Imali smo srazmerno mirnu nedelju, ali to ne znači da nije bilo dobrih metal izdanja. Evo nekih od njih ispod:

Idemo odmah u jaja, putem blek metal šutiranja iz sve snage. Tuluski majstori Mourir sa svojim drugim albumom, Disgrâce kao da pokušavaju da naprave ultimativnu demonstraciju duha i dominantnosti francuskog blek metala. Ovo donosi praktično sve što očekujete: jake emocije, preteće atmosfere, puno energije, malo elegije i dosta beznapornog avangardnog duha. Materijal se sastoji od upečatljivih pesama koje su pritom, a ovo je posebno impresivno, snimljene uživo u studiju pa disciplina i kvalitet (i zaista solidan miks) koje čujemo treba posebno da se cene. Veoma, VEOMA dobra ploča:

https://throatruinerrecords.bandcamp.com/album/disgr-ce

Kharabas Division je drugi ovogodišnji album jednočlanog zauralskog blek metal projekta Dodmorke. Kao što možda pamtite, ovo je samo jedan od mase jednočlanih blek metal projekata čoveka po imenu Евгений Пильников aka Winter Vampyr, čiji je trenutno „glavni“ rad setniji i melanholičniji mada i dalje sirovi i hermetični Wintaar. No, Dodmorke nema sete i melanholije a uduplava sirovost i Kharabas Division je vrlo abrazivan ali moram da priznam fascinantan album blek metala koji kao osnovu uzima pank ali ne zaboravlja na atmosferu. Naravno, uši otpadaju od distorzije i buke koju ovaj čovek pravi (potpisan je i još jedan muzičar na albumu ali njegov doprinos se opisuje samo kao „prdenje“. Ozbiljno.) ali Piljnikov ovde zvuči vrlo pozitivno inspirisano, sa pesmama koje imaju individualne teme, identitete i atmosfere. Da bude jasno, ovo je i dalje jako depresivna muzika – pogledajte tekst za I Am Nobody – ali Piljnikov se nalazi u jednoj od energičnijih faza u ovom momentu i Kharabas Division je zarazna, krljačka ploča:

https://dodmorke.bandcamp.com/album/kharabas-division

Britanski muzičar Mike Hardisty aka Leviathan svira u Morte Lune a ima i neke svoje solo projekte. Jedan od njih je Written in Torment a sa kojim je upravo izdao četvrti album, Black Command, konceptualnu ploču o životu Jonathana Martina, čoveka ponatog po tome što je zapalio katedralu u Jorku. Zajebano! No, Written in Torment ovde pruža prvorazredni program melodičnog, ekspresivnog blek metala i vidi se da je Haristy sa ovim projektom podigao ambicije dosta visoko. Ovo je sada trio muzičara, sa sve živim bubnjem i materijal na albumu je odlično napisan, intrigantan i atmosferičan. Valjano:

https://writtenintorment.bandcamp.com/album/black-command

Unholdun je novi jednočlani francuski blek metal projekat sa prvim, istoimenim EP-jem i, pa, vrlo impresivnim zvukom. Ovo je zaista, u prvom redu producirano i odsvirano vrlo kvalitetno, sa punim zvukom i kvalitetnom svirkom – sjajni bubnjevi, karakterno pevanje itd. – a onda je i prilično zanimljivo napisano. Alexis Chiambretto koji je sve ovo napisao i odsvirao sve osim bubnjeva (to je ovde obavio sešn muzičar, Nicolas Muller i to odlično) je vrlo ugodno spojio najbolje osnove blek metal zvuka devedesetih sa malčice francuske (dobro, keltske) folklorne tradicije i ovo je zbilja impresivna, moćna debi-ploča melodičnog a žestokog, beskompromisnog blek metal prebijanja:

https://unholdun.bandcamp.com/album/unholdun

Ruski kvintet Morokh stručno kombinuje blek metal sa malo hardkor šmeka pa novi EP, The Triumph of Death ima i oštrinu i agresivnost, ali i uspeva da zazvuči komunikativno i da se ne izgubi u ponooru hermetičnosti. Melodičniji elementi muzike svakako pomažu da se ovaj materijal približi i publici koja voli atmosferični, shoegazeom inspirisani blek zvuk i ovo je jedno moderno izdanje, lepo napisano, odlično producirano i pažljivo sekvencirano, kome mogu da zamerim samo prenapucan mastering što mi aktivno uništava uši. Ali, dobro, od nečeg mora da se ogluvi. Poslušajte Morokh, odlični su:

https://morokh.bandcamp.com/album/the-triumph-of-death

Iz Belorusije je Crystayler čiji EP Vision of Death nudi još lepog slovenskog black metala. Ovo je melodično, himnično, hermetično ali i komunikativno u isto vreme i mada se ne radi o ikakvom skupom hi-tech projektu, ima dobar zvuk koji čoveka obuhvati sa svih strana i kupa u oceanu emocije:

https://crystayler.bandcamp.com/album/vision-of-death

Korveld je jednočlani projekat Ukrajinca po imenu Kyrylo Titov koji voli da se slika go do pojasa sa okačenom gitarom, ali bogami ume i da napiše vrlo solidnu blek metal ploču. Deep Woods Tales je debi album ovog projekta, posle nekoliko singlova u poslednjih godinu dana i Titov, koji je već svira u nekoliko bendova, ovde demonstrira vrlo sazreo zvuk i senzibilitet. Naravno, ovo je onaj melodični blek metal što voli prirodu i folklor, koristi mnogo klavijatura itd. ali Korveld zvuči zrelo i zaokruženo. I produkcija je vrlo solidna i ovo je blek metal album za vrlo širok spektar slušalaca od kojih neki sebe neće ni identifikovai kao blek metalce:

https://korveld.bandcamp.com/album/deep-woods-tales

Sa svoje strane Nightmarium iz Severne Kalifornije na istoimenom EP-ju daje finu demonstraciju da sirovi blek metal može to biti ne po produkciji, ne ni po aranžmanima koliko po divljačnosti u srži muzike. Ovo je i dobro produciran i maštovito napisan materijal visokih tehničkih kvaliteta, ali njegovo je udaranje snažno i neprestano a namere su zle. Rekao bih da je ovaj projekat jednog      Dustina Deana više nego zreo za album, a vi svakako poslušajte odlični EP:

https://nightmarium.bandcamp.com/album/nightmarium

Lighthouse su Nijemci i njihov debi album, I, simpatičan je primer blek metala koji je sav intenzivno zasnovan na melanholiji ali koji ne preteruje u tome i ne odlazi u otužnost. Hoću reći, mnogi bendovi na kraju završe u karikaturi, ali Lighthouse ne – ovo je prijatan, dostojanstven komad melodičnijeg ali dovljno svedenog i odmerenog blek metala da se to sluša bez problema. Plus, miks i master nisu prepucani i ovo u zvučnom smislu nije svedeno na zid od cigala. Lep debi:

https://lighthouseofficial.bandcamp.com/album/i

Confession su duo iz Poljske sa prvencem u vidu EP-ja Coloured by the red flames of fire koji još jednom podseća na visoke standarde što važe za poljsku blek metal scenu. Ovo je naprosto visokog kvaliteta u svakom pogledu, sa pesmama koje imaju i epsku širinu i emociju i energiju, sa produkcijom koja zvuči profi i generalnom zrelošću što sugeriše da ovi ljudi imaju dosta iskustva u kreiranju blek metala. Ako volite slovenski ili partikularno poljski blek metal, ovde nema promašaja:

https://confession666.bandcamp.com/album/coloured-by-the-red-flames-of-fire

Pređimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Bonghill su bangkoški, naravno, stoner rok sastav koji klanja na oltaru tetrohidrokanabinola, psilocibina i ostalih psihoaktivnih supstanci popularnih među takvom omladinom. Prvi EP, takođe nazvan Bonghill je u principu sveden i sastoji se od distorziranih rifova preko iznurujućeg gruva, bez mnogo odmicanja od centralne teme svake od pesama, sa verom da će tekstura i repeticija uraditi posao. Uglavnom hoće mada bend svakako ima mnogo prostora da dalje napreduje. Vokali pevačice Sazi su lepo osveženje na tih par pesama koje ih sadrže, ali ovo su linije izvučene sa snimaka proba i iskorišćene gde je to bilo moguće jer je devojka, nažalost, iznenada umrla pre kompletiranja materijala u studiju. Tužno, ali je i dirljivo da ju je bend ovekovečio na svom prvom izdanju. Poslušajte, a ako vam se dopadne plaćate koliko hoćete:

https://bonghill.bandcamp.com/album/bonghill

Francuski AstroWeed nastavlja u istom smeru, istom brzinom, istom atmosferom, svim istim ali album Machine World je nesumnjivo divna ponuda ako volite opušten, spontan psihodelični zvuk koji jeste zasnovan na džemovanju ali ima sve potrebne odlike pravog albuma – distinktne pesme sa svojim temama, zaokružene aranžmane, solidnu produkciju. Ako već pratite francuske psihodeličare ovog tipa onda vrlo dobro znate šta da očekujete i od AstroWeed a meni je njihov zvuk metaliziranih gitara i umiljatih orgulja jako prijemčiv:

https://astroweed1.bandcamp.com/album/machine-world

American Dharma su iz Merilenda i njihova je ideja da uobičajeni koktel teškorokerskih žanrova – stoner, blues, grunge itd. – lako izmešaju sa malo džeza i progresivnog roka. Može da bude dobro, može da bude grozno, ali aktuelni EP, INMO je uglavnom teški, gruverski rok bez stvarnog zastranjivanja u nekom bitnom smeru. No, American Dharma zvuče korektno i originalno, sa sopstvenim idejama i rešenjima u ovoj muzici i ako im je produkcija malo suva barem nije „veštački“ prebudžena. Ovo se lepo sluša, pitko je a da ima jednu ličnu komponentu koja meni prija:

https://americandharma.bandcamp.com/album/inmo

Romeo Liquor Store imaju super ime, dolaze iz Toronta i sviraju baš, onako, ljutu rokčinu. Nije ovo ni čist stoner rok ni čist pank rok ni čist hard rok već, eto, neko idealno secište svega toga. Minialbum  Bigger, Meaner, Drunker ima šest pesama energične, moćne rokenrol svirke u dobroj, čistoj produkciji a sa bezobrazlukom i prljavštinom koji su u samoj srži ovog zvuka, i sa pesmama o piću, drogiranju, mazanju kokaina na kurac i svim tim hobijima koji život skraćuju a nekim ljudima ga čine malo podnošljivijim. Romeo Liquor Store su jako dobri i ovo je rokenrol za najširi profil slušaoca a bez ikakvih naklona “komercijalnom“ zvuku i svetonazoru. Dakle, čisto je u najplemenitijem smislu:

https://romeoliquorstore.bandcamp.com/album/bigger-meaner-drunker

Ahh, novi King Weed… Ako do sada niste slušali ovaj instrumentalni, psihodelični stoner projekat iz pitome Francuske, Electric Smoke je perfektan za upoznavanje sa njima jer je… isti kao i svi njihovi albumi. Koji ionako izlaze na svakih nekoliko nedelja. King Weed, naravno, kao ni druge svoje francuske psych/ stoner kolege (tipa Stone Rebel i Stoned Karma) ne idu na duboko promišljanje svojih albuma i distinktne identitete, koliko na uvek ugodan džem i pristojan kvalitet produkcije. Tako i Electric Smoke nudi vrlo prepoznatljivu smešu bluza, gruva, malo bugija, težeg roka i sve je to jako pitko i prijatno. Meni više zaista ne treba:

https://kingweed.bandcamp.com/album/electric-smoke

Kada bi crne rupe umele da sviraju, zvučale bi kao Dvvell, kalifornijski sastav čija je muzika „mrveći kosmički doom“. EP Quiescent ima četiri pesme ali traje sat vremena, i, nagađate, već, jako je spor, abrazivan i mračan. Ali nije loš, bogami. Morate biti u raspoloženju da slušate nešto što zvuči kao Sunn0))) na posebno lošem esidu (sa sve bubnjevima, da se razumemo) ali ako jeste, gaddemit, ima da se nauživate:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/dvvell-quiescent

Beloruski Fallen Horizon je isto to samo u old school verziji. Njihov debi je demo od dve pesme, To the Horizons Lost i ovo je zaista kao da rani Paradise Lost svira u podrumu koji se nalazi u utrobi ugašene zvezde. Onako, šljampavo a simpatično i lo-fi:

https://decadencewithinrex.bandcamp.com/album/to-the-horizons-lost

Cryowitch su iz Teksasa i imaju kratak demo sa samo dve pesme, koji se zove prosto Demo. Ali je dobar. Ovo je surovi, glasni ali ne gruva lišeni sludge metal koji svoju ružniju stranu rado okreće kameri ali ima i šarma pa možda i meko srce. U svakom slučaju, ovo plaćate koliko hoćete a odlično je pa podržite:

https://cryowitch.bandcamp.com/album/demo

Sloth Hammer iz Lidsa su svoju celu filozofiju stavili u naziv albuma: Preparation Is For Cowards. Ovo su, dakle, tri kompozicije improvizovane na licu mesta u duhu blackened-sludge-noise-doom metala i ako vas doji ideja o slušanju 40 minuta dementnog i abrazivnog zakucavanja sa samo rudimentarnim strukturama i surovom distorzijom na bas-gitari (valdja?), na pravom ste mestu. Bar plaćate koliko hoćete:

https://slothhammer.bandcamp.com/album/preparation-is-for-cowards

Iz Argentine stižu Lo Oscuro, mišićav, zabavan stoner rok/ sludge metal bend koji sa albumom Terror pruža energiju, pa i malo agresivnosti publici koja može da je podnese. Produkcija je blago sirova, sa činelama koje jebu kevu, ali bez preterivanja u kompresiji, rifovi i solaže su lepljivi i prijatno bluzerski ali onda na to dolazi agresivan, vrištav vokal. Nije, dakle kombinacija koja odmah legne bez frikcije ali slutim da Lo Oscuro naprosto vole frikciju i uživaju da nam malo bude i neprijatno dok nas miluju gitarama. Dobri su:

https://looscuro.bandcamp.com/album/terror

Za uživanje u vrlo psihodeličnom stoner zvuku obratićete se na adresu dvojca Telekinetic Yeti iz Ajove. Novi album, Primordial, je prava proslava razstopljenih, vrelih gitara i gruverskih, teških ritmova. Telekinetic Yeti imaju tako dobar zvuk sa slojevima gitara i efekata u koje utonete za seknd da je skoropa i nebitno šta sviraju, ali ne SASVIM nebitno. Ovo su moćne, himnične pesme  zapaljivog psihodeličnog roka uz koji se opustite ali i eneregizujete i posle vam se čini da možete da pretrčite dvadeset kilometara i uspentrate se uz Beograđanku. Odlična ploča hipnotičnog a abarazivnog metala:

https://telekineticyeti.bandcamp.com/album/primordial

Prelazimo u bržu traku: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, moliću. Meksikanci Horrid Sight sviraju vrlo modernozvučeći metal sa thrash osnovom ali i sa dodavanjem elemenata metalcorea, black metala, nešto malo i death metala u miks. Nije to nešto što bi bilo po mom ukusu na papiru ali EP Sunk Ship je jako solidna ponuda, sa veoma sigurnom, ubedljivom svirkom, dobrom produkcijom i pesmama što se voze po pet i šest minuta i ne gube, jelte, vetar u svojim, jelte, jedrima. Srednjetempaški thrash sa dosta melodije ali i neprekidno energičnim, poletnim gruvom – ako vam to zvuči kao dobar provod, Horrid Sight su vaši ljudi:

https://horridsight.bandcamp.com/album/sunk-ship-ep

Britanski Unburier na svom drugom demou, Twisted Existence nude dve vrlo kvalitetne pesme melodičnoig thrash metala koji se ne stidi ni death metal ni black metal parčića u svojoj mešavini. Ovo je napisano stručno, sa složenim aranžmanima ali i sa jednim prirodnim tokom kompozicija koje nisu samo niz nasumično spojenih delova i Unburier podsećaju na bendove sa kraja osamdesetih koji su se kretali u pravc u “tehničkog“ thrash metala, samo, naravno, imaju još više od tri decenije nakupljene muzičke građe koju su prostudirali i napravili nešto jako upečatljivo. Dve pesme, preko deset minuta prvorazrednog metala i bend koji apsolutno vredi pratiti:

https://unburier.bandcamp.com/album/twisted-existence

Final Summon su iz Los Anđelesa i imaju debi album koji priziva u sećanje neke od najboljih elemenata Bay Area Thrasha – kompleksne a napaljive kompozicije, beznaporno „tehničku“ svirku, dobar, zdrav zvuk – a sve to u ugodno melodičnim pesmama. Neki od članova su poreklom iz jugoistočne Azije pa i ovde ima malo zvuka koji nije baš „klasičan“ thrash, a produkcija je vrlo solidna i smisleno podupire te kompleksne aranžmane sa dosta dinamičkog opsega. Paralyzed Reality je i konceptualni album koji priča priču o ovom svetu od vremena starih bogova (pre nastanka čoveka) pa do, er, pandemije COVID-19. Ambiciozno. Ali, mislim, odlično je. Ako volite Slayer, Exodus, Death Angel, Vio-lence i slične, jelte, asove klasičlne thrash ere, ovo vredi poslušati svom snagom:

https://finalsummon.bandcamp.com/album/paralyzed-reality

Plague Years iz Detroita imaju vrlo solidan EP, All Will Suffer, kao nastavak svog prvog albuma iz 2020. godine. Ovo je mračniji, nisko naštimovani thrash metal sa malo death metal mirisa, ali sve ono što ja volim se tu čuje: dobri, zli, slejerovski rifovi, brutalni a dopadljivi vokali, brza svirka ali i gruv. Četiri pesme ozbiljnog radničkog metala za poštovaoce old schoola ali bez pukog kopiranja onog što su radili Slayer i Death već napravljeno kao nadgradnja sa razumevanjem. Odlično!

https://plagueyears.bandcamp.com/album/all-will-suffer

Slatko je kako su Kazahstanci ZaRRaZa snimili po jednu obradu Slayera, Kreatora i Gojire sa idejom da se dodaju tradicionalni folk instrumenti iz njihovog kraja. Rezultat je EP Kreated In Blood gde se neke odlične i klasične metal pesme simpatično kombinuju sa malo narodnjačkih ukrasa. Dakle, ovo je i dalje VEOMA izrazito ekstremni metal samo sa dodatim alikvotnim pevanjem i instrumentima koji se zovu kyl-kobyz ili shan-kobyz, i mislim, jako je simpatično:

https://zarraza.bandcamp.com/album/kreated-in-blood

Killed by Florida su pank bend sa, nagađate, Floride, sa vrlo klasičim thrash zvukom koji priziva u sećanje vrlo klasične radove iz osamdesetih bendova poput Attitude Adjustment, Impulse Manslaughter, rani Agnostic Front itd. Dakle, brzo, kratko, energično, MNOGO zarazno. Album War on my T​.​V. je vrlo dobro sklopljen sa puno te ekspresivne, neodoljive energije i brze, efikasne svirke. Pevač samo sipa a refreni su, kako i treba da bude, krešenda svake pesme. Izvrstan materijal:

https://killedbyflorida.bandcamp.com/album/war-on-my-t-v

Major Pain iz Kalifornije cepaju skoro klasičan metalizirani hardkor kao sa kraja osamdesetih i iz ranih devedesetih. Demo ’22 je vrlo korektna rekonstrukcija tog zvuka i pruža pet ubedljivih pesama negde između „čistog“ moshcore klecanja i malo krosover elemenata. Dobra produkcija, dobra svirka, bend sa vrlo zaokruženim konceptom i sve plaćate koliko želite. Idealno:

https://majorpain.bandcamp.com/album/demo-22

Thrashcan je ime benda iz Finiksa u Arizoni koji, naravno, svira prilično dopadljiv krosover/ treš na EP-ju Rabid. Ovo je zaista idealna kombinacija pank relaksiranosti i metal discipline, a tri pesme koje dobijamo su producirane solidno, sa upečatljivim vokalom i generalno drusnim, energičnim šmekom. Plaćate koliko hoćete, pa navalite:

https://thrashcan.bandcamp.com/album/rabid

Salvadorski Los Criminis imaju dopadljiv album metaliziranog hardkora negde između klasičnijeg crossovera i gruverskog, gangsterskog moshcorea. I ko to voli, ovde se ima čemu poradovati. Album vozi devet pesama na Španskom, solidne produkcije i sa dovoljno i metala i panka da svako nađe sebi malo sreće. Staromodno ali ne zastarelo:

https://loscriminis1.bandcamp.com/album/n-huat

Za prepoznatljiv švedski D-beat tu nam je novi EP kutlnih Wolfbrigade. Anti-Tank dogs ima tri pesme od kojih je zapravo samo srednja BAŠ D-beat komad. Ostale dve su sporije i atmosferičnije a što je u skladu sa reputacijom ovog benda. Jak, debeo zvuk, kvalitet svirke, sve što očekujete je tu, pa izvolite:

https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/anti-tank-dogs-ep

Abyecta su, pak, pola španski, pola čileanski pank bend čije novo izdanje, Enemigos de la razon / Inframundo zaprao spaja njihov stari materijal sa nekim novim snimcima. I mislim, ovo je baš klasičan old school hardcore punk sa d-beatovima i prostim, napaljivim rifovima koji je mogao nastati i 1982. i 1992. godine, energičan, zarazan, sa sjajnim ženskim vokalom, produciran jednostavno a duševno. Ko ovo ne voli taj ne voli ni život:

https://coronarx.bandcamp.com/album/abyecta-enemigos-de-la-razon-inframundo-2

Dead Tired su Kanađani koji trpaju metalizirani hardcore nešto starije provinijencije na albumu naslovljenom Satan Will Follow You Home. Nije ovo MNOGO metalski, da se razumemo, ali Dead Tired vole da imaju i atmosferu i dinamiku i malo gruva, pa je ovo prijatno raznovrstan i energičan album:

https://zdeadtiredz.bandcamp.com/album/satan-will-follow-you-home

Baltimorski End It su bez sumnje značajno bliži mom ukusu. Njihov hardcore je razuzdan, brz, sa upečatljivim pevačem i kratkim, jebačkim pesmama koje pank estetiku ne shvataju kao primitivnost po svaku cenu već kao efikasnost i odbacivanje svih nepotrebnih ukrasa. EP Unpelasant Living ima šest pesama koje prolete u furioznom tornadu rifova i ostave vas gladnog za još. I to mnogo JOŠ. Odlično je:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr59-unpleasant-living

Nemački kvintet Sunshine mi je prvo privukao pažnju tim, jelte, imenom, a onda i tvrdnjom da se njihova muzika može opisati i kao „melodični grindcore“. ’That’s not how grindcore works’ je bila moja prva reakcija ali onda sam se prisetio radova Jona Changa i Takafumija Matsubare i kliknuo da poslušam LIVE​-​DEMO​-​2022, materijal za koji Sunshine kažu da sadrži četiri pesme i nula kompromisa. OK, ovo nije kako ja zamišljam melodični grindcore i nije grindcore uopšte, već više melodični death metal sa svedenijim aranžmanima, ali ta svedenost i naglasak na gruvu a ne na sad nekim baroknim melodijskim temama mi je i bila prijatna. Sunshine su u suštini bend za ples i dobar provod i imaju vrlo solidan zanat u rukama pa moram da ovaj demo preporučim vašoj pažnji, pogotovo uz cenu koju sami određujete ako se odlučite za kupovinu. Pristojna produkcija, takođe:

https://sunshine14.bandcamp.com/album/live-demo-2022

OK, novo izdanje za Unholy Grave? Faaaaak!!!!!!!!! Evo me!!!!!!!!! Ne počinjite bez mene!!! Radi se o neobjavljenom materijalu po imenu Total AGATHOCLES (Unreleased Session for AGATHOGRAVE#2) i ovo je deset obrada Agahtoclesa koje japanske grindcore legende sviraju na, praktično, probi. Garažni kvalitet snimka svakako odgovara materijalu dok Unholy Grave sviraju sve od mince core klasika poput Didn’t Ask ili A Start at least pa do sporog D-beat mrvljenja u Is it really mine? Ili Labelisation. Tu je i pank-himna Try! koja mi je uvek bila dosadna pa se neću pretvarati da je u ovoj pijanoj verziji dobra ali je šarmantna. Unholy Grave donose svu potrebnu grindcore ekspertizu i štroku na ovu sesiju i, mislim, ko zna, već zna:

https://unholygrave.bandcamp.com/album/total-agathocles-unreleased-session-for-agathograve-2

Hot Corpse iz Sent Luisa stavili su dve kul pank cice u krilo Deda Mrazu na omotu svog EP-ja Summer Demo, ali se zapravo radi o pet muškaraca koji sviraju, pa, recimo, moderniji, kvalitetniji, metalizirani crustcore. Odlično to zvuči, pogotovo jer se radi o demou i ove dve pesme su stručno aranžirane i skupo producirane. Suviše je to „komercijalno“ za moj ukus, uvuče se tu malo groove metal fora i tako to, ali da je dobro, jeste a plaćate po želji:

https://hotcorpse.bandcamp.com/album/summer-demo

Dogmathica su italijanski, pa, recimo progresivni metalkor sastav koji svira prilično tehnički, sa puno, kako sami kažu „monolitnih rifova“ i „klasutrofobične atmosfere“. Generalno ne bih preterano obratio pažnju na album Schema, sem da primetim da ima dobru, mada sasvim nedinamičnu produkciju, ali mislim da me je pevanje na Italijanskom pridobilo. Dogmathica su dobri, da ne bude zabune, pišu kvalitetne pesme i dobro ih sviraju, ali pevanje je i pored toga što je po formi možda i sasvim standardni metalcore lavež, nekako stvar koju najbolje čujem kad ovo slušam i koja muzici daje usmerenje i konačnu formu. Probajte:

https://dogmathica.bandcamp.com/album/schema

Sarin i Midwestlust imaju split EP nazvan samo Split i ovo je agresivan, brutalan zvuk negde između grindcorea, deathgrinda, powerviolencea i buke. Sarin su za mrvu tehničkiji ili makar imaju deblji, snažniji zvuk, a Midwestlust imaju i jednu BRUTALNU power electronics pesmu. Sve u svemu, ovo je jako dobro:

https://tapehouseusa.bandcamp.com/album/split

Njemački Hitzbold su izmešali death metal, pank, pa malo rokenrola, i njihova muzika je neobično dopadljiva sa bizarnim, vrištavim vokalom i meljućim a prijateljskim rifovima. Znate ono kad niste sigurni da li je nešto pank ili metal? E, pa Manufaktur je takav materijal, nudeći gruv i rokanje za publiku koja voli gruv i rokanje dok bend ne razmišlja baš PRETERANO mnogo kog je to žanra. Daunloud plaćate koliko hoćete a ima da se kupi i kaseta:

https://hitzbold.bandcamp.com/album/manufaktur

Evo još malo kombinacija žanrova koje zvuče zanimljivo. Meksički Zovek na albumu  Armies of the Hungry Ones mešaju death metal i punk i malo grindcore ili deathgrind šmeka za jednu vrlo simpatičnu horor-žurku. Album ima jedanaest pesama sa sasvim dovoljno prostora za atmosferu i gruv, ali bez nekih pretencioznosti u aranžiranju. Zovek zvuče kao da se dobro provode dok sviraju, kombinujući štagod da im u tom trenutku odgovara iz domena ekstremng metala, melodični u jednom trenutku, supersirovi u sledećem itd. Poslušajte, simpatično je:

https://zovek.bandcamp.com/album/armies-of-the-hungry-ones

Mocata je teksaški jednočlani deathgrind sasatav koji, pa, svira jednostavan, ali simpatičan deathgrind. EP Cosmic Horror ima šest pesama prilično klasičnih rifova i prihvatljive, jeftine produkcije. Sve je to sasvim neoriginalno, ali nabada koliko treba, gde treba, fino smenjuje blastbit krešenda sa gruvom i generalno je ugodno.

https://mocata9.bandcamp.com/album/cosmic-horror

Ponekad na prvi ton znate da će sve biti dobro. Nerve Exposure iz San Hozea na demou The Spinal Offering imaju tako debeo, težak, a opet ne prekomprimovan zvuk, da njihov niski štim i energična svirka odrade skoro sav posao a vi ne stignete ni da poslušate kakve su pesme. A dobre, su, ovo je deathgrind sa puno gruva i aranžmana koji vole stalne promene ritma. Odličan je ovo materijal i skoro da je greota da ga bend nudi po ceni koju sami odredite, ali mislim, ne žalim se. Slušajte, kupite, sjajno je i za po kući a i za žurke:

https://nervexposure408.bandcamp.com/album/the-spinal-offering

Britanski Mortal Chains zvuče sirovo, pomalo i autsajderski na istoimenom EP-ju, ali do njihovom death/ thrash pristupu i daje dosta šarma. Ovo nije puka kopija proverenih matrica već muzika sa osobenošću i, pored sve sirovosti zvuka, osećajem za detalj. Zanimljiv debi:

https://mortalchains.bandcamp.com/album/mortal-chains

Danci Terror Sound pak zvuče vrlo klasično, ali ne i generički. Njihov EP, Devastating Consequences dolazi posle čak četiri albuma i bend ovde demonstrira usviranost i jednu naglašenu sigurnost u svoj stil i zuk. Pričamo o energičnom, brutalnom death metalu koji voli gruv i prženje i najveći njegov problem je taj potpuno zaravnjeni mastering koji muzici oduzima svu dinamiku. No ako vam to ne smeta, Terror Sound pišu fine pesme i nude atraktivan death metal program.

https://terrorsound.bandcamp.com/album/devastating-consequences

Garotte iz Južne Karoline imaju i dosta deathcorea u svome tehničkom death metalu ali 2022. je godina i ja sam, što kažu, malo i odebljao svoju kožu pa ne skočim kao oparen čim čujem deathcore vokale preko death metal svirke. Kako god, novi EP, Derelict ima čak šest pesama žestoke, brze, tehnički kvalitetne muzike sa sve sasvim nedinamičnom produkcijom koja, ipak odgovara muzici pomažući da se čuje svaki minijaturni detaljčić u impresivnoj tapiseriji što je Garotte kreiraju. Melodičan, a stalno rasturački metal koji bend donosi vozi se u različitim brzinama ali bez suštinske promene tempa i Garotte održavaju gruv i inerciju krljanja na vrlo zadovoljavajući način. Neću da se pretvaram da u ovome nisam uživao:

https://garottedeath.bandcamp.com/album/derelict-ep-3

Ne znam koliko ljudi svira u Eglath iz Viskonsina, ali njihov debi EP, Kingdom of Bones je prilično ubedljiv i kao demonstracija autorskog rada i u smislu same izvedbe. Mislim, produkcijski ovde ima štošta što možete da dovedete u pitanje, ali Eglath impresivno mešaju progesivni death metal, melodičniji melodeath sadržaj i pevanje koje je strejt ap metalkor za program koji je u celini dosta prijatan i drži pažnju. Lepo:

https://eglath.bandcamp.com/album/kingdom-of-bones

No, za propisnu death metal proslavu koja naizgled bez napora spaja old school senzibilitet i ozbiljnu progresivu u aranžmanima, australijski Altars na svom drugom albumu, Ascetic Reflection nudi osam pesama prefinjene svirke i izvrsne produkcije. Prvo da rešimo tu produkciju: slušajte kako je ovo masterovano! Slušajte dinamiku koja muzici daje prostor a ne oduzima joj moć jer bend RAZMIŠLJA o aranžmanima i tome kako koji instrument zvuči u odnosu na druge isntrumente i gde treba da stoji u miksu pa ne mora sve na kraju da se ispegla u jednu ravan da bi album zvučao „glasno“. E, a kad se tu nauživamo, pa, jebiga, Altars pišu progresivne pesme koje su na pola puta između Gorguts i Grave, sa nebrojenim harmonskim diverzijama, kompleksnim, avangardnim aranžmanima i toliko dobrih ideja u samoj interpretaciji da se ovo sluša otvorenih usta. Death metal je u svojim najboljim trenucima muzika koja zvuči toliko TUĐINSKI da zaista poverujete u druge ravni postojanja a da istovremeno nudi materijal za OZBILJNO šutiranje. Altars nude mnogo takvih najboljih trenutaka na ovom albumu. Ne propustiti. Ozbiljno. Ako volite Artificial Brain i Immolation, Altars su se upravo najčvršće moguće smestili na sedište između njih i nikud ne mrdaju:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/ascetic-reflection

Dobri su i Kanađani Begrime Exemious čiji četvrti album, Rotting in the Aftermath izlazi za Dark Descent records i i sam nudi kombinaciju old school rifova i progresivnijih aranžmana, sve u dinamičnom masteringu koji prija mojim ušima. OK, miks je ovde možda mogao da bude suptilniji, ali ne žalim se kad bend zvuči ovako prirodno i kada njihove lepe pesme spajaju klasičan Death zvuk sa progresivnijim harmonijama i interesantnim dinamičkim zaokretima. Begrime Exemious su se vidno potrudili da ova ploča bude raznovrsna i trud se svakako isplati slušaocu koji itekako ima u čemu da uživa:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/rotting-in-the-aftermath

Vomit Forth iz Konektikata svoj debi album, Seething Malevolence izdaju za Century Media a to je malo i iznenađujuće jer ovo nije baš naročito originalno ili upečatljivo. No, ima šarma – ovo je vrlo gruverski death metal primitivnih aranžmana i sirovog zvuka, pa ako se na stranu stave zaista besmisleni produkcijski zahvati kojima treba valjda da se privuče deathcore publika, sama muzika nije nedopadljiva:

Death metal album koji sam čekao kao ozebao sunce je novi, treći dugosvirajući produkt novozelandskih majstora Organectomy. Prošla ploča od pre par sezona bila je gotovo savršen spoj zrelog, tehničkog ali ne PRETERANO tehničkog death metala i slam rifova i novi album, Nail below Nail je sasvim prirodan nastavak u istom smeru. Organectomy su ovde za mrvu hermetičniji i češće rade u harmonski složenijim ravnima, ubacujući klasične hromatske slem deonice više kao strateški doziran začin. Što je opet sasvim logična ekstrapolacija prethodnog materijala. Rezultat je da je Nail below Nail po definiciji manje „ložačka“ ploča za, jelte, publiku koja voli slemove i neprestani mošing, ali da ne bude zabune, ovo je VRLO mošerski album koji samo više ne misli da mora da skoro karikirano naglašava kad treba da udarite u moš. Mislim, slušajte disonantnu Cult of Excess i recite mi da ovo nije pesma da se ljudi pogube u mošpitu. Već sam povodom prošlog albuma potezao poređenje sa Suffocation, tu smelost benda da napusti jasne i voljene žanrovske ideje pre nego što se pretvore u generičko ponavljanje formule i da se otisne u smeru neistraženih teritorija harmonije, ritma i generalne strukture pesama i na Nail below Nail Novozelanđani apsolutno nastavljaju da traže nove elemente izraza, ne napuštajući teški, pakleni slam kao osnovu ali ne fetišizujući njegove elemente i proširujući formulu gdegod je to zgodno. Naravno, pakleno prekomprimovani master se podrazumeva, ali, hajde, to smo očekivali. Sa dvanaest promišljenih, kompleksnh pesama i bez očiglednih „hitova“, Nail below Nail je album kojim Organectomy pokazuju da svoje sazrevanje shvataju vrlo ozbiljno i ja ne mogu biti srećniji. Slušajte:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/nail-below-nail

Poslednja deonica u kojoj slušamo žanrovski manje definisana dela alii čist hevi metal. I evo nam i novog albuma Beastial Piglorda. Fuzzy Little Animal ima slatku macu na omotu i još devet pesama postindustrijskog-dab eksperimentisanja. Piglord je toliko često u ovim mojim pregledima da imam osećaj da svi znaju kako zvuči, ali ako vam je ovo prvi susret sa njegovim zvukom, pa album je kao da ste se napušili haišiša i sada sanjate vrlo živ, vrlo interesantan san čije vam značenje izmiče ali samo za milimetar. Kao i većinu Piglordovih izdanja i ovo plaćate koliko hoćete, A VREDI:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/fuzzy-little-animal

Čileanci Hienas zvuče jako raspoloženo i energično na svom novom albumu, Socavón a koji je negde između gitarskog nojza, posthardkora i sludge metala. Dakle, gruverski, atmoferično, razobadano, emotivno. Ploča ima i psihodelične elemente (slušajte podugačku Puntualidad) a mekan, dosta prirodan miks u mnogome prodaje kvalitet muzike i izvedbe koji momci demonstriraju. Odlično:

Iako RivetSkull iz Sijetla nisu skroz moja priča, moram da poštujem vrlo ozbiljno shvaćenu ideju sviranja heavy metala utemeljenog u formulama sedamdesetih godina prošlog veka. Drugi album, Trail of Souls: Samsara se leo vozi na kombinaciji glama i okultizma, muzičari naglašeno vole da rade to što rade a produkcija iako ne po mom ukusu makar ima dinamiku i živost. Apsolutno poslušati:

https://rivetskull.bandcamp.com/album/trail-of-souls-samsara

Ah, ali album nedelje je grindcore ploča za jebene anale ekstremne muzike. Album, kako se ono kaže, DOGAĐAJ. Grindcore bendovi su poznati po tome što pesme prave lako i brzo jer, jebiga, biće ih po dvadeset i trideset na albumu i niko tu ne očekuje sad neke velike originalnosti, ali singapurskim Wormrot je, evo, trebalo šest godina da kreiraju nastavak za svoj kultni Voices koji ih je prevorio u globalnu grind atrakciju. Hiss je konačno pred nama i reči da je trio i dalje u dobroj formi zvuči potpuno neadekvatno. Naime, ovo je ploča koja zvuči LIČNO, iskreno, UBITAČNO i potpuno originalno. Kao jedan od retkih pravih grindcore bendova koje Earache trenunto ima na rosteru, Wormrot su nekako percipirani i kao jedan od najčistijih žanrovskih sastava u poslu, ali Hiss, kako se novi album zove nema nikakav problem da pored pržećih rifova, rafalnih blastbitova i brzih D-beat zakucavanja sa urlajućim vokalima ponudi i iznenađujuće efektne a zapravo svedene melodične deonice u kojima Arif Suhaimi peva klin, ali i više „hardcore“ momente. Wormrot je uvek osvajao grčevitom eksplozivnošću svoje muzike koja nikada nije mogla da se svede na ređanje oprobanih žanrovskih momenata pa je Hiss možda najbolja demonstracija ove filozofije benda. Ovde pesme naprosto idu onako kako bend oseća da mora u svakom trenutku, bez oslanjanja na oprobane trikove i uobičajeni nameštaj. Zbog toga sve zvuči živo, nadahnuto i autentično i Wormrot potvrđuju svoje mesto na vrhu svetske grindcore piramide koje drže već godinama. Nažalost, videćemo šta će budućnost doneti jer je Arif Suhiami iznenada objavio da napušta bend a sa sobom vodi i suprugu koja je do sada bila neka vrsta menadžera i koordinatora rada sastava pa možda Wormrot ovim albumom odu u legendu. Ali aktako i buede, ne mogu da zamislim bolji završni iskaz jednog sjajnog, autentičnog sastava. Izuzetan, dakle, album pršteće energije, fokusirane agresije i dobrohotne abrazije. Ko ovo propusti da mu se oduzme članska karta za grindcore:

https://wormrot.bandcamp.com/album/hiss