Ova nedelja donela je mnogo zanimljivog metala, i gomilu interesantnih koncertnih albuma (čak i ako se ne računa No Sleep ‘Til Hammersmith – Expanded Deluxe 40th Anniversary Edition za koji nemam prikaz jer nigde nema da se čuje za dž). Naravno, dobar deo tih koncerata odrađen je bez publike, neki su strimovani onlajn, neki samo snimani, ali eto, ljudi se cimaju, treba ih ispoštovati. Idemo:

Blek metal odmah u startu da se razbudimo! Lajpcisški Todbringer su vrlo mračni i prljavi na svom drugom albumu Blut.allmacht, nudeći mošerski black-death metal koji se sav ugiba pod težinom distorzija nakačenih na ove gitare. Ovo nije lo-fi album, ali Todbringer definitivno ne zanima moderna produkcija pa njihov novi album zvuči kao da je snimljen početkom devedesetih sa sirovim i autentičnim zvukom end stavom koji meni, obojica, vrlo prijaju. Narvno, muljavo je to malo, pogotovo što su pesme nemirne i svaka kao da kreće svojim putem kad joj padne na pamet ali ta anarhična energija je i adut benda:

https://todbringer.bandcamp.com/album/blut-allmacht

Gnom iz Smolenska na svom drugom albumu Путь жертв isporučuju sirov, žestok, ali i primereno melodičan pa i blago atmosferičan blek metal koji me je prijatno iznenadio svojom neposrednošću i energijom. Ovo je kao neka pankerska verzija atmobleka, sa kratkim pesmama, sirovijim zvukom i svirkom koja zvuči organski i energično. Lepo:

https://gnommetal.bandcamp.com/album/–2

Poljaci Beyond Time nikako nisu moja muzika, ali ovaj ekstremno atmosferični blek metal inspirisan je „veteranima“ kakvi su Old Leshy, recimo i, pa, kvalitetan je ako takve stvari volite. Debi album, benda, nazvan Through the Vastness of the Universe je primereno „astralnih“ dimenzija i pompeznog zvuka, pa poslušajte:

https://beyondtime-bm.bandcamp.com/album/through-the-vastness-of-the-universe

No, danski duo kold (tako se piše, malim slovom) na istoimenom EP-ju kojim debituju pred internacionalnom publikom nude atmoblek bliži mom ukusu. Ovo je i samo melanholično, ali ima dozu mračnjaštva koja je šarmantna, a produkcija je za nijansu prirodnija. Četiri pesme, skoro četrdeset minuta muzike, vredi pažnje:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/kold

Ponovo Poljaci! Rivers Like Veins imaju drugi album i The Hidden Portals je vrlo ubedljiva kolekcija atmosferičnih, blago avangradnih kompozicija sa previše „emocije“ za moj ukus, ali to je nekako poljski zaštitni znak. No, Rivers Like Veins makar pišu uvek zanimljive kompozicije koje se na inspirisane načine protežu izvan granica blek metal žanra pa je ovo, za moje uho, album koji vredi poslušati:

Još Poljaka? Može. Horns imaju drugi album, Śmierć nie jest granicą i ova ekipa iz mesta koje se zove Zielona Góra zvuči izvrsno, nudeći karakteran, energičan a dovoljno melodičan blek metal (sa malo death metal šmeka) da se zadovolje i nežni i surovi među nama. Śmierć nie jest granicą je album koji me podseća na prosečno vrlo visok kvalitet izdanja koja čujem a dolaze iz Poljske, nudeći i dobru produkciju i kvalitetne pesme, ali i prilično snažan identitet benda pa ovo dobija JAKE preporuke:

https://hornshorde.bandcamp.com/album/mier-nie-jest-granic

Odličan, blago „kosmički“ blek metal od strane iskusnih nemaca Zeugen der Leere. Treći album ove ekipe, Weltenfresser nudi muziku koja fino balansira između hermetičnosti i topline, donoseći prilično dobre gitarske teme preko iznurujućih, nepraštajućih ritmova. Ovo je blek metal koji se ne stidi i malo „tehničkijih“, praktično industrijskih momenata podcrtanim insistiranjem na ponavljanju a ovom bendu čak i odsustvo dinamike (pogotovo kod bubnjeva) ide u prilog. Veoma dobro:

https://zeugenderleere.bandcamp.com/album/weltenfresser

Vrlo prijatno iznenađenje je novi Wintaar, nazvan Gravefrost Chants. Mislim, iznenađenje nije da imamo novi album prolifičnog ruskog projekta – uostalom već je četvrti ove godine – nego da je Евгений Пильников za ovu priliku ponovo jedini izvođač na ploči (i, naravno, autor sve muzike) i da ovo predstavlja svojevrsni povratak raw black metal zvuku, samo uz kompozitorsku zrelost osvojenu u međuvremenu. Utoliko, Gravefrost Chants zvuči kao kakav skandinavski album iz 1992. godine, oštar, hladan, melodičan ali primitivan, moćan i nezaustavljiv. Wintaar je sa poslednjih nekoliko izdanja izrastao u jedan od meni najomiljenijih ruskih bendova aktuelnog blek metal trenutka i svakom se novom izdanju aktivno radujem. Gravefrost Chants potvrđuje da je to okej:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/gravefrost-chants

Withered iz Atlante vredno rade pa je na red došao i njihov peti album za petnaest godina, Verloren. Black-death metal koji ovaj bend vrti je pošten i znojav i ima zanimljivu „post“ komponentu koja, rekao bih, čini Withered bliskim i publici koja voli metalcore i druge manje „andergraund“ žanrove. To sve ne znači da je Verloren nekakav „komercijalan“ album, ali svakako ima na njemu melodije i emocija koje smatram primerenim mlađoj i veselijoj publici nego što sam ja. No, svirka je odlična a i produkcija zanimljiva i pesme često imaju neočekivano divljačke momente, pa album preporučujem svima:

https://withered.bandcamp.com/album/verloren

Enslaved su opušteno objavili četiri živa albuma odjednom. Istini za volju, sve je to deo boxed seta Cinematic Tour 2020, ali možete albume kupovati i odvojeno u zavisnosti od preferenci i ovde, čak i za mene koji sam od Enslaved davno digao ruke, ima štošta zanimljivo da se probere. Pričamo o satima muzike (tri dupla i jedan običan vinil) i jednom od najbolje zvučećih bendova kad se svira uživo i kada se igra negde na granici između progresivnog vikinškog blek metala i, pa… druge muzike. Poslušajte, nećete se prevariti:

https://enslaved.bandcamp.com/album/below-the-lights-cinematic-tour-2020

https://enslaved.bandcamp.com/album/chronicles-of-the-northbound-cinematic-tour-2020

https://enslaved.bandcamp.com/album/the-rise-of-ymir-verftet-online-festival-2020

https://enslaved.bandcamp.com/album/utgard-the-journey-within-cinematic-tour-2020

Naravno, izlazak novog albuma Darkthrone je blek-metal vest nedelje, mada, naravno, Darkthrone teško da sviraju čist blek metal već godinama unazad. I, real talk, već godinama unazad meni njihovi albumi primitivnog, lo-fi blek metal-rok-panka ne znače ništa u životu. Pa je i Eternal Hails…… još jedna kolekcija pesama koje zvuče kao snimljene u šupi (iako su snimljene u Chaka Khan studiju u Oslu) i mada svakako imaju nešto više ambicije od materijala sa prethodnih albuma, ovo je i dalje vrlo primitivan, sirov zvuk koji se sada da opisati prevashodno kao „Darkthrone metal“. Ne kažem da tu nema nikakvog šarma, ali ovaj album bi bio potpuno neprimećen da ga ne potpisuju Fenriz i Nocturno Culto, upadajući u fioku u kojoj stoji MILION drugih lo-fi projekata iz blek metal sfere. Naravno da je bolji od 90% toga, ali, za moje uho, nije supstancijalno bolji. No, možda ćete vi biti blagonakloniji:

https://peaceville.bandcamp.com/album/eternal-hails

Idemo na sporu muziku i ove nedelje tu imamo nekoliko neočekivano moćnih izdanja. Yo No Se iz Bristola kombinuju stoner rok, prog rok, malo grandža i panka za jednu hajde da kažemo zanimljivu mešavinu na albumu Terraform. Ovo je mnogo sirovije nego što sam očekivao – a to mislim u pozitivnoj konotaciji, sa gitarama koje su vrlo prijatno distorzirane i aranžmanima koji progresivu i pank spajaju sa idejom da sve to bude žestoko i primitivno ali ne glupo. Intresantno:

https://yonoseband.bandcamp.com/album/terraform

Supermračan i brutalan sludge-doom metal na albumu Sedhate nemačkog sastava Sedhate. Ovo je muzika vrlo lošeg raspoloženja, ali sklopljena umešno tako da hermetična fasada ipak ne zakloni u potpunosti dobre rifove i mučan ali zarazan gruv.  Okrutno ali prijatno, a i plaćate daunloud koliko hoćete:

https://sedhate.bandcamp.com/album/sedhate

Vrlo dopadljiva instrumentalna psihodelija od strane madridskih Jhufus na EP-ju The fall of Über​-​Goliath. Ovo je vrlo svemirski i vrlo prijatno miksovano sa zvukom koji nije preglasan, već naprotiv, ima dinamiku i toplinu a ovo odgovara pesmama koje su sanjive ali i gruvi u isto vreme. Vrlo prijatno a i prva se pesma zove Eternal Return, Eternal Moustache. Carski.

https://jhufus.bandcamp.com/album/the-fall-of-ber-goliath

Noise Rock Collector Scum Starter Pack je tipično duhovito ime ali i tipično odlično izdanje za tipično sjajni Forbidden Place Records. Ova konkretna kolekcija nudi nam tri benda: Flying Disk, The Tunnel i Cani Sciorri i pričamo o devet pesama bolesnog gruva, jakog basa, iskrivljenog bluza i jake distorzije. Ovi poslednji još pevaju i na italijanskom. Savršeno! Kao i sva izdanja firme, i ovde se daunloud prodaje za daj šta daš pa svakako dajte, ovo je sjajno:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/noise-rock-collector-scum-starter-pack

Zreet su trio iz Moskve u kome se svi muzičari zovu Aleksandr i očajavam što to nisu nekako iskoristili za ime benda. No, dobro, bar im je EP Чиба, konceptualna ploča o gresima i kauboju i ne znam čemu još, sasvim solidna. Ovo je psihodelični teški rok sa jakom kinematskom dimenzijom i pristojno produciran. Pevanje, na Ruskom, je verovatno najslabiji element muzike, ali ga nema mnogo pa ovo vrlo lepo curi kroz dinamičan gruv i prijatne rifove:

https://zreet.bandcamp.com/album/–3

Poljaci Padlina u pesmi Umierasz Gnoju a koja čini celinu njihovog istoimenog sedamnaestominutnog singla prođu kroz mnogo sporog ritma i apokaliptičnih gitara začinjenih užasnim vokalima. Ovo je sludge-doom metal okrutne provinijencije ali ne i nesimpatičnih rifova ili zvuka. Bend svira bez bas gitare ali i to im lepo stoji:

https://padlinafekalia.bandcamp.com/track/umierasz-gnoju

Baltimorski Mangog su sjajni na svom drugom albumu, Economic Violence. Ovo nije samo spor i gruvom obdaren doom metal nego i nešto razigranija metal svirka koja se bazira na doomu ali ne beži i od psihodeličnih elemenata. Mangog imaju vrlo težak zvuk ali ne fetišizuju sporost i težinu, pišući pesme koje imaju prostora da se u njima diše i nudeći energičnu, živu a opet svedenu svirku. Vrlo lepo:

Sarajevsko-teheranski bend Linč ima odličan EP sa dve pesme pod naslovom Nema govora. Ovo je, jasno, i pomalo pankerski metal, sa vrlo poletnim, napaljujućim ritmovima i snažnim (pomalo stonerskim) gitarama, te parolaški izvikivanim tekstom. No bend je odlično produciran, pesme su vrlo lepo napisane a izvedba je jako sigurna i ovo je milina slušati. Plaćate koliko hoćete a treba hteti jer je Linč vrlo dobar:

https://lincband.bandcamp.com/album/nema-govora-ep

Šveđani Potemkin su objavili prvu kasetu, Sludge Vol. 1 i daunloud za ovo se prodaje koliko god da želite da date. Da li ćete želeti? Zavisi od toga koliko vam u životu treba ekstremno sirovi, prljavi ali neodoljivo zarazni sludge metal spakovan u dve lepe pesme i MNOGO distorzije. Potemkin ne rade ništa novo u žanru ali ono staro što rade, rade veoma uspešno i sa mnogo šarma (vrištanja, mikrofonije…):

https://potemkin1.bandcamp.com/album/sludge-vol-1

HellLight su iz suncem okupanog Sao Paola, ali njihova muzika, ozbiljni, tužni funeral doom metal nije ni malo obasjana tim suncem, jelte. Sedmi album benda, Until the Silence Embraces je naglašeno spor, tužan, svečan, melanholičan… HellLight u funeral doom formulu ne unose neke velike varijacije ili inovacije, ali imaju svoj zvuk i karakter pa ovo lepo curi. Naravno, veoma je cheesy ali to je takva muzika, zasnovana na ideji snažne ekspresivnosti koja se graniči sa karikaturom.

https://solitudeproductions.bandcamp.com/album/until-the-silence-embraces

Belgijski Declared Dead su od 2016. godine snimili čak deset studijskih albuma pa je bilo krajnje vreme da se uradi i koncertna ploča. Ne piše gde i kada je  Kicking the Bucket – Live! snimljena, ima li ovde publike ili ne, ali u pitanju je faziran, oštar teški rok sa pankerskim dispozicijama i dvanaest pesama B-horror tematike. Fino to curi, sa odličnim gitarama i imaginativnim ritmovima pa su Declared Dead ovim prilično dobro sebe predstavili i legitimisali publici koja možda za njih do sada nije znala. Album se i plaća koliko želite, pa ovo svakako vredi proveriti:

https://declareddead.bandcamp.com/album/kicking-the-bucket-live

Teksaški ManEaters of Tsavo nude idealan rokenrol za ove vrele dane. Naime, on je i sam vreo, energičan, visokooktanski, naložen, baš onako kako očekujete od Teksašana. Album The Anti​-​Hour ima šest pesama ali jedna od njih traje šesnaest minuta gruverskog psihodeličnog hard roka. Ostale su kraćeg trajanja – mada ima i jedna od jedanaest – ali i izrazito moćno rifaške i energične. ManEaters of Tsavo vole dobru, jelte, cepačinu, sa jasnim korenima u bluzu ali i u klasičnom heavy zvuku, no aranžmani su im kvalitetni, moderni, sa dosta dinamike tamo gde je to potrebno i ovo je izvrsna ploča za svakog ko voli metal ili naprosto teži, rifaški rokenrol:

https://maneatersoftsavo1.bandcamp.com/album/the-anti-hour

Prijatna, ne mnogo bučna a hipnotična posihodelija stiže na drugom albumu njemačkih Elara Sunstreak Band. Vostock 1 ima svega četiri pesme, ali ovo su odlične – i JAKO dugačke – pesme prijatnog gruva, umilnih gitara, toplih orgulja, prijatnog melodičnog pevanja. Ima, naravno, i distorzije i krljanja pa Elara Sunstreak Band nude jedan zaokružen, zreo opus koji vredi da se sluša i gustira:

https://elarasunstreakband1.bandcamp.com/album/vostok-1-2

Deiv Id Fuzz je umetničko ime čileanskog gitariste Davida Véliza Moline kada snima solo albume. Ovaj talentovani multiinstrumentalista, koji svira u nekolko bendova, u projektu Deiv Id Fuzz snima bluziran, faziran stoner rok gde bubnjar Felipe Acuña isporučuje odličnu ritmičku podlogu za Molinine razigrane teme, rifove i pevanje. Sad, Molina nije SJAJAN pevač ali ima karaktera i album (( Playa Atomica )) je solidno produciran pa publika koja voli nežnu, bluziranu psihodeliju i fuzz treba da obrati pažnju:

https://deividfuzz.bandcamp.com/album/deiv-id-fuzz-playa-atomica

MALLORCA STONER VOL​.​1 je split EP dva španjolska benda. Bis·nte su stoneri sa ženskim vokalom a Milanna stoneri sa muškim vokalom. Naravno da ima još razlika između ova dva benda ali oba pružaju prijatan heavy zvuk. Ako više volite naklon grandžu, Milanna su za vas, a ako više volite naklon doomu onda su to ovi prvi. No, i jedno i drugo je lepo i vredi vašeg vremena:

https://bisonteofficial.bandcamp.com/album/mallorca-stoner-vol-1

Meksikanci La Maquinaria del Sueño na albumu Rituales de los Alucinados donose vrlo distorziran, bluziran i psihodeličan rokenrol koji ima jaku early ’70s dimenziju i zvuči autentično. Neko je na JuTjubu ovo uporedio, između ostalog, sa Blue Cheer i to ima rezona, mada, naravno, La Maquinaria del Sueño imaju u sebi i modernijih elemenata. Pesme su raznovrsne, bučne i zanimljive i ovo vredi poslušati a album i plaćate koliko hoćete ako hoćete. A treba da hoćete jer je vrlo dobro:

https://lsdr.bandcamp.com/album/rituales-de-los-alucinados

I četvrta po redu kompilacija instrumentalnih stoner rok bendova, Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. IV) je  pred nama, sa još dvadesetjednom pesmom i puno divota. Sa ove konkretne kompilacije izdvajam Cancero i Black Sky Giant, ali naravno da je sve vredno pažnje i da treba da se vratite i kupite i prethodne tri ako niste. Kao i one, i četvrtu nam Doomed & Stoned daju za onoliko koliko ponudimo i ovo je nezaobilazan pregled svetske scene:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-iv

Englezi Bossk su jako dobri na svom drugom albumu, Migration, dovodeći svoju kombinaciju atmosferičnog, dronerskog sludge metala i post metala do nekih logičnih pozicija. Ovo je, dakle, vrlo odmeren, pažljivo sekvenciran album, velike dinamike i jakih atmosfera, koji uspeva da zvuči sigurno kad eksperimentiše i ubistveno kada krlja. Dakle, i rif, i atmosfera i dron su sjajni, ritmovi moćni i ubedljivi, pevanje odlično. Zvuk je prilično spljeskan, što je šteta ali ovo je sjajna ploča:

https://bosskband.bandcamp.com/album/migration

Vrlo prijatan hispano stoner metal na albumu Maremoto sastava Marenauta. Sve te morske teme koje se provlače se u muzici ovaploćuju u procesiji dobri rifova i prijatnog gruva a pevanje na Španskom je naravno posebna poslastica:

Oh, kako do sada nisam znao za španski bend Electric Valley? Ovi ljudi nemaju veze sa istoimenim sicilijanskim izdavačem prvoklasnog stoner metala osim što i sami sviraju prvoklasni stoner metal. Album Tapes From The Galactic Tavern je, pa, prvoklasan, sa odlično napisanim, sjajno snimljenim pesmama teškog roka koji osvaja ne pukom težinom i snagom već slojevitošću, maštovitošću tema, lepo shvaćenom i nadgrađenom bluz-osnovom. Španija i inače ume da ponudi najbolji rokenrol na svetu kad se potrudi a ovi su se baš potrudili. Za ne propustiti:

https://electricvalley.bandcamp.com/album/tapes-from-the-galactic-tavern

https://discosmacarras.bandcamp.com/album/tapes-from-the-galactic-tavern

STÖNER je novi projekat u kome sviraju Nick Oliveri i Brant Bjork i ovo je vrlo faziran, ali opušten, bluz-rokerski stoner-desert rock svakako sličan onome što je rađeno pod imenom Kyuss, ali i novo i originalno. Album Stoners rule izdao  je italijanski HEAVY PSYCH SOUNDS Records i u pitanju je jednostavna, ali prirodna i prijatna kolekcija bluziranih rok pesama za svako domaćinstvo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-stoners-rule

Debi album švedskih 10,000 Years se zove „II“ čisto da vas zbune. Ali dok ste zbunjeni ne propustite da primetite kako je ovo odličan stoner metal, spor i težak ali dovitljiv i lepo produciran. Hoću da kažem, ovde ima dosta psihodelije i „svemirskog“ senzibiliteta a iako je zvuk dosta glasan, miks je rađen pažljivo da agresivnost ne nadmaši u potpunosti hipnotičke namere koje je bend očigledno imao. 10,000 Years su vrlo ubedljivi i zabavni u svojim nadrogiranim kosmičkim sagama i ovaj album od mene ima veoma jake preporuke:

https://10000years.bandcamp.com/album/ii

Slične preporuke imam i za drugi album hrvatskih Achachak. High Mountain ima deset sirovih ali dovoljno slojevitih i suptilnih stoner metal pesama da se može govoriti o ploči što i pored agresivnog zvuka (slušajte koliko je gitara uništena distorzijom, a ima tu još razuzdanih psihodeličnih efekata) ulazi pod kožu i podstiče na ponovljena slušanja. Achachak su i teški ali i psihodelični, raznovrsni i intrigantni:

https://achachak.bandcamp.com/album/high-mountain

Amenra su potpisali za Relapse i njihov prvi album za novog izdavača reflektuje svest da sada znaju da na sebi imaju poglede šire i, potencijalno, probirljivije publike. Belgijski post-sludge-doom pregaoci ovom izazovu radosno izlaze u susret pa je De doorn album odmerenog koraka ali nimalo umanjene energije očaja poznate nam sa njihovih prethodnih albuma (koji su se svi zvali Mass, samo sa dodatim brojevima). De doorn otud ima samo pet pesama ali su one spore, monumentalne, i vrlo namerne da testiraju vašu emotivnu ali i čisto fizičku izdržljivost. Iako Amenra ne sviraju iz sve snage sve vreme, kada nagaze onda baš NAGAZE i samo to da je u pitanju ozbiljan, odmeren pristup nečem suštinski BRUTALNOM će čoveka spasti od padanja u ludilo dok sluša ovakvu muziku. Odlična ploča.

https://amenra.bandcamp.com/album/de-doorn

Kome još nije dosta najcrnje i najmračnije muzike na svetu, kalifornijski Hellish Form su snimili drugi album i on se zove Remains i počinje pesmom od preko čestrnaest minuta najsporijeg, najmučnijeg, najtužnijeg sludge doom metala, pod imenom Your Grave Becomes A Garden. Hellish Form, naravno, zvuče kao da su izašli DIREKTNO iz šinjela Stephena O’Malleyja pa je i Remains album kakav bi možda snimili Khanate kada bi i dalje bili među nama. Ovo mislim u najboljem mogućem smislu – naprosto, Hellish Form, iako ne „imitiraju“ Khanate, imaju isti „ozbiljan“ pristup doom-sludge muzici sa fetišom ružnoće koji pritom ne kliza u jeftin B-movie horror. Sjajno:

https://hellishform.bandcamp.com/album/remains

I kad već pominjem O’Malleyja, Iceburn imaju novi EP i on izlazi za njegovu etiketu i, pa, to je sjajna kombinacija. Iceburn, iz Utaha, nisu imitatori O’Malleyjevih bendova ali imaju slično interesovanje za sporu, hermetičnu a ekspresivnu muziku pa i Asclepius ima samo dve pesme ali svaka od njih traje preko osamnaest minuta. A ne bez razloga. Ovo je IZVRSTAN doom-sludge zvuk koji ima u sebi zdravu količinu bluza ali je i pakleno težak i zvuči jako sigurno u sebe dok kombinuje atmosfere i rifove, menja metriku bez ikakvog napora i generalno radi stvari koje bi se mogle oopisati i kao „progresiva“ a da ne gubi gruv. Izvanredno:

https://iceburnsl.bandcamp.com/album/Asclepius

Još brutalnog sludgea? Može. Danski Kollapse su za nijansu brži i bliži post metal formulama, ali nisu manje brutalni. Njihov album, Sult, je procesija tvrdih, obrednih ritmova i, disonantnih gitara i deračkog pevanja, sve umotano u blago hipnotičke i čak i pomalo melanholične gitarske arabeske. Ovo je jako energično, iako je suštinski sporo i hermetično i uzdržano, a istovremeno ekspresivno i magiji svakako doprinosi tradicionalno sjajni mastering Jima Plotkina. Izvanredno:

https://kollapse.bandcamp.com/album/sult

Da se izvučemo iz ponora spore muzike trebaće nam sada… nuklearna meditacija? Nuclear Meditation je (jednočlani?) thrash/ black projekat za koji ne piše ni odakle je ni ko je ni ništa. Znamo da je iz Amerike i to je dosta a debi album, takođe nazvan Nuclear Meditation je besan, kućno produciran materijal koji demonstrira sasvim korektne razine tehničkih kapaciteta i jaku anarhističku provinijenciju. Ovo je, da se razumemo, malo bolji demo, ali volim ja tu mladalačku, energičnu, strastvenu krljačinu čak i kad je srazmerno lo-fi:

https://nuclearmeditation.bandcamp.com/album/nuclear-meditation

(Nažalost, ceo nalog je u međuvremenu uklonjen sa bandcampa pa nam ostaju samo uspomene… Neke pesme se dadu čuti na još uvek posdtojećem JuTjub kanalu autora:

https://www.youtube.com/channel/UC09p9bUS1b_R5JL4JZHh73g/videos

Immortal War su četiri lika iz Bostona koja sviraju blackened speed metal sa malo crustpunka da sve zamiriše. Lepo zvuči a i DOBRO zvuči na EP-ju Voice of Misery koji nudi odlične rifove, generalno sjajne gitare, moćan d-beat, urlanje, nadrkan zvuk… Sve je baš kako treba, jeftino i jednostavno ali vrhunski odsvirano i kvalitetno. Još vam i naplaćuju koliko sami ponudite. Sjajno:

https://immortalwar.bandcamp.com/album/voice-of-misery

Blind To Life su moshcore kvintet iz Kolorado Springsa a singl Call Her in the Crypt je taman kako treba: dve pesme energije, gruva i malo trešerskog čukanja, sve mladalački, napaljeno, autentično, puno solidnih rifova i sa prilično dobrim zvukom. Dva dolara za dve pesme zvuči kao idealan fiks:

https://blindtolifehc.bandcamp.com/album/call-her-in-the-crypt

Audio Incognito su zanimljiv finski bend koji meša pank i metal u vrlo pažljivo komponovanim pesmama koje imaju eklektičnost i dinamičnost skoro pa avangardnog nivoa. Ovo četvoro ljudi su izvrsni muzičari, jer treba i popamtiti i izvesti sve te različite stvari u svakoj kompoziciji, ali i umeju da napišu pesme sa urnebesno kompleksnim aranžmanima koje su pritom zabavne, pa i pamtljive. Malecna zamerka ide na produkciju koja nije loša, ali pomalo pati od nedinamičnog bubnja. Ali to je sitnica i Tuuttaus je vrlo impresivan EP koga ne smete propustiti:

https://audioincognito.bandcamp.com/album/tuuttaus

Takođe iz Finske su Karahka, vrlo klasičan crustpunk sastav čiji album „II“ zvuči baš kako zamišljate – energično, prljavo, zarazno… Ovo je producirano jeftino ali zapravo vrlo dobro a muzika zaista spaja klasičan finski hardkor pank sa „savremenijim“ crust forama. Odlično, plus plaćate koliko hoćete:

https://karahka.bandcamp.com/album/ii

Wülfskol iz Teksasa mešaju pank sa blek metalom i thrash metalom za vrlo potentnu smešu ložačkih rifova, poletnog ritma i napaljenog izvikivanja satanskih stihova. EP Satanik Death Militia ima šest himničnih pesama koje su dušu dale za letnje žurke sa šutiranjem i padanjem u nesvest:

https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/satanik-death-militia

Dropdead imaju živi album, Live AS220 11​/​03​/​20 i ovi kraljevi ’90s crustgrind zvuka su i dalje sjajni. Snimak je, razume se, dosta sirov, ali to ne oduzima na užitku, a svirka je brza, energična, baš kao da svo ovo vreme nije prošlo.

https://kingofthemonstersrecords.bandcamp.com/album/live-as220-11-03-20

Hatred For Existence je nekakav punk-powerviolence bend/ projekat iz, pa, ne znam, verovatno SAD koji ima album (debi?) nazvan Seasons of a Low Life sa osamnaest pesama kondenzovanog besa i frustracije. Sve je mračno, surovo i brzo, bez gubljenja vremena ili filozofije, ali i odsvirano i napisano sigurno i ubedljivo. Produkcija je, pa, jeftina, ali i to se uklapa. Vredi, naročito po ceni od koliko date:

https://hatredforexistence.bandcamp.com/album/seasons-of-a-low-life

When The Going Gets Weird, The Weird Turn Pro je naziv split kasete bendova Agent Mulder i Bad Acid Trip. Ovi prvi su bučni i vrišteći spajajući metalizirani hardcore i sludge metal sa prilično „weird“, kućnom produkcijom. Nisu sasvim po mom ukusu, ali imaju eksperimentalnu ambiciju koju cenim. Bad Acid Trip, su, pak, ODLIČNI, prvo dobro producirani a zatim vrlo muzički izbrušeni, nudeći sjajan progresivni, recimo, grindcore/ fastcore sa nervoznim a zabavnim pesmama koje zvuče kao Nomeansno i Primus na metamfetaminima. Pošto se ovo kao daunloud prodaje za koliko date, vrlo je vredno pažnje:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/when-the-going-gets-weird-the-weird-turn-pro

Veronski Ergastolo na istoimenom EP-ju na zanimljiv način kombinuje pank i metal, u muzici koja je glasna, vrištava, ali istovremeno i gruverska, puna dobrih rifova i generalno obdarena kvalitetnom, vitalnom energijom. Da li je ovo grindcore, groove metal ili melodični death metal? Da.

https://ergastolo.bandcamp.com/album/ergastolo

Woundeath su indonežanski fastcore/ crustgrind bend koji na istimenom albumu krlja vrlo žestoko i ubedljivo, cepajući snažne D-beatove ali i brže ritmove, sve izmešano sa vrlo heavy rifovima i glasnim, napuklim vokalima. Ne preterano originalno, ali kvalitetno i sa onim manijačkim vrištavim zvukom kakav ume da dođe iz istočne Azije:

https://skullismrecords.bandcamp.com/album/woundeath

Soulcast su londonski pank/ hardkor bend koji sebe opisuje rečima Pardcore Hunk a što je dobro kao i bilo šta drugo. Album Soulcast je zapravo fina i karakterna mešavina hardkora i thrash metala, praktično crossover, sa pesmama koje deluju proživljeno i nisu puko sviranje žanra. Soulcast imaju svoj zvuk i senzibilitet i ovo vredi poslušati:

https://soulcastuk.bandcamp.com/album/soulcast

The Ghost Is Clear Records iz Misurija je izbacio FANTASTIČAN 3-way EP Under Light sa tri fenomenalna vrišteća benda koji spajaju noise rock, screamo i metal u zapaljivu,bučnu smešu koju ne smete propustiti. Infinity Land i Heel Turn su ovde imena koja obaraju na pod dok Virgin Mother imaju hermetičniji zvuk i njih treba slušati sa malo pozitivne predrasude. Ovaj izuzetni singlić (tj. kaseta) se u svojoj daunloud formi prodaje za koliko date pa ne propustite:

https://theghostisclearrecords.bandcamp.com/album/under-light

Blindherd su „blackened death metal bend iz Francuske“, hvala na informaciji, a njihov debi album, Brink of Extinction je iznenađujuće živahna i zabavna kolekcija starijih i novih kompozicija koje spajaju old school žestinu i neposrednost sa disciplinovanom svirkom i pomalo sirovim, time i prijatnijim zvukom. Blindherd vole upečatljive rifove, brz tempo i energičnost pa je ovaj album, uprkos podugačkim pesmama, karakterisan pre svega žestinom. Meni odlično:

https://blindherd.bandcamp.com/album/brink-of-extinction

The Flesh Trading Company su iz Bavarske i njihov živi album, Live Darkness 2019 nudi devet pesama žestoke trešerske krljačine. Zvuk nije idealan, ali je svirka energična i zaista živa, sa demonstracijom umeća svih muzičara i ipak prilikom da se čuje kako ovi ljudi pišu dobre pesme. The Flesh Trading Company u svojoj muzici naginju mračnijoj strani metala pa i njihov thrash ima dosta death metal elemenata, ali generalno je muzika ovde brza, sprinterska i ide napred bez zastajanja. Vrlo lepo a i daunloud ovog albuma plaćate koliko poželite:

https://thefleshtradingcompany.bandcamp.com/album/live-darkness-2019

Aramis je svačiji omiljeni musketar a i ime jednočlanog thrash metal projekta iz Kalifornije. Nik Hayes koji sve ovo piše i svira je DRSKO talentovan i debi album Aramisa, Insignificant Memories je neočekivano izvrsna ploča sa pesmama koje su sigurno napisane, odlično izvedene i imaju čak i vrlo pristojnu produkciju. Aramis radi u ključu Metalike ili Megadeth iz kasnijih osamdesetih i ovo je ploča koja bi, da je samo malo skuplje producirana, osvojila svet. Apsolutno preslušati:

https://aramismetal.bandcamp.com/album/insignificant-memories

Izuzetan thrash metal na debi albumu nemačkih Monkey Tooth, a pod naslovom No World Order. Pričamo o jednostavom, vrlo neposrednom, krljačkom metalu koji ne smara konceptima i atmosferama nego se fokusira na moćne rifove, ekspresivno pevanje i nabadački ritam. Sedam pesama u manje od 24 minuta, razbijanje i zabava:

Stigao nam je i novi Lucifer’s Hammer i Čileanci na albumu The Trip sviraju starinski, ali prijatno patiniran speed-heavy metal. The Trip je melodičan ali brzog tempa, vezan za okultne teme ali dovoljno rokerski (i poperski) postavljen da bude blizak publici generalnog usmerenja i sa produkcijom koja zvuči kao da je ispala iz osamdesetih (u najboljem smislu). Ponekada su vam potrebni Latinoamerikanci da formule što ih drugi izvode usiljeno i neuverljivo, provuku kao najprirodniju i najprijatniju stvar na svetu. Slušajte:

https://lucifershammerband.bandcamp.com/album/the-trip

Finski Left to Die na istoimenom EP-ju spaja malo sludge i malo old school death metala za prljavu, gruversku kombinaciju koja je svedenih ali fokusiranih ambicija da ponudi dobar rif, loše raspoloženje  i jeftinu ali dobru produkciju. Meni se ovo actually prilično dopalo a plaćate koliko hoćete:

https://lefttodieband.bandcamp.com/album/left-to-die

Afterburner je dobro ime za metal bend mada možda ne baš za prilično hermetični death metal kakav sviraju istoimeni Rusi. Ali dobro, samo nek valja. A valja, treći album ove ekipe iz Irkutska je atmosferičan, spor i težak, glasan a opet prozračan i ovo je emotivniji death metal sa jasnim post-metal ambicijama. Svakako preporuke za publiu koju ne interesuje klasičan death zvuk ali koja uz melodiju i emociju voli i tešku, glasnu svirku:

https://afterburner-dm.bandcamp.com/album/rootless

Moskovski Gwarloth na svom prvom albumu, Поклонение Древнему Злу rade, šta drugo, nego da se klanjaju drevnom zlu. Ovo je old school death/ black metal sa jakim satanističlkim elementima ali vrlo solidnom muzikom i pristojnim miksom. Gwarloth ne zanima da bogznašta inoviraju i orijentisani su da u jednoj klasičnoj formi ponude maksimum dobrih rifova, energije i mračnjaštva. Vrlo prijatno:

https://gwarloth.bandcamp.com/album/-

Njemački Bloodbeat sviraju zdrav mada svakako ne inovativan deaththrash na svom drugom albumu, Process of Extinction. Sve je to, da ne bude zabune, prijatno za uho: mnogo rifova, energična svirka, ali i trud da se aranžmani ožive različitim pristupima temama i čestom promenom ritma. Sve to ima jedan očigledan ’90s naklon plus vrlo solidnu produkciju i mada Bloodbeat ne krče neke nove putanje kroz džunglu modernog metala, prijatni su:

https://bloodbeat.bandcamp.com/album/process-of-extinction

Što se tiče kućnog tehničkog/ brutalnog death metala, debi album jednočlanog projekta Ebullism iz Ohaja je častan doprinos ovom podžanru. Chris Hatfield na The Cosmic Web pravi korektne pesme i ima pristojnu kućnu produkciju, ispitujući tehničkiju, progresivniju granu brutal death zvuka, ne zapostavljajući, jelte, brutalnost i krljačinu, žestoke rifove i sve to, a opet podešavajući aranžmane da se čuju i neočekivane, pomalo leftfield ideje. Vrlo solidno:

https://ebullism.bandcamp.com/album/the-cosmic-web

Unhinge iz Nju džersija odvaljuju tri pesme bučnog, sirovog old school death-grind zvuka na EP-ju Moral Anxiety. Ovo zvuči kao da je snimano usred opšte tuče, sa zvukom koji možda ne bismo izdržali u trajanju od čitavog albuma ali sa tri pesme je ovo idealan format. A ni pesme nisu uopšte loše, zvučeći primitivno, grajnderski ali sa odmerenim rasporedom ideja i solidnim aranžiranjem:

https://unhingegrind.bandcamp.com/album/moral-anxiety

The Mill Hill Sessions, Part I je „živi“ EP (mada bez publike) londonskog brutal death metal benda Twitch of the Death Nerve. Ova ekipa, nazvana po filmu Maria Bave već deceniju i po valja prljav, mračan, kinematski brutal death i The Mill Hill Sessions, Part I je odlična demonstracija njihove filozofije i tehnike. Ovo je, da bude jasno, muzika samo za hardcore brutal death ljubitelje jer je neprozirna i nepraštajuća za bilo kog drugog sa svojim neljudskim vokalima, izlomljenim rifovima i paklenim ritmom. No, Twitch of the Death Nerve ne samo da sviraju autoritativno već i pišu dobre pesme u svom odabranom žanru i ljubitelji će SIGURNO uživati:

https://twitchofthedeathnerve.bandcamp.com/album/the-mill-hill-sessions-part-i

Mislim da Nijemci Cryptborn Horror ne znaju šta je slamming death metal jer svoju muziku opisuju ovim deskriptorom iako je njihov prvi demo, Demo MMXXI zapravo maštoviti i razigrani black-death metal sa povremenim moš-delovima koji čak nisu ni pravi slemovi. Mislim, nema veze, ovo je sjajno kako god se zvalo, sa tri odlične pesme i vrlo pristojnim zvukom a daje se po ceni što je sami odredite. Bend spreman za velika dela:

https://cryptbornhorror.bandcamp.com/album/demo-mmxxi

No, kome treba malo PRAVOG njemačkog slamming death metala, uprvo mu je izašao drugi album lajpciških Human Prey. Grave Robbers from Outer Space samo zvuči kao šaljiv i zabavan album a u stvarnosti je u pitanju, pa, vrlo dobar, stamen slamming death metal album koji svakako voli da se našali ali je u muzici smrtno ozbiljan. Human Prey nisu prekomplikovan bend i nemaju ambiciju da budu nekakvi progresivci slema ali ovo je i solidno napisana i aranžirana ploča koja nudi i najprostija slem zadovoljstva sa bizarno neljudskim vokalima i mošerskim slemovim ali i kompleksnije aranžmane. Lepo:

https://humanprey.bandcamp.com/album/grave-robbers-from-outer-space

Oh, Exhumed imaju novi, živi album i Ultimate Death Revenge je pokolj u najpozitivnijem smislu reči, sa sedamnaest pesama prvoklasnog deathgrinda i zvukom koji je „underground“ ali sasvim pristojan. Exhumed su tokom ove tri decenije izbrusili sviračke veštine do visokog sjaja pa je Ultimate Death Revenge idealna prilika da se i neki stari favoriti (na primer Decrepit Crescendo) čuju u ultimativnim verzijama. Sjajno!

https://exhumed.bandcamp.com/album/ultimate-death-revenge

Japanski duo Hideous Depleted je prošle godine debitovao sa vrlo solidnim snimkom a sada nastavljaju u istom stilu, nudeći tvrd i energičan deathgrind zvuk na EP-ju Carnagism. Ovde imamo dve pesme prebijanja sa dovoljno suptilnosti i pametnog aranžiranja (da ne pominjem solidne solaže) da izguraju svoja trominutna trajanja sa dostojanstvom. Odličan zvuk, odlične pesme, jaka preporuka:

https://hideousdepleted.bandcamp.com/album/carnagism

20 Buck Spin bacaju teške bombe poslednjih par nedelja pa tako nakon novog Witch Vomit stiže i novi Cerebral Rot. Prvi album ovog benda iz Sijetla mi se jako dopao, pa sam sa mnogo dobre volje pristupio i drugom, i, pa, Excretion of Mortality je odličan. Cerebral Rot znaju kako da iskoriste sve trope old school death metala a da im pesme ipak budu pune osobenih elemenata i „potpisa“ a ne samo generički sklopovi prepoznatljivih gestova. Album i dalje emanira raspadanje, trulež, užas i koroziju i tu se ništa nije promenilo, ovo je bend koji ume – kao i dobar broj 20BS vedeta – da spoji najniže metalske nagone sa muzikom koja je na kraju krajeva ipak suptilna, dobro napisana i, mada fokusirana na najgore i najniže – na svoj način uzvišena. Izvrsno:

https://listen.20buckspin.com/album/excretion-of-mortality

Death metal album nedelje je nesumnjivo novi Pestilence. I ovo je u više smislova „novi“ Pestilence jer je za potrebe devetog albuma, Exitivm, Patrick Mameli okupio sasvim novu ekipu muzičara. Naravno, elementi klasičnog Pestilence zvuka su i dalje prisutni ali najbolje je u Exitivm ući sa sasvim resetovanim očekivanjima jer ćete na taj način možda najbolje reagovati na ovu kombinaciju old school death metala, progresivnih gestova i (blago) simfonijski usmerenog aranžiranja. Pestilence u ovoj inkarnaciji svakako imaju dosta toga da pruže, pogotovo ako od death metala tražite ne toliko rifove koliko „atmosfere“ i progresivno razmišljanje. Nije, naravno, da nema dobrih rifova ali je vidan napor da se pesme grade na stalnom razvoju glavnih tema a ne na njihovom ponavljanju. I to uglavnom solidno funkcioniše. Mamelijevo pevanje je takođe pristojno mada verujem da ljubitelji klasičnog Van Drunenovog vokala nikada neće biti SASVIM zadovoljni, ali, mislim, prošlo je više od trideset godina… slušajte Asphyx… U svakom slučaju, Exitivm je vrlo dobar album koji bi bio još bolji sa nešto dinamičnijim masteringom. No, i ovako mi se ploča dopala i Pestilence ovde mogu da se pohvale da su maštovitost i progresivne tendencije dosta efikasno spojili sa pravovernim OSDM zvukom za obostrani užitak:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/exitivm

Novi Beastial Piglord? Ovaj pregalac iz Severne Karoline zaista ne usporava svoj autput. Sunday Pudding je ne znam više ni ja koji album ove godine, ali je i vrlo dobar, sa sada već uobičajenom kombinacijom psihodelije i eksperimentalnog pristupa komponovanju punog efekata i semplova. Piglord je postao i producent vrlo sigurne ruke pa je i Sunday Pudding blagosloven odličnim zvukom i miksom što sve unapređuje užitak u ovoj višeslojnoj muzici. Sjajno:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/sunday-pudding

Novi Devin Townsend? Naravno, šta bi drugo hipertalentovani multiinstrumentalista i kompozitor radio dok ne radi ništa, sem svirao virtualne koncerte? Devolution Series #2 – Galactic Quarantine je još jedna kolekcija pesama svirana sa saradnicima preko interneta i ako volite Devina, ovo je apsolutno obavezna lektira. Petnaest pesama, esktremno, ali i ekstremno disciplinovano, ko voli, uživaće:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_n3X60kODRzynwI9e0UtxlruS8_JSlSs8E

Francuzi Fractal Universe se vraćaju sa još jednim albumom progresivnog death metala koji je, kao uostalom i prošli, više progresiva nego death metal. Doduše, novi album, The Impassable Horizon je sada već možda isuviše melodičan za moj ukus, ali dobro, Fractal Universe se repozicioniraju i možda gađaju da budu nova Gojira a što bi to bila negativna ambicija? The Impassable Horizon je melodična i prijatna ploča pored svog tog prog kompikovanja i verujem da će biti privlačna širokom krugu publike:

https://fractaluniverseband.bandcamp.com/album/the-impassable-horizon

Kolumbijski kvintet Thunda ima debi album, Enlightened i ovo je šarmantan ’80s rivajvl, sa prilično jeftinom produkcijom i mnogo cheesy elemenata. Jedan od najvidnijih je svakako stil pevanja Oscara Moralesa Zapate koji forsira flasete ali koji, i kada peva „normalno“, zvuči kao devojka od šesnaest godina. Što, naravno, nije ništa loše. Thunda su vrlo melodični i sviraju odlično i da je ovaj album produciran samo malo skuplje bio bi spreman za igranje u višoj ligi. Solaže su, recimo, vrlo mejdnovske, vrlo solidne i ovaj album generalno, ako vam ne smeta jaka cheese dimenzija, ima puno lepih momenata:

https://thyheavymetalthunda.bandcamp.com/album/enlightened

Teksaški Santa Oscuridad pevaju na Španskom i to je, kao, nekakav distinktni element njihove muzike. Srećom, muzika zvuči sjajno pa to nije jedina stvar o kojoj vredi pričati. Ovo je raspevan, melodičan klasični heavy metal, sa energičnom svirkom i vro pamtljivim, upečatljivim melodijama na novom EP-ju, DOS. Mislim, Bandera Negra kojom EP počinje je baš hitčina, a ni ostale pesme ne zaostaju preterano. Produkcijski ovo je dosta zanimljivo miskovano da se muzici daju širina i prostor pa da to malo kompenzuje glasniji mastering. Vrlo lepa, prijatna ploča klasičnog ali ne zastarelog heavy metala:

https://santaoscuridad.bandcamp.com/album/dos

So Long Until the Séance (a što se skraćuje u SLUTS, za slučaj da niste bili svesni) su iz Belfasta i sviraju „niskobudžetni šok-rok“. I, znate šta? To je ne samo tačan opis već i muzika na singlu These Ghouls zvuči prilično simpatično. Za ljubitelje melodičnijeg himničnog hard roka ovo bi moglo biti pravo otkrovenje:

https://solonguntiltheseance.bandcamp.com/album/these-ghouls

Za kraj: Slovenci Siderean imaju impresivan debi album naslovljen Lost on Void’s Horizon a koji nudi, kako i naslov sugeriše, kosmički, progresivni metal po uzoru na VoiVod ali bez direktnog imitiranja. Siderean su svoj zvuk evouirali do jedne progresivne kombinacije death i thrash metala koja me pomalo podseća na kombinaciju Vektor i Artificial Brain a što su ozbiljne pohvale sa moje strane. Naravno, ne smem da tvrdim da su Slovenci SASVIM u istoj ligi i album, ako ćemo pravo, ume da bude i malo uspavljujući u svom vrlo očigledno homogenizovanom zvuku i kompozitorskom pristupu koji znače da se ovo sluša kao maltene jedna ista pesma kroz svih šest komada. No, Siderean su veoma dobri svirači a prijatan, dinamičan mastering čini Lost on Void’s Horizon vrlo prijateljskim za uho. Obavezno slušanje:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/lost-on-voids-horizon