Čita vam se nešto mračno, sirovo, krvavo i okultno? Došao vam takav dan? Mogu li onda da preporučim Revolvers, miniserijal od četiri broja koga je Top Cow/ Image Comics izdavao od Oktobra prošle do Ferbruara ove godine, pomažući vama srodnim bolesnicima – u koje, moram da na osnovu simptoma pretpostavim, i sam spadam – da počešu jedan vrlo partikularni svrab?

Polovinom Marta je izašla i kolekcija i to je bio momenat u kome sam se dohvatio ovog stripa a što je mogao da mi sasvim proleti ispod radara na ime meni relativno nepoznatih autora ali i činjenice da Image Comics svoja Top Cow izdanja ne reklamira naročito energično. Možda se računa da ovaj Imprint Marca Silvestrija i Matta Hawkinsa, koji još uvek ima meru nezavisnosti u Imageu, ima i odgovornost da samog sebe reklamira, a što je fer. Silvestri i Hawkins  ne samo da biraju šta će da izdaju i Hawkins je i potpisan kao jedan od urednika ovog stripa, već je i Top Cow još pre više od petnaest godina bio jedan od prvih ozbiljnijih studija koji su se fokusirali na digitalnu onlajn distribuciju svojih stripova.

Enivej, guslam ovoliko o činjenici da je Revolvers izašao za Top Cow najpre zbog toga što je ovo po estetici i senzibilitetu strip kao izmišljen upravo za Top Cow. Pričamo o kombinaciji hard boiled policijskog eksploatacijskog trilera i gritty egzistencijalne horor drame sa hektolitrima prolivene krvi i telesnim disocijacijama koje sugerišu i jednu metafizičku nelagodu što treba da se probije kroz pokolj. Drugačije rečeno, Revolvers je praktično omaž nekim klasičnim Top Cow serijalima, poglavito radovima poput Darkness i Witchblade pa ako ste u devedesetim godinama i početkom ovog veka gravitirali ovim i ovakvim stripovima, Revolvers verovatno zaslužuje vašu pažnju.

Ti meni nepoznati autori koje sam pomenio nikako nisu i neiskusni. Scenarista John Zuur Platten je prekaljeni profesionalac industrije zabave čija biografija na zadnjim stranama ove kolekcije veli da je isporučio „više od osamdeset naslova“. Ovde ne pričamo samo o stripovima i zapravo najveći deo njegovog spisateljskog rada je u domenu video igara. Platten je skoro trideset godina aktivan u ovoj industriji, gravitirajući nešto jače ka horor naslovima i licenciranim igrama, pa je radio na scenarijima za svašta, od Jurassic World Evolution, preko Apache Air Assault i Ghostbusters, do nešto poznatijih stvari kao što su F.E.A.R. 2, Fear Effect Sedna, te Vin Dieselovi projekti  i Chronicles of Riddick: Escape from Butcher Bay/ Assault on dark Athena i Wheelman. Njegovi drugi radovi obuhvataju skromniji rad na televiziji i filmu ali mu je jedna od vodećih kreativnih rola u igri Pokemon GO verovatno najvažnija tačka u CV-ju. Ističe da je njegova knjiga o pisanju za videoigre korišćena kao nastavno sredstvo na više od hiljadu univerziteta diljem planete. I, mislim, rispekt, naravno.

Crtač Christian DiBari je takođe aktivniji u drugim industrijama, sa radovima za videoigre, ali i industriju igračaka, no, u stripovima on ima svakako već solidnu reputaciju, uključujući rad za DC i Marvel (uglavnom na naslovnim stranama), Top Cow, BOOM! i Image gde je bio crtač na dosta uspešnom serijalu Hoax Hunters. DiBarijev prljavi, mračni stil savršeno dopunjava britanski kolorist Simon Gough, čovek sa reputacijom na DC-ju, IDW-u, Imageu koji trenutno ima i sopstveni koloplet horor stripova za Scout Comics, a letering je radio veteran Troy Peteri koji predstavlja jasnu sponu sa Top Cow legatom s obzirom da je radio serijale poput Withcblade i Cyberforce za ovaj imprint.

I to se, da bude jasno, sve vidi. Revolvers izgleda kao klasičan Top Cow horor-akcijaš, sa namrštenim, mračnim likovima u pretećim pozama, puno pucnjave i kombinovanjem urbanog, prljavog mizanscena sa onostranim prizorima što dolaze iz neke od verzija pakla.

Ili ne BAŠ pakla. Jedan od osnovnih problema koje Revolvers ima je što je u pitanju serijal koji započinje kao klasični gritty eksploatacijski osvetnički pandurski akcijaš, ali vrlo brzo počne da komplikuje svoju postavku i transformiše se u natprirodnu horor dramu u kojoj je glavni junak mrtav još od prvog poglavlja, ali je i dalje u akciji, nosi oružje koje i samo ima natprirodna svojstva – mada, da budem iskren, do kraja stripa nisam shvatio tačno koja su to svojstva – i zatvoren je u nekoj vrsti „onog sveta“ koji ima elemente limba i pakla gde mrtvi i dalje imaju uvid u svet živih ali ne i jasan način da sa njim interaguju, a istovremeno mrtvi međusobno imaju složene odnose koji se zasnivaju na tome ko se o koga ogrešio na ovom svetu itd.

Platten je ovo zakomplikovao možda i preko mere prihvatljivog. Revolvers iz naslova se odnosi na cikličnu prirodu tog mesta iza smrti koje je, pak, na neki način spojeno sa Detroitom i gde pokojnici jedni sa drugima ratuju u nekoj vrsti strukturiranih, nasilnih igara, kako bi bili pobednici ciklusa koji se, čini se, ponavljaju večno. S obzirom na Plattenovu ekspertizu iz oblasti videoigara, pomislio sam da će Revovlers od druge epizode na dalje da se transformiše u nekakav Battle Royale u stripu, ali ni to se zaista ne dešava. Motivi iz prve epizode u kojoj glavni junak, Hampton Wales, inspektor detroitske policije iz odeljenja za ubistva, u maniru tradicionalnih noir antiheroja meditira o propasti grada koji je nekada bio industrijski centar Amerike („from Mo Town to No Town“, kaže u jednom od monologa) se dosledno prorađuju sve do poslednje i Revolvers zaista do kraja ispada jedna gritty policijska priča o prljavim, korumpiranim pandurima na platnom spisku lokalnih dilera droge i jednom poštenom policajcu koji skupo plaća svoju odluku da ne prihvati mito.

Ovo je stereotipna ali potentna osnovna potka za priču i Platten u prvoj epizodi kompetentno vodi narativ, nudeći nam umornog, rezigniranog glavnog (anti)junaka koji je „dobar policajac ali manje dobar čovek“. Wales drži jaku moralnu poziciju da nikada neće uzeti mito i zbog ovoga ga kritikuju ne samo kolege koje su sve na platnom spisku mafije već i sama supruga koja smatra da je on budaletina sa izmišljenim etičkim kodeksom. On nju, naravno, onda i vara, što sa prostitutkama, što sa doktorkom koja i sama traži malo fizičke i emotivne bliskosti koju nema kod kuće. Wales jedini stvarni smisao uspeva da nađe u poslu ali naravno do kraja prve epizode jedno opasno hapšenje koje on i kolega imaju zakazano za taj dan polazi po zlu i strip se pretvara u horor-akcijaš u kome oživljeni leševi idu unaokolo sa raznesenim glavama i traže osvetu.

Narativ je komplikovan i na momente nejasan sa konceptom „revolvera“ koji je do kraja nedovoljno obrazložen ali, čini se i ne sasvim potreban. Walesova želja da, makar i posle smrti, učini NEŠTO ispravno i zaštiti nedužne je jasna, čista i humana a to što će usput otkriti da gotovo niko nije nedužan, ali ni čist ni human je u skladu sa žanrovskim konvencijama. Naravno, ko voli noir stil pisanja sa naratorom koji vrlo sočno pripoveda priču i koristi česte jake stilske figure ovde će dodatno uživati. Ko ne voli, teško da će u Revolversu naći strip za sebe.

Ja, da se razumemo, volim, pa iako je ovaj serijal možda zaista previše zakomplikovao svoj centralni motiv, jesam uživao u Walesovoj transformaciji iz snuždenog, bezvoljnog policajca u neku vrstu pravdoljubivog anđela osvete (sa sve krilima, tako je). U istoj meri mi je prijao i crtež koji nikada ne rizikuje da bude proglašen lepim ali je pripovedanje efikasno i dinamično, a likovi, i pored jednostavnosti, karakterni. Mislim, njihov je karakter i sam jednostavan, plitak, jednodimenzionalan, ali je izražen i daje ovom stripu ukus i miris potrebne da ga pravilno iskonzumiramo. DiBari svakako voli da crta upečatljive horor scene pa nekoliko tabli u ovom stripu vrede da se zapamte.

Revolvers je, dakle, rad namenjen pre svega onima koji znaju šta traže i takvi će u njemu naći svoj fiks natprirodne krimi eksploatacije koja dosta filozofira ali to što filozofira nije naročito duboko. Sebe u takve ubrajam pa sam ovaj strip sasvim rado potrošio. Ostali neka se ne zaleću bez zaštitne opreme. Amazon kolekciju ima ovde.