I ova nedelja je donela dosta zanimljivog metala pa ako svet zaista više ne može da se vrati u ikakvu stabilnu poziciju (čuli ste da se i planeta okreće brže nego ikad, valjda u nadi da će centrifugalna sila odraditi svoje?) dajte bar da trošimo dobru muziku.

Black metal odmah na početku! The Satan’s Scourge su kolumbijski black/ death trio stare škole a album, prvi posle dvadeset godina rada (i selidbe u i povratka uz Argentine), nazvan De Carminibus Prophanis Necrophiliae kao da je pravljen za mene. Ovo je ultra-primitivni, sirovi black metal sa testerišućim rifovima, agresivnim tempom i produkcijom za koju bi reći da je garažna bilo malko previše komplimentiranja. Ali koliko to na gomili zvuči STVARNO i dobro.  The Satan’s Scourge ne pitaju za dozvolu već vam krljaju jezik u usta u prvom minutu prvog sastanka, hvataju za dupe i vode ravno u pakao. Pa vi sad vidite – kako je i pokojni Moskri umeo da nas poduči: „u raju je lepo, al u paklu je ekipa“, a ovo je baš za ekipu. Ro dog šit:

https://thesatansscourge.bandcamp.com/album/de-carminibus-prophanis-necrophiliae

Nemački jednočlani projekat SCHƎIN ima vrlo pristojan debi album, Grau. Ovo je moderan, emotivan i atmosferičan blek metal sa puno melodije, ali produciran mnogo pristojnije nego što je prosek u ovom delu scene, sa dobro napisanim pesmama i jednom otresitom, u sebe sigurnom dimenzijom u izvođenju. Ne znam koliko autor ima iskustva ali ovo je zreo i kvalitetan materijal vredan pažnje a daje se po ceni koju sami odredite:

https://schein.bandcamp.com/album/grau

Italijanski jednočlani Mamaev Kurgan ima prvi album, Destruction That Wasteth At Noonday i ovo je vrlo solidan blek metal moderne produkcije, ali okrenutiji ratu, cepačini i razaranju nego tananim emocijama i melanholiji. Iako je Damiano Michetti očigledno Italijan, on se dosta loži na Rusiju ali album, srećom, nema direktne reference na trenutnu nesreću u Ukrajini, pa se može slušati bez brige i uživati u dobro napisanim, kvalitetno izvedenim blek metal hitovima:

https://mamaevkurgan.bandcamp.com/album/destruction-that-wasteth-at-noonday

Norvežani Blodkvalt ne sviraju baš čist blek metal i njihova muzika je bar onoliko crustgrind koliko i blek metal, ali nije da je TO bitno. Bitno je da EP Decapitation ODVALJUJE sa svoje dve pesme, A odvaljuje. Dolar i dvadeset za OVAKVU dekapitaciju mi deluje fer:

https://blodkvalt.bandcamp.com/album/decapitation

Brutalno me loži surovi black death metal koji na svom prvencu svira kineski dvojac Cut. Kratko i jasno ime benda i album Vanquish the Weak koji savršeno spaja black metal svedenost i oštrinu sa death metal mračnjaštvom – sve je ovde kako treba, ne preterano inovativno niti originalno, zapravo vrlo jednostavno uz grajnderske rifove preko sirovih blastbitova, ali je potpuno organski, neprskano i sasvim uvereno u to da se metal svira samo ovako i nikako drugačije. Opasan prvi album za majstore koji su ovo snimii sa gomilom sešn muzičara:

https://cutblackdeath.bandcamp.com/album/vanquish-the-weak

A odlični su i Italijani Calvana na svom drugom albumu, III┼. Ovo jejedan odonih bendova koji se lože na opskurnost, sa nerazaznatljivim simbolima umesto naziva pesama pa čak i imena članova, ali sa svirkom koja je no bullshit krljačina što opskurnost kanališe kroz brze ritmove i preteće rifove. Calvana nisu ni atmosferičari ni depresivljani nego energičan blek metal sastav gde ljudi krljaju pošteno i u znoju lica svog, sa produkcijom koja je osvežavajuće prirodna, neprskana i jako prijatna za uho. Naravno, album ima nešto monotonije u sebi ali u ovakvom zvuku i sa ovakvim rifovima i to jebeno prija. Meni je ovo jako lepo:

https://calvana.bandcamp.com/album/iii

Prelazimo na stoner, doom, hard rok, psihodeliju i sludge. Subsun su iz Kvebeka a Parasite im je prvi album i ovo je, pa energičan, gruverski stoner rok sa malo post metal začina. Ima tu dosta solidnih rifova i epskog pevanja a produkcija je pristojna. Subsun nisu preterano originalni, pevanje treba malo svariti, ali bend ima strasti i vatre i to se mora ceniti:

https://subsunrock.bandcamp.com/album/parasite-3

Highwalker je novi finski trio posvećen teškoj, sporoj psihodeličnoj muzici i pošto im je istoimeni debi album izdao ugledni Argonauta Records, vredi ovome posvetiti malo pažnje. Pričamo o vitkom, kratkom albumu što jedva da prebacuje pola sata ali zvuči lepo, sa svojim jakim distorzijama i teškim gitarama, sporim ritmovima i epskom, elegantnom izvedbom. Četiri pesme koje ovde dobijamo nisu isključivo sklopljene od rifova, ima ovde atmosfera i klin svirke, ali Highwalker su dosledno posvećeni sporom, masivnom gruvu i ako to volite, proverite ih:

https://highwalkerband.bandcamp.com/album/s-t

Indonežani Sunna znaju više od jednog ritma, ali EP Doomsday malo zvuči kao da sviraju sve vreme isto. A ne sviraju, pesme imaju različite ritmove i različit tempo, nego je sve nekako moćno, sa gitarčinama koje puštaju lavu istopljenog stoner roka, moćnom, teškom ritam sekcijom i pevačem koji vrišti iz pozadine. Sunna pritom ne smaraju, pesme znaju da budu i kraće od minut i tamo gde ne dobijaju na nekoj velikoj inventivnosti – ovo je sve vreme prost, rifaški stoner rok – svakako imaju na ekonomičnosti. Fino, gruverski, prijatno:

https://sunnadoom.bandcamp.com/album/doomsday

Grandpa Jack je toliko bezveze ime za rok bend u 2022. godini da sam se osetio malo i uvređenim što ovaj njujošrki sastav svira odlično. Album Grits je, recimo, negde između hard roka, psihodelije i stoner roka, ali sa izraženijom arti ili makar urbanom dimenzijom. Ovo, dakle, nije muzika iz pustinje, uzgajana na meskalinu i vrućini koliko je pripremana na asfaltu najvećeg grada na svetu, spremna da bude prijatej i galeriji i pivopijskom baru iza ćoška, simpatična, žanrovski koketirajuće raznovrsna i uvek prijatna. Poslušajte:

https://grandpajack.bandcamp.com/album/grits

Chat Pile iz Oklahome su ove nedelje skrenuli mnogo pažnje na sebe albumom God’s Country koji je zaista upečatljiva kombinacija nosie rocka i sludge metala. Mislim, ima mnogo sličnih bendova, ali Chat Pile se izdvajaju superiornim karakterom i pesmama koje su istovremeno ekstremno hermetične i ekstremno teatralne (slušajte dramu koja se odvija na Why). Produkcijski, ovo je takođe urađeno da se potencira hermetičnost, otuđenost, alijenacija, a da opet sve bude dovoljno in your face  da ne možete da prestanete da slušate ovaj teatar surovosti. Fenomenalan album:

https://chatpile.bandcamp.com/album/gods-country

Za mnogo relaksiraniju muziku tu je novi Stone Rebel. SkyDance je već očekivani koloplet instrumentalnih ne-baš-džemova ali svakako kompozicija nastalih kroz džemovanje i sve je to uobičajeno prijatno, meko, toplo i uspavljujuće. Nema razočaranja:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/skydance

Ne čujete baš svaki dan stoner metal bendove koje je snimao Steve Albini pa je lepo poslušati EP Writhing Mass sastava iz Čikaga Sun King Ba i uživati u moćnom gruvu i odličnoj produkciji. Ovo su dve zrele, razigrane instrumentalne pesme čiji kompleksniji aranžmani zaista nisu prepreka tom moćnom gruvu. Užitak:

https://sunkingba.bandcamp.com/album/writhing-mass

Njujorški Sons of Ghidorah imaju sirov i prijatan živi album, Live, Raw and Fresh from the Doom Farm! Snimljen prošle godine ovo je album kvalitetnog, energičnog stoner roka koji vozi odličan gruv i daje publici mnogo ozbiljnog materijala za tripovanje ali i šutku. Zvuk jeste grublji, ali pravim ljubiteljima to neće ni malo smetati:

https://sonsofghidorah.bandcamp.com/album/live-raw-and-fresh-from-the-doom-farm

Gotenburžani Grim Colossus imaju odličan debi-EP pod nazivom Where Shadows Dwell. Ovo su tri pesme okultnog doom metala/ roka, sa tipično melodičnim pevanjem i tipično mračnim, pretećim a šmekerskim rifovima. Mekan, dinamičan master jako prija mojim ušima a pesme su zabavne i lepo napisane. Propisno teatralno a bez pretencioznosti, uz ovo se uživa:

https://grimcolossus.bandcamp.com/album/where-shadows-dwell

Body Void iz Nove engleske slušaoca mrve kao pod presom na EP-ju  Burn The Homes Of Those Who Seek To Control Our Bodies. Ovo su dve pesme JAKO abrazivnog sludge-doom metala sa noise/ power electronics nadevom pa ako volite da se BAŠ mučite dok slušate muziku koja je dobra ali ekstremno agresivna, samo navalite, odlično je:

https://bodyvoid.bandcamp.com/album/burn-the-homes-of-those-who-seek-to-control-our-bodies-ep

Why Bother su, pak, holandski instrumentalni post-rock-doom-jazz sastav koji uprkos toj gadnoj postmodernoj smeši žanrova zvuči šarmantno i gruverski na EP-ju This Is Your God. Ovde imate malo više od dvadeset minuta relaksirane a tvrde svirke koja ne pretenduje da bude mnogo više od odličnog gruva i procesije jednostavnih, efektnih rifova. Uživanje:

Nemački Odysses su pak VRLO ambiciozni u smislu da njihov album  Onwards Into Poseidons Fangs rekonstruiše psihodelični, bluzirani, drogirani hard rok sedamdesetih na zastrašujuće uverljiv način. Ovde je sve, od pisanja pesama sa jakom bluz osnovom i odjecima Hendrixa i Blue Cheer, preko manirizama u sviranju do miksa jako autentično i pričamo o izvanrednom albumu koji mogu da slušaju zajedno i šezdesetogodišnjaci i šesnaestogodišnjaci. Fenomenalno:

https://odysses.bandcamp.com/album/onwards-into-poseidons-fangs

Commoner iz Norviča u Ujedinjenom kraljevstvu cepaju opušten i prijatan stoner rok. Oni ga zovu crust doom rockom, ali sve što zamišljate da je tu – tu je: lep gruv, jaki rifovi, grubi vokali, blago okultna, blago psihodelična atmosfera. Album, nazvan prosto „I“ nudi vrlo lepu atmosferu, dobru produkciju i glavotresući metal. Svakako poslušati:

https://commoner666.bandcamp.com/album/i

Edinburški Vantage Point već dvadeset godina sviraju hard rok koji je i u trenutku nastajanja zvučao kao nešto staro NAJMANJE dvadeset ako ne i trideset godina. Ali ničeg loše u tome nema. Novi EP, Zombie Train zaista u sebi nosi mnogo elemenata teškog roka sedamdesetih i ako ne tražite sad baš neku agresivnu maštovitost i inventivnost, ovo je lep hard rok za staro i mlado, jednostavan, prijatan, bez nekih velikih ideja ali i sa korektnim nivoom egzekucije i produkcije. Meni je to okej:

https://vantagepointrocks.bandcamp.com/album/zombie-train

Filadelfijski Grave Bathers okreću ljutu rokčinu na albumu Rock N’ Roll Fetish. Ovo je izvanredna kombinacija rokenrol himničnosti i psihodeličnog ekscesa, spakovana u pesme koje prizivaju ’60s i ’70s forme bluza, LSD-a i revolucionarnosti, ali nisu sikofantski rekonstruktivan napor već živ i vitalan rokenrol koji prži ovde i sada. Izvrstan album teškog roka za najširi krug slušalaca:

https://gravebathers-us.bandcamp.com/album/rock-n-roll-fetish

Aeir iz Londona su kao neka britanska verzija Neurosis samo 30 godina kasnije i, jelte, iz Britanije. EP  Vol. I: A FRITH BEFOULED ima nekoliko dugih pesama otmene atmosfere, kombinacije folka, sludge metala i panka i ovo bi me svakako impresioniralo da sam ga čuo 1992. godine! A ni sad nije rđavo. A sami birate cenu:

https://aeirband.bandcamp.com/album/vol-i-a-frith-befouled

Odličan album teškog roka gde se metal, pank i nojz sreću naravnoj nozi snimili su Extermination Day. Ovaj duo iskusnih muzičara iz Minesote radi poslednjih par godina i album Be The Consequence  je kolekcija karakternih, žestokih rok pesama koje vole klasični zvuk, ali se ne stide ozbiljnije, maštovite svirke. Dakle, ovo nije puka rekonstrukacija rok muzike iz vremena dok je ona bila, šta ja znam, zdrava ili tako nešto, nego živ, aktivan rokenrol koji krči nove prolaze kroz džunglu i urla punim plućima. Jako moćan, jako žestok album jako vitalne rok muzike:

https://exterminationday.bandcamp.com/album/be-the-consequence

I ove nedelje Ripple Music ima nešto lepo u ponudi  Turned to Stone Chapter 5 je, jelte, peta u seriji njihovih split-ploča između raznih bendova i ovog puta su u ponudi Australijanci Duneeater sa jedne i Planet of the 8s sa druge strane. Duneeater su šmekerski desert rockeri sa pet pesama kul gruva i dobrih rifova, ali i zaista šmekerskog rokenrola. Odličan zvuk sa vrlo prijatno distorziranim gitarama i muzika za provod. Planet of the 8s su još distorziraniji pa time i psihodeličniji i njihova je muzika malo više „stoner“, sa opresivnijim pesmama, ali sve je to na kraju vrlo prijatna, u kiselinu potopljena teška psihodelija. Užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-5

Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Od raznih bendova koji se zovu High Priest, ovi iz Virdžinije su nam danas na programu jer su snimili prvi album, Vile’s Vice. I ovo je malo čudna ali funkcionalna kombinacija thrashcorea i sludge metala. I nisam siguran da sve u njoj funkcioniše, ali  High Priest očigledno ovo što rade, rade sa pounim ubeđenjem i njihov je entuzijazam zarazan. Na momente, hoću reći, ovo bude kao neki Slayer tribute band sa kraja osamdesetih a meni je to uvek drago:

https://highpriestva.bandcamp.com/album/viles-vice

Grci Venus su ISUVIŠE umiveni i fini za moje potrebe, ali, opet, ko hoće da čuje malo progresive u svom thrash/ power metal kombou, može da posegne za njihovim EP-jem Project Lamda. Ima tu da nađe četiri pesme visokih koncepata i zanimljivih aranžmana, dobro producirane i maštovite, pa nek uživa:

https://venusscifi.bandcamp.com/album/project-lamda

Sacred Sin su jedan od dugovečnijih portugalskih thrash metal sastava, sa karijerom koja traje od početka devedesetih. Novi album, Storms over the Dying World im je tek sedmi u opusu, ali je dobar. Ovo jeste jedan, onako, odstojali, patinirani thrash, koji se ne ubija od neke inovacije, ali ima fin karakter i prija ušima. Bend je ovo pisao i snimao u fazama promene postave i nestabilnosti pa je album u suštini izronio iz kolekcije demoa ali je materijal zreo i ubedljiv:

https://sacredsin.bandcamp.com/album/storms-over-the-dying-world

Ominum dolaze iz Gotenburga i mada, naravno, njihov debi album, Monument ima u sebi malo standardnog gotenburškog ZVUKA, muzički ovo je disciplinovan i robustan thrash metal. Ominum pišu dosta dugačke i kompleksne pesme, čuvajući trešerski, mošerski šmek muzike u svakom momentu ali se vidno ulažući  u složene aranžmane, komponovane solaže, sinkopirane ritmove… ovo ipak nije ni „tehnički“ pa ni otvoreno „progresivni“ thrash već samo DOBAR thrash sa moćnim zvukom i muzičarima koji se ozbiljno trude. Ima tu dosta Testamenta, izmešanog sa gotenburškom melodičnošću pa poslušajte, vrlo je dobro:

https://ominumthrash.bandcamp.com/album/monument

Trankvillus su iz Indije i njihov thrash metal je i sam pričično napredan, odnosno, podseća me na Testament i slične bendove koji su olujnom bijesu thrash metala osamdesetih godina dali malo dinamičkog raspona i elegantnijih formi. EP Fake New World je tako prilično pogodan za ljubitelje stare Metalike i Testamenta nudeći urednu muziku koja o apokalipsi modernog društva – politika, religija, mediji, kaže bend – priča ozbiljno, namršteno ali bez žanrovskih preterivanja. Vrlo lep materijal dobre produkcije i pristojne svirke:

https://trankvillus.bandcamp.com/album/fake-new-world

Soulfly sviraju toliko dugo da su u neku ruku i oni old school… Iako se ovaj bend Maxa Cavalere s pravom smatra jednim o utemeljivča groove metala, novi album, Totem ima u sebi taman dovoljno trešerske energije da ga stavim ovde. I, mislim, nisam ja sad neki OGROMAN fan Soulfly ali ova porodična manufaktura sasvim pristojno radi i na ovoj ploči sa dovoljnim količinama sirovosti, energije i sofistikacije da svi budemo zadovoljni:

https://soulflytotem.bandcamp.com/album/totem-explicit

Za ljubitelje baš old skul zvuka tu su Toxik, njujorški bend koji je svoj drugi, i do nedavno poslednji album snimio još 1989. godine. No, evo njih ponovo posle više od tri decenije da nam pokažu kako im vreme ne može ništa. I ne može, Dis Morta, kako se treći album zove je divna kombinacija starinskih trikova ali i sasvim moderne, moćne svirke. Ali kad kažem starinskih, valja ukazati da i pored čestih falseta na vokalu, Toxik odvajkada spadaju u tehničkiji deo ekipe pa je ovaj album poslastica za ljubitelje progresivnijeg thrasha poput Holy Terror ili Deathrow. I, mislim, sjajno napisan, ludački dobro odsviran i prilično impresivno produciran, mogao bi biti i vaš favorit. Poslušajte:

Unfilial iz Helsinkija sviraju ložački anarhopank sa jasnim uzorima u bendovima kao što su Conflict, Antisect pa i Crass. Ali sa tvrđim, distorziranijim zvukom. EP Off With Their Heads! Ima šest pesama himničnog, ustaničkog prženja sa puno lepih rifova, jakim tempom i ložačkim pevanjem. Ništa vam drugo u životu nije potrebno kad poželite samo malo jeftine energije:

https://unfilial.bandcamp.com/album/off-with-their-heads

Saviors su Kvebečani a njihov EP Dark ima tri pesme agresivnog, metaliziranog hardkora sa malo ’90s moschore elemenata ali sa maštovitim i dosta uzbudljivim idejama koje inače krljačku muziku vode malo i u smeru melodičnijeg, emo zvuka. Zanimljiva kombinacija, dobra produkcija i kvalitetna svirka:

https://saviors418.bandcamp.com/album/dark-ep

Life Waster su dva lika iz Olimpije u Vašingtonu a album California Dreams je kolekcija šest pesama nervoznog, energičnog mathcore zvuka. I odlična je to kolekcija. Life Waster ne samo što vrlo solidno ovo produciraju da se čuju sve te bizarne i ekscentrične muzičke bravure koje izvode, nego su i pesme uprkos nervozi i brzini zadužene sa dovoljnom količinom gruva da čovek u njima uživa na jedan „starinski“ način. Dakle, idealno spojena maštovitost i kvalitetan songrajting sa nekim sjajnim iznenađenjima spakovanim u dubinama ovih pesama (slušajte šta se dešava u drugoj polovini I Fuck Up), a sve po ceni koju sami odredite! Velike preporuke:

https://lifewasterband.bandcamp.com/album/california-dreams

Brass Tongue nabadaju metalizirani hardcore na EP-ju Dangerous World i to je meni sasvim po meri, negde između late ’80s njujorškog zvuka i moshcorea devedesetih, sa ozbiljnim rifaškim radom i mošerskim pesmama. Ekipa je iz Južne Karoline, produkcija je odlična, pesme napaljujuće, nema greške:

https://brasstonguehxc.bandcamp.com/album/dangerous-world

I Kulan Gath sviraju metalizirani, mošerski hardcore ali u skladu sa imenom, zvuče zlo i BAŠ metalizirano. EP Kulan Gath ima pet nabadačkih, metalnih pesama koje voze dobar gruv, imaju brutalne vokale i puno brejkdaun momenata pa na momente prelaze maltene u death metal. Tj. u slem! Mislim, simpatično:

https://kulangathuk.bandcamp.com/album/s-t

Belarus Beaver je „jedini STVARNI švedski beavergrind sastav“ kaže za sebe gotenburški duo Belarus Beaver. Šta je beavergrind? Pa, grindcore, sa malo deathgrinda, i pominjanjem dabrova u tekstovima. Ali sva sprdnja na stranu, treći album sastava, Symphony of Fallen Trees nudi kvalitene pesme, žestoku deathgrind muziku i produkciju kakvu već očekujete iz Gotenburga, tešku, masivnu, debelu i komprimovanu. Dobro, Mehmete, kažete vi, ali ima li ovde pesama koje su samo zvuk dabrova kako grickaju drveće? Naravno da ima!  A ostalo je zakivački, snažan deatgrind kakav ne morate biti dabar da biste voleli. Navalite:

https://belarusbeaver.bandcamp.com/album/symphony-of-fallen-trees

Necessary Death iz Indijane ubijaju svojim teškim, moćnim grindcoreom na EP-ju nazvanom samo EP. Po ceni od koliko date ovo je izuzetno jak paket, sa pet pesama jako dobro producirane, i jako dobro spravljene svirke. Štim je toliko nizak da deluje da je ovo svirano na žicama debljine kabla na banderi, bubanj je neumoljiv a vokali su BRUTALNI. Snažno, moćno, ne previše originano ali najsigurnije moguće (Edit: bend je ovo uklonio sa Bandcampa u međuvremenu, al nek tekst stoji, biće valjda jednom):

https://necessarydeath.bandcamp.com/album/ep

„Kućni goregrind“ deluje kao pleonazam s obzirom da većina goregrind projekata danas nastaje u spavaćoj sobi, i namenjena je drugim kućnim goregrinderima da se čuje ko je ekstremniji i luđi a mi ostali uglavnom od toga nemamo ništa. Enivej, španski projekat Vomit Rain sam preskočio kada je izbacio svoj prvi EP pre par dana, ali drugi EP, Digested and Vomited mi se više dopao. Ovo je minimalno ali dovoljno korektno u zanatskom smislu, dakle, ima strukturu pesme i produkciju stepenicu iznad proseka a četiri komada na ovom EP-ju idu brzo, imaju okej rifove i jedna od pesama je obrada Carcass u sasvim šarmantnoj domaćinskoj varijanti. Zgodna stvar kod kućnog goregrinda je svakako i to da njegov spontani, pankerski duh znači i da kad nešto kod njega proradi, ne razmišljate da li je u pitanju nekakav sad kvalitetan muzički produkt nego se zabavljate. Plaćate, naravno, koliko hoćete:

https://vomitrain.bandcamp.com/album/digested-and-vomited

Brain Famine iz Masačusetsa sviraju grindcore ali njihov treći album, Die in the Vortex ovaj format vrlo proširuje tako da se u pesmama koje su brze, energične i sa stalnim nervoznim promenama ritma i tempa, ubaci i mnogo elemenata death metala, thrash metala, mnogo SVIRKE. Ovo je vrlo „tehnički“ grindcore, ali ne po cenu jednog organskog osećaja u aranžmanima gde se i namerno neprirodna skretanja pod pravim uglom plasiraju kao najlogičnija rešenja. Brain Famine imaju i vrlo solidan miks i ovo je jako dobro izdanje za svakog ko voli brzu, energičnu muziku, a plaćate samo koliko sami odredite. Vrlo fer:

https://brainfamine.bandcamp.com/album/die-in-the-vortex

Japanskiさばへなす svira mnogo tradicionalniju varijantu crustgrinda. EP repetance ima četiri sirove, brze pesme kombinacije D-bitova i blastbitova, sa pomalo garažnim zvukom i za Japan klasičnim vokalnim izvedbama. Ako ste voleli SOB ili Carcass Grinder u prethodnim decenijama, さばへなす su vrlo solidna ponuda:

https://sabaenass.bandcamp.com/album/repetance

Augsburški Vibrio Cholera cepaju po svojim rečima old school grindcore mada meni Demo MMXXII, naravno, nije MNOGO old school. Ovo je kompetentan, zabavan deathgrind sa rifovima nalik na Dead Infection i malo pig squeel pevanja da zamiriše. Što, OK, jeste old school. Vibrio Cholera sviraju odlično i imaju solidan zvuk pa kapiram da će za Septembar najavljeni album biti sjajan. Proverite demo.

https://vibriocholera.bandcamp.com/album/demo-mmxxii

Da li vam se sluša malo melodičnog death metala po uzoru na gotenburški stil, pa i sa malo The Black Dahlia Murder šmeka, a da sve to bude svedeno, onako pankerski i spontano? E, pa, australijski solo projekat Destruction Of The Healer izbacio je prvi album, Let The Earth Reclaim Me i ovo je dosta dobro. Naravno, pričamo o „stvarno“ produciranoj ploči, ne o sobnom projektu, ali ovde i dalje ima elemenata ugodne sirovosti a pesme su prijatno melodične i jednostavne, hvataju direktno za srce i popravljaju raspoloženje u trenutku:

https://destructionofthehealer.bandcamp.com/album/let-the-earth-reclaim-me

Kad beatdown hardcore svira ekipa iz paba u Gildfordu, ona se to zove geezacore. Pintglass su bend koji svira geezacore i njihov album, Blood, Sweat and Stella je ni pola svata uličarskog nabadanja, sa malo strateški korišćenih semplova i puno sleming rifova. Pesme su kratke i ne uspevaju da postanu dosadne (sem ako baš ne mrzite spori, mučni metal napravljen od samih brejkdauna), odrađujući te svoje ideje pa ovo lepo procuri:

Pokušavam da smislim šta bi tačno ime benda Aerophagic Corpses trebalo da znači ali slabo mi ide. Dobro, nema veze, makar im je prvi EP, Invoking the Filth jako simpatičan. Osim masteringa koji je aktivno uvredljiv sa svojom BRUTALNOM i ničim izazvanom kompresijom. No, muzika je gruverski, energičan a šarmantan death metal i ma koliko teme koje bend obrađuje u tekstovima bile odbojne, muzika je prijemčiva, sa trešerskim gruvom koji se lepo meša sa death metal zvukom i pesmama pogodnim za brojne šutke. A i naplaćuje se koliko VI date. Pošteno!

https://aerophagiccorpses.bandcamp.com/album/invoking-the-filth

Moram priznati da Emblazoned iz Milvokija zvuče jako solidno na novom EP-ju, Nefarious Formation. Ova death metal ekipa (sa malo blek metal začina) svira još od kraj dvadesetog veka i mada nisu izdali MNOGO ploča u međuvremenu, čuje se tu i usviranost ali i promišljenost. Šest pesama na ovom darežljivom izdanju pate od malo jače kompresije u masteringu ali su napisane odlično, sa svim potrebnim elementima, dakle i atmosferom i agresijom i disciplinom i dovitljivošću. Vrlo ukusno i dovoljno raznovrsno a sa ujednačenim stilom. Lepo:

https://emblazoned666.bandcamp.com/album/nefarious-formation

Australijski Psycroptic sviraju razmetljiv ali prijatan tech-death metal na novom albumu, Divine Council. Pošto pričamo o sada već jako iskusnoj ekipi tako je i album napisan da se prikažu sve zanimljive napredne fore koje bend zna da uradi sa harmonijama, temama i ritmovima a da pesme ipak budu pesme a ne samo procesija trikova. Jako komprimovan zvuk, naravno, pa ko izdrži, uživaće:

https://psycroptic.bandcamp.com/album/divine-council

Kanadski tech death metalci Death Machine su otprilike idealna forma ovog podžanra za moj ukus. Još uvek bez albuma, ovaj relativno sveži kvartet na novom EP-ju, Inanimate donosi četiri pesme suvog kvalitea, sviračkog, kompozitorskog pa i produkcijskog. OK, ovo jeste jako komprimovan snimak u nekim svojim elementima – bubnjevi pogotovo nemaju  ni trunku dinamike – ali se pazilo na separaciju instrumenata i njihovo pozicioniranje u prostoru pa se ovde dve gitare lepo i dovitljivo dopunjuju međusobno a bas-gitara ima svoj put i smisao. Muzika je ZAISTA dobra, sa brzim, energičnim death metal pesmama prepunim i melodija i komponovanih solaža, ali i dobrih rifova i surovog, brutalnog čukanja. Death Machine sami za sebe kažu da su „technical yet groovy“ i ovo je tako istinito i tako dobro. Odličan EP i nadam se uvod za snimanje prvog albuma:

https://deathmachinecanada.bandcamp.com/album/inanimate-2

Irci Abaddon Incarnate na novom albumu, The Wretched Sermon nude još svog patentiranog death metal zvuka injektiranog grindcoreom, za kombinaciju brutalnih rifova, disciplinovane svirke, ali i kratkih pesama i jedne ekonomičnosti u aranžiranju koja ne beži od atmosfere i treće dimenzije, ali prioritizuje jednostavnost, efektnost, časno krljanje. Prijatnih trinaest pesama:

https://abaddonincarnateband.bandcamp.com/album/the-wretched-sermon-grindcore-death-metal

Shuriken Cadaveric Entwinement su dvojac iz Severne Karoline čiji je death metal inspirisan, pa, japanskom popularnom kulturom. Ali ne anime  crtanim filmovima i video igrama kao kod klinaca, ovo su dva matora čoveka koji se lože na samuraje na jedan starinskiji način. Enivej, treći album, Constructing the Cataclysm, devet godina nakon drugog, nije sad neko remek-delo (kako ga naziva izdavač) ali je prijatan, gruverski, rifaški death metal u kome japanskog uticaja nema mnogo u zvuku. No, ko voli brutalan a gruverski death metal, lepo će se udati:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/constructing-the-cataclysm

Kalabrijski Orbicate krljaju primitivan al dobar old school death metal na svom prvom EP-ju, Grotesque Tomb. Ovo je u skladu sa modernim OSDM pravilima urađeno na jasnim temeljima bendova poput Autopsy i Death, ali sa samo malo dodatog gasa u smeru sirovog panka i odlično je. Ko voli napaljive rifove i kompulzivne mošerske ritmove uživaće kao prase u blatu:

https://orbicate-it.bandcamp.com/album/grotesque-tomb

Još surovog i sirovog old schoola donosi split album Eastern Malignant Morbidity između rumunskih Putred i bugarskih Certain Demise. Oba benda su primitivna, staromodna i zvuče kao da ne samo vežbaju i snimaju u podrumu već i da tamo žive. I ko voli, odlepiće:

https://putred.bandcamp.com/album/putred-certain-demise-eastern-malignant-morbidity-split-tape

Da malo presečemo svu tu sirovinu, evo, izašao je novi Amon Amarth, nazvan The Great Heathen Army i mada ja ne hajem mnogo (ili skoro uopšte) za njihov melodični death metal, opet je i fakat da su oni maltene izmislili to što sviraju i da i pored sada već rutinirane svirke i pisanja pesama, tu ima i dalje stare elegancije. Pa, ko je voleo, treba da čuje:

https://amonamarth.bandcamp.com/album/the-great-heathen-army

Body Asphyxiation Science su iz Brajtona i nikako ne ide da iz ovog pitomog letovališta i gej prestonice Ujedinjenog kraljevstva stigne ovako mračan, futuristički death metal, ali opet, stigao je. Bend postoji od prošle godine i Gravitational Blood Art im je prvi samostalni EP a muzika je, moram da priznam jako impresivna. Ovo je death metal sa dosta atmosfere a koja, pak, nije prepreka za puno razvaljivačke svirke. Body Asphyxiation Science bih čak smeo i da nazovem deathgrind sastavom, pa čak i sa elementima blek metal atmosferičnosti na ime njihovih brzih, energičnih, kratkih i ekonomičnih pesama. Ovo nije death metal sklopljen od moš-deonica i brejkdaun argatovanja nego kosmička avantura producirana sa puno prostora  i odjekivanja, odsvirana šibački, visokom brzinom, ali sa pesmama koje svu tu energiju i brzinu koriste mudro i zaista ostavljaju utisak pustolovine u dubokom svemiru. Izvrsno:

https://bodyasphyxiationscience.bandcamp.com/album/gravitational-blood-art

The Buried Dead je debi-split album između bendova Coffin Crawler i Voidwalker, ali kvaka je što je ovo isti bend, odnosno oba benda čine isti ljudi. Coffin Crawler je glavni bend, projekat bivih članova Extinction Protocol i u pitanju je dobar, udarački old school death metal za ljubitelje starih Immolation i sličnih bendova. Pesme su moćne, epske a opet perfektno svedene i bez smaranja i praznih hodova, sa lepom, sirovom a funkcionalnom produkcijom. Voidwalker pak ovde imaju dve pesme doom death mučnine i ovo je perfektan način da se album zaokruži. Odlično:

https://humansewage.bandcamp.com/album/the-buried-dead-split-debut

Tower of Ruin iz Pensilvanije su se upravo raspali ali EP Ropes of Guilt donosi četiri pesme mučnog, zabavnog death metala koji zvuči kao mrtvac ustao iz groba kako posrće tražeći smisao u svom ne-životu. Mislim, zvuči ODLIČNO. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad truleži i smrti:

https://towerofruin.bandcamp.com/album/ropes-of-guilt

Evo nas u poslednjoj sekciji sa multižanrovskim bendovima ali i sa starim, dobrim heavy metalom. Savage Master iz Pensilvanije zvuče toliko ’80s da to malo boli. Novi, četvrti album, Those Who Hunt at Night osvaja street metal šmekom, cheesy atmosferom ali i dobrim rifovima i šmekerskim pevanjem vokalistkinje Stacey Savage koja ne pogađa uvek sve note ali baš zato zvuči autentično. Sirovije produciran, ali jebeno himničan, ovo je album propisnog Heavy Metala koji leči rane i popunjava praznine u pamćenju. Lekovito, dakle:

https://savagemasterofficial.bandcamp.com/album/those-who-hunt-at-night

Lankasterski hardrokeri Wytch Hazel izbacuju kompilaciju ranih demo snimaka i mada su ovo pesme urađene početkom prošle decenije, bend svira tako patiniranu i starinsku muziku da biste poverovali i da su upitanju trake spasene iz ranih osamdesetih. Vrlo prijatan, topao i staromodan hard rok/ hevi metal iz srca Engleske, sa svim konotacijama koje to nosi. Malo folka, malo epike, malo svega a opet svedeno i otmeno:

https://wytchhazel.bandcamp.com/album/early-music

Dying Victims ove nedelje samo skromno, split singl Spectre / Tension – Hard Attacks / Earth Crisis. Oba benda su već objavljivla za ovu firmu, sa Spectre koji su ovu jednu pesmu već 2017. godine prodavali ali isključivo na narezanim diskovima i Tension koji su ovu pesmu snimili za svoj album objavljen ranije ove godine (nakon čega su se raspali) ali je nisu na njega stavili. U svakom slučaju, dve pesme lepog heavy metala bez obaveza. Poslušajte:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/spectre-tension-hard-attacks-earth-crisis

Uopšte ne znam u koji bi žanr najsigurnije seli Ether Coven sa Floride, pa ih stavljam ovde, jer album, The Relationship Between the Hammer and the Nail nema mnogo problema da bude i sludge metal i death metal i post metal, i sve. Ali važno je da pričamo o fenomenalnoj i fenomenalno tenzičnoj ploči punoj mučnih ali fascinantnih pesama što harmonije i ritmove mešaju slobodno ali smisleno, nudeći slušaocu jedan lavirint zvuka i mračnih emocija. Hermetično je to, svakako, ali ne bez tračka svetla, tako da pričamo o jednoj od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje:

https://ethercoven.bandcamp.com/album/the-relationship-between-the-hammer-and-the-nail

Ni Turian iz Sijetla ne znam gde bi išli. Njihov album No Longer Human je malo hardkor pank, malo sludge metal, malo noise rock, malo post metal… ali je i mnogo dobar. Iako se muzika iz sve snage trudi da zazvuči jednostavno i svedeno, Turian uvek imaju treću dimenziju i interesantne ideje u harmonskom ili ritmičkom smislu. Opet, u prvom planu je taj abrazivni, agresivni izraz pa čak i da ne čujete tu sofisticiranost koja postoji, bend će vas svejedno uhvatiti na silu:

https://turian.bandcamp.com/album/no-longer-human

Album nedelje me je zatekao potpuno nespremnog. Pomislio sam „Ala su dobri Early Moods iz Los Anđelesa!!!“ a onda nastavio da slušam i bio šokiran KOLIKO su dobri. Njihov eponimni debi album pakuje u sebe toliko dobre muzike da se malo zabrinem kad pomislim da je ovo tek jedan od milion albuma što su izašli ove nedelje i da ga neće čuti dovoljno ljudi. Dakle, ako volite rokerski, melodični doom metal, sviđaju vam se Candlemass, Black Sabbath i posebno vas loži kada bluzerski, sabatovski doom metal malo koketira sa NWOBHM harmonijama, pa, uživaćete. Ovo je i vrlo dobro snimljeno i miksovano i pričamo o praktično remek-delu. A tek im je prvi album!

https://earlymoods.bandcamp.com/album/early-moods