Da vidimo šta ovog svetog Petka ima od metala u ponudi.
U prvome redu, nesumnjivo, The Atlast Moth, „post metal“ ekipa iz Čikaga. Nisam siguran da li je njihov četvrti album, Coma Noir, actually izašao, ili izlazi danas ili naredne nedelje, datuna nema ni na stranici za naručivanje, ali u svakom slučaju album je prisutan na internetu a to je za nas dovoljno. The Atlas Moth, srećom, kad kažu „post metal“ misle da tu ipak ima dosta buke i treskanja i mada je ovaj alčbum za nijansu „komercijalniji“ sa možda otvorenijim naklonima stoner zvuku međ teškom, agresivnom psihodelijom, ipak se drže prave strane rekao bih. Uostalom, vokal kakvog ima Stavros Đanopulos može da izvuče i mnogo, MNOGO goru muziku od ovoga. To vam nudim ove nedelje umeto novog Fu Manchua. Poslušajmo:
Na sasvim drugoj poziciji danas izlazi treći album švedskih narodnjaka Grimner. Za ovu priliku dodali su i gajde i mandolu u postavu, kombinuje se blekersko lajanje sa vrlo sigurnim klin vokalima i sve je prepuno poletnih melodija i ubedljive svirke. Ne baš moja šolja čaja, al ne mogu svi folk metalci da sviraju čardaš..
Onda skok do Nemačke i njihovog treš čudovišta Accuser za koje sve mislim da smo ih već obradili u ovim nedeljnim osvrtima. Nema veze, i da jesmo, ovo može da se čuje i dvaput. Nije ovo treš metal koji će od mene napraviti novog tinejdžera ali je sasvim solidan drugoligaški faksimil Sodoma, Destructiona, sa malo Death Angela ubačenih u lonac tako da, izvolte hvala:
No, možda je vama sve ovo poletno, veselo, bezbrižno, a vi Petak smatrate danom kad depresiji baš možete da dozvolite da se razuzda. Poštujemo i za tu priliku ukazujemo da saundtrek može da provajduje nizozemski Faal svojim (funeral) doomomo teška koraka i sporih razrešenja. Ima ovde lepote, pa čak i malo žešćih delova koji podećaju na My Dying Bride iz ranih delova karijere i sve u svemu Faal isporučuju:
Onda, u delu svemira gde caruju jednočlani blek metal projekti, izašao je, pardon, sledećeg Petka izlazi ali je već dostupan na Bandcampu za striming novi album bruklinskog Spite. I ovo je solidno produciran i zabavno odsviran borbeni blek metal. Nema nekih specijalnih izletanja u svemir, sve je to pristojna kamerna muzika sa sklomnošću ka čvrstom srednjem tempu i ispadima u brzinu koji daju dobrodošle energetske spajkove i ovo je ploča kojom možete zabaviti i svoje ne-blek-metal-slušajuće prijatelje ako su dobro raspoloženi:
https://spitedesecration.bandcamp.com/album/antimoshiach
I, da završimo u pomirljivom tonu a da to opet ne bude Fu Manchu, tu su detroitski Against the Grain. Nemojte da vas lažu da je ovo doom ili stoner. Ovo je hevi rok starog kova sa sasvim modernim i svežim stavom. Bend je, dakle, moderan ali im je muzika amalgam raznih ’70 uticaja, od Thin Lizzy i Alice Coopera pa do Motorheada (samo triput brže) i, da, novijih stvari kao što su sijetlski pankeri Zeke (i od njih brže). Himnično i gruvi, bluzično i raspojasano, ovo je prilično solidno ako imate mnogo godina i pitate se kuda je muzika vaše mladosti otišla. U Detroit, naime.
