Ova nedelja je donela nekoliko ANTOLOGIJSKIH izdanja bar iz moje perspektive. A i izašao je novi Arch Enemy, dakle, svako dobija ponešto. Poslušajmo metal, isperimo malo mozak.
Blek metal za predigru i Exilium Noctis su novi grčki bend sa jasnim uticajima koji sežu još u devedesete, a kada je grčka scena i procvetala. Tako je i debi album, Fragments of Apocalypse, dobar kvalitetan pa i maštovit album klasičnog grčkog zvuka, samo sa vrlo dobrom, modernom produkcijom i ambicioznim aranžmanima. Ko voli epski egejski blek metal sa malo death metal elemenata, ovde će uživati kao svinja u blatu. Jako dobar debi:
https://exiliumnoctis.bandcamp.com/album/fragments-of-apocalypse
Kijevski Sammorra Shadow ne rade ništa specijalno na albumu Hiding Behind The Moonlit Forest, svom prvencu. No nekada čoveku prija da čuje jednostavan, ekspresivan blek metal, melodičan i emotivan, a opet sirov i sveden. Sammorra Shadow meni zvuči kao produkt jedne osobe i kućnog snimanja i mada to nosi sa sobom sve one konotacije amaterizma itd, album opet ima jednu prijatnu neposrednost i autentičnost, ljubav prema prirodi i jedan nepokolebljivi pank šmek koji je meni jako simpatičan:
https://sammorraahadow.bandcamp.com/album/hiding-behind-the-moonlit-forest
Kad Demon Mörder kažu za sebe da sviraju old school war metal, ne šale se. Album Last Walk of the Remaining Disciple, već drugi ove godine je prelepo patiniran, muzički kompetentan a opet sirov i neposredan bez gubljenja u stilizacijama. Ovo sve verovatno radi jedan čovek, ali taj čovek sasvim zna znanje:
https://demonmorder.bandcamp.com/album/last-walk-of-the-remaining-disciple
Hinduističi blek metal zvuči kao zanimljiva ponuda, ali Vraj je jednočlani bend iz (da proverim beleške), er… Indijane? No, nije sve tako strašno (sem ako se, jelte, ne trigerujete najstrašnije na pomisao o kulturnoj aprorpijaciji) jer je album Chanting the Song Sung by Lord Shiva, drugi za ovaj jednočlani projekat, sasvim solidan. Autor nosi majicu Burzum na promo slikama i muzika i jeste negde vrlo jasno utemeljena ne možda u samom Burzumu ali svakako u ’90s blek formulama, sa svedenim instrumentarijem i aranžmanima, ali sa maštovitim gitarskim temama i rifovima, te sasvim solidnom produkcijom. Jebiga, meni je ovaj mošerski, old school pristup blizak i drag:
https://vraj.bandcamp.com/album/chanting-the-song-sung-by-lord-shiva
Stellar Tomb je jedan od mnogo solo projekata katalonskog momka po imenu Alex Vogel i mada je EP Antimatter Fluids of Creation prilično „digitano“ produciran, sa, jelte, prilično „demo“ zvukom, Vogel ima zanimljive ideje i njegov blek metal zvuči primereno kosmički i ekspanzivno. Nekako, Stellar Tomb donosi dah svežine u blek metal sa svojim pristupom i samo mu fali bolja produkcija da zablista:
https://stellartomb.bandcamp.com/album/antimatter-fluids-of-creation-ep
Australijski Starfallen odišu setom i melanholijom na svom drugom EP-ju, Majesty Forlorn. Ovo su četiri poduže pesme kvalitetnog black/ death zvuka sa poštenom, energičnom svirkom ali i elegičnim gitarskim temama, koje meni veoma prijaju. Nisu Starfallen sad nešto preterano originalni ili da sad tu nešto obaraju unikatnim izvođačkim veštinama, ali ovaj materijal ima pamtljive gitarske teme i poštenu, oznojenu svirku sa produkcijom koja je prštava ali daje svemu dimenziju prirodnosti. Prijalo mi je:
https://starfallen.bandcamp.com/album/majesty-forlorn-digital
Problem sa portlandskim Weregoat je što su im omoti, tematika tekstova i promotivni materijal utemeljeni u mizoginim fantazijama izdignutim na nivo snuff pornografije. Svakako taj porno/ mizogini element postoji u mnogo ekstremnog metala ali kod Weregoat je ovo bukvalno centar njihovog identiteta. A što je BAŠ šteta jer su dva nova EP-ja, The Devil’s Lust i Orgiastic Rape of Resurrected Remains (ovaj drugi je zapravo njihova polovina split albuma sa Eggs of Gomorrh) muzički odlični. Ako volite sirov, bestijalan black/ death metal koji boli kurčina (eto i mene su navukli!) za neke pozerajske fore i napucane produkcije, nego se loži na prljavštinu i psihodeliju i ne smeta vam taj mizogini gorila u sobi, ovo vrlo vredi poslušati. Mislim, izdaje ga Iron Bonehead što samo po sebi garantuje kvalitet, a materijal na strani Eggs of Gomorrh je, pak, odličan ALI ODLIČAN deathgrind. Dakle, jelte, malo sam ideološki u konfliktu ovde ali muzici ne da nemam šta da zamerim nego je univerzalno odlična:
https://weregoat.bandcamp.com/album/the-devils-lust
https://weregoat.bandcamp.com/album/orgiastic-rape-of-resurrected-remains
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/weregoat-the-devils-lust
Treći album finskih Mimorium je baš jedna onako, epska, bogata ali ne i preteatralna, prenapuhana black metal proslava. The Route of Haeresis je vrlo dobro napisan i odlično odsviran album moćne, jelte, antikosmičke muzike, otmenih ali ne glumljenih atmosfera i vrlo solidne produkcije. Mimorium kao da u ovom trenutku sažimaju sve što je dobro kod modernog finskog blek metala, sa odličnim odnosom grandioznosti i neposredne, poštene svirke. Sjajno:
https://korpituli.bandcamp.com/album/the-route-of-haeresis
https://mimorium.bandcamp.com/album/the-route-of-haeresis
Idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Smokes of Krakatau su iz Poznanja u Poljskoj i sa svojim debi albumom, takođe nazvanim Smokes of Krakatau podsećaju na činjenicu da Poljska ima i vrlo solidnu selekciju stoner rok bendova. Sam album ne puca od neke originalnosti ali ovo je prijatan, gruverski stoner sa ambiciozno aranžiranim, podugačkim pesmama što se šetaju između rifovskog programa i melodičnije ponude, te sa vrlo lepom produkcijom gde se sve odlično čuje i ništa nije prebudženo. Prijatan, pozitivan debi:
https://smokesofkrakatau.bandcamp.com/album/smokes-of-krakatau
Grci The Dragons ne sviraju za grčke stoner rok bendove standardni teški, upeglani metalizirani zvuk. Njihov album It’s Your Time jeste dovoljno heavy za moje potrebe, ali je i lepršav, miksovan malo prozračnije, sa jakom separacijom instrumenata koja uveliko pomaže da se odličan gruv benda dobro čuje pored toga kako se oseća. A pesme su vrlo bluziran, fino patiniran teško rok sa izraženim ’70s šmekom i mada ih ima samo šest, sve su odlične, sa izvrsnim gitarama, odličnim pevanjem, sjajnom ritam sekcijom i strateški iskorišćenim orguljama i klavirom. Mnogo dobro, ne propuštajte:
https://thedragonsofficial.bandcamp.com/album/its-your-time
StormToker iz Kentakija su žešći, teži, distorziraniji. Ovo je stoner rock/ heavy psych muzika ubačena u mešalicu za beton, distorzirana i teška. Ali i maštovita. Album The Mother Tree ima sedam pesama koje su sve dovoljno osobene i zanimljive svaka za sebe a da ih opet povezuje kvalitetan gruv i prepoznatljiva tekstura pa album zvuči fino zaokruženo. I jako bučno, but that’s the point. A i nije bučno sve vreme, bend razume dinamiku kao koncept i dobro je koristi. Odlično je:
https://stormtoker.bandcamp.com/album/the-mother-tree
Askel su ove godine osnovani bend iz Helsinkija, ali nemojte misliti da zbog toga morate da se spremite na nekakve početničke korake i traženja. Materijal na EP-ju Askel je BRUTALNI, jako abrazivni sludge metal samo za najizdržljivije, pun disonanci, vrištanja i sporog, TEŠKOG ritma, ali bend ima potpuno zaokružen zvuk, karakter i kvalitetne pesme. Krvoločno i odlično:
https://askelsludge.bandcamp.com/album/askel
Treba vam JOŠ bolnog i teškog sludge zvuka? Ima! Rato Triste iz Praga donose četiri superspore i superiorno abrazivne pesme na EP-ju Choked by my own dreams. Mislim, neprijatno je ali je dosledno i ima minimum potrebnog estetskog odmaka da ne bude puki sadizam. A plaćate koliko hoćete:
https://ratotriste.bandcamp.com/album/choked-by-my-own-dreams
Novi album meksičkih Abyssal je, naravno, jedna pesma dugačka četrdeset minuta. Ovo je funeral doom metal da sahrani sav drugi funeral doom metal dok trio svira presporu, pretužnu muziku koja, uprkos praktično komičnoj, melodramatičnoj koncepciji, zvuči i dostojanstveno i svedeno. A i nije SVA ista, kompozicija A Deep Sea Funeral, kako se i album zove, je svakako prava kompozicija sa dinamikom i aranžmanom tako da, ljubitelji baš ozbiljno spore, teške i tužne svirke treba da zapale sveću, prekrste se i krenu:
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/abyssal-a-deep-sea-funeral
Snakes Don’t Belong In Alaska nisu sa Aljaske nego iz Njukasla u Engleskoj, ali dobro, što se ne bi bavili malo i globalnim problemima? Ovaj projekat inače cepa teški, psihodelični, vrlo tripozni rok, sav u efektima i odjekivanju. Svakako, album Interstellic Psychedelic ima pesme i nije napravljen samo od džemova, ali je u pitanju relativno jeftina a opet efektna produkcija. Ovaj materijal traje tek nešto više od 40 minuta i taman je pravog obima da ne zamori a da zabavi svojim pulsiranjima i talasanjima:
https://sdbiaofficial.bandcamp.com/album/interstellic-psychedelic
Ol’ Time Moonshine iz Toronta sviraju stoner sa malo južnjačkih uticaja. Album Magic pritom u sebi ima idosta „normalnih“ heavy metal elemenata i ne svodi se samo na gruv pa je time inventivniji i prijatniji. Dobra produkcija, dobri rifovi, ne baš savršeno pevanje, ali u globalu zabavan paket:
https://oltimemoonshine.bandcamp.com/album/magic
Rezn iz Čikaga vrte vrlo prijatan psihodelični rok na EP-ju Live at Ohmstead snimljenom pre dve godine ali tek sad izašlom. Šteta je što ovde dobijamo samo dve pesme jer je heavy psych, jelte, sound koji ovi ljudi valjaju prelep. Ovo je hipnotično, dinamično, slojevito, sa puno dubine, sa onim zvukom koji poništava vreme i sa mnogo maštovitog rada u aranžiranju pogotovo s obzirom da je u pitanju živi snimak. Izvrsno je:
https://rezzzn.bandcamp.com/album/live-at-ohmstead
Potorikanski Moths vro simpatipčno kombinuju progresivni rok i stoner rok na albumu Space Force. Ovo je ekspanzivan, raznolik teški rok sa odličnim ženskim vokalom i pesmama koje vole da krenu u svemir ali da ne zaborave da drže stopala čvrsto na zemlji, sa slobodnim kretanjem između „normalnog“ progresivnog roka i death metal ekstremnosti, stonerskih rifova i progresivističkih ritmičkih komplikacija. Lep miks pomaže da se ova kompleksna ali prijateljska muzika čuje kako treba:
https://mothspr.bandcamp.com/album/space-force
Auh JEBEMTI pa kako su Motherslug iz Melburna ovako dobri? Album Blood Moon Blues je ČUDOVIŠNO hipnotična ploča naprosto neodgovorno faziranog stoner roka koji nije puka niska bluz rifova već jako psihodelična niska atmosfera, gruva, bluz rifova, nervoznog, energičnog pevanja i jedne opšte mobilizacije nižih regiona mozga što jure da se utope u moćnom fuzzu i psihodeličnoj supi efekata. Dvanaest pesama garažnog rokanja za ljude koji priznaju samo garaže iz svemira. Opako i nezaobilazno:
https://motherslug.bandcamp.com/album/blood-moon-blues
Čisto da nas ZAJEBAVAJU, Boris su izdali NOVI album pod nazivom Heavy Rocks. I mislim, to je sada već treća njihova ploča koja se tako zove. Gde će im duša? Ko tu može da se snađe? Jesu li normalni? Dobro, ovo poslednje znamo. Mislim, nisu, ko normalan može trideset godina da svira ovako genijalnu muziku? Novi Heavy Rocks je ploča potpuno unezverenog, teškog, psihodeličnog roka koji istovremeno zvuči i potpuno haotično i potpuno disciplinovano. Mislim, ne znam, skoro da nema benda na planeti koji ume da bude istovremeno ovoliko energičan i ovoliko psihodeličan, ovoliko razuzdan a ovoliko pažljiv u pogledu svakog detalja u svirci i miksu. Boris su se kroz celu karijeru kretali između ekstrema pržačke svirke i duboke hipnotičke atmosfere a ovaj Heavy Rocks spaja te ekstreme kao da to nije ništa. Šokantno. I OBAVEZNO:
https://boris.bandcamp.com/album/heavy-rocks-2022
A onda bumtras, bez predigre, stiže i novi živi album King Gizzard & The Lizard Wizard. Live At Bonnaroo ’22 je snimljen u Tenesiju u SAD i ovo je, kao i što su obično albumi ovog genijalnog benda, potpuno slavlje odvaljenog, psihodeličnog, ali ne SAMO psihodeličnog teškog rok zvuka. Bend svira urbenesnim tempom od samog početka, miks je izuzetan, korišćenje flaute, udaraljki i razne elektronike oplemenjuje tvrdi rokenrol na najbolje načine i, mislim, teško da ćete ove ILI BILO KOJE godine čuti mnogo boljih ploča. Gizzardi JEBENO ne greše. Apsolutna lektira:
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-bonnaroo-22
Pređimo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal, jer smo dobri ljudi i imamo posao koji treba obaviti. Treš metal iz Kanade stiže nam po preporuci na EP-ju Infinite Violence sastava Painsaw i, bogami, solidno to zvuči. Painsaw za sebe kažu da žive život piva, nasilja i bola i, mislim, fajn, svako bira svoj životni put a njihov je popločan prljavim, ne MNOGO maštovitim ali autentičnim thrashom koji zvuči kao potpuno spreman za podrumske šutke i pijani slemdens. Solidno producirano, energično, sasvim na svom mestu:
https://painsaw.bandcamp.com/album/infinite-violence
Navikli smo da „mastered by James Plotkin“ viđamo na avangardnijim metal izdanjima, ali legenda svakako sebe ne ograničava samo na granične forme. Prvi album baltimorskih Total Maniac, nazvan takođe Total Maniac je, recimo, primer, kako Plotkin sjajno operiše i u klasičnom thrash metal okruženju. Naravno, Total Maniac su odlični, pa mastering to samo ističe. Ovo je energičan, moćan thrash pomalo retro mirisa u smisu da mnoge pesme imaju elemente klasičnog heavy i rock’n’roll zvuka. Što vrlo dobro legne. Energičan, napaljen thrash’n’roll je nešto za šta uvek imamo vremena, čak i kad pevač Diamond Dustin bizarno izleće iz harmonije trudeći se da svoje idiosinkrazije utka u zvuk benda. I ide mu, ovo je vrlo pitko, vrlo zabavno i ne sme se propustiti:
https://totalmaniac.bandcamp.com/album/total-maniac
Finski Cadaverous Night ima odličan Demo II, sa old school speed metal svirkom, pa i produkcijom koji su mi pošteno zagrejali srce. Ovo je sirovo po suštini ali disciplinovano i zrelo po formi, vozeći u brzoj traci ali ne bez pažnje i sofisticiranosti. Odličan materijal i preporuka da ovaj bend što pre snimi album kako bi sebe uhvatio u ovoj napaljenoj, a tehnički vrlo impresivnoj fazi:
https://cadaverousnight.bandcamp.com/album/demo-ii
Hoćete još? Ima. Blasted Heath iz Indijanapolisa voze ružan, prljav, zao i neodoljiv black thrash „from out of space“. Debi album, Vela, zvuči krvoločno ali opet i nekako sofisticirano sa elementima cerebralnog koji proziru kroz ubitačnu blektrešersku svirku i muljav zvuk. Meni odlično:
https://blastedheathindy.bandcamp.com/album/vela
Your Disease is Sinsinatija su baš dobri na svom debi-albumu, Desolation Zone. Ovo je snažan, težak, dosta moderan thrash metal sa elementima death metala ali i metaliziranog hardkora, koji ne ide prebrzo, ali MRVI. Dobre pesme, odlična svirka i produkcija, ovo je ploča i za thrash i za moshcore publiku:
https://yourdisease413.bandcamp.com/album/desolation-zone
Ako ste ga čekali, čekali ste osam godina na drugi album regensburških Roadkill XIII. Ovi Bavari su od groove-thrash formula za ovu priliku i album Here is no Peace, muziku transformisali u sirov thrash sa hardcore elementima, ali i elementima prljavog, motorhedovskog roka. Sve to zvuči, nagađate, pa, da, SIROVO, ali prijatno i bend zapravo ovde ima odličan, hipnotički, zarazan gruv. Produkcija je pristojna mada ne sad nešto odlična, pesme su taman dovoljno maštovite i ovo se posluša sa apetitom ako volite ovakav zvuk:
https://roadkill13.bandcamp.com/album/here-is-no-peace
Hemlock su iz Springfilda u Ilinoisu, i njihov prvi snimak je odličan EP, Asebeia, sa omotom koji sugeriše da bi ovo jednom mogla da bude i kaseta, ali i sa odličnom produkcijom i svirkom. Hemlock sviraju metalizirani hardcore sa dosta gruva i energije kojoj nisu potrebne prevelike brzine da bi dobro radila. Ovo je mošerski, trešerski hardkor ali uz izbegavanje moshcore klišea i baš, jelte, fino drma, a i daunloud se naplaćuje koliko sami odredite. Fer:
https://hemlockhc.bandcamp.com/album/asebeia
Threat 2 Society su, vidi se iz imena, uličarski moshcore, ali imaju štofa. EP Illusion of Freedom ima pet teških, besnih pesama koje su duboko ukorenjene u devedesetima ali vrlo korektno odsvirane i snimljene. Valjano je:
https://threat2society.bandcamp.com/album/illusion-of-freedom
Apex Predator iz Sijetla isto voze teški, agresivni metalizirani hardcore sa korenima u moshcore formama, ali demo Chaos Reigs ima i malo slam mirisa i meni to odmah bude utoliko simpatičnije. Ali, generalno, ovo je pet kratkih, ekonomičnih pesma vrlo heavy zvuka, ubedljive izvedbe i moćnog gruva. Poslušajte:
https://apexpredatorhc.bandcamp.com/album/chaos-reigns
Mnogo mi je slatko kad bendovi imaju žene za bubnjevima. Grim Silence iz Dizeldorfa na svom Demo snimku, nazvanom samo Demo imaju baš to, a i solidan, ne mnogo kompleksan ali šarmantan metalizirani hardkor u ponudi. Šest pesma ovde vozi se na jednostavnim rifovima, ali i na stamenom ritmu i odličnim, promuklim, a takođe ženskim vokalima. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://grimsilence.bandcamp.com/album/demo-ep
Caged iz Bolonje najavljuju album EP-jem od tri pesme, Promo tape 2022 i ovo je vrlo korektan, lepo snimljen, veganski strejt edž metal. Znate već kako to ide, sporo, teško, vrištavo, mučno, a opet dosta emotivno i prijemčivo. Ima ovde lepih rifova, solidnog gruva, sve što treba:
https://cagedxvx.bandcamp.com/album/promo-tape-2022
Tugboat, ili, jelte, remorker, iz Merilenda, sviraju šarmantan krosover na albumu In the Blink of an Eye. Ovo je vrlo lepo rekonstruisan zvuk 1988. godine, sa solidnom produkcijom, pristojnim pesmama i brzim tempom. Sve ovde ide lako i efikasno, nema pesme preko tri minuta i mada Tugboat ne donose sad neke velike inovacije u ovu muziku, sve je to jako korektno i pitko:
https://tugboatband.bandcamp.com/album/in-the-blink-of-an-eye
Bloody Run iz Pitsburga na svom prvom demo snimku, Bloody Run Demo, zvuče jako bučno i napaljeno. Ovo je war metal izmešan sa grindcoreom, dakle, jurišnički, sirovo, brzo, beskompromisno. I, mislim, STVARNO bučno. Ko ima snage da izdrži ove tri, doduše kratke pesme, prepoznaće u njima i tu primalnu, urnebesnu energiju. Meni je, naravno, ovo izvrsno a bend materijal prodaje po ceni koju sam kupac odredi pa budite kul kupac i odredite kako treba:
https://bloodyrun.bandcamp.com/album/bloody-run-demo
Grindcore bend Tantalum možda malo i preteruje kada EP Nothing to Declare hoće da naplati tri dolara a na njemu ima samo dve pesme od kojih ni jedna ne dobacuje ni do minut. Ali OK, možda je u Teksasu tri dolara ništa. Ovo su svakako dve ODLIČNE pesme jako uredno odsviranog, superbrzog hardcore thrash/ grindcore zvuka, sa odličnom produkcijom, sjajnim rifovima i eksplozivnom izvedbom pevačice Alice. Mislim, dajte odmah novi album NEMOJTE DA NAS TIZUJETE.
https://tantalumgrindcore.bandcamp.com/album/nothing-to-declare-2
Bendovi iz Tenesija BREAKING/ENTERING i 2 Live And Die imaju kratak ali efektan split EP od četiri pesme čiji daunloud plaćate koliko hoćete. U Osnovi je ovo powerviolence brutalnost, ali 2 Live And Die zapravo u svom zvuku imaju dosta nu-metal/ mallcore mirisa dok su BREAKING/ENTERING klasičniji blend nekontrolisanog, grčevitog udaranja i sludge mučnine. Odlično sve to zvuči i vredi ga slušati iz sve snage:
https://breakingandenteringtnpv.bandcamp.com/album/split
Ujebote, ala KIDA pevačica hardkor benda Mortality Rate iz Kalgarijana novom EP-ju, Rosemary / Salt Water. Ovo je metaliziran, teški ali i ekplozivni hardcore koji se ne upetljava u moshcore formule nego prži jako i energično, ali ova žena toliko RAZARA svojim vokalima da sam ja malo pišnuo. Ne propustiti:
https://mortalityrate.bandcamp.com/album/rosemary-salt-water
Brazilski Surra su na novom EP-ju, Sempre Seremos Culpados malko promenili zvuk pa ovo sada nije sirovi thrashgrind koliko je sporiji, reflektivniji thrash sa malo death metal elemenata. Pesme nisu predugačke, ali nisu ovo više baš krateži od po minut, a bend se trudi da svemu da malo atmosfere i šmeka, pored tradicionanog nabadačkog pristupa. I nije loše. Ja svakako volim kad je kraće, brže i jednostavnije, ali Surra sasvim okej nadgrađuju ove korene i po ceni od „dajte koliko date“, ovaj EP nudi i dovoljno ratosdeporaovskog razaranja i dovoljno zamišljenog gruva za svačije potrebe:
https://surrathrashpunk.bandcamp.com/album/sempre-seremos-culpados
Argentinci Reminiscencia su mi mnogo slatki sa svojim tehničkim deathmetal zvukom na EP-ju Ilusión tetradimensional. Ovo je, onako, vrlo „tech“ i „muzičarski“ ali nekako uspeva da ne zvuči pretenciozno i napumpano nego fanovski, zaljubljeno u muziku. Delom je to i do jeftinije produkcije, ovo je sve uradio pevač Franco Malavica, sam, sa programiranim bubnjevima i basom, ali mislim i da on izrazito pazi na to kako piše pesme da one sačuvaju format, jelte, kompozicije, i na zature se u svim tim egzibicijama. U svakom slučaju, bend je počeo kao više thrash metal postava, ali do ovog izdanja je evoluirao više u tech-death smeru i meni to prija, pa sugerišem da se posluša:
https://reminiscenciatech.bandcamp.com/album/ilusi-n-tetradimensional-ep
Dvojac iz Masačusetsa, Groaning Retch sebe opisuje kao „putrid death metal“ sastav i ovo je vrlo fer deskripcija. Njihov EP, Blended With Bile ima pet pesama sporog, mučnog, ali zaraznog death metala stare škole koji se zaista kreće i klati poput raspadajućeg, smrdljivog zombija. Ima ovde i bržih delova ali i to je onako mučno, iznurujuće kako, recimo, ljubitelji starog Cannibal Corpse vole. Groaning Retch svakako ne preteruju sa originalnošću ali njihov death metal servira tačno ono što piše u meniju i ako ste raspoloženi, smazaćete ga u slast:
https://groaningretch.bandcamp.com/album/blended-with-bile
Scumbag iz Vestčestera u Njujorku na novom EP-ju, Blood Drinker nastoje da spoje svoj tehnički, brutalni death metal sa black metalom i ovo je simpatičan materijal. Bend ima vrlo posvećen odnos ka pesmama i ovo su energične, kvalitetne izvedbe sa miksom koji nije sad nešto skup ali se svaki instrument lepo čuje pa se i čuje koliko Scumbag ulažu napora u aranžmane i detalje, a da paze da detalji ne pojedu celinu. Tri pesme samo, ali preko pola sata muzike, što je za svaku pohvalu, pogotovo jer su pesme VRLO solidne:
https://scumbagny.bandcamp.com/album/blood-drinker
Purity Test iz Nju Džersija svoj death metal sviraju sa jednom dementnom, brutalnom energijom ali i brutalnom ekonomičnošću. EP Terror Reel ima samo tri pesme od kojih je najduža minut i pedeset sekundi (a jedna je i samo, vrlo dobra doduše, „concrete“ montaža zvukova) ali ovo je komprimovani pakao. Bend ima jako težak zvuk, jako agresivnu svirku i taj hardcore pristup kompozicijama gde nema prostora za neke sad filozofije i umiranje u lepoti. Mora da se ZAKIVA i Purity Test jebeno zakivaju. Odlično je, dajte još:
https://puritytest.bandcamp.com/album/terror-reel
Grotesqueries je solo projekat bubnjara Yiannija Tranxidisa i ovaj momak, koji inače svira u raznim sastavima (Black Mass, Garroted…) se dosta dobro pokazao u kreiranju mračnog, kavernoznog death metala stare škole. EP Haunted Mausoleum ima tri pesme mučnog, iznurujućeg nabadanja bez nekakvih „tehničkih“ ambicija ali odrađeno vrlo korektno, sa lepim rifovima i autentičnom energijom u svirci. Ko voli taj štrokavi, teški death metal, uživaće:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/haunted-mausoleum
Bloodbane iz Klivlenda sviraju vrlo pristojan death metal. Album When Man Becomes Machine je pun lephih rifova, dobrog gruva, kvaliteno odsviranih i produciranih pesma. Ovaj duo, u kome peva neki čovek našeg porekla (Taylor Anđelković, molim lepo) ne traži neki preoriginalan izraz ali svira tačno onakav death metal kakav ja volim, sa jasnim korenima u devedesetima i smislenim ekstrapolacijama, bez multi i krosžanrovskih ambicija, bez „melodičnosti“ ili deathcore koketerije, samo sa savršeno shvaćenim stilskim identietom i odličnim kvalitetom svega:
https://bloodbane.bandcamp.com/album/when-man-becomes-machine
Irski Coscradh na svom prvom albumu, Nahanagan Stadial prže prljavi, haotični black-death metal. Konkretno, jelte, war-metal. I mada je ovo daleko od najboljeg war-metal albuma koji sam čuo poslednjih godina, neuredni i prljavi pristup koga Coscradh rabe svakako ima svog šarma. Mogu da zamore stalna soliranja i vriska, ali ako vam se dopadne ovaj kreativni haos, uživaćete:
https://coscradh.bandcamp.com/album/nahanagan-stadial
Za Arch Enemy mene načelno sasvim zabole uvo ali red je da se kaže da je novi album, Deceivers, izašao i da je, pa, dobar ako volite Arch Enemy. Ne treba potceniti koliko je ovaj bend učinio da se death metal približi i normalnijim ljudima a ne samo ekstremistima koji su ga troošili početkom devedesetih pa je i Deceivers ploča namenjena publici mnogo šireg zahvata od one koja hedbenguje isključivo na Devourment ili Necrot. I korektna je, da ne bude zabune. To što nije za mene ne znači da mi ne prija da je čujem:
Ričmondski Carrion Vael su mi na prošlom izdanju za HPGD zvučali kao POTPUNA (ali dobra) imitacija The Black Dahlia Murder i mada album, njihov treći, Abhorrent Obsessions svakako i dalje ima dosta TBDM genetike u sebi, ovo je ambicioznija i prilično impresivna ploča. I izdavač je sada veći i uticajniji Unique Leader pa se ovde priča o odlasku na naredni nivo i, jelte, promeni klase. Carrion Vael sada imaju progresivniji zvuk i složenije, techy aranžmane, mnogo epskiji zahvat u pesmama i, razume se, vrlo tvrdo masterovan zvuk. No, ovo je maštovito, moćno, vrlo energično i namerno da pokaže šta sve momci znaju u onom najboljem smislu. Vrlo vredi poslušati:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/abhorrent-obessions
Za još kompleksnog tehnički naprednog death metala, tu su viskonsinski Aronious i njihov novi album, Irkalla. Aronious imaju vrlo moderan zvuk, srodan tech death stilu koji volite ili ne volite kod Archspire, pa pravilno postavite očekivanja. Irkalla je svakako album sa mnogo skretanja pod pravim uglom, komplikovanih ritmičkih struktura i deathcore pevanja, ali je meni i simpatičan na ime, ipak, te velike brzine kojom se svira i eksplozivne, impresivne izvedbe. Bubnjeve ovde svira izuzetni Francuz Kévin Paradis i dosta toga zavisi od njegove impresivne tehnike. Brikvolovan mastering se podrazumeva ali je makar miks kvalitetan i lepo odvaja istrumente. Solidno!
https://aronious.bandcamp.com/album/irkalla
Podrectomy iz Sao Paola kažu za sebe da sviraju progresivni brutal death metal/ slam i, da, album Ashes jeste interesantan, mada zapravo zvuči drugačije nego što sam očekivao. Naime, zvuči dosta grajnderski sa par pesam kraćih od dva minuta i generalno poletnom, ne preterano komplikovanom svirkom. Podrectomy svakako koriste jezik slamming death metala i brutal death metala, ali uz to idu i pank i grajndkor, i bend zvuči mnogo manje orijentisan na šok-taktike i žanrovski program od slam kolega. Vrlo dobre pesme, odlična svirka i produkcija, ne propustiti:
https://podrectomy.bandcamp.com/album/ashes
EP Desmembramiento argentinskih death metalaca Surca je navodno izašao još u Maju, ali gde? Pošto ga na Bandcampu dobijamo samo sada, a ne postoji fizičko izdanje, slutim da je u Maju pušten na striming servise A JEBEM MU MATER TO SE NE RAČUNA. Mislim, znam da sam najgori primer old man yells at cloud paradigme, al dok ne mogu da kupim muziku ona za mene ne postoji. Elem, filozofija na stranu, Desmembramiento je sad na Bandcampu i ovo je prijatno jebanje keve. Surca mu ga daju po vrlo heavy zvuku ali i prijatno melodičnim rifovima i ekspresivnim izvedbama što mene sve dosta asocira na gotenburšku školu death metala. „Melodični death metal“ je danas često šifra za puki metalcore sa malo nižim štimom, ali Surca nisu to, oni su SUPER teški i agresivni sa, da, jako niskim štimom ali i moćnom, energičnom svirkom i odličnim pesmama. Tri dolara ovde kupuju MNOGO sreće, proverite:
https://surca.bandcamp.com/album/desmembramiento
Finski Hautajaisyö zvuče vrlo solidno na četvrtom albumu, Ei hauta kysy lupaa. Ne suviše originalno ili maštovito, ali ovo je već uhodana, dobro podmazana death metal mašina i bend ima odličan zvuk, solidno ako već pomalo predvidivo napisane pesme, i jedan primetan karakter u izvedbi. Ovo je vrlo kvalitetna ploča sa osam distinktnih, dobro napisanih pesama i zvukom koji bend izdvaja iz mase. Jako preporučljivo:
https://hautajaisyo.bandcamp.com/album/ei-hauta-kysy-lupaa
Ali francuski Ritualization su me oborili s nogu svojim novim EP-jem za Iron Bonehead. Bend već ima jedan album ali to je bilo pre pet godina i Hema Ignis Necros deluje kao novi početak sa urnebesnim, furioznim black death pristupom, prljavim, dosta prirodnim zvukom i tri pesme koje, bogami, nagruvaju 25 minuta trajanja. A treba sve to odsvirati, ne samo napisati. Ritualization zvuče, rekoh, prirodno i neprskano i njihov kvalitet je tim dragoceniji što ne deluje kao da je posledica studijskog peglanja nego samo poštenog ljudskog truda. Odlično:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/ritualization-hema-ignis-necros
Stižemo do kraja i obrađujemo heavy metal, power metal i kojekakve žanrovske ekscentričnosti. Fenomenalni Freddy Krumins sa kompilacijom MetalMania Vol. 2 iznbacuje još jedanaest heavy metal pesama koje je snimio sa raznim postavama u raznim prilikama i ovo je uobičajeno sjajno za ljubitelje klasične heavy svirke sa radio friendly dimenzijom ali bez nekakve „komercijane“ primisli. Pesme su vrlo solidne, saradnici zanimljivi a Freddy izvrsno peva i, s obzirom da su ovo sve neobjavljeni snimci, produkcija je uglanom solidna. Ne propustiti:
https://freddykrumins.bandcamp.com/album/metalmania-vol-2
Virgin Mother iz Čikaga su više nojz rok nego metal, ali, jebiga, mnogo jako krljaju. EP Woe ima četiri superiorno hermetične, neugodne pesme koje su, jelte, sjajne baš jer se voze na toj energiji neugodnosti i tenziji što je ona proizvodi. I imaju gruva i jako su bučne. Ovo sve generalno radi jedan čovek ali taj čovek ima dirty mind i nečistu savest:
https://virginmother.bandcamp.com/album/woe-2
On the Clouds je EP kompilacija do sada izašlih singlova power metal sastava Luminator iz Takome u državi Vašington. I kad vidite da se ovi ljudi oblače kao vilenjaci i čarobnjaci itd. znate i kakva je muzika. Slatka, epska, fantatička, ali solidno napisana i solidno snimljena. Prija ta melodičnost i epski zahvat pa poslušajte:
https://luminator.bandcamp.com/album/on-the-clouds
Dakle, nakon prošlogodišnjeg dema koji mi je bio sasvim solidan, drezdenski Acid Blade snimili su i prvi album. I ni on nije loš. Naravno, morate imati inklinaciju ka ’80s zvuku u kome se mešaju, jelte, nebo i dno, TOP-40 melodičnost i malo ulične nervoze, ali ako imate inklinaciju, Acid Blade su THE SHIT. Power Dive zvuči iznenađujuće retro u produkcijskom smislu, sa više dinamike u zvuku nego što je danas, nažalost standard, a pesme su luzerske i kul. Vokal i dalje zahteva malo navikavanja, ali ovo je vrlo solidan album za nas stare hedove:
https://acidblade.bandcamp.com/album/power-dive
Album nedelje ne može biti ništa drugo do četvrti album sanfranciskanskih Hell Fire, nazvan, korektno, Reckoning. Kada je ovaj bend pre preduge tri godine izbacio svoj album Mania to je bio prevratnički momenat. Bend koji je do tada bio vrlo dobar i mnogo obećavao transformisao se u punokrvni, zreli heavy metal entitet sa dužim, složenijim pesama ali sa očuvanom srži metala kao muzike za ljude na ivici, jelte, mejnstrim kulture. Mania je bila tako dobra ploča (evo, ovde sam o njoj pisao sa sjajem u očima) da je, uostalom, sasvim korektno to što se bend nije žurio sa nastavkom. Reckoning je, sukladno tome, naredni veliki skok napred, ulazak u progresivnije vode i proslava epskog a opet mošerskog, znojavog heavy metala. Izdavač ovo naziva njihovim „Master of Puppets“ momentom ali mada je ovo očigledan pokušaj da se album prikači na voz nostalgije koji je izazvala četvrta sezona Stranger Things, sa svojim strateškim korišćenjem Metallice, ne dajte se zbuniti: Reckoning JESTE onako moćan album kakav ste se nadali da će Hell Fire izbaciti u 2022. godini. Spoj epskog, melodičnog, himničnog sa jedne i udaračkog, mošerskog, prljavog sa druge ovde funkcioniše perfektno i mada je bend već na prošlom albumu pokazao koliko daleko može da ode u složenosti aranžiranja a da ne izgubi sponu sa uličnim, radničkim heavy metalom, ove su progresivistički elementi još izraženiji a da, ponovo, ta spona ostaje netaknuta. Hell Fire su i vrlo solidno producirani, sviraju pakleno uigrano a pevač Jake Nunn i dalje zvuči kao jebeni vaskrsnuti Ronnie James Dio. Ova ploča je slavlje za svakog ko imalo voli metal i uz peti album Satana izašao pre par meseci, vrlo ozbiljan natjecatelj za album godine. Da ćemo u istoj godini dobiti ovakva dva albuma, a još uvek čekamo novi Riot City, pa, to je blagoslov koji nismo zaslužili, ali ćemo ga prihvatiti oberučke:
https://hellfiremetal.bandcamp.com/album/reckoning
