Pročitao sam petodelni Image serijal Nemesis Reloaded, a koji je ribut više od deceniju starog miniserijala Nemesis što su ga Mark Millar i Steve McNiven uradili u tom nekom prvom talasu Millarovih creator-owned stripova nakon odluke da više ne radi za velike izdavače. Doduše, do tog momenta je ovaj škotski autor već odavno bio na DC-jevoj crnoj listi, ali činjenica je da je u Marvelu mogao da bira šta želi da radi, pa je, nakon mejnstrim Fantastične četvorke kompletirao i ostatak Ultimate serijala na kojima je tada bio angažovan i onda, sa već snažnim holivudskim vetrom koji mu je duvao u leđa – Wanted je bio ogroman hit krajem prve decenije ovog veka – počeo da gradi imperiju koju danas znamo kao Millarworld.

Iako je Kick-Ass možda najpoznatiji strip što ga je Millar uradio nakon prelaska u isključivo creator owned vode, i ovaj je izrodio gomilu nastavaka i spinofova, od kojih neke čak nije ni pisao Millar,* autor nas u uvodu za Nemesis Reloaded iznenađuje podatkom da je baš Nemesis, četvorodelni mini koji su on i McNiven radili 2010. i 2011. godine za Marvelov creator-owned orijentisani imprint Icon, jedan od najsupešnijih projekata koje je ikada uradio, zaradivši njemu i kanadskom crtaču, citiram, „više para nego Marvelov Civil War, najprodavaniji grafički roman svih vremena“.

*da ne pominjem uspešan filmski serijal

Sad, nazvati Civil War „grafičkim romanom“ je svakako malo darežljivo ali jeste kuriozitet da je Nemesis, strip nestašne, vsiceralne energije ali bez previše dubine na kraju bio tako uspešan projekat. Nemesis, rekao bih, na neki način i epitomizuje Millarov pristup stripovima u njegovom post-Marvel periodu, sa ambicijom da u okviru kratkih miniserijala kreira prijemčive koncepte koji se lako mogu predstaviti nekakvom holivudskom producentu preko čašice na nekakvom koktelu, gde će crtež i generalni dizajn takođe biti upečatljivi, ali gde će zaplet, radnja i karakterizacija postojati samo u grubim crtama, najviše na nivou skice, sa idejom da, ako takav projekat bude prodat Holivudu, tamo barem ima legija i legija scenarista i skript doktora koji će razraditi potrebne detalje.

Otud je i Nemesis jedan od stripova koje sam pre više od deset godina pročitao i skoro odmah zaboravio, pa je njegov povratak u modernu Millarworld produkciju bio svojevrsno iznenađenje. I, sad, Nemesis Reloaded je ponovo odličan primer za Millarov rad u savremenom istorijskom trenutku: strip koji apsolutno obara s nogu kvalitetom crteža, donoseći urnebesnu akciju i visceralni krvopljus, koji sadrži i elemente trilera i misterije, pa i zrnce socijalne kritike – što smo već viđali u raznim Millarovim radovima, recentno u King of Spies – ali koji toliko uživa u svom samozadovoljnom, sadističkom nihilizmu da čovek ne može da se ne zapita da li Millaru možda treba terapija. Kako smo već negde rekli, Millar je u svom privatnom životu posvećeni katolik koji čak i ne psuje kada priča, ali su mu stripovi često eksploracija najgorih svireposti koje ljudski um može da smisli u jednom vrlo opštem, nesofisticiranom argumentu da je svet užasno mesto i da se u njemu, eto, događaju užasne stvari i da se, eventualno, razlika izmeu crnog i belog vidi u tome ko je prvi počeo da čini te užasne stvari.

Nemesis Reloaded tako njegov izdavač, Image, reklamira kao „the world’s most evil comic book“ i ovo je svakako narativ u kome se ne samo ubija, kasapi i muči već i u kome se sistematski, i sa velikom zluradošću ide na devastaciju fundamentalnih elemenata savremenog ljudskog društva. Što reče jedan od prikazivača na američkom internetu: „ako mrzite policiju oduševiće vas ovaj strip.“

Nemesis, titularni lik ovog stripa, je na neki način apoteoza svih superzločinaca partikularnog tipa. Ovo je visok, snažan muškarac u kostimu sa plaštom koji je, ironično, potpuno beo, maskom na licu i četrtastom, snažnom vilicom što ide uz široka ramena i snažne udove koji jednako rado vitlaju mačem i pištoljem. McNiven i Millar su Nemsisa očigledno modelovali tako da bude neka vrsta najmračnije moguće parodije na Betmena gde pored potpuno belog kostima ide i ogromno bogatstvo koje ovaj stavlja u službu svojih kriminalnih poduhvata, ali i teška priča o dečaku što je izgubio svoje roditelje sa deset godina, i koji je čitav svoj život stavio u službu odmazde za nepravdu koja smatra da mu je počinjena.

Nemesis Reloaded je, zaista, samo detaljnije prepričavanje ovog zapleta. Los Anđeles je, u post-COVID periodu, odabrao za gradonačelnika bivšeg policajca (i javnog tužioca) po imenu Joe Costello koji je na izborima pobedio koristeći nadimak Honest Joe i oslanjajući se na svoju višedecenijsku karijeru borbe protiv kriminala koja je jednako pazila na to da se počiste problematični krajevi grada gde je sirotinja trpela zulum od stane lokalnih sitnih siledžija, kao i da se razbucaju krupne korupcionaške afere. Nemesis dolazi u grad sa armijom lokalnih kriminalaca koje je regrutovao tako što je prvo pobio sve šefove njihovih bandi i obećao im kontrolu nad pripadajućm teritorijama nakon što mu pomognu u njegovom projektu, i prva stvar koju radi je pljaška izuzetno vrednih dragulja izvršena drsko, spektakularno i uz nerazumno visok broj civilnih žrtava. Nemesis, jasno je to od prve epizode, ne daje pet para za ljudski život pogotovo ako se taj ljudski život provodi u višim društvenim klasama, ali ni policija mu nije draga pa odmah nakon obavljene pljačke superkriminalac preko hakovanih lokalnih medija najavljuje da će sto miliona koje je od nje prihodovao vratiti narodu Los Anđelesa. Kako? Pa, tako što će platiti po deset hiljada dolara za svakog ubijenog policajca na ulicama grada. Ne treba ni reći da od tog trenutka Los Anđeles postaje praktično bojno polje sa hordama klinaca koji zovu pandure telefonom, prijavljuju hitne slučajeve nasilja, a onda pridošle patrole ubijaju bejzbol palicama kako bi njihove značke razmenili za novac.

Ovo je tipično millarovski buka-i-bes dizajn stripa koji bi neko drugi upotrebio za kompleksnu sociološku analizu ali Millar nema ni izdaleka tu vrstu ambicije. Kod njega je uglavnom sve na površini i ne valja kopati dublje jer ćete se verovatno raočarati kada tamo ne nađete ništa. To da se do kraja pokaže da Nemesisu uopšte nije bio potreban ceo set pis sa pljačkom dragulja je samo potvrda teze da Millar naprosto voli brutalne, sadistički intonirane minizaplete jer misli da njima daje nekakve filozofske iskaze a koji su u stvarnosti banalni i svode se na gore pomenutu tezu da je svet grozno mesto u kome ljudi rade grozne stvari. Nešto kasnije u stripu američka vlada šalje Nacionalnu gardu u LA koji više ne može da računa na svoju policiju, a Nemesisovo rešenje za ovaj problem je naprosto besmisleno komplikovana i besmisleno detaljno objašnjena zavera uništavanja života jedne žene koja će onda postati njegova alatka uništenja. Nije što je ovo prikazano sa jednim sadističkim nivoom uživanja u poniženju i seksualnoj eksploataciji žene, nego što je sve odrađeno površno, banalno, spakovano na jednu tablu zgusnute naracije tako da se dobije maksimum šokantnog i minimum bilo kakve sociološke ili psihološke refleksije na prikazane zločine. Millar iznova i iznova insistira da je svet užasno mesto na kome ljudi čine užasne stvari i ne trudi se da ode ni korak dalje. A što je, jelte, klasičan eskploatacijski pristup.

A to se odnosi i na centralne motive glavnog lika. Nemesis je čovek u osvetničkoj misiji ali ma koliko da se strip potrudi da pokaže kako on ima legitimne razloge za osvetu, njegovi metodi su takvi da je jasno da nije u pitanju čovek u potrazi za pravdom već psihopata koji nema nikakve ograde i neće prezati od uništenja stotina pa i hiljada nevinih života da bi dosegao onih nekoliko osoba koje su se o njega i njegove roditelje ogrešile. Opet, Millar MOŽDA ovo sve u svojoj glavi vidi kao ultra mračnu satiru koja pokazuje kako bi Betmen izgledao da nije imao Alfreda da ga podiže nakon smrti roditelja i umesto toga završio u sirotištu koje drži mafija, ali krajnji produkt je strip u kome ne postoji ni jedan simpatičan pa čak ni razrađen lik. Panduri koji moraju da pojme razmere Nemesisovog rata protiv Los Anđelesa su svi pisani u istom tonu i govore u frazama koje znate iz televizijskih serija dok je sam Nemesis stereotip šarmantnog kostmiranog psihopate koji voli zvuk svog glasa i nema nikakve kočnice kada je u pitanju ubijanje, naprotiv. Nemesis je neko ko u ubijanju očigledno uživa i čitalac definitivno nije tu da za njega „navija“ već da, ponovo, zaključi da je svet užasno mesto na kome se dešavaju užasne stvari i da u očajanju zaroni lice u šake.

A opet, nisam siguran da je to jedino na šta Millar računa. Objašnjavajući da je potpisao barem isto onoliko kopija Nemesisa koliko i mejnstrim hitova kao što su bili Civil War ili Red Son, da fanovi sami prave ručno rađeni merčandajs a da su prava na film otkupljena još 2010. godine i da Warner trenutno radi na tritmentu, Millar moguće računa i na masu napaljenih nerdova koji u Nemesisovom nihilizmu i psihopatskoj harizmi nalaze i neku vrstu katarzičnog, idolatrijskog potencijala. Nemesis je, čini se, antiheroj (mada je on zapravo apsolutni negativac ali u stripu koji nema ni jednog pozitivca) prilagođen generacijama uzgojenim na 4Chanu, Anonymous aktivizmu i njima sledstvenim svetonazorima koji su, znamo to, doveli i do klizanja u terorizam sa jasnim fašističkim predznacima. Ne tvrdim, da bude kristalno jasno, da Millar deli ideološke platforme sa ijednim alt right misliocem ili aktivistom, ali njegovi stripovi povremeno, a Nemesis jače od svih, kao da rado uspostavljaju tu tezu da su svi krivi i da društvo nije vredno spasavanja te da su kreativni sadizam i destrukcija legitimne forme ekspresije.

U Nemesis Reloaded je ovo možda i jasnije istaknuto jer Millar pored glavnog zapleta ima i seriju flešbekova na Nemesisovu, jelte, mladost i transformaciju u superkriminalca kakvog danas poznajemo, a koja, kroz korišćenje vrlo readymade tropa (što i sami imaju jasne paralele sa Betmenom) postavljaju jednu konspiratološku osnovu za čitav Millarworld univerzum. Millar ovde ide unatrag kroz vreme sve do Wanted, jednog od najranijih njegovih creator owned/ Millarworld stripova u kome je, pre punih dvadeset godina škotski autor demonstrirao fascinaciju superzločincima, sadizmom i nihilizmom, praveći pripremu za Big Game, „prvi Millarworld krosover“ najavljen za ovo leto.

Da bude jasno, ovaj konspiratološki sloj ne doprinosi osnovnoj priči Nemesis Reloaded na ikakav značajan način i jasno je da je na nju natakaren kako bi se kreirala spona sa širim Millarworld univerzumom, ali jeste donekle fascinantno da Milar koji duže od decenije programski pravi plitke stripove sa jednostavnim zapletima i jedva definisanim likovima sada sve to želi da poveže kroz krosover. S jedne strane, brinem se na šta će to ličiti jer ni Civil War, njegov najuspeliji krosover koji je ikada napisao nije bio i dobar strip – a tu je kao imao i urednike iznad sebe i koristio likove sa poluvekovnim istorijama – ali ne mogu da ne budem impresioniran Millarovom energijom i ubeđenošću da je ovo ne samo nešto što treba već i što može da uradi.

Impresioniranost ide i na ime crteža na Nemesis Reloaded. Ovde je umesto Stevea McNivena na olovkama i tušu DC-jev španski majstor Jorge Jimenez i, pa, ako je iko mogao da zameni kanadskog superstara, to je Jimenez. Millar za Millarworld stripove po pravilu bira izvanredne crtače, svestan da je, bez obzira na činjenicu da su scenaristi danas smatrani „glavnim“ autorima stripa, zapravo dobar crtež više nego presudan u prodaji i ako je Nemesis Reloaded suštinski plitak i grubo urađen strip što se tiče priče i karaktera, u grafičkom smislu ovo je jedna od najboljih stvari koje sam ove godine video u američkoj produkciji. Jimenes je prosto drsko raskošan i u akciji i u atmosferi i u lejautu tabli i u režiranju borbe i mada je sve to, jelte, krvoločno i uznemirujuće, njegov crtež ima mnogo više estetike nego Millarov scenario. Kolore je ovde ponovo radila takođe izvrsna Giovanna Niro a Clem Robins je bio zadužen za izuzetno ukusan letering pa je Nemesis Reloaded prelep strip koji vredi pročitati sve i da se zgražavate na svaku rečenicu koju je Millar napisao. Pa… eto. Videćemo kakav će Big Game biti (makar znamo da će i tu crtež biti izvrstan jer je na zadatku Pepe Larraz), a do tada, Nemesis Reloaded možete na Amazonu izspazariti ovde.