Ove nedelje smo imali prolećno vreme i izlaske novih abuma bendova koji meni ništa ne znače, poput Godsmack ili Steel Panther. Ali imali smo i mnogo dobrih stvari. Evo nekih od njih, zaključno sa čevtrtim albumom najboljeg ženskog metal sastava na svetu u ovom trenutku.

Al prvo blek metal. Češki dvojac Cult of Fire nominalno svira blek metal, ali u njihovoj izvedbi to se kombinuje sa dosta istočnjačkih muzičkih i filozofskih tradicija pa je krajnji rezultat istovremeno i etnički i ritualan i generalno zavodljiv. EP Om Kali Maha Kali ima dve pesme koe beznaporno ruše barijere između muzičkih stilova i nasleđa pa apsolutno treba da ih čujete:

https://cultoffire.bandcamp.com/album/om-kali-maha-kali

Britanski Stahlsarg voze vro korektan black-death metal na novom EP-ju, Suicide of God. Bend iza sebe ima već dva albuma, ali je napravio popriličnu pauzu i ovo je povratak u stilu. Muzika nije komplikovana, pa ni mnogo ambiciozna ali pesme imaju epski zahvat potreban kad se laćate ovakvih tema, a svirka i produkcija su baš kakve treba da budu. Ugodno:

Poljski blek metal retko razočara pa tako i Promo MMXXIII sastava Trüciciel, iako ima samo dve pesme – ne razočarava. Ovo je fin, jeftin ali ambiciozan blek metal koji ima i melodiju i epiku ali ne stidi se da ih sve spakuje u skromnu a funkcionalnu produkciju i ovim snimkom najavljuje velika dela:

https://trucicielband.bandcamp.com/album/promo-mmxxiii

Virdžinijski dvojac Wight svira jednostavan ali prijemčiv, neposredan blek metal na debi EP-ju koji se isto tako zove. Naime Wight. Ovo su četiri pesme jednostavnih tema, produkcijski nešto iznad demo nivoa, ali u njima ima i zanatske veštine i jedne madalačke, spontane energije pa to u kombinaciji daje lep utisak. Onako, kul je:

https://wight666.bandcamp.com/album/wight

Theren je iz Noksvila u Tenesiju, slutim da nema više od jednog člana, a album Theren I: Agony Swells In the Heart of Appalachia je sirova, kućno spravljena kombinacija black metala, death metala i grindcorea. I, mislim, sve je to sirovo i zvučno agresivno, ali čovek actually piše zanimljive pesme i ima dobre rifove i meni se ovo dopalo!!!

https://theren.bandcamp.com/album/theren-i-agony-swells-in-the-heart-of-appalachia

Kad smo već kod dopadanja, dopao mi se prošli album nemačkih Depravation pre tri godine pa sam i od novog, inače trećeg, IV: Letvm očekivao dosta i oni su, zadovoljstvo mi je da kažem, isporučili. IV: Letvm je zrelija ploča sada vrlo razrađenog, ali onda i maštovitije pisanog black-death metala koji se ne zamara kopirajući žanrovske matrice nego se interesuje za najbrutalniji dostupan izraz. I ovo je baš surovo, ali istovremeno i sofisticirano, sa puno jakog zakucavanja ali i dobrom atmosferom, lepo ispisanim pesamama. Da je mastering malo dinamičniji, bilo bi idealno a i ovako je vredno svake pažnje:

https://depravation.bandcamp.com/album/iv-letvm

Nizozemski Funeral Winds vozi već više od trideset godina. Maurits Jansen je izdržljiv i posvećen čovek pa iako novi album, sedmi u diskografiji, Stigmata Mali, nije sad nešto izrazito maštovit, ovo je autentičan, sirov, brutalan blek metal stare škole kome se mora skinuti kapa i dati naklon. Surovo.

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/stigmata-mali

Indonežani su rešili da osvoje i svetsku blek metal scenu pa samo nižu projekte na Bandcampu. CaelumSun je jednočlani bend bubnjara iz Numeron po imenu Agatha Tito. Čovek je na EP-ju A Sacrifice of This Treasure snimio šest pesama melodičnog, atmosferičnog blek metala koji nije produkcijski prebudžen i zvuči neposredno i pitko. Hoću reći, sva ta šugejz atmosfera meni ovde lepo legne uz dosta blastbitova i krljanja. Fino.

https://caelumsun.bandcamp.com/album/a-sacrifice-of-this-treasure

Tužan, pa čak i nežan švedski blek metal na EP-ju  Sunrise: I Long to Forget koji potpisuje Heiðinn, odnosno njegov jedini član, Rasmus Rolling. Ovo je zapravo energično i brzo a harmonski, da nema vrištavog pevanja, na momente bi moglo da bude i melanholični pop-pank. Slatko je, veoma, i ove dve pesme plaćate samo koliko sami odlučite.

https://heidinn.bandcamp.com/album/sunrise-i-long-to-forget

Belgijski Spectral Damnation na debi albumu, Extra Æcclesiam cepaju blek metal po receptima švedske škole iz njene, jelte, faze najveće agresije i brzine. I sad, ja sam slab na muziku koja je OVOLIKO agresivna i brza sve vreme ali priznaćemo i da Spectral Damnation umeju da napišu pesmu i naprave rif koji je i melanholičan a da se ne izgubi na agresivnosti. Zvuk albuma je muljav, što nije idealno, ali ovo je pošteno, znojavo i kreativno:

https://spectraldamnation.bandcamp.com/album/extra-cclesiam-2023

Kalifornijski Sarcoptes za sebe vrlo naglašeno kažu da su blek metal bend ali album Prayers to Oblivion je mnogo više od prostog blek metala. Ova ploča, druga u opusu sastava, impresionira svojom kombinacijom black, death i thrash metal elemenata sa vrlo izraženom progresivnom dimenzijom – prva pesma traje preko 13 minuta, za ime sveta, a nije ni jedina – koja ne stoji na putu poštene, znojave krljačine. Volm bendove koji u spevaju da u dugačkim pesmama održe nivo intenziteta ovako visoko sve vreme i Sarcoptes treba da drže predavanja na nekom fakultetu za metal jer su IZVRSNI.

https://sarcoptesblack.bandcamp.com/album/prayers-to-oblivion-black-metal

Iako Deathsbroom kao ime za bend zvuči pomalo kao da se neko šalio, ovaj duo iz SAD ozbiljno shvata svoj blek metal. Debi album, Quietus je odlična kolekcija energičnih, brzih a lepo napisanih pesama koje se bave temom smrti ali nisu nešto namešteno mračne već imaju fin spektar atmosfera. Bend je ovo pisao još od 2018. godine, snimao do kraja 2019. pa prošle godine miksovao i sve u svemu ovo je materijal koji je dobro odležao a onda se vidi da ljudi u njega veruju. I treba. Ovo vredi da se čuje:

https://deathsbroom.bandcamp.com/album/quietus

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Losing Time Finding Space je manje album a više kolekcija editovanih džemova jednog labavog kolektiva pod imenom Space Shepherds. Sve to deluje dosta neobavezno, uključujući cenu od koliko date ali džemovi su, pa, dobri. Ovo pokriva ceo prostor od krautroka do šugejza zadržavajući se u psihodeličnom prostoru najduže i mada zaista nije formirano i konačno već fluidno i, rekosmo neobavezno, prijatno je za slušanje:

https://spaceshepherds.bandcamp.com/album/losing-time-finding-space

Grčki trio Bastard Sword diže buke za deset ljudi na svom debi albumu Bastard Sword I. Ovo je teški, psihodelični, BUČNI stoner rok gde sve prži od fidbeka i distorzije a ’70s doom teme se gube u slojevima razularenih gitara. Pesme su lepe, svirka dobra i jedino je mastering malo preagresivno bučan za moj ukus, ali makar je muzika miksovana prostorno i sa dobrom separacijom instrumenata. Glasno, ali nikako bez dinamike u svirci ili bez ideja mimo te glasnoće, ovo je vrlo dobro i preporučuje se svakom psihodeličaru od staža:

https://bastardswordgr.bandcamp.com/album/bastard-sword-i

Der Mancha Red su novi nizozemski doom metal bend, a njihovo prvo izdanje, EP Der Mancha Red ima dve dugačke, spore pesme koje su negde između Danziga, Type O Negative i My Dying Bride. Što je sasvim zgodna pozicija da se na njoj bude. Ima, dakle, ovde i gotike i postpanka i poštenog hevi odvaljivanja. Zvuk je prilično sirov i ovo je više demo nego sad neki pravi EP, ali je dobar i puno obećava:

https://dermanchared.bandcamp.com/album/der-mancha-red

Tokijski doom-stoneri Hebi Katana imaju živi EP sa tri pesme, Live Demo at WildSide koji je prilično neobavezan i sa sirovim zvukom, ali demonstrira da bend, kada uhvati dobar gruv, odvaljuje kako treba. Pevanje je ono što malo kvari devojačku sreću na ovom snimku ali muzika je solidna, solo gitaa ubitačna a plaćate koliko sami želite:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-demo-at-wildside

Kentakijski Weaving Spiders sa EP-jem Steakbeard od dve pesme donose zdravu i svežu smešu stoner roka i gitarskog nojza koja meni iz cuga legne ko dupe na nošu. Jeftin, skoro garažni snimak, ali dosta identiteta i šmekerske muzike ovde. Obavezno poslušati:

https://weavingspiders.bandcamp.com/album/steakbeard

Heavy Psych Sounds records imaju novi EP projekta Stöner (Brant Bjork, Nick Oliveri i Ryan Güt) i Boogie To Baja je kolekcija finih, opuštenih rokenrol pesama kakve i očekujete od veterana žanra. Neobavezno, prijatno, sa lepim, a sirovim zvukom, melodično, raspoloženo a ne trivijalno, baš kako treba:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-boogie-to-baja

Kad smo već kod veterana žanra, i Fu Manchu imaju novi EP, treći u seriji, naslovljen Fu30, Pt. 3. Tri pesme, klasičan stoner/ desert pristup, ništa revolcuionarno ali prijatno za uho. Mislim, zašto bismo od Fu Manchu posle toliko godina očekivali revoluciju? Bend svira od osamdesetih i još uvek ume da napiše odličnu pesmu (u ovom slučaju srednji komad, Orb, koji je sjajan) i to je dovoljno.

Moss Mother su iz Kentakija, nabrajaju da su protiv fašista, homofoba rasista, seksista itd. ali i dobro sviraju. EP nazvan samo EP ima tri pesme sirovog, energičnog stoner rok nabadanja sa jakim, masnim distorzijama na gitarama i puno vozačke napaljenosti. Bend ovo svira, skoro sigurno uživo i odjednom, a produkcija je mada garažna zapravo vrlo adekvatna. Odlično, plus plaćate koliko hoćete PLUS se jedna pesma zove Popesmoker. Jebem mu mater:

https://mossmother.bandcamp.com/album/ep

Nemački Sound of Smoke zvuče mnogo suptilnije i mekše od onog što biste očekivali od benda koji u imenu ima dim. Ovo jeste delom i stoner rok ali je mnogo više nežna, prozračna psihodelija na granici sa post rokom, i izuvijane, meke gitare te odličan ženski vokal su karakteristike koje prve padaju u uši. Album Phases je veoma prijatan za slušanje i mada vam neće dati najHEAVY iskustvo ove nedelje trebalo bi da vam prija i kad krlja i kad miluje:

https://soundofsmoke.bandcamp.com/album/phases

Anatomy Of Habit iz Čikaga imaju samo tri pesme na albumu Black Openings i znate da one traju i po osamnaest minuta. Ovo je vrlo spor, vrlo odmereno sviran doom metal sa jakim post metal i shoegaze dimenzijama i mada ja više, jelte, volim kad doom ima rifove, radije nego shoegazerske atmosfere, ne mogu da kažem da ova melodična, setna ploča ne radi posao:

https://anatomyofhabit.bandcamp.com/album/black-openings

El Supremo iz Severne Dakote nazvali su svoj album Acid Universe, čisto da ne bude nejasno odakle dolaze. Ovo je kolekcija instrumentalnih stoner/ psihodeličnih pesama sa sporim, odmerenim tempom, gitarskom jekom i nežnim orguljaškim radom. Jako relaksirajuće i prijatno:

https://elsupremo.bandcamp.com/album/acid-universe

Izrazito me zrači što odlični Argonauta Records ima vrlo neobičnu politiku glede svojih Bandcamp izdanja pa tako, recimo, novi album italijanskih Burn The Ocean, nazvan Modern Ruins moramo da jurimo po JuTjubu. Neljudski. Elem, album je ugodan, nudeći kombinaciju pank roka, shoegaze popa i stoner zvuka za ljude koji vole i Placebo ali i Kyuss, pa, eto, ako ste u tom kampu, izvolite:

Mammoth Caravan su iz Litl Roka u Arkanzasu – ne i poslednji put da ovo mesto danas pominjemo – a album Ice Cold Oblivion je direktno iz ledenog doba. Ovo je sirovi, jeftino producirani ali hipnotički vrlo opremljeni stoner-sludge metal, u kome su gitare gotovo anihilirane količinom distorzije što je na njih nabačena, a pesme se zaista klate unapred poput karavana mamuta. Odličan materijal muzike koja je primitivna a u toj primitivnosti savršeno zaokružena, nudeći sofisticiranu agresiju i gruv.

https://mammothcaravan.bandcamp.com/album/ice-cold-oblivion

Pa onda i Merlock iz Spokejna u državi Vašington odlično legnu sa svojim psihodeličnim teškim rokom koji na albumu Onward Strides Colossus nudi neke lepe bluz-teme i raspoloženu svirku. Merlock znaju da zasviraju i brže, ali kad sviraju sporo to je baš HEAVY psych, kako najviše i volimo, sa moćnim talasima gitara prekrivenih efektima preko teškog, sporog ritma i masnim, psihodeličnim solažama. Odlično:

https://merlock.bandcamp.com/album/onward-strides-colossus

Ali su me posebno oduševili kalifornijski Westing čiji album Future nudi izvanrednu kombinaciju heavy bluesa i psihodelije, kao nekakav izgubljeni artefakt iz sedamdesetih, otkopan iz pustinjskog peska, otresen i uglancan da zasija punim sjajem. Westing imaju sjajne gitare, odlično napisane kompozicije, dobro pevanje, adekvatnu produkciju i album je procesija pobedničkih pesama od kojih bi svaka mogla da ide na godišnju listu najboljih rok komada, a TEK JE FEBRUAR. Odlično:

https://westingband.bandcamp.com/album/future

Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sarajevska Lepra ima debi album, Hellfire Madness, urađen posle nekih pet godina rada i ovo je meni vrlo prijatno. Lepra vozi klasičan, energičan thrash metal sa svim njegovim jakim stranama: brzinom, rifovima, mošerskim brejkdaun momentima, brzinom, rifovima itd. Volim i jednostavno, razgovetno a autoritativno pevanje Adina Selimovića a, naravno, najvažnije je da Lepra piše dobre pesme. Neki od komada tipa End of Jesus su apsolutni hitovi i da sam ovo čuo 1987. godine apsolutno bih se izlomio na koncertu. Izvedba je solidna i, s obzirom na mladost benda, verujem da će u budućnosti sve biti JOŠ čvršće i dotegnutije, a i produkcija je pristojna pa moram da ovo preporučim svakom treš metal, jelte, manijaku za instant konzumaciju. Svaka čast, momci i puno sreće.

https://officiallepra.bandcamp.com/album/hellfire-madness

Indonežanski trešeri Slakter zvuče sjajno na drugom EP-ju, Warmageddon. Ovo su četiri peme energičnog, moćnog thrash metala sa promišljenim rifovima i kvalitetnom atmosferom, tako da se uhvati taj neki divljački, mladalački element ove muzike, ali sve odsvirano pod konac i bez greške. Produkcija dosta bučna, bez mnogo dinamike ali je muzika vrlo prijemčiva:

https://delusiverecords.bandcamp.com/album/warmageddon

Beloruski Dis Tortion nominalno sviraju thrash metal, ali njihov album Metal Recall (kul naslov!) ovom podžanru prilazi sa dosta slobodnim shvatanjima, pa iako dobijamo i neke vrlo tipične treš gestove ovde, sa denflovanim rifovima i duplim bas-pedalama, pesme su napisane sa nešto širim harmonskim zahvatom i obraćanjem pažnje na atmosferu. A opet, ništa ovde nije sad nešto pretenciozno aranžirano i ne luta predaleko od zdrave thrash srži. Lepa ploča:

https://distortionhmr.bandcamp.com/album/metal-recall

Night Prowler su iz Nevade pa njihov debi album Wild Wasteland u sebi ima malo i atmosfere te neke pustinje Severne Amerike, sa pesmama koje pevaju o „vestern“ temama ali pomerenim u horor smeru. Simpatično kao koncept a muzika je relativno melodičan black-thrash metal sa daškom death metala koji me nije sad nešto oborio s nogu inventivnošću ali je simpatičan:

https://nightprowler23.bandcamp.com/album/wild-wasteland

Italijanski duo Satanika ima novi album, Horde Of Disgust i ovo je sirov, nesuptilan, čak naprotiv, primitivan black-thrash. Produciran jeftino a bučno da sve zvuči kao da je na ivici eksplozije, ovo je materijal koji se ne interesuje da vas osvoji inteligencijom nego da vas obori na patos intenzitetom. Pa proverite koliko ste stameni.

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/horde-of-disgust

Morphetik iz Upsale kažu za sebe da su ružno lice švedskog thrash metala. Ne znam zašto jer je album, njihov drugi, Proclamation of War vrlo uredna a opet ne preupeglana ploča treša koji ide jako, brzo, kritički se postavlja prema društvu a nudi hedbeng-frendli rifove i energiju. Ovo je svirački odlično, produkcijski taman toliko sirovo koliko treba i natrpano nadrkanošću taman da vas izloži da NEŠTO uradite kada shvatite u kakvom sranju živite. Prelepo.

https://morphetik.bandcamp.com/album/proclamation-of-war-2

Čim se bend zove Curb Cut znate da stiže porcija metaliziranog moškora sa Floride jedan kroz jedan. I stiže. Curb Cut Demo ima čak šest kratkih, gruverskih pesama u srednjem, nabod-tempu sa izvikivanim vokalima i lepim, jednostavnim metalskim rifovima. Zvuk je pritom vrlo solidan, možete da čujete svako pomeranje prstiju po vratu gitare i taj organski, prirodan saund se lepo uklapa uz tu nabadačku muziku. Bend je malo ambiciozan sa cenom od sedam dolara za ovo, ali, jebiga, kvalitet je kvalitet:

https://407curbcut.bandcamp.com/album/curb-cut-demo

Čileanski Ritual of Flesh nudi brutalan deathgrind na novom EP-ju, Retrato de la Doble Vinculaci​ó​n Humana. Nema ovde mnogo mudrovanja i muzika je klasičan, krvoločan deathgrind, sa sirovom ali funkcionalnom produkcijom, pa ako volite, jelte, klasiku, a vi poslušajte:

https://ritualofflesh.bandcamp.com/album/retrato-de-la-doble-vinculaci-n-humana

E onda z Čilea, za porciju prljavog, sirovog goregrinda idemo u Brazil. Projekat Petiot je još jedan od solo projekata čoveka po imenu Arthu, najpoznatijeg po grindcore projektu Agamenon Project. Petiot baštini sličan jeftini/ kućni stil ali je bliži, jelte, goregrind estetici. Novi EP, Podre, ima četiri kratke, brutalne pesme pa svakako poslušajte ako ste raspoloženi. Prodaje se za koliko date:

https://petiot.bandcamp.com/album/podre

Iako kalifornijski Section 47 svoj demo nazivaju Grind ’Til Death i tvrde da sviraju deahgrind, ovo je zapravo sludge metal kombinovan sa death metalom u jednoj primitivnoj, prljavoj, jeftinoj šutki. Da ne bude zabune, dobro je to, ovo su tri sporije, mrveće pesme ružnoće i besa koje preporučujem za slušanje svakome. A plaća se koliko sami date.

https://section-47.bandcamp.com/album/grind-til-death

Child je deathgrind projekat Alexa Stjernfeldta iz Grand Cadaver/ Novarupta i debi album ovog projekta, Meditations in Filth donosi mnogo lepog. Mislim, ovde imate sedamnaest pesama uraganske paljbe po receptima švedske škole, uz teški, “buzzsaw“ zvuk gitara i divljačke vokale. Grindcore koji zna da ume i uživa u tom umeću, a uživaćete i vi:

https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/meditations-in-filth

Agency su grindcore ekipa iz Zapadne Virdžinije a Demo 23’ (SIC) pakuje u svoje dve pesme dosta moći. Ovo je jako nisko naštimovano, po zvuku bliže užasnom sludge metalu nego grindcoreu a muzički vozi crustgrind sa kombinacijom d-beat i bleastbet iživljavanja. Pesme su dobro napisane, svirka divljačka i na gomili je ovo opako a naplaćuje se koliko hoćete.

https://agencywv.bandcamp.com/album/demo-23

Ako vam nije bilodosta goregrinda, evo ove nedelje stiže nešto lepo iz Fukuoke. Japanski FesterDecay snimili su prvi album, Reality Rotten to the Core i bend, aktivan preko pola decenije sa dosta snimaka iza sebe, i dalje ne krije da mu je rani Carcass najveći uzor. Dakle, ako vam se sviđa Reek of Putrefaction (a ako vam se ne sviđa, kakav ste to monstrum?) ovde dobijate četrnaest pesama koje ovaj klasični album uzimaju za osnovu a onda samo blago evoluiraju taj zvuk i pristup. I mislim, meni je to apsolutno po meri:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/reality-rotten-to-the-core

Wanderer iz Mineapolisa su odlični na novom EP-ju, Indulgence of the Unreal. Bend sam sebi kači „false grind“ deskripciju iako ovde ima klasičnih grindcore vokala i blastbitova, ali pesme, iako kratke, pakuju u sebe gomilu progresivne i mathcore ambicije pa se ne svodi sve na brutalnost i agresiju. Izvrsno napisan, majstorski odsviran i produciran materijal, poslastica za rafiniranu grajnd publiku:

https://wanderermn.bandcamp.com/album/indulgence-of-the-unreal

Ah, gaddemit, prosto VOLIM death metal kakav sviraju Italijani Left In Agony. Debi EP, Altar of Devotion mi donosi sve te prelepe ’90s flešbekove sa svojim mračnim, jebačkim rifovima, snažnim blastbitovima, duplim vokalima i mošerskim srednjetempaškim brejkdaunovima. Vidi se, jelte, da su Left In Agony odrasli slušajući Cannibal Corpse, Monstrosity i druge ’90s šampione, ali ovo nije tek odavanje pošte već punokrvan program kvalitetno napisanih pesama, odlične svirke, odlične produkcije. Volim kad je death metal mesnat, težak ali ne prepumpan do mere da postane nebitno kakav se rif čuje, volim kad su aranžmani razrađeni (slušajte naslovnu pesmu), volim kada se usred masakra čuje jasna ideja o temi i njenoj razradi… Volim sve u vezi sa ovim bendom i želim im puno uspeha.

https://leftinagony.bandcamp.com/album/altar-of-devotion-ep

Lothario Carnival je bend (?) iz Kalifornije koji svira „glam death metal“ što, jelte, zvuči kao da se neko neslano šalio sa nama, ali EP A Glamorous Death je sasvim pristojna, mada prilično kućno producirana ploča melodičnijih death metal pesama sa malo thrash mirisa. Ovo je dobro napisano i odsvirano i da je produkcija za nijansu skuplja delovalo bi veoma profi a što se tiče pesama, mislim da se niko neće razočarati jer Lothario Carnival demonstrira dobru koncepciju. Plaćate koliko hoćete:

https://thelothariocarnival.bandcamp.com/album/a-glamorous-death

Whipworm je blago avangardni losanđeleski thrash/ death metal projekat koji je kroz nekoliko neočekivanih mutacija dobacio do prvog albuma. I mada je Gozer više kućna ploča nego neko sad profi izdanje, ovde ima šarmantnih ideja i interesantne multižanrovske ambicije. Ne mogu da odolim melodičnim refrenima uz pravoverno treširanje:

https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/gozer

Švedski Necrovation nude u preko jedanaest minuta EP-ja Storm the Void / Starving Grave dve pesme zanimljivog, atmosferičnog death metala sa kosmičkom komponentom. Ovo je fino napisano, puno lepih rifova, aranžirano da se ne zna gde mu je glava a gde rep ali opet sa smislom i samo da zvuk nije VARVARSKI prebudžen tako da sve klipuje ko ludo, ovo bih preporučio bez ikakve rezerve. Al jeste. Tako da je dobro ali uz malecnu rezervu.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/storm-the-void-starving-grave

Isto iz Švedske su Thy Gnosis sa debi albumom, Seroconversion a koji vrti moderan death metal što se ne stidi koketiranja sa black i post-black formulama. To mu daje fin, originalan zvuk gde pored klasičnog death metal mošeraja dobijamo i dosta intrigantne atmosfere, malo progresivnih gestova i jedan generalno zreliji pristup ekstremnom metalu. A produkcija je pritom dosta dinamična i prija uhu. Odličan debi:

https://thygnosis.bandcamp.com/album/seroconversion

Pa su onda tu i Wretched Fate, takođe Šveđani koji imaju nešto klasičniji švedski zvuk. Drugi album benda, Carnal Heresy, opet, po strukturama pesama nije puka rekonstrukcija klasične švedske death metal matrice, već kompleksniji, atmosferičniji album sa mnogo promena tempa i harmonskih meandriranja. Ovo je zanimljiva i za moje uho prijemčiva ekstrapolacija klasičnog švedskog death metala, sa dosta mesa na, jelte, kostima, da se u  nj zariju vaši metaforički zubi.

https://wretchedfate.bandcamp.com/album/carnal-heresy

Blodig su iz Argentine ali oni TEK sviraju vrlo klasičan švedski death metal. Debi izdanje, istoimeni EP ima četiri pesme sa prepoznatljivim teškim zvukom niskog štima i HM2 distorzija na gitarama, vokali su kao sa ranih izdanja Dismember i Entombed, a pesme organski sklopljene i zapaljive. Ovo je ODLIČNO sem ako ne tražite sad neku veliku originalnost. Blodig su u onome što rade svakako autentični a to je jedino što se broji:

https://blodigband.bandcamp.com/album/blodig

Nizozemski Bodyfarm sa svojim petim albumom, Ultimate Abomination nude sličan zvuk i pristup ali sa sopstvenim, sada već jako izgrađenim identitetom koji snažno obeležava muziku. I Ultimate Abomination je izvanredna ploča koja se kreće od jednog do drugog krešenda naizgled bez napora. Bodyfarm tačno pogađaju zlatnu sredinu (da ne kažem slatku tačku) između death i thrash tehnika, nudeći pesme  koje su keči, nekomplikovane i himnične a opet razrađene i kvalitetno aranžirane. Teški, lepljivi zvuk se podrazumeva i ovo je jako, jako dobro:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/ultimate-abomination

Mađarski Coffinborn isto imaju prijatan album teškog zvuka u old school stilu. Cadaveric Retribution ne nudi bogznašta novo death metal formuli uspostavljenoj u ranim devedesetima ali ovo je fina, prijatnozvučeća gruvi ploča koja uspelo varira između bržih i sporijih delova, ima dobru produkciju i generalno lepe rifove. Ako volite nekomplikovan, moćan death metal po receptu starih majstora, Coffiborn svakako imaju šta da ponude:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/cadaveric-retribution

Žensko-muški duo iz kanade, Crown Of Madness sebe nazivaju disonantnim death metal bendom ali drugi EP, Elemental Binding zapravo ne polaže previše na disonance, čak ima i lepe, melodične delove koji povuku i na post-metal. Bend svakako meni zvuči više progresivno nego bilo šta drugo i ove četiri pesme pakuju u razmno malo vremena vrlo finu količinu ideja. Svirka je odlična, gitaristkinja Sunshine Schneider odlično peva a produkcija iako za mrvu nedinamičnija nego što ja volim, nije rđava. Odlično:

https://crownofmadness.bandcamp.com/album/elemental-binding

Iz Rusije, s ljubavlju ili makar sa mnogo agresije i lošeg raspoloženja stiže novi album 7 H.Target, a koji su dugovečni tech/ brutal death projekat Igora Filimonceva iz Katalepsy. Njegovi vokali su ovde svakako moćni i dominiraju zvučnim krajolikom a što nije lako jer četvrta dugosvirajuća ploča ovog projekta, Yantra Creating bombarduje iz sve snage brutalnim zakucavanjima i death metal i slam rifčinama koje povremeno skrenu u apstraktnom, psihodeličnom smeru. Brzo se čovek pogubi u ovim pesmama s obzirom da one nisu nastale razvijanjem jedne centralne teme već kačenjem mnogih nekompatibilnih stvari jedne na druge, ali bend to ipak radi prilično vešto. Pakleno komprimovan zvuk je smrt za uši ali ovo je album koji samo tako i može da zvuči. Solidno:

https://7htarget.bandcamp.com/album/yantra-creating

Brazilci Aphorism baš ljudski krljaju na svom novom albumu, Entranhas do Subsolo. Snimljena pet godina nakon drugog albuma, ovo je ploča vidno napaljene izvedbe i pesama koje su relativno jednostavne, negde na razmeđi death metala, black metala i grindcorea, ali kojima i nije potrebna sad neka velika i komplikovana konceptualizacija da prorade. Rifovi su ložački, svirka brza, produkcija jeftina ali organska i funkcionalna pa Aphorism pogađaju u sve centre svih meta koje ja mogu da zamislim. Pokolj.

https://aphorismkvlt.bandcamp.com/album/entranhas-do-subsolo

Stižemo do kraja i slušamo heavy metal, power metal i razne multižanrovske stvari. Njemački Fairytale voze pošten, energičan ali dovoljno prljav heavy/ power metal da zadovolje i jin i jang stranu u meni. Njihov treći album, Army of Ghosts je solidno napisan, sa dosta atmosfere i po kojim lepim rifom, možda za mrvu preozbiljan za moje standarde, ali opet, ne mora svaki heavy metal bend da udara po cheesey za sve pare. Ovo je, onako, dostojanstveno i prijemčivo, i svakako vredi da se provrti:

https://fairytale.bandcamp.com/album/army-of-ghosts

Nazvani, nagađam, po jednom od ključnih likova iz igračkog serijala Knights of the Old Rpublic, teksaški Revan imaju dve okej pesme na EP-ju  Chained Oblivion. Ovo je emotivni posthardkor, dosta bučan, vrištav i ekspresivan, meni simpatičan na ime svoje energije i brzine, naravno. Plaćate koliko poželite:

https://revan.bandcamp.com/album/chained-oblivion

A Nijemci Oracle Hands imaju demo (Demo 2023) sa dve pesme melodičnog, slatkog, post-metala. Ovo je na momente i popi i šugejzi, ali je konstantno vrlo simpatično i generalno pogađa tamo gde je nanišanilo:

https://oraclehands.bandcamp.com/album/demo-2023

BIG|BRAVE su iz Montreala a pošto snimaju za Thrill Jockey ne treba da nas iznenadi da je njihov album, nature morte, prilično avangardna kombinacija post roka, post metala, gitarskog nojza, nešto i dron muzike. Zvuči to dobro sa zapravo prlično intimnim, neposrednim saundom na ploči ali sa pesmama koje svakako izlaze izvan granica puke mošerske zabave. BIG|BRAVE ne izmišljaju nužno nešto sasvim novo ali njihova kombinacija Earthu-nalik dronova i strukturiranijih noise-rock kompozicija, sa tim dobrim zvukom nepogrešivo hvata i ne pušta. Obavezno slušanje:

https://bigbravesl.bandcamp.com/album/nature-morte

Venomous Concept su snimili novi album, obeležavajući dvadesetogodišnjicu rada i The Good Ship Lollipop je, možda iznenađujuće manje grindcore album a više, pa, recimo pank rok album. Danny Herera ne svira bubnjeve na ovoj ploči i umesto njega u postavi je Carl Stokes, stari Shaneov ortak iz Unseen Terror (koji je svirao i sa Cancer, kao i Current 93), što je slatko. Kevin Sharp na vokalima je i dalje tu a album ima i po koju vrlo solidnu pesmu. Ja nikada nisam nešto mnogo odlepljivao na ovaj Shaneov projekat pa tako ni sada ne odlepljujem, sve mi je to pomalo tehnički dobro a kreativno osrednje, mada je slatko slušati Kevina kako ipak peva NEKE melodije…

Maštovitiji i stilski raznovrsniji su dablinski No Spill Blood čiji novi album Eye of Night spaja pank, stoner rok, fazirane gitare i sintisajzere na inventivne načine, nudeći sirovu a hipnotičnu muzičku građevinu da kroz nju lutate, gubite se, nalazite i generalno kontemplativno uživate. Vrlo zanimljiv i, možda neočekivano, na momente zabavan album.

https://nospillblood.bandcamp.com/album/eye-of-night

Grčki Enemy Of Reality sa trećim albumom, Where Truth May Lie nastavljaju svoju potragu za najboljom kombinacijom simfonijske ambicije i jedne neposrednije, rifaške metal svirke. Ima ovde lepih momenata – najveću zamerku imam na vrlo nedinamičan zvuk, kao i obično – i pevačica Iliana Tsakiraki savršeno unaokoo vitla svojim moćnim sopranom a muzičari svi pokazuju zavidnu tehniku. Ima tu štofa:

https://enemyofreality.bandcamp.com/album/where-truth-may-lie

Power metal publika će se poradovati drugom albumu škotskih Ascension. Snimljen čak jedanaest godina nakon prvenca, Under the Veil of Madness je u sebe jako sigurna kolekcija melodičnih, energičnih, prilično tehnički razmetljivih pesama sa čestim ukrasima u vidu bas-arpeđa i drugih egzibicija. No u osnovi je uvek dobro napisan, odlično aranžiran metal koji spaja kinematsku atmosferu sa poštenom, krljačkom svirkom. Odlično.

Švedski Air Raid sviraju solidan metal u NWOBHM stilu na svom četvrtom albumu, Fatal Encounter. Bend je pravio pauzu od šest godina nakon prethodnog albuma, pa su ovde stvari vrlo sazrele i izvođački i aranžmanski i Air Raid pružaju odličan program dobrih pesama, dobre produkcije, komponovanih solaža, te klasičnog metalskog cheesea i sleazea pa je što se mene tiče ovo nepunih 40 minuta uživanja:

Mortalus dolaze iz Litl Roka u Arkanzasu i ovo je jedan energičan, prljav a himničan street metal sastav koji me nije oborio s nogu skupoćom zvuka ali jeste ostavio jak utisak strastvenosti i autentičnosti. We Are Human je drugi album ovog trija i gitaristkinja i pevačica Michelle Gann svakako odrađuje ogroman deo posla svojom harizmom i autoritetom. Produkcija relativno jeftina, pesme napisane da budu i gruverske i pomalo kontemplativne (!) i mada ovo ne osvaja na prvu loptu, ima šarma.

https://mortalus.bandcamp.com/album/we-are-human

Starinski heavy metal je na programu prvog albuma oregonskih Nightwölff. Riding the Night zaista zvuči kao neko hard rock/ sleaze metal sočinjenije iz osamdesetih koje je bilo izgubljeno četrdeset godina pa sada izronilo i ako volite ovaj vrlo old school pristup, koji podrazumeva i old school produkciju, nemački izdavač Witches Brew će vam rado prodati ovaj album. Ima tu šmeka:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/riding-the-night

Švajcarci Megaton Sword imaju drugi album, Might & Power i njihov epski heavy metal je netaknut malo više od dve godine nakon izlaska prvenca. A malčice je i sazreo. Ja sam za prvi album imao određene rezerve, pogotovo u domenu pevanja ali na ovom novom materijalu, Megaton Sword zvuče ubedljivo i stvari su legle na svoje mesto. Bend od početka izdaje nemački Dying Victims i svakako se čuje napredak po evolutivnom stepeništu sa usredsređenim pesmama, kvalitetnim zvukom i generalnom prijatnošću koju ova ploča emituje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/might-power

Isti izdavač ima i novi EP španskih Iron Curtain. Nazvan Metal Gladiator, ovoje materijal sa šest pesma (plus intro) finog, sirovog heavy metala koji polako prelazi u speed metal. Iron Curtain solidno sviraju ali zvuče prljavo prevashodno zbog vokala koji su grubi i nesofisticirani i to njihovoj muzici daje jednu uličnu oštricu, a što se lepo uklapa uz produkciju koja je zdrava, glasna ali ne i sasvim spljeskana u masteringu. Pokoja himnična gitarska harmonija lepo legne uz energičan rifaški rad i Metal Gladiator je pristojna vizit karta za Iron Curtain.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/metal-gladiator-ep

Za het-trik, Dying Victims Productions ove nedelje imaju i split singl bendova Iron Kobra i Atom Smasher, nazvan samo Malicious Magician / The Law. Iron Kobra su Nemci,sa finim, starinskim, epskim hevi metal nastupom i puno zdrave svirke na svojoj strani. Atom Smasher su isto iz Nemačke a njihova pesma ima malo okultnog/ proto metla mirisa i meni se jako dopada taj neki patinirani, cheesy ali dostojanstven pristup. Vrlo lepa ploča.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/malicious-magician-the-law

Naravno da znate šta je album nedelje. Izašao je novi Lovebites i ja ne mogu sem da ne potvrdim da je Judgement Day dostojan nastavak Electric Pentagrama i još jedna šampionska ploča za izvrsni japanski kvintet. Neću sad da kažem da su meni omiljene žene iz Tokija snimile prvi veliki metal album 2023. godine – to svakako zavisi i od ukusa – ali ja ću menjati sve Godsmackove i Steel Panthere koji su izašli ove nedelje za ovakav komad energičnog a neodoljivo „pop“ metala kakav ovaj bend konzistentno isporučuje. Postojao je legitiman strah da će odlazak jedne od osnivačica, basistkinje Miho, naneti ovom projektu ozbiljnu povredu, ali Judgement Day je izuzetno sigurna ploča, sa pesmama koje su još himničnije i ŽEŠĆE nego na prethodnim pločama, a drsko simfonični aranžmani nas samo podsećaju da ova ekipa može da radi šta hoće i da i dalje zvuči prodornije i ubedljivije od većine kolega. Ako ikako volite power metal, simfonijski metal, pop metal ili, jelte, samo heavy metal kad je iskren, ubitačan, epski a neposredan, Lovbites su apsolutno nezaobilazna lektira: