Pročitao sam ekstremno lepo izgledajući album Harlem, izašao početkom ove godine za francuski Dargaud, i onda gotovo odmah preveden na Engleski i publikovan od strane Europe Comicsa. Ovakva brzina nije karakteristična za ovo preduzeće i nije isključeno da to ima neke veze s činjenicom da je autor francuski Kanađanin, Mikaël, a delimično i sa tim da strip ima, kako mu i naslov ukazuje, tematsko utemeljenje u vrlo američkim stvarima, naime u njujorškoj četvrti koja se tradicionalno vezuje za veliki udeo afroameričkog stanovništva. Postavljen u eru kasne prohibicije i Velike depresije, ovaj strip je delom istorijska eksploracija rasnih, klasnih i mentalitetskih izazova sa kojima se ova populacija sretala u tom periodu pre devedeset godina, a delom je i noirom poprskana priča o legendarnim gangsterima onog vremena i njihovim interakcijama sa crnim stanovnicima Harlema.

Odmah da napomenem da u ovom trenutku zapravo nemam neke jake stavove o ovom stripu i da sam zapravo malčice i debatovao sam sa sobom je li zapravo korisno da sada pišem o njemu. Harlem je, kako mu i na naslovnoj strani piše, tek prvi deo dvodelne priče i mada je drugi deo na Francuskom već izašao, u trenutku dok ovo kucam još uvek čekamo njegov prevod na Engleski i, pretpostavka je, dramatični klimaks zapleta koji obuhvata neke istorijske i neke izmišljene likove, uhvaćene u, reklo bi se, nepremostivim antagonizima. Dodatno, Harlem je zapravo treći deo „njujorške trilogije“ stripova koje je Mikaël radio poslednjih pet godina za Dargaud. Počeo je sa dvodelnim stripom Giant 2017. godine, koga je na Engleskom objavio NBM Graphic Novels, relativno marginalni izdavač što u svom logou ponosno kaže da je prvi izdavač grafičkih romana u Americi sa počecima u 1976. godini mada danas objavljuju, čini se, mahom prevode evropskih stripova od kojih je dobar deo pornografija. Nastavio je sa takođe dvodelnim Bootblack iz 2019. i 2020. godine, prateći sudbinu siročeta što čisti cipele na pločnicima Njujorka tokom Velike depresije i Harlem je, konačno, prirodna ekstrapolacija, ulazak u, jelte, Harlem i eksploracija ekonomije vezane za kockanje i odnose moći između bandi organizovanih kriminalaca.

Dakle, kako ni jedan od ovih stripova nisam pročitao (Bootblack je dostupan u ediciji Europe Comics), pitanje je koliko imam kontekst da pravilno čitam i tumačim i Harlem, plus, kako rekoh, ovo je samo polovina priče i zapravo ona daje najpre postavku situacija i likova i sama za sebe nema neki preterano dramatičan narativni luk. Ali sa druge strane, Harlem me je toliko impresionirao na grafičkom planu da sam hteo da ukažem na njega što je pre bilo moguće kako bi potencijalni čitaoci bili svesni postojanja ove trilogije i ovog stripa i ovog autora, i što pre se upoznali sa njima.

Mikaël je svoju karijeru uspešno utemeljio početkom ovog veka kao ilustrator dečijih knjiga i stripova namenjenih deci i omladini i kao takav dobijao priznanja u Francuskoj, te nagrade u Kanadi za svoj rad, poglavito za serijal Promise koji je publikovao Glenat. Ovaj samouki crtač i ilustrator od 2006. godine radi i „normalne“ stripove za odraslu publiku, radeći sa različitim drugim autorima, ali i solo. Poznat po dinamičnom stilu i izražajnim kolorima, Mikaël je, moram da primetim, sa Harlemom kreirao jedan ekstremno impresivan vizuelni imaginarijum Njujorka i Harlema iz ranih tridesetih godina prošlog veka, dajući čitaocu sasvim „žanrovske“ trope i simbolike, ali sa elegancijom koja im zbilja obezbeđuje jednu umetničku otmenost i dostojanstvo.

Priča je u ovom prvom tomu centrirana oko žene koju zovu Queenie i koja i jeste svojevrsna kraljica Harlema, makar onog njegovog dela koji se oslanja na klađenje i kocku kao na primarni biznis od koga se živi. Queenie je istorijski lik, sa drugim nadimcima poput Madame Queen ili Queen of the Policy Rackets, ili samo Madame St. Clair. Originalno, ime ove žene je Stephanie St. Clair i bila je rođena na Francuskim Antilima krajem devetnaestomg veka, da bi nakon smrti svoje majke, petnaestogodišnja devojčica napustila školu, pokupila malo ušteđevine koju je imala i preselila se u Montreal. Odande je stigla u Njujork 1912. godine i tamo, sedeći u karantinu, naučila Engleski. Prvi dečko joj je bio kriminalac koji je pokušao da je podvodi a na šta ona nije pristala, da bi nešto kasnije sa drugim muškarcem započela biznis prodaje narkotika. Ovo je išlo dobro pa je St. Claireova saopštila svom dečku, Edu, da će uzeti svoj deo novca i započeti sopstveni biznis, nakon čega je on pokušao da je zadavi a ona ga u borbi za život ubila. Ubrzo posle toga će početi da gradi svoju kockarsku imperiju baziranu na klađenju lokalnog, crnog življa, od čega je zarađivala mnogo novca a onda dobar deo istog investirala u okupljanje oko sebe muškaraca koji će raditi za nju i štitititi je, ali i u podmićivanje policije.

Strip, zasnovan na nekoliko knjiga napisanih o životu Stephanie St. Clair, poglavito biografskom romanu Madame St-Clair, Reine de Harlem, koji je napisao Raphaël Confiant, započinje u vreme kada je St. Claireova već ugledna pa i moćna žena u ovoj gradskoj četvrti i najvećim delom se bavi napetostima i trzavicama koje nastupaju kada bele kriminalne bande – koje likovi u ovom stripu, naravno, zovu „bela mafija“ – krenu da razmrdavaju svoje mišiće uz ambicije da preuzmu deo teritorije za sebe.

Utoliko, Harlem je formatiran kao pre svega (anti)herojski narativ o ženi što predstavlja marginalizovanu populaciju, a koja je izgradila sopstvenu ekonomiju i stekla izvesnu moć uprkos rasnim i klasnim barijerama karakterističnim za vreme i mesto na kome se nalazila. Queenie je bila crna, žena i imigrantkinja i njen poslovni ali i životni model se morao zasnivati na vrlo jasno izgrađenim strategijama da sva tri ova problema presretne u letu i okrene ih u svoju korist.

Narativ ovde ne preteruje sa psihologizacijama i ne ulazi preduboko u nekakave emotivne analize, ovo je strip za odrasle u kome su i likovi odrasli, sa izgrađenim gardovima i vrlo malo sentimentaltnosti, pogotovo kada je biznis u pitanju. Ovde se i sasvim jasno pokazuje da je posao koji Queenie radi na kraju krajeva okrutan i ima i negativne posledice po samu crnu populaciju koja se kocka u njenim aranžmanima, ali princip manjeg zla je jasno postavljen, sa eksplicitnim demonstracijama kako bele mafijaške organizacije potencijalno imaju značajno negativniji uticaj na stanovnike Harlema. Ljubitelji mafijaške istorije radovaće se da čuju da je Dutch Schultz ovde prominentno zastupljen i, u skladu sa svojom reputacijom, lud, nekontrolisan i opasan. Schultz je do 1931. godine već bio svestan da prohibicija neće još predugo trajati i gledao da i sam pivotira na druge profitabilne akcije, uključujući kocku, pa je on u ovom stripu inicijalno prva velika pretnja za Queenie i njenu ekipu. No, pojavljuje se tu i legendarni Lucky Luciano čiji biznis-plan nakon ukidanja prohibicije uključuje heroin.

Prvi tom, kako rekoh, najvećim delom prikazuje istorijski momenat i likove, uspešno skačući sa epizoda koje se događaju u samom Harlemu, često sa minornim (i fiktivnim) likovima što ilustruju promene u odnosima moći i kontekstu organizovanog kriminala, na neme, i drugačije grafički rađene, scene u kojima se St. Claireova priseća svoje mladosti na Antilima.

I ovde Mikaël generalno blista, nudeći, kako rekoh, vrlo „žanrovski“ pogled na Njujork iz doba Velike depresije, sa džez klubovima, štandovima za klađenje, crnim likovima koji su prikazani osnažujuće, sa stilom i asertivnošću, ali i sa belim likovima koji ih na određen način i idolizuju. Strip prikazuje kako St. Claireova pravi smišljen prodor u „bele“ medije, trudeći se da promeni sliku o crnom stanovništvu u Njujorku, a grafički Mikaël izuzeno ubedljivo prikazuje njenu energiju, bes i moć, dajući nam izvanredno nacrtane i oštro, efikasno tuširane table sa vrlo odmerenim, sugestivnim kolorima.

Mora da priznam da je Harlem fascinantan rad mada ovaj jedan tom ne daje celu priču i, da ponovim, služi prevashodno kao uvod. Izuzetnost crteža i detaljnost i ukus u rekonstrukciji istorijske ere su karakteristike zbog kojih ga preporučujem vašoj pažnji. Europe Comics ga prodaje ovde a Amazon ovde.