kolor i „bučan“ lejaut u ovom stripu zapravo dobro leže uz priču koja treba da ima i halucinantnu, psihodeličnu dimenziju.

Finalna priča, Thru the Betaverse je i sama psihodelična po prirodi stvari jer se zasniva na čuvenom Thru the Mirror, diznijevskoj interpretaciji delova priča o Alisi u Zemlji čuda i Alisi iza ogledala, koja je, sa Mikijem u glavnoj ulozi bila napravljena čitavih petnaest godina pre nego što će Dizni dobiti prava i kreirati svoj dugometražni film Alisa u zemlji čuda. U ovoj verziji, „zemlja“ u kojoj se događaju čudne, snovima nalik stvari je zapravo masivni virtualni MMO univerzum u koji se igrači uključuju da bi igrali roleplaying igre u različitim instancama inspirisanim istorijom i literaturom, a Miki je administrator sistema poznat po odličnom njuhu da pronađe hakere i ekspresno ih izbaci iz sistema.

Strip ima urnebesnu grafičku maštovitost i mešavinu dizajn pristupa i mada je priča možda prekompleksna za svoje dobro, ta vučna sila psihodeličnih vizija koje spajaju javu i san, logiku i ludilo je perfektno očuvana.

Nisam bio siguran, kada sam prvi put video kolekciju, da li će mi ovi stripovi zaista prijati. I ovde prevashodno pričam o jakom odstupanju od grafičkih standarda koji važe za Disney stripove. No, nakon svega, ne samo da su mi i priče uglavnom bile vrlo dobre, već za barem 2-3 stripa ovde mogu da kažem da su doneli svežu, smelu, ali maštovitu i ubedljivu reimaginaciju klasičnih likova i njihovih avantura. Dodatno, valja primetiti da su dijaloge radili Amerikanci pa su ton i igre reči izvrsno pogođeni i deluju autentično. Tako da, preporuke za sve, stare i mlade, da se sa ovim familijarizuju, pogotovo jer će impuls da potražite stare animirane filmove koji su sve ovo inspirisali da vam obezbedi još sat ili dva ugodno provedenog vremena kada strip jednom zaklopite. Fantagraphics kolekciju prodaje ovde.