Pročitao sam Pearl Vol. 1, kolekciju prvih šest brojeva serijala Pearl a koju je, u novom, veoma lepom izdanju upravo izbacio Dark Horse. Originalno, Pearl je izlazio 2018. godine za Jinxworld i kolekcija je izbačena 2019. godine a drugih šest brojeva je takođe iste godine sakupljeno u sopstvenu kolekciju. U ovakvim situacijama imam običaj da iščitam sve odjednom i kada pišem osvrt, to bude na kompletan strip, no Pearl je vrlo očigledno pisan tako da ima dva „poglavlja“ pa mi se otud nedavni reprint prve kolekcije za Dark Horse učinio kao idealan povod da skrenem pažnju štovanog čitateljstva na ovaj u najmanju ruku interesantni projekat.

Pearl je „u najmanju ruku interesantan“ iz više razloga. Prvi je da predstavlja ponovno ujedinjenje Briana Bendisa i Michaela Gaydosa čija je saradnja rezultirala značajnim momentom u američkom stripu pre nepune dve decenije, a drugi je svakako da je njegovo izlaženje signaliziralo ponovno aktiviranje Bendisovog izdavačkog autleta Jinxworld kojim upravlja njegova supruga i predstavlja mali, nezavisni, maltene uradi-sam medijum kroz koji on publikuje svoje creator-owned radove.

Nije da Bendis, jedan od najuspešnijih i najuticajnijih američkih strip-scenarista u poslednje dve decenije, za vreme svog rada za Marvel nije imao izlete u creator-owned vode, ali oni su bili relativno retki i najveći deo njegovog vremena odlazio je na pisanje neprebrojnih Marvelovih serijala i osmišljavanje generalnog smera u kome će se Marvelovi stripovi kretati. Creator-owned radovi iz prethodne decenije su mu i bili uglavnom publikovani za Marvelov imprint Icon, upravo namenjen njihovim autorima koji imaju želju da prave i „svoje“ stripove.

Otkada je pre neku godinu prešao u DC, Bendis kao da je malo pomerio svoj fokus i prioritete. Naravno, i za ovog izdavača je pisao neke od najvažnijih serijala i pokrenuo nekoliko novih ali sasvim je očigledno da Bendis u DC-ju nema ambiciju da bude glavni šef operacije i da će rado ovu ulogu prepustiti Johnsu, Snyderu ili Williamsonu, a što mu ostavlja vremena za bavljenje „manjim“ stripovima koje, eto, može i sam da izdaje.

Brian Bendis i Michael Gaydos su između 2001. i 2003. godine za Marvel kreirali i pravili serijal Alias, za ono vreme prilično inovativnu i osvežavajuću kombinaciju superherojskog stripa i tvrdo kuvanog, detektivskog noira. Bendis je, sa svojim korenima u kriminalističkom stripu, u ranim danima rada za Marvel dosta forsirao noir pristup, što se dobro videlo i u njegovom danas legendarnom radu na Daredevilu, ali Alias je bio možda još čistiji primer s obzirom da su Jessicu Jones, protagonistkinju ovog serijala Bendis i Gaydos sami kreirali i dali joj vrlo osoben senzibilitet, spajajući luzerski, nihilistički svetonazor klasičnog njujorškog privatnog detektiva sa svetom u kome postoje supermoći.

Danas, naravno, Jessica Jones ne samo da ima za sobom uspešan televizijski rad već je i u stripovima u pitanju jedan od popularnijih „novih“ Marvelovih likova koga je poslednji put radila Kelly Thompson i osvetlala obraz. Gaydosov i Bendisov spoj hard boiled krimića, životnih dijaloga i vrlo stilizovanog a „realističnog“ crteža je bio predložak na kome je izraslo mnogo toga u i izvan Marvela tokom narednih decenija. Originalni serijal je izlazio za Marvelov imprint MAX, naklonjeniji „odraslijim“ stripovima bez uobičajene cenzure i urednikovanja, ali je Jonesova kasnije napravila sasvim uspešan prelazak u „običan“ Marvel pa je i serijal koji su Bendis i Gaydos radili 2016. i 2017. godine izlazio kao normalan strip u standardnom 616 kontinuitetu.

Očigledno je da su Gaydos i Bendis i dalje vrlo zadovoljni saradnjom jer je Pearl, uprkos tome da možda nema svežinu i inovativnost koje smo pripisivali njihovoj ranoj saradnji, svakako vrlo žustro, strastveno urađen strip. Ovo prvo poglavlje nam Gaydosa predstavlja u jednom od najrobusnijih izdanja, sa nekim tehnikama koje ga do sada nismo videli da  koristi, ali i pripovednim tehnikama koje istrčavaju izvan sada već standardnog filmskog, dekomprimovanog pripovedanja koje su, između ostalih, ova dva autora uvela na velika vrata u superherojski strip početkom ovog veka.

Gaydos je u principu više slikar i ilustrator, ako ćemo da gledamo tehnike sa kojima radi i pažnju koju posvećuje teksturama i bojama. Iako je radio i za Marvel, pa malo manje i za DC, Virgin, Image, IDW i neke druge strip-izdavače, Gaydos na svom svakodnevnom poslu prevashodno radi slike i ilustracije, koristeći vrlo različite tehnike i medijume. Radeći za Marvel početkom veka bio je jedan od nekolicine crtača u to vreme koji su u produkciju ovog izdavača uneli inovativne tehnike bliže slikarskom nego strip-izrazu (David Mack, koji je Bendisa i doveo u Marvel je bio još jedan od takvih umetnika) i mada njegove pojedinačne ilustracije često budu rađene samo tušem na papiru, stripovi su mu generalno pravljeni sa mnogo boje i kombinacijom slikarskih i ilustratorskih tehnika. Pearl je priča koja se velikim svojim delom i sama bavi grafičkim umetnostima – glavna junakinja i njen, hm, romantični partner, su oboje tatu-artisti – i Gaydos je ovde sasvim očigledno radio sa snažnom ambicijom da kreira vizuelno impresivan, energičan imaginarijum koji će na pravi način uhvatiti ludilo, psihodeličnu energiju i somnambulnu konfuziju narativa što se odvija tokom svega par desetina časova u San Francisku, konkretno onom njegovom delu u kome žive japanski imigranti i kojim drmaju jakuze.

Bendis se već doticao jakuza radeći za Daredevila i u intervjuu koji je objavljen u dark Horseovom izdanju ovog prvog poglavlja kaže da mu je Pearl na neki način bila prilika da se malo iskupi za neke stereotipe koje danas sebi ne bi oprostio pišući sličan strip. U ono vreme inspirisan prevashodno američkim interpretacijama jakuza-narativa (uključujući film Black Rain), Bendis danas zna mnogo više o originalnom žanrovskom sadržaju ovog tipa i Pearl je i napisan kao priča koja treba da mnoge stereotipe polomi u prolazu i pruži publici svežu, originalnu perspektivu na klasičan jakuza-krimić.

To da je u glavoj ulozi mlada žena – po imenu Pearl – nije neočekivano. Bendisu se može mnogo toga zameriti, ali ne i da nema iza sebe dugačku istoriju pisanja snažnih, višeslojnih ženskih protagonista u svojim stripovima. Jessica Jones je, naravno, ur-predložak, ali prolifični Jevrejin u svom CV-ju ima i Elektru, Naomi, Scarlet… Pearl je još jedna u nizu, zanimljiv i upečatljiv lik, mlada, talentovana tatu-umetnica, ćerka vrlo nadarene, sada pokojne japanske tatu-umetnice i belog oca koji joj je, maltene čim je ušla u pubertet poklonio pištolj i objasnio joj da je u pitanju pažljivo „očišćen“ komad oružja o kome nema tragova po kojim bi policija mogla da ga locira i da, kada jednom bude morala da ga upotrebi, prva osoba koju treba da pozove treba da bude on a ne policija.

Bendis je pisao razne brljotine tokom godina, ali u pitanju je bez ikakve sumnje scenarista sa vrlo jakim zanatom u rukama pa će, vrlo čehovljevski korektno, ovaj pištolj i biti upotrebljen upravo na način koji je otac anticipirao, kada jedan od ranih Pearlinih mladića bude imao prilično napadne seksualne namere spram još uvek srazmerno naivne tinejdžerke. Ova je scena rađena u flešbeku, tipično bendisovski utemeljena na energičnom, sočnom dijalogu dok Gaydos ponavlja više slika iz iste perspektive, samo malo pomerajući likove u nepromenjenom kadru. Ovaj „filmski“ pristup pripovedanju je Bendis sa raznim crtačim sa kojima je radio početkom veka praktično uveo u američki mejnstrim i doneo kinematski, dekomprimovani stil pripovedanja koji su zatim maltene svi počeli da koriste. Danas ga on, u svojim superherojskim radovima srazmerno retko koristi ali Pearl je podsećanje da to i dalje ume da bude jako efektno ako se upotrebljava pažljivo i sa merom.

Količina skriptova koje Bendis piše, nažalost, diktira da je on odavno izgubio meru i da mnogi njegovi stripovi izgledaju praktično kao da su nastali nakon prve ruke scenarija, bez mnogo urednikovanja i, uopšte, pregledanja da se proveri kakav je ritam, kakva je dinamika, valjaju li tempo i akcenti. Pearl i sam pati od za Bendisa danas standardnih manirizama ali se, srećom, ipak vidi da je ovo creator owned rad, koji nije pravljen da se zadovolje tuđi rokovi i utoliko je ovo ambicioznije urađen strip. Sa strane priče, Bendis revidira klasičnu tarantinovštinu koja je na njega svakako solidno uticala devedesetih godina prošlog veka, pa pored harizmatičnih, raspričanih kriminalaca, njihovih ciničnih sajdkikova i pitoresknih siledžija dobijamo i nehronološko pripovedanje koje dinamizuje zaplet i pruža nam ekspoziciju, razrešenja i istorijsku pozadinu praktično u isto vreme, bacajući na čitaoca vatromet imena, koncepata, istorija u nadi da će ga zabljesnuti i opčiniti.

Nije da ovo ne funkcioniše. Iako nisam siguran da je hemija koju je Bendis namenio svojim likovima – mladom potomstvu japanskih imigranata u Kaliforniji – zaista postignuta i proradila do kraja balade, strip uspešno šarmira na ime tih svojih gizdavih negativaca, likova koji jesu „stripovske“ karikature uprkos Gaydosovom vrlo realističnom crtanju ljudskih fizionomija. Dodatno, Gaydosov vrlo ekspresivni rad pomaže da se proda mnogo scena koje su naprosto previše „filmske“ da bi proradile u klasičnom stripu. Od pucnjave u bašti kafea na početku pa do scene u noćnom klubu, Gaydos uspeva da upregne asihnrono pripovedanje, iscepkano kadriranje i intezivan rad sa bojom da čitaocu kroz pregršt fragmentiranih detalja stvori „veliku“ sliku u glavi i učini da se ovaj oseća kao da je zajedno sa protagonistima na istoj lokaciji i događaje prolazi u magnovenju, dok ga adrenalin puca a intelekt samo prikuplja slike od kojih će tek znatno kasnije moći da sklopi narativ.

To su vrhunci ovog stripa. Sa druge strane, kako rekoh, bendisovski manirizmi su i dalje uredno prisutni, pogotovo u pisanju dijaloga i ono što je pre dvadeset godina bilo osvežavajuće i novo za superherojski strip, danas, nažalost deluje zaista maniristički i izlizano. Brojne table na kojima likovi ne rade bogznašta i razmenjuju desetine linija dijaloga su tipičan bendisovski potpis – sećam se da su mi neke epizode Powersa zbog ovoga bile maltene nečitljive – i njihova vrednost, bojim se, uprkos Gaydosovom uvek korektnom radu, zavisi pre svega od kvaliteta dijaloga. Ovde je Bendis, mislim, odavno ispucao svoje najjače adute i njegovi likovi govore u tim post-tarantinovskim doskočicama i petljama koje su predvidive i naprosto sada malo i staromodne. Pearl je zanimljiv lik – ne najmanje na ime toga da je u pitanu albino devojka japanskog porekla, koja je na poseban način ovekovečila umetnost svoje majke na sopstvenoj koži – i njena istorija odrastanja u zajednici u kojoj organizovani kriminal naprosto čini deo svakodnevnog sadržaja je fino prikazana. Pearl, recimo, na iznenađenje svog slučajnog partnera sa kojim prolazi suludi krimi zaplet, poznaje većinu jakuza-siledžija koji rade za lokalnog bosa, a što je posledica činjenice da su išli zajedno u školu i ovo je zaista simpatično realističan, uverljiv element priče. S druge strane, odnos koji se između Pearl i pomenutog momka razvije, za moj račun, ne uspeva da dobije „filmsku“ ubedljivost po uzoru na True Romance i slične predloške i ovde je svakako problem u tim pomalo izlizanim dijaloškim razmenama. Opet, ja Bendisa čitam već decenijama i nije nemoguće da bi nekom novijem čitaocu ovo delovalo manje izraubovano…

Tetoviranje je nekada u Japanu bilo muški posao ali danas među uglednim japanskim tatu-majstorima ima i žena i sasvim je na mestu što Bendis u centar ove priče stavlja asertivne žene. S druge strane, rukovanje jakuza-materijom i pored svog „risrča“ koji je scenarista uradio ume da ispadne prilično, što bi mladi rekli, krindži, i mada je ovo svakako bolje i naprednije od prosečnog američkog pokušaja da se uhvati u koštac sa „tuđom“ (pop)kulturom, imamo posla sa još jednim oglednim primerom da neke stvari, posebno danas kada imamo mnogo više uvida u tuđe kulture, naprosto ne treba raditi.

No, prvo poglavlje Pearl je, u celini, zabavan strip. Nikako savršen i sa mnogo upitnih elemenata ali atraktivno grafički dizajniran, sa zanimljivom pričom i par upečatljivih likova. Ne bih smeo da kažem da ovo spada u vrhunce savremenog američkog krimi-stripa s obzirom da je tu sada lestvica postavljena dosta visoko, ali zainteresovana ciljna grupa svakako treba da ga pročita. Amazon ima novu kolekciju ovde,  a staru na ovom mestu, a ja ću nastavak pročitati ovih dana pa ćemo se ćerati…