Jazz Nedeljom je zamišljen kao serija vinjeta koje će ići (možda ne?) svake Nedelje, nudeći preporuku u vidu jednog jazz albuma koji sam tog dana slušao. Ovo nema pretenziju da bude ni ultimativni prikaz neke klasične ploče niti otkrivanje nekog budućeg klasika, već zaista samo to, da se kažu reč-dve o albumu koji sam tog dana rado slušao. Ponekada će to biti stare, proverene klasične stvari, ponekada najnovije izdanje koje sam izvalio na Bandcampu, hoću reći, neće biti pravila. Kako i treba. Kako i mora.

Ove Nedelje na meniju imamo jedan vrlo prijatan živi album koji nominalno spada u fri džez odsek, ali se ovde uglavnom čuju plesni gruv i prijatne, poletne melodije. Up Hear! (Live at the Lily Pad) je snimio sastav nazvan Ellwood Epps and Togetherness!, sklopljen od Amerikanaca, Kanađana i Nizozemaca preseljenih u SAD, ali muzika na albumu je u velikoj meri poreklom ili mentalitetom iz Južnoafričke Republike, pa na tu frekvenciju treba i podesiti svoja očekivanja.

Ellwood Epps je rodom iz Toronta, sada nastanjen u Bostonu, i njegov glavni instrument je truba, mada na ovom nastupu svira i melodiku. Togetherness! mu je trenutno glavni projekat ali Epps na svom sajtu navodi i da redovno svira sa muzičarima kao što su Eric Zinman, Gylnis Lomon, Matt Crane (prisutan i na ovoj ploči), Luther Gray, i Steven Lantner. Pošto je živeo u Montrealu duže od jedne i po decenije, tamo se bavio i muzičkom promocijom pa je i jedan od osnivača festivala New Trumpet Music Canada.

Rođen polovinom sedamdestih, Epps je do sada imao vremena da snimi više od stotinu albuma, a kaže da je na bar četrdeset njih bio u ulozi lidera ili ko-lidera, sa muzičarima kao što su Steve Lacy, Josh Zubot, William Parker, Michel F Côté, John Butcher, Yves Charuest, Henry Grimes, John Heward, Marshall Allen, Lori Freedman, Jean Derome… Jaka imena a i jaki izdavači su ovo objavljivali, uključujući kanadski Victo, Constellation, Ambiances Magnetiques i tako te neke ugledne kuće. Epp je, dakle, posvećen improvizator i zapravo kaže da već trideset godina uči druge sviranju trube i improvizaciji a duže od deset godina je kroz seriju radionica pod naslovom Studio d’Improvisation de Montréal radio na podučavanju mlađih muzičara tajnama improvizacije.

Uz svu tu priču o improvizaciji, ali i uz imena koji čine Togetherness!, bilo bi vam oprošteno da instinktivno zauzmete zaštitni položaj, malo uvučete glavu u ramena i zažmirite čekajući kanonadu atonalne, aritmične muzike iz zvučnika. Ali, ponavljam, ovo nije TAKAV fri džez i ovo nije takva ploča.

Što se muzičara tiče, ovo je druga inkarnacija Togetherness! Prva je začeta u Torontu 2016. godines sa sasvim drugim muzičarma a ova sada je bostonska inkarnacija i u njoj bubnjeve svira Curt Newton iz Bostona, jedna, jelte, iskusna faca sa pedigreom koji uključuje decenije svirke sa likovima kao što su Ken Vandermark, Joe Morris, Nate McBride, Eric Hofbauer… Za sebe kaže i da se bavi aktivizmom vezanim za klimatske promene a ima i master iz džez svirke. Alt saksofon svira poznati nizozemski (a već dve decenije američki) muzičar Jorrit Dijkstra a onda je tu i još poznatiji trombonista Jeb Bishop (znamo ga iz decenija saradnje sa muzičarima kao što su Joe McPhee, Ken Vandermark, Peter Brotzmann, Fred Lonberg-Holm, Michael Zerang, Josh Abrams ili Hamid Drake a svirao je i bas gitaru u kultnom no-wave projektu Weasela Waltera Flying Luttenbachers), pa čikaška kontrabasistička institucija Nate McBride koji nema s kim nije svirao a ovde se dohvatio električnog basa, a postavu zaokružuje gore pomenuti Matt Crane, bubnjar i perkusionista koji ovde svira konge i Epp je u najavama koncerta posebno naglašavao njegov doprinos zvuku sastava.

Up Hear! (Live at the Lily Pad) je i debi album ove postave, snimljen Maja ove godine u prostoru Lily Pad u Kembridžu i u pitanju je jedno prilično sigurno i zabavno prikazivanje programa ovog sastava, a koji se sastoji isključivo od sviranja tuđih kompozicija, maltene isključivo napisanih od strane južnoafričkih muzičara. Zanimljivo je, naravno, slušati severnoameričke muzičare kako sviraju muziku stvaranu od strane crnih muzičara na jugu Afrike, a kasnije dodatno mutiranu saradnjama sa britanskim i evropskim muzičarima, ali ovo je album koji pre svega karakteriše dobro raspoloženje i prijatan plesni gruv. Jeste to sve malo relaksiranije po formi i utoliko ispunjava kriterijum da bude nazvano free jazzom, ali ovo nije ni agresivno ni dekonstruktivno već pre svega napravljeno da slavi muziku koja je izvorno pravljena da bude puna energije i optimizma.

Album otvara Mra Khali, koju je napisao Dudu Pukwana, saksofonista, pijanista i jedan od članova legendarnih Blue Notes o kojima sam pisao prošle godine. Ova kompozicija nalazi se na njegovom poslednjem albumu urađenom za života, iz 1990. godine i u pitanju je radosna i prijatna kombinacija džeza i lokalnih folk atmosfera koju Togetherness! izvode sa prigodnim raspoloženjem.

Sledi je Kwela P’Kwana legendarnog nizozemskog pijaniste Mishe Mengelberga (o kome sam takođe pisao prošle godine) i ako ste navikli da od njega očekujete samo cerebralnu, atonalnu muziku, prijaće vam podsećanje da je on pisao i melodične, razigrane teme a Kwela P’Kwana je i nastala kao posveta južnoafričkom džezu i perfektno se uklapa u ovaj set.

Iza nje dolazi Sonia, a koju je napisao Mongezi Feza, trubač i još jedan od članova Blue Notes. Ova je kompozicija jedna od Fezinih najpoznatijih i njegovi su saradnici nju svirali još dugo godina nakon njegove smrti 1975. godine. Togetherness! je sviraju relaksirano, dajući prostora improvizacijama na glavnu temu, sa lepim ritmičkim gruvom i prijatnim bluz-prelivom.

Abdullah Ibrahim (nekad poznat i kao Dollar Brand) (o njemu sam pisao ranije ove godine) je ovde, kao jedan od najpoznatijih džez muzičara iz Južnoafričke republike zastupljen sa čak tri kompozicije. Mamma je sa albuma African Sketchbook sa kraja šezdesetih i Epp i njegov sastav ovu kompoziciju sviraju nežno, a opet radosno, uživajući u njenoj temi i razradi. Takođe Ibrahimova Salaam (sa istog albuma) ovde zvuči vrlo meditativno, skoro sakralno i pretapa se u Looking for Gilchrist Williama Parkera za koju mislim da nikada još nije snimljena u studiju i jedino prethodno izvođenje pesme koje nalazim na internetu je živi snimak gde Epp svira sa Parkerom. Ovde to lepo i vrlo „južnoafrički“ zvuči sa Dijkstrinim nadahnutim soliranjem.

Jabulani je poslednja pesma na albumu i treća od tri Ibrahimove kompozicije, a kako je ona originalno snimljena na albumu sastavljenom samo od solo-klavirskih komada, njena je interpretacija ovde i najslobodnija, sa free-jazzerskom energijom i snažnom poliritmijom

Najduža kompozicija na albumu je Emazenkeni a koju je u originalu uradio južnoafrički Makhona Zonke Band odnosno Makgona Tsohle Band, sastav za koji se smatra da je solidifikovao Mbaqanga stil, odnosno neku vrstu južnoafričkog soula utemeljenog na tradicionalnim folk obrascima iz devetnaestog veka. Emazenkeni je u ovoj verziji veoma free jazz po stilu, sa temom koja se obrađuje u vrlo slobodnim formama, ali održava svoju narodnjačku, optimističnu energiju.

Konačno, Appear je napisao Johnny Mbizo Dyani, kontrabasista Blue Notesa i jedan vrlo uposlen muzičar što je pre svoje prerane smrti 1986. godine svirao i sa Peterom Brotzmannom, Donom Cherryjem, Davidom Murrayjem, naravno i sa Abdullahom Ibrahimom i Wadadom Leom Smithom. Appear je poletan, marševski komad koga Togetherness! sviraju sa puno entuzijazma.

Ima, naravno, nečeg simpatičnog i pravednog u tome kako posle toliko decenija beli muzičari sa zapada obožavaju južnoafrički džez i mada je istorija te muzike prepuna teških kolonijalnih koncepata i nepravdi, svejedno mi je prijalo da slušam sa koliko iskrene sreće Epp i njegov sastav prolaze kroz ove kompozicije i odaju im dužnu poštu, ne opterećujući se istorijom već je oživljavajući i predajući dalje, da se ne zaboravlja. Tako, valjda, i treba da bude.

https://ellwoodepps.bandcamp.com/album/up-hear-live-at-the-lilypad

https://jebbishop.bandcamp.com/album/up-hear-live-at-the-lilypad

https://curtnewton.bandcamp.com/album/up-hear-live-at-the-lily-pad