Verovatno ova nedelja nije bila značajno lošija od prethodne po pitanju količine i kvaliteta metal muzike koja je u njoj izašla, nego su mene stigli pritisci na poslu i post-COVID smorenost pa mi nekako ništa nije valjalo. Opet, napabirčilo se tu dosta lepih stvari, uključujući nove Obućare, pa hajde da poslušamo:

Prvo blek metal. Wolfpath su dvojica Poljaka sa vrlo solidnim debi EP-jem, takođe nazvanim Wolfpath. Kako smo već i navikli, poljski blek metal se izdvaja zrelošću i kvalitetom, a ovaj EP ima šest pesama vrlo kvalitetne produkcije, izvrsno odsvirane i napisane tako da pored dobrog zanata dobijete i materijal što ima karakter i dubinu. Jako dobro, kako i očekujemo:

https://wolfpath.bandcamp.com/album/wolfpath

Ima više bendova sa imenom Abysm a najnoviji je iz Luizijane. EP Sol Invictus sa kojim ova ekipa debituje donosi simpatičan black-thrash zvuk koji, suprotno trendu old school prljavštine, zapravo nudi vrlo moderne thrash gitare i vojnički disciplinovanu izvedbu sa malo black vokala i po kojim začinom u vidu melodične teme. No, Abysm su generalno vrlo čvrsti i kvalitetno producirani i ovo je materijal koji će se dopasti i melodeath i thrash i black metal publici. Fino:

https://abysm1.bandcamp.com/album/sol-invictus

Debi album vukovarskih Prognan naslovljen Naši Životi Više Ne Postoje je vrlo prijatan za uho sa svojom energičnom blek metal svirkom, solidnom produkcijom, koketiranjem sa death i thrash metal rifovima. Iako bend nije više od deset godina snimio ništa, spiritus movens ove ekipe, Goran Dragaš je uspešan kompozitor koji je radio muziku i za Holivud pa se na delu čuje vrlo solidna ekspertiza i ambicija u aranžiranju. Vrlo prijatan album za početak godine:

https://prognanband.bandcamp.com/album/nasi-zivoti-vise-ne-postoje

Ruski trio KOCA je prošle godine snimio debi album a sada ga prati demo snimkom  od tri pesme, Степь могила крест koji izvrsno demonstrira i zanatske kvalitete benda, uključujući solidan zvuk i miks a onda i potentnost te kombinacije emotivnog blek metala i sirovijeg hardkor panka. KOCA su odlični a demo plaćate koliko želite:

https://rawkoca.bandcamp.com/album/–2

Vanja Gvozdanović je izbacio već drugi album ove godine, pod imenom, jelte, Depressor. Album, This Is Where We Die nudi vrlo siguran atmosferični, depresivni blek metal koji se ne trudi da izađe iz okvira žanra ali je unutar njih vrlo siguran i isporučuje dobro napisane pesme sa zanimljivim temama, pristojnom produkcijom i izvođačkom sigurnošću koja čoveka pridobije. Sve je to mesnato, čvrsto i ubedljivo:

https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/this-is-where-we-die

Sviđa mi se EP From the North bangladeških Beheth. Oni sviraju nekakav vrlo lepo napisan blackened death metal, sa puno odlične, epske atmosfere ali postignute uglavnom harmonijama i mudro ispisanim temama, radije nego utapanjem u more efekata kako je to danas čest običaj. Ovo je blek metal sa jednom dostojanstvenom, otmenom crtom ali pritom sa puno znojave, neposredne svirke i mada deset dolara za pet pesama (od kojih je jedna samo intro) zvuči poskupo, Beheth nude suvi kvalitet. Proverite:

https://behethblack666.bandcamp.com/album/from-the-north-ep

Nizozemski Walg su osnovani tokom pandemije i, evo, uredno treću godinu za redom izbacuju treći album – III. Ovo je melodičan, sladak blek metal modernog zvuka ali sa vro dobro napisanim pesmama i energičnim tempom i žestokom svirkom. Zabavno je, raznovrsno i preporučuje se:

https://walg.bandcamp.com/album/iii

Gruzijski Askeesi je u principu jednočlani projekat momka po imenu Beka Gachava iz Tbilisija, ali živi album, Day With No Sun (Live in Tbilisi​, ​Georgia) – urađen posle dva studijska – prikazuje ovaj projekat na novom evolutivnom stupnju, kao kvintet. U pitanju je i prvi nastup ove postave ali album nudi vrlo ubedljiv, melanholičan atmosferični blek metal, odsviran sa ubeđenjem i energijom. Pesme su jednostavne a dobre, a zvuk na prihvatljivom delu lo-fi skale. Vrlo, vrlo solidno:

https://askeesiofficial.bandcamp.com/album/day-with-no-sun-live-in-tbilisi-georgia

Leipa je još jedan projekat talentovanog Nemca Noisea koga znamo najviše po projektu Kanonenfieber. Leipa je estetski više okrenut melodičnom, melanholičnom blek metalu ali Noise je ovde seo i napisao vrlo ozbiljne pesme sa puno dinamike i zaista razrađenih tema i aranžmana pa ne pričamo o yet another atmoblek albumu. Vrlo impresivna ponuda na drugoj dugosvirajućoj ploči ovog projekta pod naslovom Reue:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/reue

Kvebečani Adultère na svom prvom albumu, Les tra​î​n​é​es du diable sviraju simpatičan blek metal sa dosta blackened rock’n’roll elemenata. Dakle, ovo je nestašna, melodična ali ne sad nešto kao melanholična muzika, već više kolekcija pesama koje imaju pankerski drajv i energiju, ali uz interesantno napisane rifove i teme, te pristojnu, organsku produkciju. Ima ovde mašte i kreativnosti i vredi posvetiti mu vreme:

https://adultere.bandcamp.com/album/les-tra-n-es-du-diable

Sve što sam pre dve godine napisao za kineski folk-blek metal bend Twilight Blooming važi i za novi album, Song of the Warrior 战​士​的​歌​谣, samo još slađe i lepše. Ovo je sada polufolkerski, poluoperski metal sa samo tragovima blek metala u svom DNK, ali sa pesmama koje su toliko šarmantno melodične i lepo aranžrirane da je nemoguće ne osmehivati se sve vreme dok slušate sopran i harmoniku kako sparinguju preko sitno seckanih rifova i naprženog bubnja. Preslatko je:

https://twilightbloomingcn.bandcamp.com/album/song-of-the-warrior

Idemo na doom, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Meksički Abyecto na istoimenom mini albumu piči šest pesama dobrog, gruverskog sludge metala. Ovo nije ČISTA agresija, nego se onako lepo smešta negde između napadačkog stava i melanholičnijeg gruva, da muzika lepo prodiše u više dimenzija. Produkcija i mastering nisu najidealniji, ali utisak je da je to više zbog skromnog budžeta nego iz zle namere pa sam ovim izdanjem vrlo zadovoljan:

https://abyectoslp.bandcamp.com/album/abyecto

Danci Zeup tresu dobar, gruverski stoner rok na svom albumu Mammals. Ovo je glasna, energična muzika koja svejedno nije lišena suptilnosti i ljudi pišu vrlo prijemčive pesme sa bluz osnovom i metal nadgradnjom, kako to i treba da bude. Naravno, zvuk je četvrtast, tvrd ko kamen ali ni on nije sasvim bez dinamike tako da se ovo lepo sluša. Uživajte:

https://zeup.bandcamp.com/album/mammals

Simpatični su i Norvežani Draken čiji drugi album, Book of Black meša progresivni rok, metal i stoner rok za jednu zabavnu, nepredvidivu kombinaciju. Kroz osam pesama na ovoj ploči bend se komotno prošeta kroz gomilu različitih tempa, sa puno interesantnih rifova i harmonija, čuvajući rokerski šmek sve vreme i pazeći da se slušalac zabavi. Vrlo lepo:

https://drakentheband.bandcamp.com/album/book-of-black

Funeral doom publika može da se poraduje novom albumu nemačkih Ahab. Snimljen osam godina posle prethodnog albuma, The Coral Tombs je kolekcija sporih, cheesy doom komada sa kombinacijom death vokala i žalobničkih klin napeva, baš kako i očekujete. Ahab sum svakako, nešto „komercijalniji“ od prosečnog funeral doom sastava, u smislu da su im pesme NEŠTO brže i kraće, ali ovo je i dalje otmena, spora muzika za ljude koji su srećni samo kada plaču:

https://ahab.bandcamp.com/album/the-coral-tombs

Praying iz Oklenda lome ljuti sludge metal na svom novom albumu, True Hellman, ali ovo su kratke, ekonomične pesme bolesnih rifova i još bolesnijeg gruva, odsvirane sa puno ubeđenja i dobrih ideja u sirovoj ali zapravo dobroj produkciji. Činjenica da je ovo prvo izdanje benda za Transylvanian Recordings svedoči o kvalitetu i poziva na slušanje. Odlično je, ako imate snage da izdržite ovakvo prebijanje, a daunloud se naplaćuje koliko želite:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/praying-true-hellman

https://praying.bandcamp.com/album/true-hellman

KOLLAPS\E iz Švedske mi nisu TOLIKo dobri ali njihov debi album, Phantom Centre je svakako solidna kombinacija post metal atmosfera i sludge agresivnosti. Vrlo tvrd zvuk, puno  atmosfere, melodičnost i melanholija u kombinaciji sa tim agresivnim načinom svirke – ovo je svakako „modernije“ nego što ja nužno volim, ali je solidno:

https://kollapsemusic.bandcamp.com/album/phantom-centre

Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Motorwitch su iz Švajcarske i sviraju ljuti speed metal na demou Crossfire. Odlično to zvuči sa tri besna komada energične, oštre svirke i zapravo vrlo dobre produkcije. Ovo je prilično old school sa pevačem koji autoritativno vrišti i laje, ali je muzika čvrsta, disciplinovano napisana i odsvirana i bend se očigledno priprema za velika dela. Demo plaćate koliko hoćete a ima moje tople preporuke:

https://motorwitch.bandcamp.com/album/crossfire-demo

Cranial Crusher iz Sao Paola rade duže od deset godina, ali Ciclo da Degradação im je prvi album. No, odmah se tu čuje izgrađenost zvuka i pesama i Cranial Crusher pružaju prvorazredan program latinoameričkog thrash metala, sa nervoznom energijom, disciplinovanom svirkom i kritičkim tekstovima. Sve je tu na broju i album je i vrlo pristojno produciran pa od mene dobija lepe preporuke pogotovo po ceni koju sami određujete:

https://cranialcrusher.bandcamp.com/album/ciclo-da-degrada-o

Bez gubljenja koraka idemo u Memfis, u Tenesiju za debi EP thrash ekipe Vermin Fate. Ovi momci rade nešto moderniji thrash metal zvuk sa elementima blek metala ali i hardkora, no u osnovi je uvek tvrdi, kvalitetni thrash metal i šest pesama na EP-ju Cursebreaker idu napred žustro i bez stajanja. Kvalitetno napisano, odlično odsvirano, lepo producirano i vredno svake pažnje:

https://verminfate.bandcamp.com/album/cursebreaker

Za porciju kvalitetnog hardcore thrasha danas idemo u Bogor, u Indoneziji. Holycrost imaju EP Klandestin sa pet kratkih, efektnih pesama u kojima pored brze, energične cepačine ima vremena i za samo malo refleksije. Dakle, hardkor ali sa atmosferom. Odlično producirano i odsvirano eksplozivno, sve je kako treba:

https://holycrost.bandcamp.com/album/klandestin

Ukrajinski Strike Each Other se raspadaju pa svoju karijeru okončavaju EP-jem  The Final Mixtape sa šest pesama metalizirane hardcore svirke. Ovo je, onako siledžijska muzika sa elementima deathcore pa čak i slamming death metal žanrova ali su Strike Each Other kvalitetni izvođači a i ne pišu rđave pesme. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://strikeeachother.bandcamp.com/album/the-final-mixtape

I Underneath iz Pitsburga su metalizirani hardkor bend, mada je istina i da njihov EP  Nothing Here is Held Sacred zvuči tako nasilnički i tvrdo da će biti dobar i death metal publici. Naravo, dobijamo ovde tradicionalne „klecačke“ mid-tempo udarce, ali je bend JAKO agresivan u nekim momentima i ima interesantne ideje na gitarama pa se sve to primetno izdvaja od beatdown/ hardcore konfekcije:

https://underneathpa.bandcamp.com/album/nothing-here-is-held-sacred

O kvalitetu onog što rade Sagen iz Raleja u Severnoj Karolini svedoči i to da bend ima stranicu na Metal Archivesu iako svira deathcore. Novi album, Roots of Proctor, pokazuje i u čemu je trik: ovo je deathcore sa ambicijom da ponudi kreativne rifove i promišljene aranžmane radije nego puku procesiju brejkdaunova. Nije ovo „tehnički“ ili „simfonijski“ deathcore ili išta što bih zvao radikalnim odstupanjem od matrice, već pre svega dobro napisana, pošteno napisana muzika. Produkciju svakako opterećuje odsustvo dinamike, ali to je praktično standard ovde. Vrlo solidan album a daunloud se prodaje po ceni koju sami odredite što je emejzing:

https://sagenmetal.bandcamp.com/album/roots-of-proctor

Funerary Outlook su simpatičan mladi death metal bend iz Viskonsina a prvi demo, Demo, im ima četiri pesme old shool death metal gruva uz koji je gušt provesti neko vreme. Funerary Outlook ne komplikuju pesme i uglavnom se trude da nađu funkcionalno jezgro teme i rifa oko koga kompozicija organski izraste. Ide im i čak su i solidno producirani. Demo možete kupiti za koliko hoćete a bend valja pratiti:

https://funeraryoutlookgb.bandcamp.com/album/demo

Camerona Argona izgleda zimi uhvati potreba da pravi još brutalnog death metala u svom životu, pa smo tako dobili novi EP Disfiguring The Goddess, naslovljen sa Karnival. Iako je muzika i dalje naglašeno eksperimentalna u svom spoju brutal death osnove sa elektronskim manipulacijama i ambijentalnim zahvatima, ovo je nešto klasičnije  zvučeća ploča od poslednjih par DTG izdanja, pa će death metal publika biti manje, jelte, dezorijentisna i, pretpostavka je, biti pozitivno iznenađena načinima na koje Argon proširuje tradicionalnu formu. Ovaj čovek kod mene ima beskonačan kredit, da bude jasno, a mislim da svako novo izdanje pokazuje zašto ga uvek vredi držati na radaru:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/karnival

Permanence su tech-death ekipa iz Venecuele, danas smeštena u Limu u Peruu i Creation im je prvi EP sa tri lepe pesme. Ovo je melodičnija, razmetljivija varijanta tehničkog death metala sa puno neoklasičarskih skala i arpeđo kurčenja, ali naravno da sve to ima mnogo šarma i da mi je sve vreme na licu bio osmeh. Solidno napisane melodične pesme, solidna produkcija, generalno vrlo korektan debi, A SAMO DOLAR:

https://permanenceofficial.bandcamp.com/album/creation

Iako australijski jednočlani Old Mate Gobbo kao da je nastao isključivo iz humorističkih pobuda, EP The Dongo zapravo nudi sasvim solidan, jednostavan, efektan death metal sa elementima deathgrinda pa čak i malo groove metala. Ko god da je Gobbo, on ume da pravi muziku i da joj da ekspresivnost i teatralnost što drže pažnju. Naplaćuje se koliko želite:

https://oldmategobbo.bandcamp.com/album/the-drongo-ep

I Drain of Impurity je jednočlani death metal bend, ali više u brutal death/ slam stilu. Ovaj turski projekat ima upisana četiri albuma u prošloj deceniji, a sada je posle pauze od skoro pet godina sa novim, Beneath the Maze of Infinite Equilibrium, pokazao da ima vrlo solidan materijal u šteku. Ovo nije naročito originalno ili ambiciozno da lomi kalupe žanra ali ako volite slamming death metal koji ima i atmosferu i dosta lepih rifova, prija vam jeftina ali kvalitetna kućna produkcija i rado ćete se teturati uz brutalne slemove i blastbit zakucavanja, Drain of Impurity je vrlo simpatična ponuda:

https://drainofimpurity.bandcamp.com/album/beneath-the-maze-of-infinite-equilibrium

Takođe Turci Sacrosanct su vrlo simpatični na debi albumu, Cosmic Horror sa nekom finom kombinacijom melodičnijeg death metala i black metala. Sve je to lepo producirano i stručno odsvirano a pesme efektno ubacuju blago orijentalne harmonije među klasične metalske rifove. Nije ovo sad nego ogromno odstupanje od melodeath matrica ali jeste lepo osveženje:

https://sacrosanct1.bandcamp.com/album/cosmic-horror

Šveđani The Rottening ne komplikuju niti filozofiraju na svom prvom demo snimku, Ode to Rot. Ovo su tri pesme old school death metala sa HM2 distorzijama na gitarama i pavilno shvaćenim žanom i formama. Dakle, starinski, otmeno, odmereno, sa teškim riovima i dobrom atmosferom, sve pod konac a uz dovoljno lepe melodije i krljanja da svi dođemo na svoje. Plaća se koliko hoćete.

https://therottening.bandcamp.com/album/ode-to-rot-2

Moskovljani Treachery sa novim EP-jem, The Key to the Abyss donose čak sedam pesama old school death-thrash svirke, dobre produkcije i šmekerskh rifova. Ovo je znojava, energična muzika na tragu ’90s formula – a što se potpisuje na kraju ubitačnom obradom Deicideove Dead by Dawn – ali sa savremenom produkcijom i impresivnim sviračkim kvalitetima i nadam se da će ovaj bend sa do sada snimljenim samo jednim albumom imati uslove da nastavi sa karijerom jer je ovo naprosto odlično:

https://treachery666.bandcamp.com/album/the-key-to-the-abyss

Apostate Saints iz Australije je solo projekat čoveka očigledno mađarskog porekla, ime mu je Tamas Ferenczy, a i old school death metal kombo koji se vraća nazad sve do izvora i kombinuje prosti, zavodljivi Celctic Frost-metal sa malo panka i D-beat formula. A opet, EP You Are Nothing sa svoje četiri pesme zvuči mnogo manje primitivno nego što biste očekivali. Ima ovde i produkcije i razmišljanja o aranžmanima, a s obzirom na to da autor sve nudi po ceni koju sami odredite, veoma vredi da se proveri:

https://apostatesaints.bandcamp.com/album/you-are-nothing

Trio Demon Tongue iz Tusona u Arizoni je u osnovi death metal bend, ali živi album Live at the Rock ima bar isto toliko sludge i doom metal elemenata, a izvedba je toliko spontana i organska da je ovo death metal za ljude koji ne slušaju death metal. Zvuk je takođe živ, ali dostojanstven a svirka baš onako momačka i znojava, a ne bez suptilnosti. Vrlo lepo:

https://demontongue.bandcamp.com/album/live-at-the-rock

Publika kojoj je smo najbrutalnije dovoljno brutalno, ali voli da čuje i da ljudi znaju da sviraju treba da proveri debi album sastava Moloch iz Minesote, a koji se zove Upon the Anvil. Ovo je ultra brutalan tech death koji sjajno igra na oštrici brijača između muzičarskog kurčenja i apsolutno prenaglašene agresije. A kad kažem „igra na oštrici brijača“ mislim „udara vas macolom u glavu skoro 40 minuta.“ Nije ovo lako da se popase, ali je dobro, onako, nezadrživo i razarački, masterovano tako da vam se uši raspadnu na atome, ali napisano dobro i odsvirano ZA SVE PARE. Dopada mi se:

Sa imenom kao što je Napalm Vomit očekivali biste, s pravom, da ova kanadska skupina istrese neki gadan grindcore, ali ne. EP Cosmic End nudi old school death metal ne naročito komplikovanih aranžmana ali solidnog gruva i dobre energije. Produkcija je možda i prebudžena za muziku koju treba da nosi ali Napalm Vomit imaju šarma i poletni su i meni to prija, posebno po ceni koju sami određujete:

https://napalmvomit.bandcamp.com/album/cosmic-end

Debi album nizozemskih Defy The Curse zove se Horrors of Human Sacrifice i ako ste baš bili gladni švedskog death metala sa nepodnošljivo tvrdom HM2 distorzijom na gitari, brutalnim vokalima i mučnim, teškim pesmama, Nizozemci isporučuju. Ovo je iskusna ekipa sa kilometražom napravljenom u drugim bendovima (Mangled, Disgorge) pa je muzika pravilno stilski zaokružena a svirka, sa svojom kombinacijom metal rifčina i D-beat ritma, moćna i ubedljiva:

https://defythecurse.bandcamp.com/album/horrors-of-human-sarcifice

Iako se Leper Colony vode kao nemački bend istina je i da trećinu postave čini neumorni Šveđanin Rogga Johansson u milionitom projektu sa kojim pravi još jednu varijaciju na old school death metal zvuk. Ovog puta u ekipi je i Marc Grewe iz nemačkih kultnih death metal šampiona Morgoth pa i debi album Leper Colony ima dosta elemenata Morgoth zvuka u svojoj osnovi. I, mislim, dobro to bude. Neke su pesme legitimni old school death metal hitovi (npr. Tar and Feathers), a i one manje hitoidne su solidne i uz dobru produkciju ovo je album koji se lepo presluša čak i ako nije neki spektakl inovacije.

https://lepercolonydm.bandcamp.com/album/leper-colony-death-metal

Na kraju smo, dakle, uz heavy metal i kros-žanrovske stvari. Postoje dva slovačka benda sa imenom Striga i da bude komplikovanije, oba su osnovana 1986. godine i oba su tek recentno izdala prve albume. Danas pričamo o bendu iz Prešova čiji se debi zove This is No End i nudi klasičan, staromodni heavy metal. No, ne i prevaziđen ili na bilo koji način loš. Striga nude patiniranu ali zdravu heavy rock muziku koja pokreće telo i hrani duh čvrstim ritmom, finim rifom i dobrim vokalima, bez preteranog teatra ili stilizacija. Prosto, ovo je autentičan, snažan hevi metal.

https://striga1.bandcamp.com/album/this-is-no-end-2

Sidestepping The Sun iz Edmontona u Kanadi sebe reklamiraju kao progresivni metal bend ali njihov prvi EP, Synergy je naprosto dobar, čvrst heavy metal. Mislim, ovde nema baroknih aranžmana niti neoklasičarske ornamentike u nekim značajnim količinama a bend pored stamenog gaženja nije stidljiv da bude i solidno cheesy kad to najviše prija tako da… nije nešto MNOGO proggy ali je vrlo solidno u celini. Proverite, bend daunloud prodaje  po ceni koju sami odredite:

https://sidesteppingthesun.bandcamp.com/album/synergy

Nemački heavy/ power metalci Crom su od 1997. godine do danas snimili svega četiri albuma, i to sve u poslednjih deceniju i po. Najnoviji, The Era of Darkness dolazi skoro šest godina posle prethodnog pa je ovo na neki načn i povratak za ovaj melodični, epski sastav. I, mislim, premelodično je to za mene, ali jeste slatko. Crom se možda baziraju na low-fantasy estetici Roberta E. Howarda, ali muzika im voli i malo simfonijskog aranžiranja a svakako puno melodije i umiljatosti pa je ovo album za ljude koji više cene nežnu epiku od sirovog krljanja. I, kako rekoh, sladak je:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/the-era-of-darkness

Aeronwen iz San Dijeganikako nisu moja šolja čaja ali istoimeni debi album je svakako vrlo simpatičan. Ovo je raspevan, jako melodičan metal sa simfonijskim zahvatima u aranžiranju i keltskim folk-temama u osnovama svojih kompozicija. Ako se na stranu stavi jeftinija produkcija, ovo ima lepe, nežne ženske vokale i dovoljno optimizma za sve nas:

https://aeronwen.bandcamp.com/album/aeronwen

Belgorodski sastav Рогатая Нога za sebe kaže da predstavlja „novi ruski metal“, mada je istina da na debi EP-u  П​е​р​в​а​я к​р​о​в​ь ima i sasvim dovoljno elemenata panka da bend može da gađa i publiku koja voli dobro produciran, himničan, energičan rok bilo koje podvrste. Četiri pesme na ovom EP-ju su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom produkcijom i zaista himničnim kvalitetima pa Рогатая Нога (i pored tog suludog imena koje, da, nači „rogata noga“) svakako pred sobom imaju perspektivu:

https://roganoga.bandcamp.com/album/-

Švedski Screamer jesu malo previše melodični i ajmo-ruke-gore orijentisani za moj ukus, ali da ne grešim dušu, novi album, Kingmaker ima lep rokerski zvuk i himnične heavy metal pesme uz koje se solidno tapka nogom i mlati glavom. Čuje se tu malo ranog Mejdena i generalnog NWOBHM zvuka i fer je reći da sa svojim petim albumom Screamer pružaju solidan materijal za žurke i provode. Lepo:

Eh, album nedelje valjda znate. Mislim, izašao je novi Obituary. Nazvan Dying of Everything (a što, verujem, znači „Umiranje svega“ radije nego meni bliskije „Umiranje OD svega“), ovo je još jedna prilika da uživamo u vokalima Johna Tardyja i dostojanstvenom, disciplinovanom old school death metal nabadanju ostatka ekipe. Naravno, Obituary su, kako su jednom i sami rekli „zamrznuti u vremenu“ pa od njihove muzike danas ne očekujete ni mrvu inovacije već samo više ili manje nadahnuto prepakivanje poznate matrice. I ovde ima lepih, nadahnućem pokretanih pesama, kao što je, na primer, otvarač, Barely Alive koja u klasičnu formulu ubacuje samo malo nervozne tenzije da vas protrese. No, dobar deo albuma je samo okretanje klasičnih, pa i generičkih Obituary rifova i gruva koji, da se razumemo, na koncertu mogu da budu jebanje keve, ali svakako vas neću osuditi ako zaključite da su pesme poput War ili My Will to Live nešto što ste čuli već mnogo puta, pa i bolje napravljeno. Srećom, album ima nekoliko autentično dobrih komada (uključujući naslovnu pesmu), a i ove „slabije“ pesme donose dovoljno Obituary hipnoze da se sve to na kraju dosta lepo presluša. Tek jedanaesti album za više od trideset godina svirke, i to treba takođe ceniti:

https://obituary.bandcamp.com/album/dying-of-everything